GOLUBOVI I TESLA

OVE GODINE UMESTO O DZIVDZANIMA (VRAPCIMA) O KOJIMA PISEM SVAKOG PROLECA JER MI NEDASTOJE NJIHOVO DZIVDZANJE I JER IH JE SVE MANJE U BEOGRADU CIJI SU ONI SIMBOL PISACU O GOLUBOVIMA.

ZANIMLJIVOSTI O GOLUBOVIMA

 

„Golubovi pamte naša lica, čak i kad nosimo drugu odjeću. Dokazali su to znanstvenici u više eksperimenata tijekom kojih bi im jedna grupa ljudi donosila hranu, a druga ih tjerala. Golubovi su s vremenom počeli izbjegavati ove koji su ih tjerali, a dolazili ovima s hranom – čak i kad bi zamijenili odjeću. Počinjemo dvoumiti jesu li njihovi „poklončići“ s visina znak sreće ili ipak kazna…

Evo još fascinantnijeg podatka. Japanski znanstvenici su dokazali kako golubovi mogu kategorizirati vizualne pojave, i to na neobičan način: pokazujući im slajdove Monetovih i Picassovih slika, uočili su kako golubovi mogu razaznati stilove umjetnosti poput impresionizma i kubizma. Kad su im pokazali slike drugih impresionista, znali su ih povezati s Monetovih portfoliom, a Braqueove slike s Picassovim stilom – čak i kad bi slike bile zamućene ili crno-bijele. A studija iz 2016. godine pokazala je kako mogu razlikovati i pisane riječi.

Nakon svega ovoga, logično dolazi informacija da su se voljeli družiti s genijalcem Nikolom Teslom po parkovima New Yorka, a i on s njima. Veliki umovi slično razmišljaju…“

Golubovi, često smatrani samo dosadnom pojavom u gradovima, zapravo poseduju visok nivo inteligencije. Oni mogu da pamte lica, vide svet u jarkim bojama, navigiraju kompleksnim rutama, prenose vesti, pa čak i spašavaju živote.

U nedavnoj studiji, 24 goluba su bila izložena različitim vizuelnim zadacima, neke su naučili da kategorizuju u roku od nekoliko dana, a druge u roku od nekoliko nedelja. Istraživači su otkrili dokaze da je mehanizam koji golubovi koriste za donošenje tačnih odluka sličan metodi koju veštačka inteligencija koristi za pravilno predviđanje.Ponašanje golubova sugeriše da je priroda stvorila algoritam koji je izuzetno efikasan u učenju veoma zahtevnih zadataka," izjavio je Edvard Vaserman, koautor studije i profesor eksperimentalne psihologije na Univerzitetu u Ajovi. "Ne nužno najvećom brzinom, ali sa velikom doslednošću."

Na ekranu su golubovima prikazivani različiti podsticaji, poput linija različite širine, postavljenih u različitim orijentacijama, kao i sektorski i koncentrični krugovi. Svaka ptica je morala da kljucne dugme desno ili levo da bi odlučila kojoj kategoriji to pripada. Ako bi odabrali tačno, dobili bi hranu; ako bi pogrešili, ne bi dobili ništa.

"Golubovima nije potrebno pravilo," rekao je Brendon Tarner, vodeći autor studije i profesor psihologije na Državnom univerzitetu u Ohaju. Umesto toga, oni uče metodom pokušaja i grešaka. Na primer, kada bi im bio dat vizual za "kategoriju A", sve što izgleda slično tome bi takođe klasifikovali kao "kategoriju A", koristeći svoju sposobnost prepoznavanja sličnosti.

Tokom eksperimenata, golubovi su poboljšali svoju sposobnost da donose tačne odluke sa 55% na 95% vremena kada su u pitanju neki od jednostavnijih zadataka. Kada su se suočili sa kompleksnijim izazovom, njihova tačnost je porasla sa 55% na 68%.

"Koristeći skromnije životinje poput golubova, možemo testirati koliko daleko mogu da idu sa umom koji je [kako mislimo] isključivo ili uglavnom asocijativan," rekao je Onur Gjunturkun, profesor bihevioralne neurologije na Univerzitetu Ruhr u Bohumu koji nije bio uključen u studiju. "Ovaj rad pokazuje koliko su asocijativni sistemi neverovatno snažni, koliko su istinski nalik na kogniciju.

U modelima veštačke inteligencije glavni cilj je prepoznavanje obrazaca i donošenje odluka. Golubovi, kako pokazuje istraživanje, mogu učiniti isto. Učeći iz posledica, kada im nije data hrana, golubovi imaju izvanrednu sposobnost da ispravljaju svoje greške. Funkcija sličnosti takođe igra ulogu za golubove, koristeći njihovu sposobnost da pronađu sličnost između dva objekta.

"Samo sa ta dva mehanizma, možete definisati neuronsku mrežu ili mašinu veštačke inteligencije da u suštini rešava ove probleme kategorizacije," rekao je Tarner. "Stoji razlog da mehanizmi koji su prisutni u AI takođe postoje u golubovima."

Istraživači sada ciljaju na saradnju sa naučnicima koji proučavaju golubove i njihove mozgove. Nadaju se da bi ova otkrića mogla imati praktičnu primenu u boljem razumevanju oštećenja ljudskog mozga.

 

TESLINA LJUBAV PREMA GOLUBOVIMA

 

 

Kod svoje kuće, Tesla je gajio golubove. On im je, svakog dana, donosio hranu i toliko ih pripitomio da su mu golubovi sletali na ramena i jeli hranu iz njegove ruke.

Nikola je znao, ponekad, zajedno sa svojim drugovima, da se penje po drveću, u obližnjoj šumi i da vadi jaja iz ptičijih gnezda, ili da ponese mladunce da bi ih odgajio i kad odrastu pustio da odu, slobodno, u prirodu.

Tako je, jednom, doneo kući mlade orliće koje je držao u svom kavezu za ptice. Nije se ustručavao ni da kradom vadi parčad mesa  iz lonca s ručkom da bi hranio svoje ljubimce.

Teslina velika i nesebična i iskrena i trajna ljubav prema pticama, koju je stekao u detinjstvu, nije, tako, prestajala kroz sav njegov dug život.

Kao odrastao čovek, radeći,  neumorno, do kasno u noć, on bi, pre spavanja, pošao malo da prošeta do obližnjeg parka. Sa sobom je uvek nosio pune kesice zrna kukuruza, pšenice i druge ptičije hrane. Ptice, naročito golubovi, već, naviknuti na njegov dolazak, budile bi se i obletale oko Tesle.

Golubovi bi mu sletali na ramena i jeli hranu iz njegove ruke, onako kako su, to, nekad, činili i njegovi golubovi u Smiljanu i Gospiću. Ukoliko je neki golub bio bolestan, Tesla bi ga nosio u svoj hotelski stan da se ogreje i oporavi. A kad se oporavi, Tesla ga je vraćao njegovom jatu.

Eto, tako se Tesla, kroz sav život, starao, ne samo, o budućnosti čovečanstva, već i o životu tih lepih i dragih bića – ptica Hranio sam golubove, na hiljade njih, već godinama“, rekao je, „Hiljade njih, jer ko bi ih sve zapamtio. Medjutim, bio je jedan golub, divna ptica, čisto beo sa svetlosivim pegama na krilima; on je bio nešto drugo. Bila je to ženka. Mogao sam je prepoznati bilo gde. I ona je mene mogla da pronadje na svakom mestu. Trebalo je samo da pomislim na nju, da je pozovem i ona bi doletela. Ja sam nju razumeo i ona je razumela mene.

Već zašao duboko u godine, živeći sam, kao okoreli neženja, u hotelu, izabrao je sobu 207 (broj je deljiv sa tri), a sobarici poručio da mu svakog dana ostavlja po 18 peškira. Večeravao je tačno u osam časova, a na stolu se nalazilo, kao i obično, 18 platnenih salveta. Za stolom je pomno brisao već blistavo srebrno i kristalno posuđe, koristeći uvek drugu salvetu.

