LA BUBU

 ZABRI NULI STE SE STO VAM DECA I TINEJDZERI GLEDAJU  BRAIN ROTOVE? MA ONI SU NISTA. UKLETA LA BUBU MAKAR BILA I IGRACKA ILI RANAC OPASNIJA JE OD NASIH 'BABA ROGA' MNOGO. SA LA BUBU SE NA INTERNETU BORE I DEX ROK I KAMERMAN ILIJAM I SVI KOJI SNIMAJU KLIPOVE NAMENJE DECI. DODUSE NISAM IH JOS VIDELA KOD ZAGE I FILIPA ( KOJI SU PO MENI JEDINI PRIMERENI DECI) I KOD ARIJE I DIJANE,ALI TO NE ZNACI DA SE I ONI NECE NACI NA METI UKLETOJ LA BUBU.

 

Labubu je ime figurice, odnosno brenda, koji je kreirao umetnik Kasing Lung. Radi se o liku iz serije "Čudovišta", poznatom po svom neobičnom izgledu sa špicastim ušima, velikim očima i karakterističnim osmehom. Labubu je postao globalni fenomen, a njegova popularnost se proširila i na druge likove iz istog univerzuma. 

U svijetu u kojem ljepota, minimalizam i savršen dizajn decenijama dominiraju tržištem, jedna neočekivana igračka uspjela je da preokrene pravila. Labubu, mala, zubata i čudna figurica nalik vilenjaku, danas se prodaje za stotine, pa i desetine hiljada dolara. Iako na prvi pogled djeluje kao nespretno nacrtano čudovište iz dječje mašte, Labubu je postao opsesija mnogih i globalni kult – igračka, modni dodatak, umjetnički predmet i statusni simbol. Kako je nešto tako neobično uspjelo da osvoji svijet?

abubu je djelo umjetnika Kasinga Lunga, koji je ovu lutku prvi put predstavio kao ilustraciju u slikovnici The Monsters, inspirisanoj nordijskim bajkama i folklorom. Lutka ima duge uši, krzneno tijelo, oči koje zrače naivnošću i usta puna šiljatih zuba – spoj grotesknog i simpatičnog, koji budi zaziranje, znatiželju i nježnost u isto vrijeme. Taj neobični balans između ružnog i slatkog poznat je u Japanu kao „kimo-kavaii”, a upravo taj koncept stoji iza uspjeha Labubua.

Njegovu popularnost globalno je lansirao kineski gigant Pop Mart, kompanija specijalizovana za kolekcionarske figurice koje se prodaju u takozvanim „blind box” pakovanjima – malim kutijama u kojima ne znate koju tačno figuricu kupujete.

Ova vrsta prodaje izaziva uzbuđenje i zavisnost kod potrošača, sličnu lutriji, a Pop Mart je uspješno iskoristio taj impuls. Najskuplja Labubu igračka je prodata za 130.000 eura. Prema podacima Fajnenšel tajmsa, Pop Mart je, zahvaljujući Labubuu i sličnim figuricama, ostvario prihode od gotovo dvije milijarde dolara u 2024. godini.

Mala tajna opsesija
Ali, ono što je Labubu izdvojilo od drugih igračaka jeste njegov viralni status na društvenim mrežama. Kada je Lisa iz grupe Blackpink objavila fotografiju sa Labubu lutkom i nazvala ga svojom „malom tajnom opsesijom”, uslijedila je lavina. Dua Lipa, Kim Kardašijan, Rijana, pa čak i modeli na revijama Lui Vitona počeli su da se pojavljuju sa ovim čudnim stvorenjem u ruci ili na tašni. Kako piše GQ UK, Labubu je od igračke postao modni detalj i simbol ukusa „onih koji znaju”.

Uprkos rastućoj slavi, Labubu nije pošteđen kontroverzi. Kritičari upozoravaju na potencijalno štetni efekat „blind box” sistema, posebno kod mladih koji razvijaju kompulsivne navike trošenja.

Kineski regulatori već su izrazili zabrinutost, a kako navodi Business Insider, Pop Mart je dobio zvanično upozorenje zbog pretjerane prodaje tog modela. Osim toga, društvene mreže prepune su komentara kolekcionara koji žale zbog inflacije cijena i smanjenog kvaliteta, tvrdeći da „kolekcionari ne mogu više da dođu do rijetkih primjeraka, jer ih preprodavci sve pokupuju”.

Ipak, Labubu ostaje simbol savremenog trenutka. Njegov uspjeh otkriva sve više o ljudskoj potrebi za utjehom, nostalgijom i pripadanjem. U svijetu u kojem vlada preopterećenost informacijama i estetska zamorenost, ljudi se okreću nečemu što je drugačije, neobično i originalno. Kao što piše The Daily Beast, „Labubu je toliko ružan da je postao simpatičan”.

Upravo u tom paradoksu – između nelagodnog i nježnog, ružnog i dragog – leži tajna njegovog uspjeha. Labubu nije samo igračka – to je mali otpor uniformisanom svijetu ljepote.igura s izraženim zubima, vilenjačkim ušima i misterioznim osmehom osvojila je region. Nosi ime Labubu, a cena joj u zavisnosti od retkosti, ide i do nekoliko stotina evra. Vang Ning, osnivač Pop Marta, postao je bogatiji za 1,6 milijardi $ u svega 24 sata.

ostoje desetine varijanti ovog lika: pčelica Labubu, astronaut Labubu, pirat, vila, suši šef, detektiv, pa čak i kolaboracije sa poznatim modnim kućama i umetnicima. 

Iako je u osnovi vinilna figura, Labubu je odavno prešao granicu obične igračke. Danas se nosi kao aksesoar, poklanja kao luksuzan poklon i izlaže kao umetnički predmet.

Na ulicama Beograda i drugih velikih gradova regiona, sve češće se može videti Labubu koji "visi" sa dizajnerskih torbi, zakačen za ranac, ili postavljen na radni sto.

Kada su je počele nositi Rijana, Dua Lipa i Lisa iz Blackpink-a kao privezak za torbu, bilo je jasno da će se trend proširiti.

Među mlađom publikom, naročito na društvenim mrežama, Labubu je postao statusni simbol.

Cene Labubu figura variraju u zavisnosti od verzije, retkosti i mesta kupovine.

• Blind box  kutije (zatvorene kutije u kojima ne znate koju figuru dobijate) koštaju u zvaničnim radnjama oko 15–25 evra.
• U kutiji možete dobiti regularnog Labubua, ali i super retke varijante koje se pojavljuju u proseku u 1 od 144 kutije.
• Ove retke varijante na tržištu dostižu cene od 150 do čak 800 evra, u zavisnosti od stanja i traženosti.

U Beogradu, gde zvanična POP MART prodavnica još ne postoji, Labubu figure se nabavljaju preko:

• Preprodavaca na Instagramu
• Gift shop radnji sa uvoznom robom (cene često više zbog carina i marže)
• Online zajednica i razmena među kolekcionarima

Cena za osnovni model kod nas ide od 2.500 do 5.000 dinara, dok su retki modeli viđeni i po 20.000–30.000 dinara. Ograničene serije, kolaboracije i "secret editions" se prodaju i skuplje, često uz originalnu kutiju i potvrdu autentičnosti.

A šta je, dođavola, "Lafufu"?

Sa popularnošću dolazi i plagijat. I tako je nastala "Lafufu", kako je domaća zajednica nazvala kineske kopije Labubu figura koje se prodaju po daleko nižim cenama. 

 Labubu, stvorenje sa razmaknutim zubima i vilenjačkim izgledom, izgleda da na ovo pitanje odgovara potvrdno. Dizajniran od strane hongkonškog umetnika Kasinga Lunga i distribuiran putem kompanije Pop Mart, Labubu osvaja srca ne samo dece, već i odraslih širom sveta, uključujući i poznate ličnosti poput Rijane. Šta se krije iza fenomena ove, naizgled jednostavne, igračke?U svetu u kojem se odraslost često povezuje sa obavezama i pritiskom, raste pokret "kidulta" - odraslih koji svesno uvode dečije radosti u svoj svakodnevni život. To nije beg od odgovornosti, već način da se sačuva ravnoteža u svetu punom izazova. "Odrasla sam osoba, mogu da trošim svoj novac kako hoću", ponavljaju ironično.

Šta to privlači odrasle ka stvorenju koje izgleda kao mešavina vilenjaka i šumskog duha, pitaju se svi. Odgovor se nalazi u psihologiji. Labubu ne podseća direktno na igračke iz detinjstva, ali budi osećaj dečijeg oduševljenja i bezbrižnosti. U vremenima društvene nesigurnosti, nostalgija postaje sigurno utočište, a trenutak proveden sa Labubuom može da vas podseti na jednostavnija vremena.

Igra takođe ima terapeutski značaj. Istraživanja pokazuju da aktivnosti povezane sa igračkama mogu da smanje stres, poboljšaju rad mozga i stimulišu kreativnost. Bilo da je reč o potrazi za retkim modelima Labubua ili jednostavno o stiskanju priveska tokom stresnog sastanka, ti mali rituali pomažu odraslima da pronađu trenutak mira.

 

Štaviše, u svetu u kojem dominiraju ekrani, fizičko prisustvo Labubua nudi nešto što digitalne interakcije ne mogu - opipljivu utehu. Dodir meke igračke deluje umirujuće.

Labubu privlači i svojim izgledom, paradoksalnim spojem šarma i nesavršenosti. Njegove prevelike uši, razmaknuti zubi i nestašan izraz lica spadaju u kategoriju "ružno-slatko", koja kod ljudi izaziva tzv. "slatku agresiju". To je osećaj zbog kog želimo da stisnemo nešto simpatično i nesavršeno, izražavajući tako svoje zaštitničke instinkte i emocionalno pražnjenje.

Zufi Aleksander, poznata dizajnerka, kombinovala je Labubua sa torbom brenda Miu Miu tokom Filmskog festivala u Kanu, pokazujući da ove igračke mogu da bude i deo modnog sveta. Tako Labubu postaje više od igračke. Labubu je postao i kultni gedžet zahvaljujući poznatim ličnostima.

