POTREBE

 ABRAHAM MASLOV JE URADIO PIRAMIDU POTREBA. SLOZIO JE U 5 KATEGORIJA LJUDSKE POTREBE. NIJE LOSE ZNATI PRICU O POTREBAMA JER SVI IMAMO POTREBE. ZANIMLJIVO JE MEDJUTIM, KAKO SE SADA TE LEPO KATEGORIZOVANE POTREBE ZLOUPOTREBLJAVAJU U RAZNIM SEGMENTIMA ZIVOTA. POTPUNO RAZUMLJIVO ZA OVO DOBA U KOME ZIVIMO. ALI MENI JE JAKO ZAO STO JE DO TOGA DOSLO. 

DA POCNEMO OD POCETKA

 Abraham Maslov, poznat po svojoj hijerarhiji potreba, opisao je pet osnovnih ljudskih potreba, poredjanih po važnosti: fiziološke potrebe, potrebe za sigurnošću, potrebe za pripadanjem, potrebe za poštovanjem i potrebe za samoostvarenjem. Zanimljivo je da je Maslov smatrao da osobe koje su se ostvarile kao ličnosti imaju određene karakteristike, poput spontanosti, kreativnosti, i sposobnosti da objektivno sagledaju stvari.

• Hijerarhijski odnos:

  Potrebe su poređane po hijerarhiji, što znači da se niže potrebe moraju donekle zadovoljiti pre nego što se pojedinac može usredsrediti na više potrebe. Međutim, u stvarnom životu, ove potrebe se često prepliću i ne moraju uvek biti striktno ispunjene redom.
• Samoostvarenje kao cilj:

  Maslov je istakao da je samoostvarenje, odnosno ispunjenje sopstvenih potencijala, najviši nivo u hijerarhiji. Ljudi koji su se ostvarili kao ličnosti su često svesni svojih snaga i slabosti, prihvataju sebe i druge, spontani su, kreativni i zainteresovani za rešavanje problema.
• Karakteristike ostvarenih osoba:

  Maslov je detaljno opisao karakteristike osoba koje su se ostvarile, ističući njihovu objektivnost, nezavisnost od tuđeg mišljenja, i fokusiranost na rešavanje problema.
• Dinamičan karakter teorije:

  Iako se hijerarhija potreba često prikazuje kao fiksna struktura, Maslov je naglasio da je ona dinamična i da se može menjati tokom života.
• Uticaj na psihologiju i druge oblasti:

  Maslovljeva teorija je imala veliki uticaj na psihologiju i primenjuje se u mnogim oblastima, uključujući menadžment, marketing i obrazovanje.
• Kritike teorije:

  Iako je Maslovljeva teorija široko prihvaćena, postoje i kritike, uglavnom u vezi sa strogošću hijerarhije i nedostatkom kvantitativnih dokaza.
• Značaj za razvoj ličnosti:

  Razumijevanje Maslovljeve hijerarhije može pomoći pojedincima da bolje razumeju sebe i svoje potrebe, te da rade na svom ličnom razvoju.

   

   

  1. Osnovne, fiziološke potrebe. Čovek pre svega mora da zadovolji osnovne fiziološke potrebe, a u njih se ubrajaju disanje, hrana, voda, seks, spavanje, kao i uopšteno homeostaza.

  Dakle, nešto što bi svaka osoba trebala da ima kao osnovu, da bi mogla dalje da se razvije i bude srećna. 

  2. Nakon zadovoljenja fizioloških potreba, težimo sigurnosti. Jedna od najjačih ljudskih potreba bi svakako bila sigurnost. Džaba nam sva hrana i voda ovoga sveta, ako se ne osećamo sigurno, te ne znamo da li ćemo "dočekati sutra". Ipak, Maslov je ovu grupu potreba rasčlanio na više delova, stoga prepoznajemo pre svega fizičku, pa odmah zatim i radnu, resursnu, moralnu, porodičnu, zdravstvenu te imovinsku sigurnost.

  Ovde vidimo da se uključuje sve veći broj socijalnih faktora, stoga je moguće da dosta ljudi već ne može da zadovolji, odnosno ostvari sve stavke sigurnosti sa druge stepenice Maslovljeve hijerarhije potreba. 

  3. Želimo ljubav i pripadanje... Treća stepenica Maslovljeve hijerahrije potreba se fokusira na ljubavi i osećaju pripadanja zajednici. Tu uključujemo porodicu, prijateljstva, ali i romantične veze. 

  4. Poštovanje i ugled. Ovde dolazimo do težnje za pre svega ostvarenjem samopouzdanja, a zatim i određenih postignuća, bilo ličnih, bilo u društvu. 4. stepenica na hijerarhiji čovekovih potreba govori i o poštovanju od strane drugih, odnosno onih koji nam znače. 