U starijim godinama NIKOLA TESLA je razvio snažnu ljubav prema golubovima. Nikad naročito druželjubiv, bez intimnijih prijatelja u toku života, Tesla je hranio veliki broj golubova, da bi među njima naročito zavoleo jednu golubicu o kojoj je pisao: “Voleo sam tu golubicu kao što muškarac voli ženu. I ona je volela mene. Kada je bila bolesna osećao sam to, došla bi u moju sobu i ja bih bdeo nad njom danima. Negovao sam je dok ne ozdravi. Dok sam nju imao, imao sam i svoj životni cilj…

A onda, jedne noći, dok sam u mraku ležao na krevetu i, kao i obično, rešavao neke probleme, uletela je kroz otvoren prozor i stala na moj sto. Znao sam da sam joj potreban: htela je da mi saopšti nešto važno, pa sam ustao i otišao do nje. Gledao sam je i znao sam da želi da mi kaže – da će umreti. I onda, kada sam to shvatio, video sam svetlo iz njenih očiju – snažan snop svetlosti. Da, bila je to stvarna svetlost, snažna, bleštava, zaslepljujuća svetlost, snažnija od svetlosti i najjače lampe u mojoj laboratoriji.

“Kada je taj golub umro, nešto je nestalo iz mog života. Do tada sam bio sasvim siguran da ću završiti sve svoje zamisli, iako sam imao ambiciozan program, ali kada je golubica nestala, znao sam da je moje životno delo okončano”.

Kada ne bismo znali da je ovakva divna i potresna priča došla od naučnika svetskog glasa, bili bismo uvereni da ona potiče od nekog umetnika, pesnika ili nesrećnog usamljenika koga su ljudi odbacili, a on je onda svoju ljubav prema njima, u potpunosti, preneo na golubove.

GENIJI NISU OBICNI LJUDI TO NAM JE SVIMA JASNO. NJIHOVA GENIJALNOST ZA NAS JE U NAJMANJU RUKU EKCENTRICNOST, MADA IH OLAKO ZOVEMO CUDACIMA. I MI SMO NJIMA CUDNI JER SE NASE PERCEPCIJE SVETA OKO NAS RAZLIKUJU KAO NEBO I ZEMLJA. TAKO JE I TESLA U GOLUBOVIMA VIDEO NESTO STO MI NARAVNO NISMO. PA JE I NJEGOVA CUDNA OPSEDNUTOST BELOM GOLUBICOM ZA NAS POTPUNO NESHVATLJIVA. I TAKO JE TO. NIKAD OD KAD POSTOJI LJUDSKI ROD NIJE POSTOJALO RAZUMEVANJE PREMA LJUDIMA KOJI IMAJU MOCNIJU PERCEPCIJU OD NAS. 

NOVINARI

 BITI NOVINAR U SRBIJI JE NESTO ZA STA MORATE IMATI MNOGO VISE OD SKOLE. MORAL, OTVOREN UM, STRPLJENJE, KULTURU ,OBJEKTIVNOST,POSTENJE DO MAKSIMUMA. MEDJUTIM, U SRBIJI SU NOVINARI POSTALI ORUDJE U RUKAMA VLASTI TE SU SE OSLOBODILI SVIH VRLINA KOJE SU GORE NAVEDENE. ZARAD NOVCA, BOLJEG POLOZAJA PRISTAJU DA RADE SVE SUPROTNO OD ONOG STO IM PROFESIJA NALAZE. TAKO DA DANAS U MEDIJIMA IMAMO VISE VRSTA NOVINARA, STO NE BI SMELO DA BUDE NIKAKO. IMAMO NOVINARE KOJI SU JOS UVEK OBJEKTIVNI I PISU SKORO PA REALNO IZNOSECI INFORMACIJE DISTANCIRANO (NE DOZVOLJAVAJUCI UTICAJ DRUGIH, A I SVOG INDIVIDUALNOG MISLJENJA, SHVATANJA INFORMACIJE). ONDA IMAMO NOVINARE KOJI SU POLA, POLA, NISU UVEK OBJEKTIVNI ,ALI NE PRELAZE GRANICE ,SEM SPORADICNIH SLUCAJEVA. I NA KRAJU IMAMO NOVINARE KOJI SU POTPUNO POD UTICAJEM MOCNIKA TE SU SPREMNI DA U MEDIJIMA IZNOSE NAJVECE UVREDE I LAZI .

ZABORAVILA SAM I DA MNOGO LJUDI KOJI SU DANAS NA MEDIJIMA I NISU NOVINARI .TO BI MOGLO DA SE TOLERISE  DA ONI PRATE KODEKS NOVINARSTVA, ALI NA ZALOST  U SRBIJI SVAKO MOZE DA BUDE NA MEDIJIMA, BEZ OBZIRA DA LI JE TO TV, TABLOID ILI DRUSTVENA MREZA!

STA JE UOPSTE NOVINAR?

 Novinar ili žurnalist (ž. novinarka ili žurnalistkinja; francuski: journaliste, od francuski: journal – žurnal = "novine"), osoba je koja se bavi novinarstvom ili žurnalistikom, tj. prikupljanjem informacija o tekućim događajima, aktualnim temama i osobama te piše ili priprema tekstove za dnevnu ili periodičnu štampu, radio, televiziju ili elektroničkim / elektronske medije.

STA JE NOVINARSTVO?

 

Novinarstvo je oblast komunikacionih nauka, profesija i vještina sakupljanja, pripreme, uređivanja i distribucije vijesti i medija u vezi, preko pamfleta, novina, časopisa, knjiga, radija, televizije, a u novije vrijeme i preko savremenih digitalnih komunikacija kao što je internet.

Novinarstvo je također proizvodnja i distribucija izvještaja o interakciji događaja, činjenica, ideja i ljudi koji su "vijesti dana" i koji obavještavaju društvo u barem određenoj mjeri. Riječ, imenica, odnosi se na zanimanje (profesionalno ili ne), metode prikupljanja informacija i organiziranje književnih stilova.

Pojam novinarstvo se u početku odnosio na prenošenje aktuelnih događaja široj publici, preko štampanih medija kao što su novine, ali sa razvojem novijih tehnologija, kao što su radio, televizija i internet, značenje pojma proširilo i danas podrazumjeva sve štampane, elektronske i digitalne medije preko kojih se prenose aktuelna dešavanja.

Odgovarajuća uloga novinarstva varira od zemlje do zemlje, kao i percepcije profesije i statusa koji iz toga proizilazi. U nekim zemljama, mediji su pod kontrolom vlade i nisu nezavisni.^[1] U drugim slučajevima, mediji su nezavisni od vlade i rade kao privatna industrija. Osim toga, zemlje mogu imati različite primjene zakona koji se bave slobodom govora, slobodom štampe, kao i slučajevima klevete i klevete.

Proliferacija interneta i pametnih telefona donijela je značajne promjene u medijskom okruženju od početka 21. vijeka. Ovo je stvorilo pomak u potrošnji kanala štampanih medija, jer ljudi sve više konzumiraju vijesti putem e-čitača, pametnih telefona i drugih osobnih elektroničkih uređaja, za razliku od tradicionalnijih formata novina, časopisa ili televizijskih vijesti. Novinske organizacije imaju izazov da u potpunosti monetizuju svoje digitalno krilo, kao i da improvizuju u kontekstu u kojem objavljuju u štampi. Novine se suočavaju s tim da prihodi od štampe opadaju bržim tempom od stope rasta digitalnih prihoda.^[2]

 

Novinari rade u redakcijama novina, radio i televizijskih stanica i raznih agencija. Oni prikupljaju i obrađuju najnovije informacije, a potom ih – putem listova, radio i televizijskih odašiljača te raznih kompjuterskih mreža – odašilju do publike. Novinari tako nastoje da obaveste svoju publiku o lokalnim, državnim i međunarodnim političkim zbivanjima, o akcijama istaknutih i zaslužnih ljudi, raznim kompanijama, kulturnim i sportskim događajima, kriminalu, nesrećama, prirodnim katastrofama, ratovima. Svoju publiku, ukratko, izveštavaju o svemu što misle da bi ona želela ili morala znati.

Novinari se najčešće dele na novinare pisce i na novinare urednike. Prvi obično prikupljaju i pišu informacije u obliku teksta. Na radiju ga ponekad sami i čitaju, a na televiziji ga često sami, u montaži, povezuju s videozapisom. Novinari urednici obično vode računa o fazama koje prethode radu novinara pisca ili se na njega nastavljaju.