 

UKLETA LABUBU 

Kazu da je Labubu samo obicna kolekcionarska lutka. Ali postoji jedna prica koja kruzi mracnim forumima i po komentarima koje niko nece da potvrdi ili odbaci .Sve je pocelo kad je jedna  kolekcionarka iz Juzne Koreje kupila limitiranu Labubu lutkum onu sa crvenim ocima i osmehom punih zuba.Lutka je izgledala drugacije. Ne samo da te gleda kad stojis ispred nje nego te i prati pogledom kad se kreces.Ubrzo je devojka pocela primecivati cudne stvari.Lutka bi ujutru bila pomerena, jednom ju je nasla u krevetu a zna zasigurno da je ostavila u vitrini.Pomislila je da je mozda zaboravila ,a onda je jedne noci cula tapkanje po podu svoje sobe kao decije korake. Bilo je to tacno u 3 sata tako da nemojte nikad da se u to doba igrate sa Labubu lutkom. Devojka je pribrano ukljucila kameru ali ujutru snimak je bio izbrisanm a na skrinshotu ekrana videla se silueta Labubu kako stoji tacno na sred sobe. Ljudi su poceli deliti slicna iskustva na internetu.Labubu lutka koja se pojavljuje u razlicitim delovima kuce, glasan deciji smeh u toku noci, neki su yvdili da imaju nocne more i to uvek sa Labubu lutkom Jedna teorija kaze da originalni dizajner nije zapravo izmislio lik Labubu nego da je to lik demona iz nordijskog folklora ,mali duh koji se hrani decijim strahom i krije se u decijim igrackama.Navodno Labubu je dizajniran tako da ga podseca i vraca nazad u detinjstvo.

 

 Igračke sa zlokobnim osmehom, nazvane Labubu, postale su globalna opsesija. Ljubitelji pop kulture i kolekcionari spremni su satima da stoje u redovima i plate velike sume kako bi došli do jedne od ovih figurica. Na prvi pogled, reč je o bezazlenim lutkama inspirisanim knjigom "Čudovišta" hongkonškog umetnika Kasinga Lunga – ali čini se da priča ima i svoju mračniju stranu.Dok popularnost Labubu igračaka raste iz dana u dan, internetom se paralelno širi uznemirujuća teorija zavere. Sve veći broj ljudi veruje da ove figure nisu samo simpatični ukrasi, već "posednuti predmeti" povezani sa drevnim demonima, pa ih spaljuju, bacaju i upozoravaju druge da ih ne unose u svoj dom.

Likovi su oživljeni zahvaljujući saradnji Lunga sa kineskom kompanijom za igračke POP MART, s kojom je 2019. počeo da proizvodi figure po uzoru na svoje kreacije. Šest godina kasnije, fanovi su spremni da daju ogromne sume novca kako bi došli do jedne od njih.

Figurice su se najpre mogle videti u domovima ili zakačene za torbe. Međutim kako je sve više ljudi postalo opsesivno njima, počele su da se širi uznemirujuća teorija zavere.

Naime, dok Labubu nekima izgleda kao "bajkoliki vilenjak", teorija sugeriše da se ispod površine krije nešto mnogo mračnije.

Prema onima koji veruju u ovu teoriju, Labubu figure su "posednute" tj. pod kontrolom drevnog demona po imenu Pazuzu, koji potiče iz mesopotamske mitologije i koji je takođe glavni antagonist u kultnom horor filmu "Egzorcist".Dok popularnost Labubu igračaka raste iz dana u dan, internetom se paralelno širi uznemirujuća teorija zavere. Sve veći broj ljudi veruje da ove figure nisu samo simpatični ukrasi, već "posednuti predmeti" povezani sa drevnim demonima, pa ih spaljuju, bacaju i upozoravaju druge da ih ne unose u svoj dom.

Likovi su oživljeni zahvaljujući saradnji Lunga sa kineskom kompanijom za igračke POP MART, s kojom je 2019. počeo da proizvodi figure po uzoru na svoje kreacije. Šest godina kasnije, fanovi su spremni da daju ogromne sume novca kako bi došli do jedne od njih.

Figurice su se najpre mogle videti u domovima ili zakačene za torbe. Međutim kako je sve više ljudi postalo opsesivno njima, počele su da se širi uznemirujuća teorija zavere.

Slike Pazuzua nemaju previše sličnosti sa ovim plišanim igračkama, iako demon ima širok osmeh i šiljate zube – baš kao i Labubu.

Prema "Britanici", legenda kaže da je Pazuzu pobedio u borbi protiv moćnih vetrova, čime je postao pretnja čak i drugim demonima. Sa druge strane, smatralo se da je saveznik ljudi, koji su mogli da ga pozovu radi zaštite – ali fanovi Labubu lutki koji veruju u ovu teoriju nisu baš ubeđeni da su mu namere dob U stvari, teorija je nekima toliko uverljiva da je jedna TikTok korisnica objavila video u kojem spaljuje svoju Labubu lutku iznad vatre uz opis: "Nemojte kupiti labubu, one su proklete i uništiće vam život."Džesika još nije otkrila kako joj je tačno igračka uništila život, ali je obećala "drugi deo" u komentaru: "Zaprati me za drugi deo – ono što je izašlo iz kutije nije bila igračka, već pošast duša, zver večne patnje."  DZesika nije jedina koja veruje u ovu teoriju. Jedan korisnik Tvitera napisao je: "Labubu = Pazuzu. Ne zovite demone u svoj dom."

MOZEMO DA BIRAMO. DA VERUJEMO DA JE LABUBU DOBAR I DA NAS OPUSTA KAO I BRAIN ROTOVI, A MOZDA JE IPAK UKLET. NA NAMA JE DA VERUJEMO U STA HOCEMO. JEDNO JE SIGURNO OVE GODINE  SAMO BRAIN ROT I LABUBU! OPUSTENO ! 

M 

 

 

MENTALNA RUMINACIJA

PO MOM MISLJENJU RUMINACIJA I OVERTHINKING NISU ISTI. AKO SE NOCU DOK NE MOZES DA ZASPIS ,VRTIS U KREVETU I PRETURAS U GLAVE STALNO ISTE MISLI NE ZNACI DA SI U RUMINACIJI (PREZIVLJAVANJU) NEGO MOZES BITI SAMO U PRETERANOM RAZMISLJANJU. OBA PROBLEMA SE LECE NA ISTI NACIN. IZACI IZ SOBE MEDJU LJUDE, DRUZITI SE, PRONACI HOBI, OPUSTITI SE PO SVAKU CENU. MADA RECIMO AKO TI NEKO STALNO GOVORI OPUSTI SE MOZE SAMO JOS VISE DA POJACA NASE ZATVARANJE U ZACARANI KRUG.

 "Overthinking" u slobodnom prevodu na srpski jezik označava "preterano razmišljanje". Ono može da se javi kao ruminacija, odnosno nevoljno, kompulsivno razmišljanje o nekoj temi s negativnim prizvukom, zbog čega se javljaju neprijatne emocije.

"Overthinking" može da potekne i iz težnje da se po svaku cenu izbegne neizvesnost i predvide svi potencijalni ishodi, kako bi se ublažila anksioznost. 

Oni koji su motivisani postignućima ili koji važe za perfekcioniste, mogu biti skloniji ovakvom načinu razmišljanja, jer žele da preduprede svaku mogućnost neuspeha.

U nekim slučajevima, to je čak i simptom prokrastinacije, odnosno nesvesni izgovor da se izbegne donošenje neke teške odluke.

Na prvom mestu, važno je prepoznati značaj toga da od naših postupaka naš uspeh može da zavisi mnogo više, nego od naših trenutnih emocija. Umesto da se problem preteranog razmišljanja "leči" dodatnim razmišljanjem, ponekad je potrebno samo "delovati" i postati osoba od akcije.

Korisno je i prevesti misli u pitanja. Na primer, misao: "Ne mogu da verujem da sam to rekao", može se prevesti u "Šta bi mogao da kažem drugačije sledećeg puta?", gde se onda misli preusmeravaju na pronalazak rešenja, umesto na okretanje u krug. 

 

Ruminacija je uporno razmišljanje o negativnim iskustvima i događajima i posledicama uz konstantno održavanje negativnih osećanja u vezi sa tim situacijama, koja za sobom povlače stalno postavljanje pitanja “šta ako”, strepnju i iščekivanje loših ishoda. Ovaj negativni, ponavljajući aspekt ruminacije može biti odgovoran za nastanak anksioznosti, depresije i za njihovo uporno održavanje i produbljivanje.

Zadržavanje na negativnim osećanjima, mislima i događajima pokreće kod osobe osećanje krivice, slabi samopouzdanje i kapacitet za emocionalno reagovanje usled čega se formira uporan pesimistički stil razmišljanja i vremenske orijentacije. Ustaljuju se i loše navike u ponašanju, poput  nezdrave i neredovne ishrane, pušenja, konzumiranja alkohola, što je jedan od pokazatelja da se osoba nalazi pod stresom.Osećanja beznadežnosti i manje vrednosti vrlo lako mogu da budu probuđena ruminacijom, te je neophodno da se bez odlaganja osoba pokrene i pokuša da izađe iz začaranog kruga Ruminacija se najčešće definiše kao sklonost ka trajnom načinu razmišljanja o negativnim temama koje se ponavljaRuminacije nisu isto što i opsesivne misli. Obe imaju ponavljajuće ponašanje ali među njima ima razlike. Opsesivne mislli su obično usmerene na temu nečistoće, ispoljavaju se u različitim oblicima i opisuju se kao nametljive. Sa druge strane, ruminacija je češće verbalna i usmerena je na ponašanje ili događajie iz prošlosti. Razlikuju se za nijansu, ali je to važno naglasitiSlična je razlika i između brige i razmišljanja. Briga u osnovi ima tendenciju fokusa ka budućnosti, dok je razmišljanje usmereno ka prošlosti.

 JEDNO ISKUSTVO

 

Desilo mi se nekoliko puta da sam zakovan u kući. Mentalno potrošen. Misleći da se odmaram sve sam se više umarao. Sve što sam duže ostajao kući sve sam manje želio da izađem. Sve što sam ostajao duže sve se činilo teškim i napornim. Kućna vrata su se činila kao ozbiljna prepreka. Mozak se u takvom okruženju preumori, a sve postane tako glasno. Danas sam naučio da se u psihologiji to naziva 'mentalna ruminacija' tj. kada razmišljamo o prošlosti, brinemo se o budućnosti, a umorni smo od sadašnjosti. I to nije lijenost već mentalna potrošenost. Sve što duže ostajemo u toj petlji sve je teže prekinuti.

Zato, ako čekaš da budeš bolje da izađeš - neće se desiti. Izađi da budeš bolje. Šetaj. Trči. Radi. Planinari. Vozi bicikl. Kupaj se u rijeci. Lezi na livadu. Tamo i u tom kretanju i u promijeni rutine pronaći ćeš volju i energiju. Bit će ti bolje.

MORAMO DA POBEDIMO SEBE. PRETESKO JE SVAKAKO. ALI NIKO TO NE MOZE DA URADI ZA TEBE. 

OVA TRENUTNO KRIZA KOJA NAS LOMI NA SVE NACINE PODSECA VEOMA NA MENTALNU RUMINACIJU. BOMBARDUJU NAS TOLIKOM NEGATIVNOM ENERGIJOM, SA VELIKIM DOZAMA ZAPLASIVANJA DA ZAISTA NE ZNAM KAKO OSTATI NORMALAN. 

