SUPER HEROJI I PRVACI

 MISLITE DA SUPER HEROJI NEMAJU VEZE SA PRVACIMA? I TE KAKO IMAJU. NOVE GENERACIJE NE MOGU DA DRZE PAZNJU DUZE OD ZLATNE RIBICE STO JE TACNO 3 MINUTA KOLIKO TRAJE KLIP NA TIK TOKU! STRASNO ZAISTA.

IAKO SU TO SAMO FILMOVI SVA DECA ZELE DA BUDU SUPERHEROJI. NAJSTRASNIJE JE STO TO I MORAJU DA BUDU U VREMENU U KOME ZIVIMO. SVI MORAMO DA POSEDUJEMO NEKE MOCI DA BI USPELI DA PREZIVIMO.

Holivudska industrija filmova je već gotovo dve decenije u apsolutnom znaku filmova o superherojima. Nosilac te poplave koja je progutala ideju da su filmovi, ipak, i umetnost, a ne samo puka zabava, je kompanija Marvel. Međutim, nešto je pošlo po zlu, i sada uglavnom beleže gubitke. I prilično je jasno u čemu je problem, ali to kao da još ne stiže da ušiju Kevinu Fajgeu, izvršnom direktoru „Marvela“. Ili šefu iznad njega, Bobu Ajgeru, izvršnom direktoru „Diznija“.

Podsetimo, „Marvel“ je napravio čudo kada je, na osnovu svojih stripova, pokrenuo serijal filmova, objedinjenih pod nazivom „Marvel cinematic universe“, to jest, „Marvelov kinematografski univerzum“. Sve je počelo filmom „Ajron men“ („Iron man“) 2008. godine, sa Robertom Daunijem u glavnoj ulozi i u režiji Džona Favroa. Film je onomad u bioskopima zaradio sjajnih 585 miliona dolara i posle njega je krenula lavina. Usledio je niz ostvarenja sa ogromnim zaradama, sve do 2019. godine, zaključno sa filmom „Avengers: endgame“, koji je zaradio neverovatnih 2,78 milijardi dolara. Pre njega, veliki novac doneli su filmovi o Kapetanu Americi, filmski serijal o Toru, bogu groma, „Čuvarima galaksije“…

Da se vratimo na razloge zbog kojih je kompanija „Marvel“ u problemu. Pre svega, zbog velike količine „proizvoda“ iz svoje superherojske kuhinje. Videvši da obožavaoci gutaju sve što oni proizvedu, počeli su da prave i serije u okviru pomenutog „Marvelovog univerzuma“, i većina njih nije mogla da se pohvali kvalitetom (sa izuzetkom serije „Loki“, koja je bolje prošla jedino zahvaljujući glavnom glumcu, Tomu Hidlstonu).

Međutim, obožavaoci stripova i filmova po likovima iz stripova su i oštri kritičari, i neverovatno je da se toliko umnih i dobro plaćenih glava u „Dizniju“ i „Marvelu“ toga nije setilo. Jednostavno, kada primete da je ostvarenje loše urađeno, a likovi loše napisani, a dijalozi već bar 100 puta viđeni, neće otići u bioskop. Toliko je jednostavno.

Prevelika proizvodnja filmova sa gotovo uvek istim zapletom (superheroj – negativac – svet na ivici katastrofe – superheroj spasava svet), mora da dosadi i najvatrenijem fanu likova koji skaču okolo u raznobojnim helankama.

Zatim, jedna od velikih zamerki odnosi se na Marvelovo forsiranje takozvanih „jakih ženskih likova“, odnosno, filmova koji, reklo bi se na silu, žele da uključe i superheroine u Marvelov univerzum. Neko je u američkim medijima dobro primetio zašto je to pogrešno i to na osnovnom biznis planu – promašili su ciljnu grupu. Čak i ako je u politički korektnom svetu važno da i žene imaju isti superherojski tretman kao i muškarci, opet, zaboravili su da većina žena, i to svih uzrasta, jednostavno, ne želi da gleda filmove o superherojima. Bez obzira da li su žene, muškarci, vanzemaljci ili bogovi, poput Tora.

I niko iz vrha „Diznija“ i „Marvela“ ne želi da prizna da su ti filmovi, jednostavno, loši. A ravnopravnost polova i bilo kakva ideološka poruka mogu samo da idu na živce svim polovima.

Dakle, ipak je proslavljeni režiser Martin Skorseze bio u pravu, kada je još 2019. godine rekao da filmovi o superherojima nisu filmovi, nego luna parkovi. Koliko puta čovek može da se provede u jednom te istom luna parku i da ponovo da novac?

Kako god bilo, „Marvel“ je sada smanjio produkciju, a do kraja godine ostaje još samo film „Dedpul 3“, koji bi trebalo da se pojavi u bioskopima u julu. Prva dva dela su bila veoma uspešna, pa ko zna – možda to bude značio i novi početak za Marvel.