Odgovornosti novinara:

• Određivanje značaja informacija
• Prikupljanje informacija u što kraćem roku
• Obrada informacija u skladu sa potrebama publike
• Organizacija rada

  Veštine i osobine koje bi trebalo da ima novinar:

• Interdisciplinarno obrazovanje
• Dobra fizička kondicija
• Dobar vid i sluh
• Lakoća kretanja
• Visok nivo koncentracije na više situacija odjednom
• Objektivnost
• Znatiželjnost i spretnost pri traganju za informacijama
• Komunikativnost i upornost pri postavljanju pitanja
• Nenametljivost
• Predvidivost
• Odlična sposobnost pismenog i usmenog izražavanja
• Poznavanje najmanje jednog stranog jezika
• Vladanje programima za komjutersku obradu teksta
• Poznavanje osnova elektronskog prenosa ingormacija
• Određivanje prioriteta između različitih vesti
•  
• Novinarstvo je profesija, ali nisu svi objavljeni tekstovi novinarski

Danas ljudi svaki objavljeni tekst smatraju novinarskim, no u realnosti to nije tako. Internet je svima pružio jednaku mogućnost javnog izražavanja, bilo komentiranjem bilo objavljivanjem vlastitog teksta na blogu ili stranici. No važno je znati da nisu svi objavljeni tekstovi zapravo novinarski. Danas postoje čak i portali koje ne vode novinari i koji ne prate novinarska načela, a o broju drugih oblika internetskog izražavanja, može se samo nagađati. Novinarstvo je s druge strane i dalje profesija s ustaljenim načelima i pisanim pravilima. Postoji i Zakon o medijima kojim se novinarstvu dodatno potvrđuje status profesije. Novinarstvo je dakle struka pomoću koje se profesionalno izvještava i prenose informacije. Između bloga i pravog portala razlika je golema, ali novinarstvo nudi istinite, točne i istražene podatke kojima se može vjerovati.

2. Novinarstvom se može baviti svatko uz trud i praksu
2.  

   Jedna je to od onih profesija koje se lako nauče. Uz dobru praksu i mentorstvo moguće je lako svladati potrebne vještine. No treba dobro otvoriti oči i uši jer novinari imaju sposobnost da ono što vide pretvore u čitljiv i lako razumljiv tekst ili prilog. Potrebno je imati osjećaj za pisanje, ustrajati u svom naumu i željeti prenositi istinu, a sve će ostalo doći usput. Za ozbiljno novinarstvo potrebna su mnoga znanja, ali sve se da naučiti uz dobrog mentora i malo dobre volje. Novinarstvo nije samo „napiši pa objavi", iako ga mnogi takvim smatraju. Skriveno je tu još mnogo toga veselog i neveselog.

3. Ako želiš biti novinar, ne moraš studirati novinarstvo

Jedna je od super stvari za ostale struke i loša za studente novinarstva ta što se novinari ne stvaraju samo na studiju novinarstva ili komunikologije. Oni će uvijek imati prednost zbog boljeg poznavanja struke, poznavanja medijskog sustava, politike i samih tehnika pisanja, no ono što njima kronično nedostaje je specijalizacija. Stoga svatko tko je stručnjak u nekom području, ili se takvim voli nazivati, te ima smisla za pisanje, a voljan je naučiti neke osnove, već ima predispozicije za dobrog novinara.

4. Novinarski etički kodeks stvarno postoji

Ne, to nije mit. Postoje pravila ponašanja za novinare. Novinarstvo se kao i svaka druga profesija razvijalo kroz povijest. Od prvih pisanih tekstova do tiskanih knjiga prošlo je puno vremena, a pritom se razvijala i pismenost. A od prvih novinarskih redakcija do danas skupio se pozamašan broj pravila o tome što je dopušteno, a što zabranjeno. Naravno, postoje i nepisana pravila od kojih neka vrijede za sve redakcije, a neka si je novinar sam zadao definirajući njima svoj stil pisanja ili izvještavanja. Najvažnije je nepisano pravilo humanost. Novinarstvo nije djelatnost protiv čovjeka. Dapače, ono i postoji radi ljudi kako bi ih se informiralo i kako bi im se pružio glas. Ključna su riječ u svakoj priči ljudi. Od ljudi za ljude – koliko god to zvučalo kao reklama za tenisice, istina je. Novinari su samo ljudi koji se trude što bolje obaviti svoj posao.

     5. Uloga novinara važnija je nego što se čini

Novinarstvo je jedna od središnjih struka koja mora postojati da bi država funkcionirala. Tijekom povijesti sva su otkrića vodila do stvaranja medija, a sve borbe do potrebe za zagovaranjem onih koji se ne mogu izraziti. Iako mnogi vjeruju da je novinarstvo dosta nebitno, zamislite samo svijet bez medija. To znači: bez radija, televizije, tiskanih medija (tj. i novina, i stripova, i magazina, i knjiga) te, posljednje, bez portala. Vratili bismo se u gluho i slijepo doba, za nevrijeme bismo saznali tek kada bi došlo do nas ili za rat nakon što bi završio. Uloga informiranja nije mala. Novinari obavljaju prilično važan posao, sakupljaju informacije i nude ih velikom broju ljudi. U tome je teret – svakodnevni problemi uzimaju svoj danak, ali na kraju dana, kada novinari pogledaju priču koju su napravili, kada vide za koga to rade i zašto, težina nestane i ostane samo zadovoljstvo.

6. Uloga novinarstva u internetskom dobu važnija je nego ikad

Lažne vijesti, manipulacije i dezinformacije sve se više šire. Internet je postao ogromna mreža nekontroliranog sadržaja. Većini sadržaja autori su anonimni, a onima koji su potpisani, nemoguće je zapravo provjeriti identitet autora. Dok se online umnožava neprovjereni sadržaj, novinarstvo ostaje jedini izvor točnih i provjerenih informacija. Osobe koje pišu za službene portale javne su i njihov je profil lako provjeriti kao i postignutu razinu školovanja ili prijašnje radove. Korisnicima interneta zaštita od dezinformacija trebala bi biti najvažnija odmah nakon zaštite osobnih podataka. U tom kontekstu ključna je edukacija iz područja medijske pismenosti. 

7. Novinarstvo nije PR

Odnosi s javnošću i novinarstvo kolegijalne su struke, rade zajedno – PR-ovci prenose poruku koju novinari primaju da bi napravili priču. No sama im je zadaća i uloga potpuno drugačija. Ključna je razlika u načinu prenošenja informacije. PR-ovcima je zadaća uvjeriti druge da je njihov klijent najbolji i predstaviti ga u najboljem svjetlu, dok je novinarima jedina motivacija istinost i uravnoteženost priče. Novinari moraju saznati i onu lošiju stranu priče te pustiti čitatelje da sami odluče na kojoj će strani biti.

NAJGORE I NAJTEZE ZANIMANJE NA SVETU

 Najgori poziv na svetu je novinarstvo, pokazalo je nedavno istraživanje čiji su rezultati objavljeni na američkom sajtu Careercast.

Lista je sastavljena na osnovu nekoliko faktora kao što su dohodak, fizički napor, stres, radno okruženje i profesionalne perspektive.

Ustanovljeno je da je posao novinara ubedljivo najgori i to po svim kriterijumima - sve duže radno vreme, stresno okruženje i plata koja ne odgovara traženom požrtvovanju.Na listi od 200 zanimanja, posao novinara je tako zauzeo poslednje mesto, iza glumaca i drvoseča koji se smatraju nešto "boljim".

NA NOVINARIMA JE VELIKA ODGOVORNOST. SVAKA NJIHOVA REC MOZE DA IZAZOVE, PANIKU, STRAH, MRZNJU. ZATO NOVINARI NE BI SMELI SAMO DA JURE REJTING DA BI DOBILI NEKI DINAR VISE. NAZIVI SENZACIONALNO I SKANDALOZNO NE BI SMELI DA POSTOJE. NAROD NIJE ZASLUZIO DA BUDE UPLASEN I DEZINFORMISAN. ALI SRECOM KAO STO REKOH POSTOJE I PRAVI NOVINAR ,A I INTERNET I DRUSTVENE MREZE. OVO JE IPAK XXI VEK. KO HOCE MOZE SASVIM DOBRO DA SE INFORMISE!

PROLECE

 DOBRO STIGLO JE PROLECE. TO JE U REDU. PREGURASMO JEDNU TESKU ZIMU. STUDENTI SU NAM KAO I PROLECE  DONELI NADU I RADOST. OVAJ PERIOD GODINE IZMEDJU PROLECA I LETA JE NAJINTEZIVNIJI DEO GODINE. KAO STO JE I MLADOST. PROLECE JEDNAKO MLADOST. MLADOST JEDNAKO ZIVOT.

Samo mladost moze biti buntovna, puna zivota, nada , ciljeva, snova. I prolece nas budi iz zimskog sna. I ma koliko godina imamo moramo se probuditi i uciniti sve da nam zivot ovog proleca bude bolji. 

ZANIMLJIVE CINJENICE  O PROLECU

 

Ovo godišnje doba zvanično počinje prolećnom ravnodnevicom, koja se obično događa oko 20. ili 21. marta na severnoj Zemljinoj hemisferi. Ovaj dan, kada su obdanica i noć gotovo jednaki, označava prelaz iz zime u proleće​​.