 

ETO RESENJA. IZADJITE NA ULICE ! DRUZITE SE SA LJUDIMA KOJI SU ISTO ZRTVE OVOG LUDOG COVEKA. SIGURNA SAM DA VECINA VASIH PROBLEMA KOJE VAS VODE U OVERTHINKING I U MENTALNU RUMINACIJU POTICE BAS ZBOG NJEGOVE SVAKODNEVNE REPRESIJE NAD NAMA. ZATO - SVI NA ULICE! 

OD ISPIRANJA MOZGA DO TRULJENJA MOZGA

 NAVIKLI SMO SE DA NAM 'ISPIRAJU' MOZAK. TO RADE ODUVEK ,A NAROCITO OTKAD SMO POSTALI ISKLJUCIVO POTROSACKO DRUSTVO. STO SE TICE ISPIRANJA MOZGA NE ZAUSTAVLJAJU SE SAMO NA  PRACENJU NASIH TELEFONA I INTERNETA TADI PRODAJE I PROFITA, TU SU I ISPIRACI MOZGA KOJI NAS USMERAVAJU KA ODREDJENIM POLITICKIM ILI JAVNIM LICNOSTIMA.PROTIV ISPIRANJA MOZGA SE NISTA NE MOZE. NEKAD NAM SE DESE SAMO SITNE POBEDE U SMISLU DA POSLUSAMO SVOJ INSTIKT I SVOJA UVERENJA OD KUPOVINE DETERDZENTA DO IZBORA PREDSEDNIKA. ALI TO JE VEC DUGA I NEKA DRUGA PRICA.

 SADA CEMO SE ZAUSTAVITI NA BRAIN ROTU KOJI JE PROGLASEN ZA REC GODINE 2024-TE. PREVODI SE KAO TRULJENJE MOZGA. 

Sama rec i pojam deluju zabrinjavajuce i zastrasujuce. Medjutim Italijani su to upakovali u Brain rotove i postali globalni hit za generaciju  Alfa. Deca po ceo dan pricaju o Tu tu tu Sahuru, Balerini Kapucini i ostalim brain rotovima. Kako li ih upamte? A o izgledu brain  rotova da i ne pricam. Kombinacija zivotinja, biljaka, frizidera, auto guma i ko zna cega stvorili su vrlo zanimljive likove koji suvereno vladaju nad nasom decom. Kako smo od Miki Mausa do Tu tu tu Sahura nije mi jasno.

 Ako vam ovaj naslov zvuči poznato, velike su šanse da ste Gen Z ili Gen Alpha i da vam mozak već mesecima uspešno truli uz italijanski brain rot. Reč je o AI-generisanim likovima koji su poslednjih meseci preplavili društvene mreže, a neke od njih ste sigurno viđali svuda - čak i na studentskim protestima!Svi svedočimo tome da trendovi na društvenim mrežama iz godine u godinu postaju sve banalniji, haotičniji i često potpuno besmisleni, što im, naravno, ne smeta da postanu viralni. Počelo je sa mimovima koji su za Gen X već tada bili nerazumljivi, a sve je kulminiralo pojavom fenomena koji je uspeo da zbuni i milenijalce i Z-ovce: Skibidi Toilet. Taj bizarni spoj ljudskih glava, WC šolja i loše animiranih borbi bio je jasan samo najmlađima - Gen Alpha generaciji, koja danas definitivno diktira ritam digitalnih trendova.

Da nastavimo sa rečnikom Gen Alpha generacije, reč rizz, koja u slobodnom prevodu znači harizma ili šarm, proglašena je za Oksfordovu reč godine 2023, dok je titulu za 2024. ponela fraza brain rot - ili ti truljenje mozga. Poslednje dve decenije obeležene su upravo terminima koji prate razvoj tehnologije i sve veći uticaj interneta na svakodnevni život.

Kako je rekao Casper Grathwohl, predsednik organizacije Oxford Languages: "Kada pogledamo Oksfordove reči godine u poslednjih dvadeset godina, jasno se vidi sve veća opsesija društva time kako se naš virtuelni život razvija i na koje sve načine internet kultura utiče na to ko smo i o čemu pričamo. Prošlogodišnja reč, rizz, dobar je primer toga kako se jezik danas formira, menja i deli unutar onlajn zajednica, dok brain rot ukazuje na jednu od opasnosti virtuelnog života i način na koji koristimo svoje slobodno vreme."

"Brain rot" (doslovno: "truljenje mozga") definiše se kao "navodno propadanje mentalnog ili intelektualnog stanja osobe, naročito posmatrano kao posledica prekomerne konzumacije sadržaja, danas pre svega onlajn sadržaja, koji se smatra trivijalnim ili intelektualno neizazovnim."

Od početka 2025. godine, prvo TikTok, zatim i ostale socijalne mreže, preplavila je AI mim kultura, a jedan od trendova tog talasa poznat je kao italijanski brainrot - žanr mimova koji se prepoznaje po apsurdnim likovima, bizarnim pričama i dramatičnim voiceoverima, često uz namerno karikiran engleski s jakim italijanskim akcentom.

Najprepoznatljiviji motivi tog trenda su karakteristični likovi, a među prvima su se izdvojili Bombardino Croccodillo - AI generisani krokodil u vojnoj opremi i Tralalero Tralala, koji je zapravo prvi lik iz italijanskog brainrota koji je stekao popularnost na TikToku, a nastao je 13. januara 2025. godine.

Iz tog trenda razvio se čitav AI mim univerzum - pun likova, njihovih priča, sukoba i izmišljenih svetova. U nekim videima udružuju se u bitkama, prolaze kroz različite vremenske linije ili se bore jedni protiv drugih u potpuno haotičnim i vizuelno preteranim situacijama.

Kao balkanski doprinos ovom mim univerzumu pojavio se još jedan ultra zanimljiv i potpuno random lik - golub špijun, odnosno, kako ga je autor nazvao, Špijuniro Golubiro, koji navodno špijunira ljude i skuplja informacije o njima. Taj trend nastao je na Balkanu, tačnije u Hrvatskoj, a brzo se proširio po celom svetu. 

Kratak spisak najpopularnijih likova iz italijanskog brain rot univerzuma:

• Bombardino Croccodillo – AI-generisani krokodil u vojnoj opremi.

• Tralalero Tralala – velika bela ajkula u Nike patikama.

• Tung Tung Tung Sahur – drveni čovekoliki lik s bejzbol palicom.

• Brr Brr Patapim – majmun sa ogromnim stopalima.

• Tripi Tropi – hibrid škampa i mačke.

• Ballerina Cappuccina – balerina sa šoljom kapućina umesto glave.

• Špijuniro Golubiro – golub detektiv koji špijunira ljude.

Italijanski brain rot postao je još jedan dokaz da internet kulturu više niko ne može da predvidi, a još manje da objasni. U eri u kojoj AI stvara likove, a tinejdžeri im dodeljuju sudbine, jedino što nam preostaje je da gledamo i povremeno se pitamo: zabavljamo li se ili nam jednostavno mozak truli?

 

Ono što je nedavno izazvalo veliku pažnju javnosti jesu sve popularniji italijanski brainrot mimovi, u kojima se prikazuju AI generisane fotografije životinja u kombinaciji sa različitim objektima, praćene ponavljajućim frazama.

„Maskota“ ovog trenda jeste video ajkule koja nosi patike, uz pratnju muškog italijanskog glasa za pretvaranje teksta u govor(TTS), koji recituje reči „trallalero trallala“.

Pod tim nazivom, video je postao popularan u januaru 2025. godine, kada je ga je objavio korisnik TikToka-a @‌eZburger401.

Video je postao viralan i na Instagramu, zbog čega su razni korisnici društvenih mreža kreirali sopstvene životinje generisane veštačkom inteligencijom, pri čemu je svaka praćena identičnim italijanskom glasom koji recituje sličnu ponavljajuću frazu.Zbog popularnosti videa ajkule, generisani su i videi krokodila, majmuna, žirafe i mnogih drugih životinja, gde je svaka od njih u kombinaciji sa voćem ili predmetom, praćena zvukovima poput „bombardilo crocodilo“, „chimpanzini bananini“ i slično.

Glavni uzrok rasta pregleda ovakvih video zapisa jeste apsurd i ironija koji stoje iza njihovog kreiranja.

Nekada su Monthy Python-i zbog besmislenih pokreta i scenarija predstavljali pravu komediju onima koji su ih gledali, dok danas njihovo mesto zauzimaju AI generisani video zapisi.

Sadržaj postaje toliko besmislen, da publici postaje smešan.

„Meni su lično zanimljivi zbog nivoa apsurda do kojeg smo stigli. Pratim „mimove“ već godinama, i sve je više i više suludo šta ljudima postaje popularno i smešno“, kaže on i dodaje da u svemu ovome uživa sa većim slojem ironije.

„Nije ništa smešno u AI generisanoj ajkuli sa tri noge i plavim najkama, osim konteksta u kome se pojavila. Apsurd je u pitanju, znajući da je to razvoj humora koji traje 20 godina“, objašnjava on.

No, ovakav sadržaj popularniji je među tinejdžerima – u mnogim Instagram objavama snimljeni su kvizovi u kojima tinejdžeri na osnovu generisanih životinja imenuju njhove jedinstvene zvukove, pokazujući time da zapravo znaju svaki od njih.

Zvukovi poput „trallala“ koji se ponavlja uz rimovanje, postali su zarazni, imajući određen ritam koji se lako pamti.

S obzirom na to da je kod ovih brainrot mimova određen kontekst koji je više poznat mlađim generacijama, stvara se generacijski jaz, te starijima oni deluju kao besmisleni klipovi, loše napravljeni uz pomoć veštačke inteligencije.

Oni predstavljaju savremeni zajednički jezik unutar generacije i često se konzumiraju više zbog osećaja pripadnosti i zabave, nego zbog same poente šale.Iako na prvi pogled deluju apsurdno, iza njih stoji generacijska potreba za oslobađanjem od ozbiljnosti.

Kao "ispirac" mozga koji takodje moze i da nam natera mozak na truljenje jer su njegovi klipovi prepuni brain rotova je Dex Rok. Momak od  25 godina iz Kikinde (Dejan Drazic) koga prati 1,7 miliona korisnika Jutjuba.On je na cudesan nacin spojio kult brenda i brain rot! Neverovatno. U njegovim klipovima sadrzaj kratak, dinamican svojstven recimo tik-toku. Izazovi, brain rotovi, majn kroft igrica.  A u prodavnicama Dex rok cokolade, sokovi, jafa keks, sladoled, ledeni caj i ko zna sta sve. U prodavnicama odece Dex rok majice, sorcevi, trenerke, peskiri.... Sta reci? 