Doduše, „Dedpul“ je ipak više parodija filmova o superherojima i to je možda jedini smer u kojem moćni Marvel, zajedno sa „Diznijem“ treba da krene…

ZNACI HUMOR JE SPAS OD SVEGA. SLAZEM SE. SAMO VEDRIM POGLEDOM NA SVET UZ DOSTA SMEHA MOGU SE PREVAZICI PROBLEMI OVOG UNIVERZUMA.

A SAD PRVACI.

 Iako testiranje još uvek traje, zajedničko mišljenje mnogih školskih psihologa jeste da budući prvaci imaju problem sa pažnjomPsihološkinja Brankica Stanojević koja ima više od trideset godina iskustva u radu sa decom i roditeljima, kaže za Nova.rs da je u poslednjem periodu posebno izražen porast problema nedostatka pažnje kod dece, koji sa sobom povlači i drugi probleme

To se i videlo na testiranju za školu.

„Kod dece postoji porast problema sa pažnjom, sa kontrolom uopšte, jednostavnom regulacijom, sa problematikom poštovanja pravila, sa odlaganjem trenutnih potreba odnosno imaju problem odlaganja zadovoljenja trenutnih potreba, tako da su to neke karakteristike za koje zaista može da se kaže da su u porastu, a negde su rezultat načina na koji deca žive i iskustva sa kojima se sreću, odnosno obrasca vaspitanja u koji su uključeni“, smatra psihološkinja.„Permisivni stil se karakteriše ne postavljanjem nikakvih posebnih zahteva ili ograničenja deci. Ovakvi roditelji, koji inače mogu biti veoma topli i brižni roditelji, ne suprotstavljaju se svojoj deci, imaju problema da ih kontrolišu. Taj neki kulturološki odraz je odlučujući o tome kako roditelji doživljaju roditeljstvo, šta smatraju da je njihova uloga u tom procesu vaspitanja dece i to se zaista jako menja iz dana u dan i reflektuje se na to kako nam se deca ponašaju i šta oni sami očekuju od odraslih“.To je zbog toga što je njihov nivo iskustva i sadržaj sa kojim se oni sreću, daleko drugačiji nego onaj koji je na raspolaganju deci iz prethodnih generacija. Deca danas imaju određena znanja, ali su ona dosta modifikovana različitim novim tehnologijama i tome čemu su zapravo izloženi. Deca malo borave u prirodi, malo imaju neku spontanu aktivnost u nekom prirodnom okruženju, uglavnom su u igraonicama i parkovima nadgledani od strane odraslih i sve to, naravno, menja njihovo iskustvo i informacije koje oni imaju, tako da ih mi izlažemo jednom principu sadržaja, a očekujemo da znaju nešto drugo sa čim zapravo nisu imali nikakav kontakt“, objašnjava naša sagovornica.„Očekuje se da dete koje treba da krene u prvi razred raspolaže odgovarajućim rečnikom, da može dobro da razume verbalne poruke koje mu se upućuju i da ume da ih izloži odnosno da odgovori na njih. Mi imamo problem s tim da su deca dosta upućena na sliku, dakle na vizuelno ‘zahvaljujući’ ekranima, a ne znaju da se izraze“, kaže ona.
Predškolci su pokazali i da nisu potpuno samostalni, a sve zbog toga što im roditleji čine „medveđu uslugu“.„Mnogi roditelji žure ujutru na posao, pa požuruju dete kada se sprema za vrtić, zakopčaju mu jaknu, pa obuju patike, spakuju šta treba u rančić, možda mu i daju doručak… To je potpuno pogrešno jer time roditelji sprečavaju decu da se razvijaju, da stiču veštine, da sami nauče i shvate da to i to treba oni da rade, a ne mame i tate“.Što se dete manje oslanja na druge u zadovoljavanju svojih potreba, to se oseća sigurnije i lakše se snalazi u novoj sredini, dakle da ume da zakopča rajsferšlus ili veže pertle, da samostalno koristi toalet, da zna da zatraži pomoć“.

A SAD ZAMISLITE SLIKU PREDSKOLCA KOJI JEDE PORED MOBILNOG TELEFONA NA KOME PRSTICEM ZURNO MENJA SADRZAJ,ZATIM ODLAZI U SVOJU SOBU GDE NA LAPTOPU IGRA IGRICE (AKCIONE SA SUPER HEROJIMA). STA TO DETE ZNA O REALNOM SVETU I O POTREBI DA JE SAMOSTALNO I USREDSREDJENO NA NEKU ODREDJENU OBAVEZU/ PA NE ZNA NISTA NARAVNO! I NISU DECA KRIVA. MI SMO SE POTRUDILI DA ONI TAKO ZIVE I SAD SE ZALIMO NA NIH.KOJI APSURD!