U Japanu se početak proleća obeležava festivalom „Hanami”, posmatranjem cvetanja trešnje, dok u Kini proleće počinje proslavom kineske Nove godine​​​​ (Festival proleća).

Prvi dan proleća takođe označava početak Nowruza, persijske Nove godine. Ova proslava traje 13 dana i ukorenjena je u 3000 godina staroj tradiciji zoroastrizma. Simbolizuje obnovu prirode i novi životni ciklus, pružajući priliku za novi početak, čišćenje domova i duše, te ponovno povezivanje sa prirodom i zajednicom.

Proleće je ključno vreme za migraciju ptica. Kako temperature postaju više, a izvori hrane obilniji, ptice kreću u svoja dugotrajna putovanja od zimskih staništa na južnoj hemisferi prema mestima na severnoj, gde će se razmnožavati.

Prvi prolećni cvetovi koji označavaju buđenje prirode jesu maslačak, narcis, ljiljan i lala​​​​ i uživamo kada vidimo ove prelepe vesnike mnogima omiljenog godišnjeg doba.

Prolećna groznica (ne alergija) više nije samo fraza koja opisuje naše nestrpljenje za početak proleća. Naučna istraživanja su pokazala da duži dani i povećanje temperature direktno utiču na naše fizičko i mentalno zdravlje.

Kako dani postaju duži, naše telo doživljava promene nivoa serotonina, poznatog kao hormon sreće, što poboljšava raspoloženje i povećava energiju.

Takođe, izloženost većoj količini sunčeve svetlosti stimuliše proizvodnju vitamina D, koji igra ključnu ulogu u očuvanju našeg imunog sistema i kostiju.

Sve ove promene podstiču osećaj vitalnosti i obnavljanja, što može objasniti zašto se mnogi od nas osećaju poletnije i spremnije za nove početke tokom ovog godišnjeg doba.

Proleće, nažalost, donosi i povećanje polena u vazduhu, što može izazvati sezonske alergije kod mnogih ljudi. Ove prolećne sezonske alergije poznate su kao groznica sena ili alergijski rinitis, a jedan od glavnih okidača je polen.

Biljke poput drveća, trava i korova oslobađaju sitna zrna polena za oprašivanje u vazduh, a kada osobe sa alergijama udahnu ovaj polen, njihov imunološki sistem reaguje, stvarajući simptome poput kijanja, svraba nosa i očiju, curenja nosa, otežanog disanja i suzenja očiju​​.

 

Postoji popularni mit da možete izbalansirati jaje na njegovom vrhu tokom prolećne ravnodnevice.

Međutim, to je samo mit i nema nikakve veze sa stvarnošću. Zapravo, mogućnost balansiranja jajeta nije povezana sa položajem Zemlje u odnosu na Sunce, već sa strpljenjem i vašom veštinomNeverovatno je šta malo sunca može učiniti za biljke, travu i drveće. Putem procesa fotosinteze biljke pretvaraju sunčevu svetlost, ugljen-dioksid i vodu u hranu, a oslobađaju kiseonik u ovom procesu. Time dobijamo i više kiseonika i bistriji um.

edno istraživanje Univerziteta u Mičiganu otkrilo je da boravak napolju tokom sunčanog dana u proleće ne utiče samo na poboljšanje raspoloženja već zapravo može promeniti način na koji ljudi razmišljaju.

Istraživači su otkrili da boravak napolju poboljšava način razmišljanja učesnika, čineći ih otvorenijima za nove informacije i kreativne misli​​.

Dok uživamo u prolećnim lepotama i aktivnostima na otvorenom, ne smemo zaboraviti da ovo godišnje doba nosi i određene zdravstvene rizike, kao što su alergije, stomačni problemi i pojačanje autoimunih oboljenja. Stoga je važno razmišljati unapred i o značaju kvalitetnog zdravstvenog osiguranja.

Upravo zato je bitno donošenje mudrih odluka o zdravlju baš u doba kada se priroda budi. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje donosi vam sigurnost i mir, čineći proleće još lepšim i bezbrižnijim doživljajem zahvaljujući zdravstvenoj zaštiti koja vam uvek stoji na raspolaganju.

Pružite sebi i svojim najmilijima bezbrižnost u svakom trenutku i istražite kako Wiener Städtische osiguranje može zaštititi vas i vašu porodicu, ne samo tokom proleća već i u svim godišnjim dobima, pomažući vam da se nosite sa svim nepredviđenim zdravstvenim izazovima.

 

 

JOS ZANIMLJIVOSTI O PROLECU

1. Prolećna „groznica i ludilo“je pravi sindrom. Kada temperatura raste, dolazi do širenja krvnih sudova kako bi krv efikasno bila preneta do površine tela i time došlo do povećanog hlađenja organizma. Ljudi zbog ovog dešavanja osećaju više energije.
2. Bendžamin Frenklin bio je prvi koji je predložio dnevno računanje vremena 1784. godine. To nije sprovedeno do kraja Drugog svetskog rata
3. Prvi prolećni dan naziva se ravnodnevnicom. To je vreme kada dan i noć isto traju.
4. Prvi prolećni cvetovi su obično visibabe, narcisi, maslačak, ljiljan, tulipan, iris i jorgovan.
5. Ptice bebe uče da pevaju tokom proleća. Iako su rođeni sa sposobnošću da pevaju, moraju da nauče specifične pesme svoje vrste. Često nauče svoje pesme u roku od dva meseca od rođenja.
6. Arizona i Havaji ne prate „uštedu dana“. Već imaju dovoljno sunčeve svetlosti i toplog vremena, tako da nema smisla da menjaju satove na letnje računanje.
7. Pomeranje sata za jedan čas unapred – sa 2h na 3h – kojim počinje letnje računanje vremena treba obaviti u nedelju 26. marta 2023. godine.
8. Životinje se bude iz hibernacije i viđaju se sve češće. One koje su bile u dubokom zimskom snu su: veverice, ježevi, medvedi, šišmiši, ali i neke vrste ptica.
9. Vraćaju se laste!
   
10. Leptiri sakupljaju prve nektare sa prolećnog cveća, a i pčele se bude iz zimskog sna. Do kraja proleća stiže i prvi med.

 MIKA ANTIĆ

PROLEĆE

"Ne, ljudi moji, pa vi grešite!
Proleće nije ono što vi mislite.
Proleće nije kad cvetaju ljubičice
niti kada rastu visibabe bele...
Proleće nije ni kada se sneg topi
niti kada sunce malo toplije greje...
Proleće nije ni kada pupoljci ploda izviru sa grana
niti kada se ptice vraćaju sa juga...

Proleće je, ljudi moji, nešto sasvim drugo...
Ono nije godišnje doba...
Proleće je nešto u nama...
Proleće u meni probudi se i zimi, čak i na leto..
Proleće je kad mi njena ljubav srce greje.
Proleće je kad se ona sa mnom smeje.
Proleće je kad od njenog poljupca utonem u san.
Proleće je kad sa njom ja dočekam dan.
Proleće je i kada mi njen osmeh osvetli put.
Proleće je kada me ona umiri kada sam ljut.
Proleće je kada ja nju volim...
Proleće je kada se za ljubav borim.
Proleće je nešto što u meni nikad umreti neće.
Proleće je doba od preostala tri veće.
Ko ovakvom mom proleću nije odoleo
taj u životu nije iskreno voleo.

Na kojim delovima planete Zemlje je 365 dana godišnje proleće

 Da, čak i u EU postoje mesta u kojima je večito proleće. Zahvaljujući golfskim strujama i maloj količini vetrova pasata, Kanarska ostrva se mogu pohvaliti prijatnom i izbalansiranom klimom. Prosečna temperatura u januaru je 17 stepeni, a u avgustu 24.

Kanarska ostrva bi se mogla uporediti sa Zelenortskim, jer je i ovde svako ostrvo na svoj način jedinstveno.

 U gradu Dalat je za razliku od ostatka zemlje uvek proleće. Provincijski planinski gradić u južnom Vijetnamu nekada je bio totalni hit među Francuzima koji i dalje dolaze u hordama u ovu izolovanu sredinu.

Nimalo čudno s obzirom da je prosečna temperatura oko 20 stepeni, a sve to zahvaljujući položaju na 1500 m visine. 

Uzmimo grad Medeljin (Medellín) sa prosečnom temperaturom od 23 stepena, koji s pravom možemo zvati La Ciudad de la Eterna Primavera (grad večnog proleća).