TEKTONSKA PROMENA DECE I OMLADINE. NAMA POTPUNO NESHVATLJIVA. NJIHOVA ZELJA ZA OPUSTENOSCU, ZA BRZINOM ,NEMANJE VOLJE ZA GLEDANJE OZBILJNIH I DUZIH SADRZAJA DELUJE ZABRINJAVAJUCE. MADA KO ZNA. MOZDA SVET IDE BAS U TOM PRAVCU! 

COVEK JE COVEKU....

 NARAVNO DA JE COVEK COVEKU NAJVECI NEPRIJATELJ. COVEK JE NAJVECI NEPRIJATELJ I ZIVOTINJAMA I BILJKAMA PA TAKO I CELOJ PLANETI. PLAMETA SE BORI, PRIRODA SE BORI, ALI LJUDI NIKAKO NE USPEVAJU DA SE IZBORE PROTIV NELJUDI. JEDAN OD PRIMERA JE SVAKAKO OVA 'DIVLJA GRADNJA' PO BEOGRADU ALI I PO DRUGIM NASELJENIM MESTIMA U SRBIJI. NE ZNAM KAKO JE  U SVETU UOPSTE ,ALI OVDE JE ZAISTA STRASNO TO OKIVANJE LJUDI U BETON I ASFALT. 

 Pitanje divlje gradnje je jedno od mnogih koje oslikava okupaciju države od strane političke mafije.

Osvetlimo dodatno ovu ideju kroz problem divlje gradnje. Nekome se može učiniti da je u pitanju relativno nov fenomen, nastao sa „neoliberalnom“ tranzicijom koja je omogućila anarhiju, korupciju i naglo bogaćenje malog broja ljudi. Na osnovu takvog razmišljanja sledi zaključak da u vremenu pre divljeg kapitalizma i „lopovske privatizacije“ takve stvari nisu tolerisane, jer je postojao uređen, iako nedemokratski, poredak.

Oni sa malo dužim sećanjem dobro znaju kako i kada je nastalo najveće neformalno naselje u Jugoslaviji – Kaluđerica.

Kao i onda, tako i sada postoje pravila koja mogu da poštuju samo neki, a država, kao onda, tako i sada, može da pogazi privatnu svojinu i postojeće ugovore i stambena prava kad hoće, onda nacionalizacijom i masovnim progonom, danas rušenjem usred noći i suspenzijom pravne države. Kao i onda tako i danas, sistem toleriše „proleterijat“ da gradi svoje udžerice. Oni koji poštuju pravila, i koji su u manjini, plaćaju najveću cenu.

Iza svega ovoga ne stoji neoliberalna tranzicija po Vašingtonskom konsenzusu. Takve stvari se ne dešavaju u uspešnim tranzicionim zemljama, već u neuspešnim, poput naše. Iza svega stoji ideja pravljenja države „za nas“  i „za njih“ – lične države i odabranih usluga za odabrane, od vrtića, bolnica, prodavnica do naselja i vila. Pitanje divlje gradnje je tako samo jedno od mnogih koji oslikava okupaciju države od strane političke mafije.

Od 2015-te izgradjeno vise od 100.000 objekata takozvane "divlje gradnje" iliti objekata bez papira . Da se ne ponavljam. Beograd je unisten potpuno. Sve ono sto je vredelo je poruseno, a hiljade solitera se 'lepe' na vec postojece solitere. Pri tome stradaju, sume, parkovi pa i pojedinacna stabla koja su pretekla od prosle gradnje. Uz sve klimatske globalne promene Beograd zivi trenutno svoju klimatsku promenu samo zato sto je postao samo beton i asfalt bez ijednog drvceta, zbunja, trave.  Ali zato imamo deponije djubreta na sve strane, jer ovoliko ljudi na malom prostoru mora ostavljati gomilu djubreta. 

 Najveći broj nelegalnih objekata beleži se u naseljima Krnjača, Borča, Kotež, Sebeš, Ovča i Padinska Skela, ali ni gradski deo Palilule nije pošteđen. Bešumno, često noću i bez ikakvog obeležja, niču objekti na zelenim površinama, kraj kanala, pored puteva i na parcelama koje su predviđene za infrastrukturu ili javne namene.Odgovornost za širenje divlje gradnje snose ne samo oni koji grade, već i institucije koje to omogućavaju svojom pasivnošću ili otvorenim saučesništvom. Građevinske inspekcije godinama ne izlaze na teren, prijave ostaju bez odgovora, a komunalni redari su sve manje vidljivi na mestima gde se krši zakon. Sumnje u korupciju, političke pritiske i selektivnu primenu zakona sve su glasnije, a poverenje građana u institucije sve slabije.

Jedan od najopasnijih aspekata divlje gradnje jeste nepostojanje bilo kakve statičke, protivpožarne i seizmičke kontrole objekata. U naseljima poput Borče i Krnjače, gde je zemljište močvarno i podložno poplavama, izgradnja bez geomehaničkih ispitivanja i drenažnih sistema predstavlja ozbiljnu opasnost po bezbednost stanara.

Pojedine kuće i zgrade niču na nasipima, pored kolektora, pa čak i iznad vodovodnih i gasnih instalacija. U slučaju zemljotresa, klizišta, požara ili pucanja instalacija – posledice mogu biti katastrofalne, ne samo za one koji u takvim objektima žive, već i za celu zajednicu.

Divlja gradnja dodatno opterećuje već prenapregnutu infrastrukturu Palilule. Kanalizacija, vodovod, struja i putevi nisu projektovani da izdrže toliki broj novih korisnika, naročito ne u naseljima koja su se širila bez plana. Rezultat su česta zagušenja, prekidi u snabdevanju vodom i strujom, kolaps saobraćaja i rapidno propadanje putne infrastrukture.

Neplanska izgradnja dodatno guši zelene površine i onemogućava razvoj obrazovnih, zdravstvenih i kulturnih ustanova. U nekim naseljima škole rade u tri smene, dok deca iz novonastalih divljih kvartova nemaju ni asfaltiran put do najbližeg vrtića ili ambulante.

Palilula je već suočena s ozbiljnim ekološkim izazovima – zagađenje reka i kanala, neuređeni otpad, nedostatak kanalizacije. Divlja gradnja to dodatno pogoršava. Objekti se podižu bez priključaka na legalnu kanalizacionu mrežu, pa fekalne vode završavaju u otvorenim kanalima, njivama ili rekama poput Vizeljskog kanala i Dunavca.

Seča drveća, zatrpavanje vlažnih livada i močvara i betoniranje prirodnih područja ozbiljno narušavaju lokalnu floru i faunu, a stanovništvo ostaje bez prirodne zaštite od poplava i zagađenja.

Divlja gradnja nije samo tehnički, već i duboko društveni problem. Naselja bez infrastrukture, bez planiranja i bez zajedničkih sadržaja stvaraju getoizirane zajednice u kojima nema osećaja pripadnosti, solidarnosti ni društvene odgovornosti. U takvim sredinama se teže razvija društveni život, slabije se integrišu novi stanovnici i lakše se šire problemi poput kriminala, siromaštva i zanemarivanja dece i mladih.Slučaj bivšeg predsednika opštine Palilula, Aleksandra Jovičića, ogolio je sav jad i bedu sistema u kojem divlja gradnja nije propust, već planirani kriminal. Optužen je da je, zajedno sa građevinskim inspektorima i saradnicima, godinama primao mito kako bi omogućio legalizaciju bespravnih objekata – često na mestima koja su predviđena za kanalizaciju, škole ili zaštitu od poplava. Dok pošteni građani godinama čekaju dozvole i plaćaju takse, Jovičićev kartel je noću ozakonjivao betonske monstrume za keš, čime je direktno ugrozio bezbednost, infrastrukturu i životnu sredinu čitave Palilule. Ovo nije bio pojedinačni izlet u korupciju, već dokaz kako politički povezana mafija sistemski urušava Beograd – ulicu po ulicu, naselje po naselje.

KAD SVE OVO SAGLEDAMO BUKVALNO NE ZNAMO STA JE GORE, DA LI TO STO NAS UNISTAVA GRADJEVINSKA MAFIJA I POLITIKA ILI STO NAM STRADA ZIVOTNA SREDINA PA I MI SA NJOM? 

LJUDI DOZOVIMO SE PAMETI.  

STA SVE AI MOZE

USKORO CEMO POSTAVLJATI PITANJE DA LI AI UOPSTE NESTO NE MOZE. TOLIKO SE OSLANJAMO NA VESTACKU INTELIGENCIJU DA NAM JE 'ZAPOSELA' I EMOCIJE. EVO NEKOLIKO PRICA O NOVINAMA ,JEDNA OD NJIH JE DA AI MOZE I DA DEBAGUJE KAO I PRAVI INZINJERI =PROGRAMERI. I ETO NAMA SVE VISE RAZLOGA ZA STRAH I BRIGU.

 

Microsoft planira razvoj specijalizovanih modela fokusiranih isključivo na interaktivno debagovanje. To podrazumeva izradu skupova podataka koji beleže celokupan tok razmišljanja i akcija AI agenta tokom otklanjanja grešaka. Za razliku od statičkog rezonovanja, debagovanje zahteva ciklus akcija, povratne informacije iz okruženja i donošenje novih odluka.

Plan takođe uključuje razvoj manjih, efikasnijih modela za "traženje informacija" koji će pomagati većim modelima zaduženim za generisanje koda - koncept sličan naprednoj verziji RAG sistema, što može smanjiti troškove rada AI sistema.Prva testiranja sa različitim AI modelima pokazala su dramatična poboljšanja. Uspešnost rešavanja zadataka iz SWE-bench Lite porasla je za 30% kod Claude 3.7, za 182% kod OpenAI o1 i za 160% kod OpenAI o3-mini.

 

ChatGPT imamo već skoro dve godine i mnogi ne mogu zamisliti život bez njega. Pomogao je da planiramo putovanja, automatizujemo mnoge svakodnevne dugoročne zadatke, neki ga koriste kao pomoć pri učenju, a mnogi su u njemu prepoznali novog kolegu koji im je svakodnevne zadatke na poslu učinio mnogo bržim i jednostavnijim.

 Nakon skoro dve godine od kada je ChatGPT dostupan javnosti, zanimljivo je odvojiti minut i analizirati načine na koje su korisnici koristili ChatGPT 2024. godine i načine na koje ga koriste danas. Rezultati su više nego zanimljivi.