  5. Naša samoaktualizacija. Najviša stepenica u ovoj piramidi predstavlja lično samoostvarenje, a ovde bi se moglo dosta toga reći. Samoaktualizacija može da predstavlja širok spektar stvari, a u svakom slučaju obuhvata razvijanje vlastitih potencijala do maksimuma. Ovde dolazimo i do pitanja - šta ja mogu da postanem? Koje su moje granice? Kakve talente imam? U čemu uživam u životu? Čemu lično težim?

  Najsrećniji ljudi sveta su oni koji su uspeli da stignu do 5. stepenice Maslovljeve hijerarhije potreba koja obuhvata moralnost, kreativnost, spontanost, uspešnost rešavanja svakodnevnih problema, prihvatanje određenih činjenica koje ne mogu da se promene, pa čak i odsustvo predrasuda. 

  Samoaktualizovano biće je ono koje je slobodno, koje sebe lično ne sputava nametnutim ubeđenjima, ali takođe i drugima ne sudi - teži slobodi pojedinca. 
  
  Da li ćete postati humanista, pesnik, muzičar, umetnik, ili pak sjajan advokat - čoveka će uistinu usrećiti samo ono čemu stvarno teži. 

  Koliko je teško preći sve ove stepenice, sigurni smo da znate i sami. U većini slučajeva, može da nam nedostaje neki osećaj sa svake stepenice piramide Maslovljevih potreba, stoga se često osećamo nesrećno i neostvareno.

  Bilo kako bilo, podržavamo vas da se borite za ličnu samoaktualizaciju. Ne zaboravite - taj put često zahteva da se zagledate duboko u sebe. Možda otkrijete neke svoje skrivene talente? Možda se preispitate i shvatite šta zapravo želite da radite u životu? 

  Važno je svakodnevno napredovati kao individua, bez obzira koliko se takve promene mogle činiti kao male... 

  Danas je Maslovljeva hijerarhija potreba gotovo uvek predstavljena kao piramida sa pet nivoa, gde se osnovne potrebe nalaze u bazi, a složenije potrebe na vrhu. Međutim, zanimljivo je da Maslov u svojoj originalnoj studiji iz 1943. godine nikada nije predložio ovu grafičku predstavu. Zapravo, ideja piramide pojavila se tek kasnije kao način da se lakše vizualizuje njegov koncept.

  Maslov je govorio o potrebama kao o dinamičnom procesu, u kojem se ljudi kreću kroz različite nivoe. Piramida je postala popularna jer se smatra da jasno pokazuje ovaj „put“ kroz nivoe potreba, od osnovnih, kao što su fiziološke potrebe za hranom i vodom, do složenijih, kao što su potrebe za samopoštovanjem i samorealizacijom. Ipak, Maslov nije zamislio ovu rigidnu strukturu, već je smatrao da potrebe nisu nužno hijerarhijske u smislu tačno definisanog reda, već da predstavljaju dinamičnu interakciju.

  
  

  Jedna od najvećih zabluda vezanih za Maslovljevu teoriju je da ljudi moraju potpuno zadovoljiti jednu vrstu potreba pre nego što mogu preći na sledeću. Ova interpretacija navodi na zaključak da su potrebe strogo hijerarhijske i da se moraju pratiti određenim redosledom. U praksi, međutim, Maslov je naglašavao da se potrebe često preklapaju i da ljudi mogu težiti višim potrebama, čak i kada osnovne nisu u potpunosti zadovoljene.

  Na primer, osoba može biti motivisana da traži lični rast ili kreativnost (viši nivoi u hijerarhiji), čak i kada živi u neizvesnim uslovima. Maslov je tvrdio da je ljudska motivacija fleksibilna i prilagodljiva te da ne zavisi isključivo od zadovoljenja osnovnih potreba. Ovaj pristup nam omogućava da razumemo zašto ljudi u različitim situacijama, kao što su teški uslovi života ili čak siromaštvo, mogu pokazivati duboku motivaciju za kreativno izražavanje, duhovnost ili društveni aktivizam.

  Maslovljeva teorija bila je jedan od prvih pokušaja u psihologiji da se skrene pažnja sa isključivog proučavanja mentalnih poremećaja na proučavanje onoga što ljude čini srećnim, zadovoljnim i uspešnim. Maslov je verovao da većina tadašnjih istraživanja u psihologiji previše pažnje posvećuje problematičnim aspektima ljudskog ponašanja, kao što su strah, anksioznost i patologija. Njegova teorija, međutim, usmerena je ka istraživanju ljudskog potencijala, samorazvoja i unutrašnjeg ispunjenja.