Medeljin ima pregršt lepih i čistih parkova kao što je Park bosih nogu, u sred centra. Ali i izvan grada čeka vas nekoliko neverovatnih prirodnih oblasti, od kojih posebno treba izdvojiti Arví-park kao najposećeniji.
U periodu od 5 godina, od 2005. do danas, broj stanovnika u gradu Kunming na jugu Kine, gotovo se udvostručio i iznosi oko 8 miliona. Može biti da je to više prouzrokovano prilivom seoskog stanovništva u grad, nego prijatnim vremenskim prilikama. U ovoj zemlji gigantskih razmera strašno je malo gradova koji se mogu pohvaliti takvom klimom.

Moreplovac Marko Polo bio je naročito privržen kineskoj provinciji Junan (Yunnan) čija je prestonica Kunming. I dan-danas taj grad je među putnicima sinonim za autentičnu destinaciju.

Kunming je veliki izvoznik cveća i svaki ćošak u gradu obasut je cvetnim bojama. Iako se grad nalazi u oblasti Himalaja na skoro 2000 m visine, sneg retko pada. 

 Santo Antao odiše svežinom i zelenilom i prilično je neistražen. Ovo najzapadnije ostrvo predstavlja pravi raj za pešačenje.

Nedeljama možete hodati a da ne prođete istom stazom. Sve što vam treba jesu udobne cipele i kompas da biste se orijentisali na brdovitom ostrvu.

Na ostrvu je prosečna temperatura 24 stepena. 

Meksički grad Kuernavaka (Cuernavaca) poznat je kao grad večitog proleća, s obzirom na to da je tokom čitave godine prosečna temperatura 27.

Sve je počelo dolaskom Asteka, nakon kojih su stigli Španci, a današnji stanovnici prestonice tamo pronalaze oazu svežeg vazduha i rashlađenja. Česti su i penzioneri iz Amerike. 

PRASKO PROLECE JE TRAJALO OD 21 JANUARA DO 20 AVGUSTA 1968.

 Praško proleće, period od januara do avgusta 1968. godine, predstavlja jedno od najvažnijih i najdramatičnijih poglavlja u istoriji Čehoslovačke. Tokom ovog kratkog, ali intenzivnog perioda, zemlja je doživela talas političkih, društvenih i ekonomskih reformi koje su obećavale veće slobode i demokratizaciju društva. Ove promene, koje su predvodili reformistički lideri poput Aleksandra Dubčeka naišle su na snažan otpor sovjetskog režima i završile su brutalnom invazijom trupa Varšavskog pakta.

U januaru 1968. godine, studenti u Čehoslovačkoj su počeli da izražavaju svoje nezadovoljstvo trenutnim stanjem u zemlji organizujući masovne proteste. Glavni zahtevi studenata bili su veća sloboda govora, reforme u obrazovnom sistemu i šira politička prava.

Ovi protesti su se održavali uglavnom u Pragu, ali su se brzo proširili i na druge gradove. Studenti su koristili svoja okupljanja da skrenu pažnju na potrebu za promenama i da podrže reformističke snage unutar Komunističke partije.

Jedan od ključnih trenutaka bio je kada su studenti marširali kroz centar Praga, noseći transparente i uzvikujući parole koje su pozivale na kraj represije i uvođenje slobodnijeg društva. Ovi protesti su označili početak širokog pokreta za reforme koji je postao poznat kao Praško proleće.

U januaru 1968. godine, došlo je do značajnih promena u vrhu Komunističke partije Čehoslovačke, što je označilo početak Praškog proleća. Aleksandar Dubček je preuzeo mesto prvog sekretara partije, zamenivši Antonína Novotného, koji je bio poznat po svojoj tvrdolinijaškoj politici.

Dubček je imao viziju “socijalizma sa ljudskim licem”, koja je podrazumevala uvođenje političkih i ekonomskih reformi, veću slobodu govora i okupljanja, kao i decentralizaciju vlasti. Njegov dolazak na čelo partije bio je dočekan s entuzijazmom među građanima i reformističkim krugovima, koji su videli priliku za stvaranje pravednijeg i slobodnijeg društva.

Ove promene u vrhu partije bile su ključne jer su otvorile vrata za niz reformi koje su usledile i stvorile nadu za demokratizaciju i liberalizaciju čehoslovačkog društva.

 

U februaru 1968. godine, nova čehoslovačka vlada pod vođstvom Dubčeka započela je sprovodjenje ekonomskih reformi koje su imale za cilj modernizaciju i povećanje efikasnosti ekonomije. Ove reforme su uključivale veću decentralizaciju ekonomskog upravljanja i uvođenje tržišnih elemenata u plansku ekonomiju.

Jedan od glavnih ciljeva ovih reformi bio je povećanje produktivnosti i inovativnosti u čehoslovačkoj ekonomiji, koja je do tada bila sputana strogim centralizovanim planiranjem. Reforme su omogućavale više prostora za privatne inicijative i smanjenje birokratske kontrole nad preduzećima.

Ove ekonomske promene nisu samo imale za cilj poboljšanje standarda života građana, već su takođe bile deo šire strategije za stvaranje otvorenijeg i dinamičnijeg društva koje bi moglo bolje odgovarati na potrebe svojih građana.

U martu 1968. godine, jedan od najvažnijih koraka u okviru Praškog proleća bio je ukidanje cenzure i uvođenje slobode štampe. Pre toga, svi mediji u Čehoslovačkoj bili su pod strogom kontrolom države, a svaka kritika režima bila je zabranjena.

Odluka o ukidanju cenzure omogućila je novinarima, piscima i umetnicima da slobodno izražavaju svoja mišljenja i kritikuju vlast. Mediji su počeli da izveštavaju o korupciji, zloupotrebama moći i drugim problemima u društvu, što je dodatno podstaklo javnu debatu i osnažilo reformski pokret.

Takođe, sloboda medija omogućila je građanima da budu bolje informisani o dešavanjima u zemlji i svetu, što je doprinelo rastu svesti o potrebi za daljim reformama. Ovaj period otvorenosti bio je kratak, ali je ostavio dubok trag na čehoslovačko društvo i postao simbol borbe za slobodu izražavanja.

U aprilu 1968. godine, Komunistička partija Čehoslovačke usvojila je “Program Akcije”, dokument koji je predviđao dalekosežne političke i ekonomske reforme. Ovaj program bio je rezultat rada reformističkih snaga unutar partije i odražavao je viziju Aleksandra Dubčeka o “socijalizmu sa ljudskim licem”.

“Program Akcije” je uključivao niz ključnih reformi kao što su uvođenje slobodnih izbora, veća građanska prava, sloboda okupljanja, reforme u obrazovnom sistemu i decentralizacija vlasti. Takođe, program je predviđao veću autonomiju za Slovačku, što je bilo od posebne važnosti za slovački deo stanovništva.

Usvajanje ovog programa izazvalo je oduševljenje među građanima, ali i zabrinutost među tvrdolinijašima u zemlji i Sovjetskom Savezu. Iako su ove reforme obećavale svetliju budućnost, suočile su se sa sve većim pritiskom spolja i iznutra kako bi bile zaustavljene.

(maj 1968.)

Kako su reforme napredovale, sovjetsko rukovodstvo postajalo je sve zabrinutije zbog dešavanja u Čehoslovačkoj. U maju 1968. godine, lideri Sovjetskog Saveza počeli su da vrše pritisak na Aleksandra Dubčeka i druge čehoslovačke lidere da obustave reforme.

Sovjeti su strahovali da bi liberalizacija u Čehoslovačkoj mogla da se proširi na druge zemlje Istočnog bloka i da ugrozi stabilnost socijalističkog sistema. Pritisak je uključivao diplomatske sastanke, pretnje vojnim intervencijama i politički pritisak kroz medije i propagandu.

Dubček i njegovi saradnici pokušavali su da balansiraju između svojih reformističkih ciljeva i zahteva Moskve, ali je postajalo sve jasnije da će biti teško održati reforme bez ozbiljnih posledica. Sovjetski pritisak je sve više otežavao sprovođenje planiranih reformi i postajao je ključni faktor u razvoju događaja koji su usledili.

(jun 1968.)

U junu 1968. godine, vojne vežbe zemalja Varšavskog pakta na teritoriji Čehoslovačke dodatno su pojačale tenzije u zemlji. Ove vežbe, poznate kao manevari “Šumava”, bile su nominalno prikazane kao rutinske vojne aktivnosti, ali je njihov stvarni cilj bio da zastraše čehoslovačke reformiste i da pošalju jasnu poruku o odlučnosti Sovjetskog Saveza da zadrži kontrolu nad zemljom.