Došlo je do velike promene u poslednjih 12 meseci: genAI postaje jeftiniji, rasprostranjeniji i raznovrsniji. Pojavili su se prilagođeni prilagođeni modeli, konkurencija poput DeepSeek-a i Grok-a dolazi, Google je lansirao NotebookLM, a glasovna pretraga postaje donekle relevantnija.

Najznačajnija promena u korišćenju ChatGPT-a između 2024. i 2025. godine? Fokus se pomerio sa tehničkog (kodiranje, sadržaj, rešavanje problema) na emotivno i lično. Ovaj trend je jasno vidljiv u novim primenama GPT 2025.

osnovu analize 100 najčešćih slučajeva upotrebe:

1. Terapija i druženje - Veštačka inteligencija je sada najčešći alat za emocionalnu podršku. Dostupan je 24/7, anoniman je i relativno jeftin, što ga čini privlačnim čak i u odsustvu ljudskog savetovanja.
2. Organizacija života - Ljudi koriste veštačku inteligenciju kao asistenta za planiranje svakodnevnih zadataka, navika, projekata - ličnog „kouča za život“ koji im pomaže da ostvare svoje ciljeve.
3. Pronalaženje svrhe - Veštačka inteligencija se koristi kao alat za introspekciju, razradu vrednosti i donošenje životnih odluka, čime postaje virtuelni mentor.

Ove tri upotrebe sada dominiraju 2025. godine – i beleže značajan rast u odnosu na prošlu godinu.

Tehnička pomoć i rešavanje problema ostaju važni (kodiranje, uređivanje dokumenata, analiza podataka), ali su pali na drugo mesto

• Učenje i edukacija takođe rastu: AI radi kao tutor, pomaže u razumevanju gradiva i kreiranju ličnih nastavnih planova
• Zdrav način života – AI pomaže u izradi jelovnika po makronutrijentima i zdravim navikama
• Putovanja i životno planiranje – korisnici traže detaljne itinerere i optimizirane planove puta.

Generativna veštačka inteligencija u 2025. godini više nije kul eksperiment – ona je sastavni deo naših emocija, organizacije života i ličnog rasta. Iako tehničke primene ostaju značajne, emocionalna veštačka inteligencija dominira, što je i zanimljivo i zabrinjavajuće. Ovo donosi nove koristi, ali i izazove, uključujući potrebu za etičkim korišćenjem, zaštitom privatnosti i očuvanjem ljudskih veza. 

 

 

AI modeli će postati sposobniji i korisniji
AI modeli će biti brži, efikasniji i prilagođeni specifičnim potrebama. Ovi napredni modeli će rešiti složene probleme u nauci, pravu i zdravstvu nudeći alate za poređenje ugovora, generisanje koda i izvršavanje toka posla.

AI agenti će redefinisati posao
AI agenti će transformisati radna mesta autonomnim upravljanjem ponavljajućim i složenim zadacima, od rešavanja IT problema do optimizacije toka posla. Alati će omogućiti i programerima i netehničkim korisnicima da izgrade agente koji poboljšavaju saradnju i efikasnost na radnom mestu.

AI saputnici u svakodnevnom životu
Alati za veštačku inteligenciju će svakodnevni život učiniti efikasnijim – pomoći će u određivanju prioriteta zadataka, rezimiranju vesti i pružanju vizuelne pomoći. Funkcije kao što je Copilot Visiona će razumeti i analizirati sadržaj koji korisnici gledaju na mreži, povećavajući produktivnost i angažovanje korisnika.

Održivi razvoj veštačke inteligencije
Sve je veći naglasak na „zelenoj“ veštačkoj inteligenciji, koja podrazumeva izgradnju centara podataka koji ne koriste vodu za hlađenje i rade koristeći obnovljive i čiste izvore energije kao što su vetar, geotermalna, nuklearna i solarna energija.

Prilagodljiva i odgovorna veštačka inteligencija
Organizacije će imati veću kontrolu nad aplikacijama veštačke inteligencije, sa

alatkama za prilagođavanje filtera, upravljanje sadržajem i postavljanje bezbednosnih granica. Microsoft unapređuje testiranje kako bi smanjio rizike kao što su netačnosti veštačke inteligencije, istovremeno omogućavajući kompanijama da odgovorno koriste veštačku inteligenciju.

Veštačka inteligencija pokreće naučna otkrića
Veštačka inteligencija pokreće transformativni napredak u nauci, održivosti i zdravstvu. Od prognoze vremena do otkrivanja lekova, AI alati ubrzavaju istraživanje i inovacije. Očekuje se da će 2025. veštačka inteligencija značajno poboljšati produktivnost u rešavanju izazova kao što su klimatske promene i javno zdravlje.

Nova era sinergije između AI modela i agenata
2025. godine, sinergija između načina na koji se obučavaju AI modeli i načina na koji obučavaju inteligentne agente će postati veća. Pojedinci i organizacije će moći da izaberu ili razviju AI modele prilagođene njihovim specifičnim potrebama, stvarajući veće mogućnosti za inovacije i poslovni uticaj.

 "Mislim da su današnji sistemi veoma pasivni i još uvek ima mnogo stvari koje ne mogu da urade, ali mislim da će u narednih pet do 10 godina mnoge od tih sposobnosti početi da dolaze do izražaja i da ćemo početi da se krećemo ka onome što zovemo veštačka opšta inteligencija", rekao je Hasabis na brifingu u kancelarijama Dipmajnda u Londonu, prenosi Si-En-Bi-Si."Mislim da su današnji sistemi veoma pasivni i još uvek ima mnogo stvari koje ne mogu da urade, ali mislim da će u narednih pet do 10 godina mnoge od tih sposobnosti početi da dolaze do izražaja i da ćemo početi da se krećemo ka onome što zovemo veštačka opšta inteligencija", rekao je Hasabis na brifingu u kancelarijama Dipmajnda u Londonu, prenosi Si-En-Bi-Si.

On je definisao AGI kao "sistem koji je u stanju da pokaže sve komplikovane sposobnosti koje su svojstvene ljudima".

Kako je naveo, očekuje se da će veštačka super inteligencija (ASI) stići nakon AGI i nadmašiti ljudsku inteligenciju.

"Međutim, niko zaista ne zna kada će se takav proboj dogoditi", rekao je Hasabis.

Prema njegovim rečima, glavni izazov u dostizanju veštačke opšte inteligencije jeste dovesti današnje sisteme veštačke inteligencije do tačke razumevanja konteksta iz stvarnog sveta.

Iako je bilo moguće razviti sisteme koji mogu da analiziraju probleme i samostalno obavljaju zadatke u domenu igara, unošenje takve tehnologije u stvarni svet pokazuje se težim, naveo je on.

Hasabis je istakao da je pitanje koliko brzo mogu biti generalizovane ideje planiranja i rezonovanja, a zatim primenjene na rad u stvarnom svetu, poput modela koji su "u stanju da razumeju svet oko nas".

"I mislim da smo napravili dobar napredak sa svetskim modelima u poslednjih nekoliko godina. Dakle, sada se postavlja pitanje, koji je najbolji način da se to kombinuje sa ovim algoritmima za planiranje", rekao je on i dodao da su takozvani "multi-agentski" AI sistemi tehnološki napredak koji dobija veliku pažnju iza kulisa.

Hasabis je naglasio da se mnogo radi na tome da se dođe do ove faze, navodeći kao primer rad Dipmajnda koji je naterao AI agente da shvate kako da igraju popularnu stratešku igru "Starcraft".

"Radili smo dosta na tome sa stvarima poput igre 'Starcraft' u prošlosti, gde imate društvo agenata ili ligu agenata, a oni bi mogli da se takmiče, mogli bi da sarađuju", objasnio je direktor Dipmajnda.

Prošle godine, izvršni direktor kineskog tehnološkog giganta Baidu Robin Li procenio je da je do pojave AGI "potrebno više od 10 godina", odbacujući predviđanja nekih svojih kolega o tome da će se ovaj napredak desiti u mnogo kraćem vremenskom okviru, navodi američki TV kanal.

Izvršni direktor AI startapa "Anthropic" Dario Amodei rekao je za Si-En-Bi-Si na Svetsk

om ekonomskom forumu u Davosu u Švajcarskoj u januaru da vidi da će se oblik veštačke inteligencije koja je "bolja od skoro svih ljudi u skoro svim zadacima" pojaviti u "naredne dve ili tri godine".

Potpredsednik multinacionalne korporacije za digitalne komunikacione tehnologije Čiko Džetu Patel smatra da postoji šansa da se AGI pojavi već ove godine i da postoje tri glavne faze u razvoju AI.

"Postoji osnovna veštačka inteligencija, koju trenutno poznajemo, a tu je i veštačka opšta inteligencija, gde se kognitivne sposobnosti susreću sa onima koje nazivamo superinteligencijom. Mislim da ćemo videti značajne dokaze da će AGI biti u igri ove godine... Verujem da se superinteligencija, u najboljem slučaju, može očekivati za nekoliko godina", rekao je Patel za Si-En-Bi-Si ranije ovog meseca.

Prošle godine, izvršni direktor "Tesle" Ilon Mask predvideo je da će AGI verovatno biti dostupan do 2026. godine, dok je izvršni direktor "Open AI" Sem Altman rekao da bi takav sistem mogao biti razvijen u "bliskoj budućnosti".

AI je nastavila da obećava da će naš život učiniti lakšim kroz takozvane AI agente.

Dok su mnoge kompanije već predstavile AI agente, oni još nisu onoliko sposobni koliko bi mogli biti jednog dana, ali možemo očekivati da ćemo ih videti još više ove godine.

“Preduzetnici će imati mnogo AI agenata, koji su poluautonomni, obučeni modeli koji rade unutar internim mrežama kako bi pomogli u korisničkoj podršci, ljudskim resursima, bezbednosti podataka i drugim oblastima”, rekla je Kari Briski. On je potpredsednica za generativni AI softver u Nvidiji.“Radnici znanja će biti produktivniji jer će moći da se oslone na personalizovan tim eksperata koji koristi AI. Programeri će moći da prave ove napredne agente koristeći prilagodljive AI šablone”.U julu 2024. godine, Musk je rekao da će Tesla proizvesti “zaista korisne” humanoidne robote koji će početi da rade u njihovim fabrikama 2025. godine.

Kvantna tehnologija je nastavila da se razvija u 2024. godini, a Google je predstavio svoj Willow čip koji je izveo računanje za manje od pet minuta, što bi najbrži superkompjuter uradio za 10 septiliona godina.

Zamislite svet u kom se svi enkriptovani, skriveni fajlovi najednom potpuno otvaraju - što je inače poznato kao „kvantna apokalipsa".

Jednostavno rečeno, kvantni računari rade na potpuno drugačiji način od onih nastalih u poslednjem veku.

U teoriji, oni bi mogli da postanu mnogo, mnogo puta brži od današnjih mašina.