  Inspirisan ovim optimističkim pristupom, Maslov je uveo pojam samorealizacije kao najvišu potrebu u hijerarhiji, čime je postavio temelje za razvoj pozitivne psihologije. Ova potreba se odnosi na ispunjenje ličnog potencijala, postizanje životnih ciljeva i potpunu realizaciju sebe kao jedinstvene individue. Pojava humanističke psihologije i kasnije pozitivne psihologije dugujemo upravo Maslovu, koji je postavio pitanje šta ljude čini istinski ispunjenima, umesto da se fokusira samo na ono što ih čini bolesnima ili disfunkcionalnim.

  
  

  Iako je dugo smatrano da je „samorealizacija“ vrhunac Maslovljeve hijerarhije potreba, kasnije u svojoj karijeri Maslov je uvideo da postoji još jedan, viši nivo – potreba za „transcendencijom.“ Samorealizacija se odnosi na ispunjenje ličnog potencijala i postizanje ciljeva koji su značajni za pojedinca, kao što su kreativnost, lični rast i samoostvarenje.

  Međutim, transcendencija je nešto što nadilazi samu osobu. To podrazumeva duboku želju za povezivanjem sa celim čovečanstvom i prirodom, težnju za doprinosom nečemu što je veće od pojedinca i altruistički odnos prema svetu. Ljudi koji dođu do ovog nivoa motivisani su, ne samo sopstvenim razvojem, već i pomaganjem drugima da dostignu svoj puni potencijal. Maslov je verovao da je transcendencija najviši oblik ljudske motivacije i da ona može pružiti dublje ispunjenje nego samorealizacija.

  Za razvoj svoje teorije, Maslov nije koristio samo laboratorijske eksperimente ili kliničke studije, već je proučavao biografije i živote poznatih ličnosti koje je smatrao primerima samorealizovanih pojedinaca. Među ovim ličnostima bili su Albert Ajnštajn, Eleanor Roosevelt i Jane Addams – ljudi koji su pokazivali izuzetnu kreativnost, moralnu odgovornost i posvećenost ciljevima koji su nadilazili njihove lične interese.

  Maslov je verovao da ovi pojedinci nude uvid u karakteristike koje omogućavaju ljudima da dostignu najviše potencijale. Oni su, prema njegovim zapažanjima, imali otvorenost prema novim iskustvima, duboko prihvatanje sebe i drugih, spontanost, humor, sposobnost za uživanje u jednostavnim stvarima i veoma izražen osećaj za moralne i etičke vrednosti. Maslovljevo proučavanje ovih ličnosti pomoglo je da oblikuje njegovu teoriju samorealizacije, što je doprinelo razvoju humanističke psihologije.

  Maslovljeva hijerarhija potreba je popularna, ali nije univerzalno prihvaćena među psiholozima i stručnjacima. Kritičari često ukazuju na nedostatak empirijskih dokaza koji bi potvrdili preciznost ove hijerarhije. Istraživanja pokazuju da različite kulture, društveni slojevi i pojedinci imaju različite prioritete i vrednosti, što dovodi u pitanje ideju univerzalnog poretka potreba.

  Na primer, u individualističkim društvima, samopoštovanje i lični uspeh mogu biti istaknute vrednosti, dok u kolektivističkim društvima kao što su Japan ili Kina, društvene veze i doprinos zajednici često zauzimaju važnije mesto. Ovi faktori navode stručnjake na zaključak da Maslovljeva hijerarhija možda ne odgovara svima na isti način i da redosled potreba može biti uslovljen kulturnim i ličnim kontekstom.

  
  

  Maslovljeva teorija, iako razvijena u psihologiji, našla je svoju primenu u oblastima kao što su marketing i menadžment. Kompanije širom sveta koriste hijerarhiju potreba kao osnovu za razumevanje ponašanja potrošača i motivisanje zaposlenih. Na primer, u marketingu, proizvodi i usluge se često reklamiraju tako da odgovaraju određenim nivoima Maslovljeve hijerarhije.

  Proizvodi osnovne namene, kao što su hrana, piće i sklonište, često se oglašavaju na način koji naglašava fiziološke i bezbednosne potrebe. S druge strane, luksuzne i premium usluge teže da apeluju na potrebe višeg reda, kao što su samopoštovanje ili status. U menadžmentu, hijerarhija se koristi za kreiranje motivacionih strategija, gde se trud kompanija usmerava ka ispunjenju različitih potreba zaposlenih. Na primer, kompanije često obezbeđuju stabilna primanja i sigurnost zaposlenima, ali takođe nude mogućnosti za profesionalni razvoj i napredovanje kako bi ispunile potrebe za samopoštovanjem i samorealizacijom.

   

  Kad god posegnemo za nečim sa rafova, kliknemo ‘dodaj u korpu’, odlučimo se za neki proizvod ili uslugu, vođeni smo motivima kojih često nismo svesni. Efikasna komunikacija nas uverava da nam određeni brend pruža baš ono što nam je potrebno, a često i kreira naše potrebe. Abraham Maslov, psiholog čuven po Maslovljevoj hijerarhiji potreba, tvrdio je da ljude ne motiviše želja nego frustracija izazvana nezadovoljenošću neke potrebe.