Manevri su uključivali velike vojne jedinice iz Sovjetskog Saveza, Poljske, Istočne Nemačke, Mađarske i Bugarske. Vojska je demonstrirala svoju snagu kroz razne operacije i manevre, što je izazvalo osećaj nesigurnosti među građanima i političarima u Čehoslovačkoj.

Iako su čehoslovački lideri pokušavali da uvere sovjetske saveznike da su reforme pod kontrolom i da neće narušiti socijalistički poredak, prisustvo stranih trupa na njihovoj teritoriji bilo je jasan znak da Sovjetski Savez nije spreman da dopusti dalju liberalizaciju.

(jul 1968.)

U julu 1968. godine, grupa čehoslovačkih intelektualaca, umetnika i pisaca objavila je manifest podrške reformama koje su donete tokom Praškog proleća. Ovaj dokument, poznat kao “Dve hiljade reči”, napisao je pisac Ludvík Vaculík i potpisalo ga je više od 70 istaknutih ličnosti, uključujući Milana Kunderu i Vaclava Havela.

Manifest je pozvao građane da podrže reformističke lidere i nastave borbu za slobodu i demokratske promene. U njemu se izražavala nada da će Čehoslovačka postati slobodnije i pravednije društvo, u kojem će biti poštovana prava svih građana.

Ovaj apel intelektualaca imao je veliki odjek u javnosti i dodatno je mobilisao podršku za reformski pokret. Međutim, izazvao je i snažnu reakciju konzervativnih snaga unutar partije i među sovjetskim liderima, koji su ga videli kao otvoreni izazov postojećem poretku.

(20-21. avgust 1968.)

Najdramatičniji događaj Praškog proleća bila je invazija trupa Varšavskog pakta, predvođenih Sovjetskim Savezom, u noći između 20. i 21. avgusta 1968. godine. Oko 200.000 vojnika i 5.000 tenkova prešlo je granice Čehoslovačke kako bi zaustavili reforme i vratili zemlju pod čvrstu kontrolu Moskve.

Invazija je izazvala šok i užas među građanima Čehoslovačke. Na ulicama Praga i drugih gradova došlo je do spontanih protesta i sukoba između građana i okupacionih snaga. Građani su pokušavali da zaustave tenkove barikadama i mirnim otporom, ali su se suočili sa nadmoćnom vojnom silom.

Lideri Praškog proleća, uključujući Dubčeka, bili su uhapšeni i odvedeni u Sovjetski Savez. Invazija je efikasno okončala reformski pokret i uvela period represije koji je postao poznat kao “normalizacija”.

(septembar 1968. i nadalje)

Nakon invazije, Čehoslovačka se suočila s teškim posledicama. Reformisti su bili smenjeni sa svojih položaja, a mnogi su bili uhapšeni ili primorani na egzil. Aleksandar Dubček je bio prisiljen da potpiše Moskovski protokol, kojim su poništene sve reforme Praškog proleća.

Svi mediji su ponovo bili podvrgnuti strogom nadzoru i cenzuri. Politička prava i slobode koje su kratko bile uživane tokom Praškog proleća bile su brzo ukinute, a zemlja je ušla u period strogog autoritarizma poznatog kao “normalizacija”. Tokom ovog perioda, svaka opozicija režimu bila je suzbijana, a pokušaji oživljavanja reformi bili su strogo kažnjavani.

Invazija i njene posledice ostavile su dubok trag na čehoslovačko društvo. Ipak, duh Praškog proleća nastavio je da inspiriše borce za slobodu i demokratske promene, ne samo u Čehoslovačkoj, već i širom Istočnog bloka, sve do pada komunizma 1989. godine.

Praško proleće 1968. godine ostaje jedan od najznačajnijih trenutaka u istoriji Čehoslovačke i celog Istočnog bloka. Ovaj period hrabrih reformi, koje su bile usmerene ka demokratizaciji i liberalizaciji društva, pokazao je duboku želju građana za slobodom i boljim životom. Iako su reforme nasilno prekinute invazijom Varšavskog pakta, duh Praškog proleća nije ugušen. Ostavio je trajni utisak na generacije koje su sledile, inspirisane borbom za slobodu i ljudska prava. Konačno, događaji iz 1968. godine pripremili su teren za mirne revolucije 1989. godine, koje su dovele do pada komunističkih režima širom Istočne Evrope i omogućile Čehoslovačkoj da konačno ostvari svoje težnje ka slobodi i demokraciji.

(septembar 1968. i nadalje)

Nakon invazije, Čehoslovačka se suočila s teškim posledicama. Reformisti su bili smenjeni sa svojih položaja, a mnogi su bili uhapšeni ili primorani na egzil. Aleksandar Dubček je bio prisiljen da potpiše Moskovski protokol, kojim su poništene sve reforme Praškog proleća.

Svi mediji su ponovo bili podvrgnuti strogom nadzoru i cenzuri. Politička prava i slobode koje su kratko bile uživane tokom Praškog proleća bile su brzo ukinute, a zemlja je ušla u period strogog autoritarizma poznatog kao “normalizacija”. Tokom ovog perioda, svaka opozicija režimu bila je suzbijana, a pokušaji oživljavanja reformi bili su strogo kažnjavani.

Invazija i njene posledice ostavile su dubok trag na čehoslovačko društvo. Ipak, duh Praškog proleća nastavio je da inspiriše borce za slobodu i demokratske promene, ne samo u Čehoslovačkoj, već i širom Istočnog bloka, sve do pada komunizma 1989. godine.

Praško proleće 1968. godine ostaje jedan od najznačajnijih trenutaka u istoriji Čehoslovačke i celog Istočnog bloka. Ovaj period hrabrih reformi, koje su bile usmerene ka demokratizaciji i liberalizaciji društva, pokazao je duboku želju građana za slobodom i boljim životom. Iako su reforme nasilno prekinute invazijom Varšavskog pakta, duh Praškog proleća nije ugušen. Ostavio je trajni utisak na generacije koje su sledile, inspirisane borbom za slobodu i ljudska prava. Konačno, događaji iz 1968. godine pripremili su teren za mirne revolucije 1989. godine, koje su dovele do pada komunističkih režima širom Istočne Evrope i omogućile Čehoslovačkoj da konačno ostvari svoje težnje ka slobodi i demokraciji.

ISKRENO SE NADAM DA NASE BEOGRADSKO PROLECE KOJE JE POCELO KRAJEM NOVEMBRA NECE ZAVRSITI KAO PRASKO PROLECE. NASI STUDENTI SU MNOGO PAMETNIJI, A MI SMO SE UZ NJIH PODMLADILI TAKO DA SE NADAM NAJBOLJEM!

GORDOST I MUDROST

 GORDOST I MUDROST NE IDU ZAJEDNO ALI SU DIREKTNO POVEZANE. PRVO CEMO O SOLOMONOVOJ MUDROSTI ,A ONDA KAKO JE NASA CIVILIZACIJA ZARAD GORDOSTI SVU MUDROST PREOKRENULA SEBI U KORIST. NARAVNO KAD SE PREOKRENE TO VISE NIJE MUDROST NEGO LUDOST. ZATO SE VALJDA I BLIZI KRAJ OVE CIVILIZACIJE, ILI JE BAR KRAJ OVAKVE CIVILIZACIJE. I BOLJE.

Kad je Salomon sišao s planine, nakon dočeka izlaska sunca, ljudi su, okupljeni u podnožju, rekli: "Ti si izvor inspiracije za nas. Tvoje reči preobražavaju srca. Tvoja mudrost prosvjetljuje um. Čeznemo da te čujemo. Reci nam: Ko smo mi?"

On se nasmešio i rekao: "Vi ste svetlost sveta. Vi ste zvezde. Vi ste hram istine. Svako od vas je svemir. Uronite um u srce, pitajte svoje srce, slušajte kroz svoju ljubav. Blaženi su oni koji znaju jezik Boga".

"U čemu je smisao života?"

"Život je put, cilj i nagrada. Život je ples ljubavi. Vaša misija je da procvjeta. Postojati - je veliki dar ovome svetu. Vaš život je istoriju svemira. I stoga život je lepši od svih teorija. Odnosite se prema svom životu kao prema prazniku, jer život je vredan sam po sebi. Život se sastoji od sadašnjosti. Smisao sadašnjosti je biti u sadašnjosti".

"Zašto nas bede proganjaju?"