To znači da, kad je suočen sa neverovatno složenim problemima koji zahtevaju vreme - kao što je dekriptovanje - gde višestruke permutacije mogu da broje i više milijardi, normalnom računaru treba više godina da razbije te enkripcije, ako u tome uopšte uspe.Ali budući kvantni računari bi, u teoriji, mogli to da urade za svega nekoliko sekundi.

Takvi računari mogli bi da reše razne vrste problema za čovečanstvo.

Britanska vlada ulaže u Nacionalni kvantni računarski centar u Harvelu, u Oksfordširu, u nadi da će tako uvesti revoluciju u istraživanje u ovoj oblasti.

Ali sve to ima i mračnu stranu.

Neke zemlje, uključujući SAD, Kinu, Rusiju i Veliku Britaniju, predano rade i ulažu ogromne sume novca u razvijanje ovih super-brzih računara sa željom da steknu stratešku prednost u sajber svetu.

Svakoga dana se ogromne količine enkriptovanih podataka - i vaših i mojih - sakupljaju bez naše dozvole i pohranjuju u bankama podataka, da bi bili spremni za dan kad će kvantni računari kradljivaca podataka biti dovoljno moćni da ih dešifruju.

„Sve što radimo na internetu danas", kaže Hari Oven, glavni strateški službenik u kompaniji PostKvantum, „od kupovine stvari onlajn, bankovnih transakcija, do interakcija na društvenim mrežama, sve je to enkriptovano.

„Ali jednom kad se bude pojavio funkcionalni kvantni računar koji će uspeti da razbije tu enkripciju… biće gotovo momentalno sposoban da, za onoga ko ga je napravio, očisti bankovne račune ili potpuno sruši vladine odbrambene sisteme - novčanici za bitkoin biće ispražnjeni."

To je prognoza koju ponavlja i Iljas Kan, izvršni direktor kompanije Kvantinuum sa sedištem u Kembridžu i Koloradu.

„Kvantni kompjuteri će obesmisliti većinu postojećih metoda enkripcije", kaže on.

„Oni su pretnja po naš način života."

Ozbiljno? Ali to zvuči potpuno apokaliptično, zašto nismo do sada čuli više o ovome?

Odgovor je jeste, u redu, to bi zaista bilo tako kad se ne bi preduzele nikakve mere predostrožnosti.

„Kad ne bismo radili ništa protiv toga, tada bi se zaista dogodile neke veoma loše stvari", kaže zvaničnik britanske vlade koji je tražio da ostane anoniman.

U praksi, napori za saniranje štete su u toku i traju već nekoliko godina.

U Velikoj Britaniji, svi vladini podaci klasifikovani kao „strogo poverljivi" već su „post-kvantni" - što će reći, koriste nove oblike enkripcije za koje se istraživači nadaju da će biti kvantno otporni.

Tehnološki giganti kao što su Gugl, Majkrosoft, Intel i IBM rade punom parom na pronalaženju rešenja, baš kao i specijalizovane kompanije kao što su Kvantinuum i Post-Kvantum.

Što je još važnije, trenutno je u toku neka vrsta „parade modela" post-kvantne kriptografije na američkom Nacionalnom institutu za nauku i tehnologiju (NIST) nadomak Vašingtona.

Cilj je da se uspostavi standardizovana odbrambena strategija koja će zaštititi industriju, vladu, akademske krugove i ključnu nacionalnu infrastrukturu od potencijalne opasnosti kvantne apokalipse.

Sve to neće biti jeftino.

Kvantna računarska tehnologija je skupa, komplikovana i generiše ogromnu količinu toplote.

Razvijanje kvantno bezbednih algoritama jedan je od najvećih bezbednosnih izazova našeg doba.

Ali eksperti kažu da alternativa - ne raditi ništa - prosto nije prihvatljiva.

JOS JEDNOM SMO SE PODSETILI KOLIKO NAM JE ZIVOT LEPSI I LAKSI UZ AI. MEDJUTIM, TU JE REALNA OPASNOST DA SE AI OTRGNE KONTROLI. PRIMER SA POCETKA TEKSTA KAKO SE AI UCI DA DEBAGUJE KAO  I PRAVI PROGRAMER. A TU JE I KVANTNA TEHNOLOGIJA CIJA JE BRZINA LJUDIMA NEPOJMLJIVA. NISTA. VIDECEMO! 

 

 

SRECAN ROB

 U KAKVOJ MI ZABLUDI ZIVIMO. MISLIMO DA JE ROPSTVO UKINUTO ODAVNO. NAZALOST ONO JE I TE KAKO PRISUTNO U DANASNJOJ CIVILIZACIJI. NEGDE JE POTPUNO OGOLJENO, JAVNO, A U VECINI JE PRIKRIVENO. USTVARI SVI SMO ROBOVI I STO PRE TO SAMI SEBI PRIZNAMO PROCI CE JOS MNOGO VREMENA. SAMO ONAJ KO JE SHVATIO DA JE ROB POTROSACKOG DRUSTVA PRE SVEGA ON JE SRECAN-- ROB -ALI JE SRECAN JER TO PRIHVATA. NISMO ODMAKLI DALJE OD 'CICA TOMINE KOLIBE' U KOJOJ JE OPISAN PRVENSTVENI OBLIK ROPSTVA U KOME BELI LJUDI EKSPLATISU CRNE LJUDE. A DANAS BELI LJUDI EKSPLATISU BELE LJUDE I TO NA MNOGO GORE NACINE. ONO ROPSTVO PROZETO NASILJEM JE U ODNOSU NA OVO ROPSTVO MOZDA I HUMANIJE!

 

Robovi u Americi bili su podeljeni u dve grupe: one koji su služili u kućama i one koji su obrađivali zemlju.

Robovi zemljoradnici živeli su u velikom poniženju i krajnje nehumanim uslovima, dok su robovi kućne sluge sebe smatrali "višom" klasom robova, jer su imali povlasticu da jedu ostatke hrane iza svojih belih gospodara, da koriste njihovu staru odeću i da ne rade teške fizičke poslove.

Kada god bi se robovi zemljoradnici ujedinili s ciljem oslobođenja od ropstva, usprotivili bi im se robovi kućne sluge dojavljujući svojim belim gospodarima informacije o pripremama i pojedinostima pobuna. Tako bi robovi zemljoradnici bili žestoko kažnjavani i gubili nadu da će ostvariti svoj san o slobodi.

Robovi kućne sluge nisu odavali svoju braću s nekim posebnim ciljem ili smislom, već samo zato što su im ostaci hrane i pohabana odeća bili vredniji od slobode.

Najveći neprijatelj slobode nije car, ni robovlasnik, ni gonič robova. Najveći neprijatelj slobode je srećan rob.

Nama se upravo to dogadja. Siromasni i probudjeni ljudi koji shvataju sta se dogadja pobunili su se protiv ropstva od strane bogatih i uspavanih ljudi. Prvi su obrazovani, otvorenog uma , shvataju u kakvom svetu zivimo, ne prihvataju nepravdu i neopravdano tlacenje. Ovi drugi su neobrazovani,skucenog uma i dobivsi bogatstvom priliku da zive raskosno na racun robova koriste to vrlo obilato i bahato. I ma koliko god to bilo strasno oni su srecni iako su zapravo ioni robovi tog novca za kojim toliko zude. I sto bi se oni bunili protiv ovog sistema i ove vlasti. Njima je super. Nesposobni, neobrazovani imaju ono sto su postigli na vrlo nemoralan nacin. Obrazovani i sposobni sputani su najtezim lancima da promene ovaj nepravedni sistem. I ovde je na delu najveca borba dobra i zla  u  kojoj ljudski rod neprestano  zivi. I sto je najstrasnije ovi neobrazovani misle da je dobro ono sto je u stvari zlo. I ne mogu da shvate da to zlo u kojem zive i u kojem su srecni zapravo svojim nemoralom umanjuje njihovo pravo da se uopste zovu ljudi. Obrazovani ljudi koji imaju tacne parametre sta je dobro,a sta zlo jako tesko dolaze do slobode . Pobediti zlo i doseci slobodu je dugacak i mukotrpan posao. Ali jedan budisticki svestenik je to ovako objasnio: Imate put, svoj cilj za kojim zudite i zelite da ga ostvarite. Nije sreca stici na taj cilj, jer onda nema dalje. Sreca je ici ispravnim putem ka tom cilju.Sto znaci da mozemo biti srecni i samim spoznajom da smo na pravom putu. Veliki je problem sto su ovi bogati, bahati mocnici koji su na vlasti kao zarazna bolest te to svoje zlo sire nad generacijama koje se tek formiraju. Propagirajuci prazan i povrsan svet oko nas kao nesto dobro i lagodno za zivot ,skrecu mlade sa pravog puta koji je svakako tezi nego ovaj jer u njemu postoje prave vrednosti koje nas cine ljudima. Ruseci moral, obrazovanje kulturu ,ruse sve ono sto je dobro i lepo. I ljudi sve manje bivaju ljudi nego postaju prazne ljusture. Sve vise ti nazovi ljudi zive oslobodjeni razmisljanja  o onome sta cini sustinu zivota. 

 

Deset zemalja sa najviše robova na svetu

Dok mnogi veruju da je ropstvo stvar prošlosti, ono ostaje ozbiljan, mada umnogome skriven, problem. Procenjuje se da je 35.8 miliona ljudi porobljeno širom sveta, prema nedavnom izveštaju Walk Free Fondacije, organizacije za ljudska prava. 

Moderno ropstvo razlikuje se od tradicionalnog ropstva. U tradicionalnom ropstvu, koje je nezakonito u svakoj od 167 država koje su analizirane u Globalnom Indeksu Ropstva za 2014. godinu, ljudi su smatrani zakonskim vlasništvom. Međutim, moderno ropstvo, koje je definisano kao posedovanje, ili kontrola nad osobom, koja je lišava njenih prava u svrhu eksploatacije, postoji u svakoj od ovih 167 zemalja. 

U nekim zemljama, broj porobljenih je naročito visok. Samo u pet država nalazi se 61% ukupnog broja ljudi za koje se smatra da žive u modernom ropstvu, a 70% svih porobljenih ljudi živi u 10 zemalja. Indija ima najveći broj ljudi koji žive u modernom ropstvu, nešto više od 14 miliona. Na osnovu podataka iz Globalnog Indeksa Ropstva za 2014. godinu, ovo su zemlje sa najviše robova. 

Mnoge zemlje na listi su takođe među najmnogoljudnijim nacijama, što svakako igra ulogu u visokom broju robova. Sedam od 10 globalno najmnogoljudnijih nacija nalazi se među zemljama sa najvećim brojem ljudi koji žive u ropstvu. Međutim, sama veličina nije odgovorna za visok nivo ropstva u ovim nacijama. Na primer, SAD je treća po redu najmnogoljudnija zemlja na svetu, a ima daleko manji broj porobljenih ljudi od bilo koje druge države slične veličine.

Zapravo, zemlje sa najviše robova imaju i visoku zastupljenost ropstva, merenu po procentu populacije. Na primer, više od 1% populacije Indije, Pakistana, i Demokratske Republike Kongo je porobljeno, prema proceni Walk Free Fondacije, što je procenat viši nego u većini nacija. U Uzbekistanu 4% populacije živi u modernom ropstvu, što je drugi po redu najviši procenat u svetu.

Populacije ranjive na ropstvo često se nalaze u zemljama gde vlada nije stabilna, ili preovladava diskriminacija, navodi Walk Free Fondacija. Fiona Dejvid, izvršna direktorka globalnog istraživanja za Fondaciju, sažela je ulogu političke nestabilnosti u stvaranju ranjivosti, rekavši za 24/7 Vol Strit: “U konfliktnim situacijama prestaje vladavina prava. Ljudi više nemaju pristup policiji, ili drugim službama koje ih štite.” Slično tome, kada preovladava diskriminacija, ljudi takođe nemaju pristup važnim službama zaštite.

Ranjivost na ropstvo oblikovana je i ekonomskim i socijalnim razvojem zemlje. Zapravo, nacije sa najvećim brojem ljudi koji žive u ropstvu često su imale niske vrednosti Indeksa Ljudskog Razvoja (HDI). Sedam od deset zemalja na našoj listi bile su nisko na HDI rangu, i nisu uspele da uđu u prvih 100 rangiranih zemalja, od ukupno 187 ocenjenih. Država koja je naročito loše ocenjena je Demokratska Republika Kongo, u kojoj je nedostatak stabilnosti ometao razvoj i, zauzvrat, učinio ljude ranjivim na ropstvo.

Korupcija takođe često otežava politiku vlade i druge napore da se suzbije moderno ropstvo. Prema Dejvidovoj, ljudi su ranjiviji kada vladavina zakona nije dovoljno snažna da ih zaštiti, “a, naravno, korupcija ruši vladavinu zakona”. Grupa koja se zalaže za borbu protiv korupcije, Transparency International, ocenila je sve osim jedne zemlje na ovoj listi gore nego većinu zemalja u svom Indeksu Percepcije Korupcije za 2013. godinu.

Kako bi identifikovao zemlje u kojima najveći broj ljudi živi u modernom ropstvu, 24/7 Vol Strit analizirao je brojke iz Globalnog Indeksa Ropstva za 2014. godinu o procenjenoj populaciji koja živi u ropstvu u svakoj od zemalja. Indeks je obezbedio i približne procente stanovništva ovih zemalja koje živi u modernom ropstvu. Analizirali smo i podatke iz UN razvojnog programa Indeksa Ljudskog Razvoja (HDI). Ekonomski podaci, kao što je bruto domaći proizvod (GDP) po glavi stanovnika, dobijeni su od Međunarodnog Monetarnog Fonda (IMF). Podaci o korupciji potiču iz Indeksa Percepcije Korupcije za 2013. godinu, sastavljenog od strane grupe Transparency International.

 

Ovo su zemlje sa najviše robova

 

10. Tajland

• Procenjena populacija u modernom ropstvu: 475.300
• Procenat populacije u modernom ropstvu: 0.71% (44. mesto)
• Rangiranje u Indeksu Ljudskog Razvoja: 0.722 (78. najgore mesto)
• GDP po glavi stanovnika 2013: 14.136 $(80. najniže mesto)

Prema Globalnom Indeksu Ropstva, procenjeno je da 475.300 stanovnika Tajlanda živi u modernom ropstvu, što Tajland stavlja na 10. mesto u svetu. U SAD-u se, suprotno tome, po grubim procenama prošle godine nalazilo nešto više od 60.000 modernih robova. Kao i u mnogim drugim zemljama azijsko-pacifičkog regiona - gde živi gotovo dve trećine ukupnog broja modernih robova - i na Tajlandu se ekonomija oslanja na nisko kvalifikovan rad, naročito u ribolovu i odevnoj industriji. Osim toga, radnici migranti iz susednih zemalja čine znatan deo radne snage Tajlanda, i možda je i veća verovatnoća da će oni biti uvučeni u prisilni rad, ili biti seksualno eksploatisani. Iako je vlada Tajlanda uložila napore u rešavanje problema modernog ropstva, mnoge od tih mera se slabo sprovode, ili su uništene visokim nivoom korupcije.

9. Bangladeš

• Procenjena populacija u modernom ropstvu: 680.900
• Procenat populacije u modernom ropstvu: 0.44% (59. mesto)
• Rangiranje u Indeksu Ljudskog Razvoja: 0.558 (42. najgore mesto)
• GDP po glavi stanovnika 2013: 3.167 $ (37. najniže mesto)

Prema Walk Free Fondaciji, rušenje osmospratne fabrike odeće prošle godine, koje je ubilo više od 1.000 radnika “iznelo je na videlo realnost radne eksploatacije u ovom sektoru, uključujući i nedovoljne plate, prekomerne radne sate, i nebezbedne objekte” u odevnoj industriji Bangladeša. Iako je nepoznato koji procenat nisko kvalifikovanih radnika u odevnoj industriji Bangladeša zapravo živi u modernom ropstvu, ovaj incident naglasio je neprilike loše tretiranih građana koji rade u neregulisanim i opasnim okruženjima. Odevna industrija Bangladeša rapidno se razvija poslednjih godina, a najveći deo proizvodnje namenjen je zapadnim zemljama. Korupcija verovatno pogoršava problem, kao što čini i u drugim zemljama u kojima veliki broj stanovnika živi u modernom ropstvu. Transparency International ocenio je da je korupcija u Bangladešu gora nego u većini drugih zemalja.

8. Indonezija

• Procenjena populacija u modernom ropstvu: 714.100
• Procenat populacije u modernom ropstvu: 0.29% (66. mesto)
• Rangiranje u Indeksu Ljudskog Razvoja: 0.684 (66. najgore mesto)
• GDP po glavi stanovnika 2013: 9.635 $ (69. najniže mesto)

Indonezija je jedna od najnaseljenijih zemalja sveta, sa skoro 250 miliona stanovnika. Takođe je i dom za procenjenih 714.100 osoba u modernom ropstvu, što je veći broj nego u većini drugih nacija. Prema Walk Free Fondaciji, “moderno ropstvo u Indoneziji karakteriše prisilni rad u kućama, poljoprivredi i ribolovu”. Izveštaj identifikuje proizvodnju palminog ulja kao naročito problematičnu, navodeći da njega često proizvode radnici koji su zarobljeni na plantažama. Palmino ulje se koristi u mnogim proizvodima koje Amerikanci konzumiraju, od karmina do sladoleda. Indonezija je, poput mnogih zemalja u razvoju, doživela relativno brz rast, kao i visoku inflaciju u odnosu na visoko razvijene zemlje.

7. Demokratska Republika Kongo

• Procenjena populacija u modernom ropstvu: 762.900
• Procenat populacije u modernom ropstvu: 1.13% (6. mesto)
• Rangiranje u Indeksu Ljudskog Razvoja: 0.338 (2. najgore mesto)
• GDP po glavi stanovnika 2013: 655 $ (3. najniže mesto)

Uprkos jakoj ekonomiji, koju karakteriše 8% GDP rasta u 2013. godini, Demokratska Republika Kongo (DRK) je i dalje među najmanje razvijenim zemljama sveta. DRK bila je poprište krvavog masovnog rata koji je zahvatio brojne afričke narode između 1998. i 2003. godine, i odneo milione života. Brojni oružani sukobi nastavljaju se do danas. Walk Free Fondacija napominje da su “Decenije političke nestabilnosti i nasilnog građanskog rata mnoge građane Demokratske Republike Kongo učinile ranjivim na moderno ropstvo”. Još jedan faktor je bogata baza resursa, jer je poznato da se robovi koriste u rudnicima dijamanata, bakra, i zlata. Odgovor vlade na ropstvo je neadekvatan, zbog čega su zaradili ocenu C u ovogodišnjem Globalnom Indeksu Ropstva. Prema Transparency International, DRK jedna je od najgore rangiranih nacija u Indeksu Percepcije Korupcije 2013.

6. Nigerija

• Procenjena populacija u modernom ropstvu: 834.200
• Procenat populacije u modernom ropstvu : 0.48% (52. mesto)
• Rangiranje u Indeksu Ljudskog Razvoja: 0.504 (32. najgore mesto)
• GDP po glavi stanovnika 2013: 5.746 $ (51. najniže mesto)

Nigerija ne pati zbog ratova i građanskih sukoba u istoj meri kao mnoge druge afričke nacije. Ipak, zemlja se i dalje bori sa modernim ropstvom. Procenjuje se da otprilike jedan na svakih 200 stanovnika živi u ropstvu, što je jedna od najviših stopa širom sveta. Uprkos problemu, vlada Nigerije je bolja od mnogih u pokušajima da reši ovo pitanje. Nigerija je jedna od samo osam podsaharskih zemalja sa jasnim budžetom - 11.9 miliona dolara - za finansiranje odgovora na trgovinu ljudima. Ovo je ujedno i najveći regionalni budžet, što je verovatno pomoglo vladi Nigerije da se najbolje rangira među afričkim zemljama po svom odgovoru na ropstvo. Korupcija je, međutim, još uvek veliki problem. Nigerijska naftna industrija, uključujući i državnu Nigerijsku Nacionalnu Naftnu Korporaciju, pod stalnom je kontrolom zbog sumnjivih poslova i ukradenih dobara.

5. Rusija

• Procenjena populacija u modernom ropstvu: 1 milion
• Procenat populacije u modernom ropstvu: 0.73% (32. mesto)
• Rangiranje u Indeksu Ljudskog Razvoja: 0.778 (57. najbolje mesto)
• GDP po glavi stanovnika 2013: 24.298 $ (46. najviše mesto)

Prema podacima Walk Free Fondacije, Rusija je jedna od samo pet zemalja u svetu sa preko milion ljudi koji žive kao moderni robovi. Ova brojka uključuje i radnike rođene u zemljama bivšim članicama Sovjetskog Saveza, kao i žene i decu kojima je trgovano kao seksualnim radnicima. Fondacija je izuzetno kritična i prema odgovoru ruske vlade na problem, i navodi da raširena korupcija u policiji povećava ranjivost Rusa koji žive u modernom ropstvu. Ruski GDP po glavi stanovnika je sa 24. 298 $ prošle godine bio viši nego u svim ostalim zemljama sa slično visokim brojem modernih robova. Međutim, pad cena nafte i ekonomske sankcije mogli bi da sputaju ekonomski rast Rusije.