"Ono što se seje, to se i bere. Nesreća je vaš izbor. Siromaštvo je stvorenje čoveka. Gorčina je plod neznanja. Optužujući, gubite snagu, te žudeci gubite sreću. Probudite se, jer siromašan je taj ko nije svestan sebe. Onaj ko nije našao unutar sebe carstvo Božje je beskućnik. Siromašan postaje taj ko u prazno gubi vreme. Ne pretvarajte život u životarenje. Ne dopustite da ljudska masa uništi vašu dušu. Nek bogatstvo ne bude vaše prokletstvo".

"Kako možemo prevladati nesreće?"

"Ne krivite sebe. Jer ste božanstveni. Ne poredite i ne odvajajte. Zahvaljujte se na svemu. Radujte se, jer radost stvara čuda. Volite sebe, jer tako ko voli sebe, voli sve. Blagoclovite opasnosti jer hrabri dostižu blaženstva. Molite se u radosti - i nesreća će vas zaobilaziti. Molite se, ali ne cenkajte se s Bogom. I pamtite, pohvala je najbolja molitva, sreća je najbolja hrana za dušu".

"Kako doći do sreće?"

"Srećan je taj ko je pun ljubavi, srećan je taj ko se zahvaljuje. Srećan je taj ko je smiren. Srećan je taj ko je pronašao raj u sebi. Srećan je taj ko daje s radošću i onaj ko prima poklone s radošću. Srećan je taj ko traži. Srećan je taj ko se probudio. Srećan je taj ko sluša glas Boga. Srećan je taj ko ispunjava svoju misiju. Srećan je taj ko je spoznao jedinstvo. Srećan je taj ko je spoznao ukus kontemplacije Boga. Srećan je taj koji je u harmoniji. Srećan je taj ko je uočio lepotu sveta. Srećan je taj ko se otvorio suncu. Srećan je taj ko teče poput reke. Srećan je taj ko je spreman prihvatiti sreću. Srećan je taj ko je mudar i ko je spoznao samog sebe. Srećan je taj ko je pronašao zadovoljstvo u sebi. Srećan je taj ko hvali život. Srećan je taj ko je slobodan. Srećan je taj ko oprašta".

"U čemu je tajna obilja?"

- Vaš život je najveće blago u riznici Božjoj. I Bog je dragulj ljudskog srca. Bogatstvo u nama je neiscrpno, te obilje oko nas je bezgranično. Svet je bogat toliko da svi mogu postati bogati. Dakle, što više dajete, to više dobijate. Sreća stoji na pragu vaše kuće. Otvorite se izobilju. Pretvarajte sve u zlato života. Blažen je taj ko je pronašao blago u sebi.

- Kako živeti u svetlu?

"Pijte iz svakog trenutka života, jer neprozivljeno život stvara tugu. I pamtite: što je unutra, to je i spolja. Tama sveta je od tame u srcu. Sreća je izlazak sunca. Kontemplacija o Bogu je rastvaranje u svetlu. Prosvetljenje je sjaj hiljadu sunaca. Blažen je taj ko teži za svetlom."

"Kako pronaći harmoniju?"

" Živite jednostavno. Ne škodite nikome. Ne zavidite. Neka vas sumnje čiste, a ne donose nasilje. Posvetite život prekrasnom. Budite kreativni za kreativnost, a ne za prepoznavanje. Odnosite se prema svojim bližnjima kao prema otkrivenjima. Promenite prošlost, zaboravivši na nju. Donosite novo u svet. Napunite telo s ljubavlju. Postanite energijom ljubavi, jer ljubav nadahnjuje sve. Gde je ljubav tamo je Bog".

"Kako da postigne savršenstvo života?"

"Srećan menja mnoge. Nesretni ostaju robovi, jer sreća voli slobodu. Zaista, radost je tamo gde je sloboda. Ostvarite umeće sreće. Otvorite se prema svetu i svet će se otvoriti za vas. Odbacujući opoziciju, postaje vladar."

I, gledajući sve s ljubavlju, Salomon je dodao: "ali još mnogo toga će vam otvoriti tišina ... Samo budite što jeste!

GORDOST

 Gordost je mana, kada je neko inađžija, pun sebe, smatra se za nepogrešivu osobu. Osobine gorde osobe: Hvalisava osoba, Odbijanje pomoći Želja za slavom i uspehom, Rivalsvo Želja da okrivi druge kada pogreše Ne deli svoje znanje sa drugima Neiskrenost prema sebi i drugima Ne ispunjava obecanja i ne postuje dogovore,sarkasticna osoba,ne priznaje da nije savrsen,samoljublje,podcenjivanje  iprecenjivanje,zastitnicki nastrojen kako bi mu neko posle bio zahvalan za pomoc.

"Bezumniku nema zadovoljstva u razboritosti, nego da mu se srce samo razotkrije."

Budali nisu važne mudrost i istina; više ga zanimaju vlastite misli. Kada se razboritost i njegovo mišljenje sukobe, on uvijek slijedi svoje srce. Voli vlastite misli i želje te ih želi što šire ispričati i promovirati.

Ovdje je osnovna pogreška budale – on cijeni svoja mišljenja i ideje više od istine. Voli sebe, opsesivno. Uvijek traži publiku da podijeli svoja razmišljanja. Ova se ludost naširoko promiče danas, u opasnim vremenima posljednjih dana, kada ljudi vole sami sebe i odbacuju zdrav nauk

Biste li radije rekli nekoj osobi što mislite ili biste tu osobu poslušali kako biste od nje nešto naučili? Razmotrite to dobro.

Svi su ljudi podložni ovom prokletstvu, a sukob između mudrosti i srca je srž između mudraca i bezumnika, istine i laži, života i smrti. Bezumnik ne želi slušati; želi razgovarati. On ne želi pouku; želi izražaj. Ne želi učiti; želi poučavati. Njegovo pokvareno srce će ga odvratiti od istine i mudrosti da ga odvede niz put u pakao, isprazno govoreći o svojim idejama cijelim putem.

Zadovoljstvo je imati radost ili užitak u nečemu. Budala nema radosti ili zadovoljstva u razboritosti, što je stjecanje mudrosti, istine i znanja. On nema srca za to ( Izr 17:16 ); on ga umjesto toga prezire ( Izr 1:7 , 22 ). Njegov veliki užitak je kada drugima govori svoje misli i mišljenja, za koja smatra da bi trebala dobiti laskavu pohvalu.

Razotkriti nešto ovdje znači objaviti, iznijeti, otkriti ili pokazati: budala uživa veliku radost i zadovoljstvo u razotkrivanju, otkrivanju i pokazivanju onoga što mu je u srcu. Iznošenje svojih misli i mišljenja njegov je veliki užitak i u tome će rado provesti cijeli život. On nema radosti ili zadovoljstva učiti mudrost ili steći razumijevanje. Najviše je zadovoljan svojim razmišljanjima i smatra da bi ga ostatak svijeta trebao slušati.

Zamislite, ljudska duša ulazi u život čak i bez razuma da se ne uprlja u vlastiti izmet, ali brzo pronalazi veliko zadovoljstvo u hrabrom iznošenju svojih mišljenja drugima. Kakva pokvarenost, ljudsko srce! A ta su mišljenja danas uzvišena!

Djecu se na koledžima i sveučilištima ispituje njihova razmišljanja. Od glumaca i sportaša traži se mišljenje o političkim i moralnim pitanjima. Ankete se provode kako bi se promicalo najpopularnije mišljenje ljudskog srca o mnogim temama. Ovo je ludost!

Povjesničari, filozofi, pedagozi i sociolozi govore nam da je ovo najprosvjećenija generacija na svijetu. Ipak, ludilo i ludost obožavanja srca promovira se sa svih strana. Čovječanstvo je uistinu potonulo u moralni pakao, ispred svog vječnog imenovanja u ognjeno jezero. Ako ste mudri, uvidjet ćete ovaj idiotizam i zauzeti stav protiv njega.

Ova profana i isprazna brbljanja sada se smatraju plemenitim, prihvatljivim izjavama:

Samo sam morala biti vjerna srcu.

Nisam bio iskren prema sebi.

Srce mi je reklo da je on taj.

Bilo je tako dobro; sigurno je ispravno.

Moje srce više nije bilo u tome.

Slijedi svoje srce, mladiću.

U srcu sam znao da je to istina.

Razmotrite ove izjave u svjetlu izreke. Sve su ove rečenice suludo brbljanje razmaženih ljudi opsjednutih ljubavlju prema sebi bez obzira na istinu ili ono što je ispravno. Čovječanstvo je otišlo u pakao, dragovoljno i arogantno, kroz samoobožavanje.