4. Uzbekistan

• Procenjena populacija u modernom ropstvu: 1.2 miliona
• Procenat populacije u modernom ropstvu: 3.97% (2. najviše mesto)
• Rangiranje u Indeksu Ljudskog Razvoja: 0.661 (60. najgore mesto)
• GDP po glavi stanovnika 2013: 5.176 $ (48. najniže mesto)

Gruba procena je da 4% populacije Uzbekistana živi u modernom ropstvu, što je skoro najveći procenat u svetu. Prema Human Rights Watch-u “Prisilni rad dece i odraslih u sektoru pamuka pod pokroviteljstvom države nastavlja se u velikom obimu”, sa preko milion ljudi koji su prisiljeni da beru pamuk po dva meseca svake godine. Kampanja Pamuk, organizacija posvećena iskorenjivanju prisilnog rada u uzbekistanskoj industriji pamuka, procenjuje da je broj građana koji su prošle godine bili prisiljeni da beru pamuk oko pet miliona. Uprkos padu proizvodnje pamuka tokom poslednjih godina, i padu u globalnim cenama, i MMF i Azijska banka za razvoj prognoziraju snažan rast ekonomije Uzbekistana u 2014. i 2015. godini.

3. Pakistan

• Procenjena populacija u modernom ropstvu: 2.1 milion
• Procenat populacije u modernom ropstvu: 1.13% (6. najviše mesto)
• Rangiranje u Indeksu Ljudskog Razvoja: 0.537 (39. najgore mesto)
• GDP po glavi stanovnika 2013: 4.574 $ (44. najniže mesto)

Za više od 1% populacije Pakistana - ili procenjenih 2.058.200 ljudi — se smatra da žive u ropstvu, a obe brojke su među najvišima u svetu. Najčešći oblik ropstva u Pakistanu je dužničko ropstvo, tehnika koju često koriste poslodavci u neregulisanim i marginalnim industrijama. Kako radnici sve više tonu u dugove, drugi članovi porodice su često prisiljeni da pomognu da se otplati dug. Prema Walk Free Fondaciji, procenjuje se da ima 10 miliona dece radnika u Pakistanu. Prisilni brakovi i seksualna eksploatacija su takođe češći u Pakistanu nego u velikoj većini zemalja.

2. Kina

• Procenjena populacija u modernom ropstvu: 3.2 miliona
• Procenat populacije u modernom ropstvu: 0.24% (59. najniže mesto)
• Rangiranje u Indeksu Ljudskog Razvoja: 0.719 (76. najgore mesto)
• GDP po glavi stanovnika 2013: 11.868 $ (77. najniže mesto)

Gruba procena je da 3.2 miliona ljudi živi u modernom ropstvu u Kini. Ovako visoka brojka može delimično biti posledica veličine države, pošto je Kina najmnogoljudnija zemlja sa više od 1.3 milijarde stanovnika. Međutim, u SAD, koje su treća po redu najmnogoljudnija zemlja, prema Walk Free Fondaciji, nalazi se tek nešto više od 60.000 ljudi u modernom ropstvu. Kinina brza modernizacija i urbanizacija, dodaje Fondacija, “u korelaciji je sa velikim tokovima domaćih migranata koji se kreću po zemlji u potrazi za poslom”. Prošle godine, oko 166 miliona radnika napustilo je svoje gradove i radilo na drugim mestima, prema kineskom Nacionalnom Birou za Statistiku. Samo ta brojka veća je od ukupne radne snage Amerike. Takvi migranti radnici, prema navodima Fondacije, ranjivi su na moderno ropstvo u raznim industrijama, uključujući i građevinu i rudarstvo.

1. Indija

• Procenjena populacija u modernom ropstvu: 14.3 miliona
• Procenat populacije u modernom ropstvu: 1.14% (5. najviše mesto)
• Rangiranje u Indeksu Ljudskog Razvoja: 0.586 (46. najgore mesto)
• GDP po glavi stanovnika 2013: 5.450 $ (50. najniže mesto)

Kao druga po veličini populacija u svetu, možda nije iznenađujuće što Indija ima najveći ukupan broj stanovnika koji žive u uslovima modernog ropstva. 14.3 miliona modernih robova u Indiji, međutim, čine daleko najveću brojku u svetu, više od četiri puta veću od drugoplasirane zemlje. Rasprostranjenost ropstva u Indiji, kao i u drugim zemljama azijsko-pacifičkog regiona, u velikoj meri je posledica ekonomije koja zavisi od nisko kvalifikovane i jeftine radne snage. Dužnički rad je naročito rasprostranjen u zemlji. Prisilni brakovi i komercijalni seksualni radnici su takođe relativno česta pojava. Kao i mnoge druge zemlje sa velikim brojem modernih robova, i Indija je prilično siromašna. Indija je imala GDP po glavi stanovnika od samo 5.450 $ prošle godine, što je jedna od najnižih brojki u svetu.

 

ako je ropstvo zabranjeno u klasičnom smislu u cijelom svijetu, današnji svijet ima mnogo veću populaciju robova u obliku "modernog ropstva" u odnosu na bilo koje drugo razdoblje u historiji, piše Anadolu Agency (AA).

Ropstvo, koje se prema klasičnoj definiciji odnosi na lišavanje temeljnih sloboda pojedinca čineći ga vlasništvom nekoga drugog, kroz povijest su široko koristile razne civilizacije.

Prema stručnjacima, u razdoblju od 400 godina, između 15. i 19. stoljeća, trgovci robovima oteli i porobili najmanje 13 miliona ljudi.

Značajan broj tih ljudi poslan je u prekomorske kolonije uspostavljene od evropskih kolonijalnih sila putem transatlantske trgovine robljem gdje su bili prisiljeni raditi kao robovi generacijama.

Trgovina robovima, koju su mnoge zemlje, posebno Velika Britanija i SAD, zabranjivale s početka 19. stoljeća, također je bila zabranjena u Osmanskom carstvu sredinom stoljeća.

Danas je ropstvo zabranjeno u gotovo svakoj zemlji.

Međutim, sam termin ropstva i dalje postoji u današnjem svijetu u obliku "modernog ropstva" i nastavlja biti jedna od najvećih sramota čovječanstva.

- Moderno ropstvo -

Termin "moderno ropstvo" odnosi se na uvjete u kojima se ljudi zlostavljaju nasiljem, prijetnjama, varanjem, ucjenama, gdje nisu u stanju oduprijeti se toj torturi i izaći iz takve situacije.

Prema izvještaju Globalnog indeksa ropstva Walk Free Fondacije za 2018. godinu, u svijetu postoji oko 40,3 miliona modernih robova.

To također znači da današnji svijet ima daleko veću populaciju robova nego u bilo kojem razdoblju u historiji.

Prema izvještaju, 15,4 miliona savremenih robova su osobe prisiljene na brak, dok 24,9 miliona onih koji su na prisilnom radu.

- Ekonomija modernog ropstva -

Prema izvještaju, moderno ropstvo je prisutno u mnogim sektorima, od odjeće do poljoprivrednih poslova, od rudarstva do seksualnog rada.

Među njima su i ribari koji su prisiljeni raditi po 20 sati dnevno na otvorenom moru na Tajlandu, kao i ljudi iz istočnim dijelova Evrope koji rade u sektoru autopraonica u Velikoj Britaniji.

Moderne robove je moguće pronaći čak i u domovima nekih diplomata u Australiji.

Procjenjuje se da godišnja vrijednost proizvoda koje savremeni robovi proizvode na prisilnom radu iznosi najmanje 354 milijarde dolara.

Sjedinjene Američke Države su najveći uvoznik ovih proizvoda u vrijednosti od 144 milijarde dolara, zatim Japan s 47 milijardi dolara, Njemačka s 30 milijardi i Velika Britanija s 18 milijardi dolara.

- Raspodjela po regijama i zemljama -

Prema istom izvještaju, 5,4 osobe među svakih hiljadu ljudi na svijetu izloženo je ropstvu.

Regija Afrike, u kojoj 7,6 među hiljadu ljudi žive kao robovi, prva je na svijetu s ovom stopom, a na kontinentu postoji 9,24 miliona modernih robova.

Značajno je istaći da su dvije trećine ovih robova u kategoriji prisilnih brakova.

S druge strane, u azijsko-pacifičkoj regiji živi najveća svjetska populacija modernih robova, s oko 25 miliona ljudi. Proporcionalno broju stanovnika, kontinent je na drugom mjestu nakon Afrike, gdje je 6,1 osoba od svake hiljade su moderni rob.

Dvije trećine robova u ovoj regiji su robovi na prisilnom radu.

U regijama Europe i Euroazije 3,9 od osoba na hiljadu ljudi su moderni robovi, dok ukupna populacija tih ljudi iznosi 3,59 miliona.

Iako su zapadnoevropske zemlje na čelu borbe protiv modernog ropstva, regija s ovom stopom zauzima treće mjesto u svijetu, a 91 posto savremenih robova koji ovdje žive su iz kategorije prisilnog rada.

Te regije slijede arapske zemlje, gdje su 3,3 od svake hiljade ljudi moderni robovi (ukupno 529.000 modernih robova). Posljednja na listi regija je Sjeverna i Južna Amerika gdje je 1,9 osoba na hiljadu ljudi moderni rob. Dvije trećine od ukupno 1,9 miliona modernih robova u toj regiji su robovi na prisilnom radu.

Prema zemljama, Sjeverna Koreja zauzima prvo mjesto u svijetu po broju modernih robova u odnosu na broj stanovnika, a slijede je Eritreja, Burundi, Srednjoafrička Republika i Afganistan.

U odnosnu na ukupan broj modernih robova u svijetu prednjače azijske zemlje poput Indije, Kine i Pakistana.

U SAD-u, jednoj od vodećih zemalja u borbi protiv modernog ropstva, žive 403.000 savremenih robova. To znači da je otprilike jedan na svakih 800 ljudi u zemlji moderan rob.

JOS SAMO DA KAZEM  DA SE MOZE ROBOVATI I POROCIMA ( STO JE DANAS UVELIKO ZASTUPLJENO ZBOG KOLEKTIVNOG PADA MORALA CELOG DRUSTVA). MOZE SE ROBOVATI NAVIKAMA, MOZE SE ROBOVATI PONASANJU KOJE DOVODI DO TOGA DA BUDEMO NECIJI ROBOVI. 

STA RECI NA KRAJU? ZAISTA MORAMO DA SE BORIMO PROTIV SVIH VRSTA ROPSTVA. U OVOJ BORBI NE MOZE POBEDITI POJEDINAC. MORA SE POBUNITI CELO DRUSTVO!