Današnji prosvjetni radnici sve su okrenuli naglavačke. Učitelji više ne govore: ""Ovo je istina"", ili ""Ovo je točno"", ili ""Želim te nečemu naučiti danas."" Pitaju: ""Što ti misliš?"" i, "" Što bi ti učinila?"" Rasprava u učionici, hrpa sebičnih srca koja sva žele otkriti sebe, uzvišena je kao alat za učenje. ""Razred, podijelimo svoja razmišljanja o ovoj temi i poštujmo međusobna mišljenja.""

Što nam je ovo ""dijeljenje ideja"" donijelo? Pjegave sove važnije su od nerođene djece; sodomija je prihvatljiv stil života; spasiti stablo u Venezueli važnije je od spašavanja braka; djeca imaju prava, ali gazde nemaju; mržnja je pogrešna, osim ako nije protiv biblijskih vjernika; rap glazba i pornografija su umjetnost; Islam je miroljubiva vjera; djeca mogu sama birati, čak i razvesti roditelje; i, pripremite se, najveća ljubav od svih je voljeti sebe. Naravno! Ovi primjeri dokazuju ludost bezumnika.

Ovo nije obrazovanje; ovo nije poduka ili obuka. Ovo je hranjenje gnojivom visokog rasta za najopasniji korov u svemiru – ljudsko srce. Neće nitko nešto reći? Car nema odjeće! Čisto je gol, a ružan je! Netko mora ustati i reći mu da se obuče. Hoćete li to učiniti u svojoj sferi?

Moralni apsoluti su nestali; istina je nestala  Vladaju situacijska etika i osobne preferencije – činite što god želite; samo budi iskren sa svojim srcem; ne kritizirajte druge zbog njihovih mišljenja, jer svi imamo pravo na svoje mišljenje; naučite cijeniti svoje misli. Gospodine, spasi nas 

Društveni mediji njegovali su ovo ljudsko prokletstvo i iskorištavali ga za zaradu. Sada svatko koristi Facebook, Twitter ili druge internetske forume kako bi svijetu razotkrio (otkrio ili pokazao) svoje srce i svaki drugi bezvrijedan aspekt svog života. Ni u jednom trenutku u povijesti oni najneukiji i najnezreliji u jednom društvu nisu mogli toliko besplatno širiti svoje bezvrijedne gluposti.

Bilo bi mnogo inteligentnije obožavati Mjesec, jer lunarni idolopoklonik barem traži nešto više od sebe i ostatka svoje neuke rase. Kada čovječanstvo pomisli da postoji svjetlo, istina i mudrost na najmračnijem mjestu na planetu – u srcu svakog čovjeka – degeneracija rase je objašnjena i još više toga je zajamčeno.

 

GORDOST JE SMRTNI GREH

 

 Gordost se često krije iza bijesa. Govorimo o ljudima koji moraju uvijek biti u pravu, koji ne mogu tolerisati da im se protivureči ili koji su takođe žrtve sopstvene frustracije. Važno je da gordost sakrivanarcizam, ocrtavajući zamorni profil lično

Kaže se da oni koji su gordi nikada ne prepoznaju svoje grijehe. Navikli smo na takvu vrstu prisustva u svom životu i ne sluteći to počeli smo da smatramo narcizam i gordost normalnim pojavama. Vidimo ih u politici, u firmama, vidimo ih i u novim generacijama.Gordi ljudi, zapravo imaju zajedničke karakteristike. Bez obzira na godine, to su ljudi koji žele sve da znaju, koji nemaju šta da nauče jer „već imaju puno života iza sebe“. Oni takođe zasjenjuju potrebe drugih i često imaju emocionalnu zrelost šestogodišnjaka.

Svako ko svakodnevno ima posla sa ljudima ove vrste upoznat je i sa njihovim čestim izlivima bijesa. Veoma su osjetljivi i ponosni, pa često gube kontrolu.Ponos nije ništa drugo nego maska, kostim  slabosti i nesigurnost. Ako gordoj osobi kažemo da polako ide i bude strpljiva, neće oklijevati da se sakrije iza svojih maski. Nije važno da li je naš komentar bio u dobroj namjeri: on će to shvatiti kao uvredu. 

Bijes često prikriva gordost 20/12/2020 0 Comments   Gordost se često krije iza bijesa. Govorimo o ljudima koji moraju uvijek biti u pravu, koji ne mogu tolerisati da im se protivureči ili koji su takođe žrtve sopstvene frustracije. Važno je da gordost sakriva narcizam, ocrtavajući zamorni profil ličnosti. Kaže se da oni koji su gordi nikada ne prepoznaju svoje grijehe. Navikli smo na takvu vrstu prisustva u svom životu i ne sluteći to počeli smo da smatramo narcizam i gordost normalnim pojavama. Vidimo ih u politici, u firmama, vidimo ih i u novim generacijama. "Lakše je pisati protiv gordosti nego je nadvladati." ~Francisco de Quevedo Gordi ljudi, zapravo imaju zajedničke karakteristike. Bez obzira na godine, to su ljudi koji žele sve da znaju, koji nemaju šta da nauče jer „već imaju puno života iza sebe“. Oni takođe zasjenjuju potrebe drugih i često imaju emocionalnu zrelost šestogodišnjaka. Svako ko svakodnevno ima posla sa ljudima ove vrste upoznat je i sa njihovim čestim izlivima bijesa. Veoma su osjetljivi i ponosni, pa često gube kontrolu. Česti ispadi bijesa : šta kriju? Ponos nije ništa drugo nego maska, kostim  slabosti i nesigurnost. Ako gordoj osobi kažemo da polako ide i bude strpljiva, neće oklijevati da se sakrije iza svojih maski. Nije važno da li je naš komentar bio u dobroj namjeri: on će to shvatiti kao uvredu. Samopoštovanje ovih ljudi je vrlo nisko. Međutim, osjećaj inferiornosti često se pretvara u agresiju, bijes, prezir i gorku frustraciju. Dalje, potreba da budemo iznad drugih u bilo kojoj situaciji, okolnosti ili kontekstu oblikuje ovu tvrdnju o autoritetu zbog koje ih niko ne bi smio diskreditovati ili im se suprotstaviti čak ni u najbeznačajnijim stvarima. Oni to smatraju uvredom. Ponos je u ovim slučajevima sofisticirani mehanizam nadoknade. Najzanimljiviji aspekt ovih profila je taj što svoj kovački oklop kuju već u djetinjstvu kako bi sakrili svoju nesigurnost. Vremenom ovaj oklop postaje način reagovanja na probleme ili razočaranja.  Šta uraditi kada ljudi izlivaju bijes koji osjećaju prema nama? Česti bijes skriva jasan problem emocionalnog upravljanja, niskog samopoštovanja i nedostatka psihološke ravnoteže. Niko ne može preživeti hronični bijes. Prema tome, ako u našem krugu postoji osoba koja aktivira ovu dinamiku, moramo biti jasni oko jedne stvari: to nije naš problem, nismo uzrok njegove nelagodnosti. "Svako se može naljutiti, to je vrlo jednostavna stvar. Ali naljutiti se na pravu osobu i to u pravom stepenu, u pravo vrijeme, u pravu svrhu i na pravi način: ovo nije ni u čijoj moći i nije lako." ~ Aristotel Kada bijes postane način postojanja, oko njega više ništa ne raste. A ako iza bijesa stoje ponos, narcisoidnost i želja da se sve kontroliše ili uvijek izvuče lična korist, onda je najbolje što pobjeći od ljudi ove vrste i ne gubiti vrijeme i energiju u borbi. Pošto se gordost ne liječi diskusijama, neophodno je da se gordi ljudi sami pogledaju u ogledalo, oslobađajući se lavljih čeljusti. Svi skrivamo krhkost, nedostatke, lavirinte nesigurnosti i zašto ne čak i još uvijek uplašeno unutrašnje dijete koje odgovara bijesom kada nešto nije u redu. Česti ispadi, vjerovali ili ne, redovni su na dnevnom nivou mnogih ljudi. Iz tog razloga vrijedi uložiti vrijeme, pažnju i dobru dozu naklonosti u živote naše djece koja često akumuliraju previše frustracije. Naučimo da upravljamo ovim situacijama, edukujmo ih na pravi način. DAKLE JASNO JE DA TRENUTNO MORAMO DA SAVLADAMO SVOJU GORDOST I DA SHVATIMO DA SMO SVI UOPASNOSTI. DA BI PREZIVELI I MOZDA DOZIVELI BOLJU CIVILIZACIJU MORAMO DA BUDEMO VRLO MUDRI. BUDIMO SVI SESTOGODISNJE DETE I UZVIKNIMO 'CAR JE GO!"