  Na prvi pogled, takva konceptualizacija motiva nam se može učiniti relevantnom samo za brendove s dominantnim funkcionalnim benefitom za potrošače. Na primer, prosula sam kafu po majici, frustrirana sam i motivisana da kupim sredstvo za skidanje fleka. Šta je s brendovima koji nam obećavaju pre svega emocionalni benefit, jer slične ili iste funkcionalnosti nude i mnogi konkurenti?

  Maslovljeva teorija motivacije bazira se na ideji da postoji pet nivoa potreba, hijerarhijski raspoređenih od nižih ka višim: fiziološke potrebe, potreba za sigurnošću, socijalne potrebe (prijateljstvo, ljubav, pripadanje), potreba za samopouzdanjem (poštovanjem, prestižom) i, konačno, za samoaktualizacijom. Situacija je jednostavna – više potrebe ne mogu biti zadovoljene ukoliko su niže nezadovoljene.

  Kako u knjizi Potrošačko ponašanje (2007.) navode Šifman i Kanuk, prehrambene proizvode kupujemo da bismo zadovoljili fiziološke potrebe, plaćamo osiguranje, alarme i preventivne preglede radi potrebe za sigurnošću, kozmetika, pa i odeća su nam u službi socijalnih potreba, luksuzna roba nam podiže samopouzdanje, dok su nam egzotične avanture ili postdiplomske studije najčešće plasirane kao sredstva za zadovoljenje potrebe najvišeg nivoa – za samoaktualizacijom.

  Hijerarhija potreba može da nam pomogne pri pozicioniranja novog ili repozicioniranja postojećeg brenda. Najvažnije je prepoznati ili, pak, «izmisliti» potrebu koja je kod ljudi nezadovoljena, a naš brend će je zadovoljiti. Gradeći pozicioniranje na osnovu hijerarhije, shvatićemo da skoro svaki brend može da komunicira rešenje za frustraciju na bilo kom od pet Maslovljevih nivoa. Na primer, burger svakako zadovoljava glad, ali može odgovoriti i na socijalnu potrebu (izvesti društvo na večeru), pa i popraviti samopouzdanje («Baš ja znam da izaberem pravi, najkvalitetniji burger.»)

  U svakoj tržišnoj kategoriji možemo naći primere pozicioniranja brendova na različitim nivoima. Volvo je, recimo, stavio šapu na potrebu za sigurnošću. Njihova komunikacija se od pamtiveka fokusira na izuzetnu sigurnost u saobraćaju. Možda je neki drugi automobil funkcionalno još sigurniji, ali Volvo se bolje i duže komunikacijski nameće kao najsigurniji. Kada na bilbordu za Audi vidimo poruku ‘Time to check your luxury badge’ jasno nam je da se ne cilja na bezbednost nego na ego potrebe – za samopouzdanjem i samopoštovanjem.

  U današnjem svetu hiperprodukcije nije lako pronaći potrebu koju neko već nije «zauzeo». Moguće je, međutim, pokazati potrošaču da naš brend bolje razume kompleksnost neke njegove potrebe i da je lakše, brže ili efikasnije zadovoljava.

  
  

  Maslovljeva hijerarhija se često prikazuje kao strogo definisana i čvrsto utvrđena struktura, u kojoj su potrebe organizovane u tačno određenom redosledu. Međutim, istraživanja u psihologiji i srodnim naukama pokazala su da redosled potreba može značajno varirati među ljudima i različitim kulturama. Za neke ljude emocionalne i društvene potrebe mogu biti prioritetnije od fizičkih potreba, čak i u uslovima nesigurnosti.

  Na primer, neko može staviti ljubav i pripadnost (društvene potrebe) ispred sigurnosti i finansijske stabilnosti, što ukazuje na individualne razlike u načinu na koji ljudi vrednuju i ostvaruju svoje potrebe. Pored toga, različite kulture imaju različite norme i prioritete, pa redosled potreba nije univerzalan. Zbog ovih varijacija, mnogi stručnjaci smatraju da je Maslovljeva hijerarhija više fleksibilna i da ne odražava univerzalan poredak potreba, već okvir koji može biti prilagođen individualnim i kulturnim specifičnostima.

  
  

  U želji da bolje razume koncept samorealizacije i transcendencije, Maslov se tokom karijere upustio u istraživanje različitih metoda za postizanje proširenih stanja svesti. On je verovao da ova stanja mogu pomoći ljudima da dožive dublji osećaj povezanosti sa svetom, što je ključ za razumevanje najviših nivoa hijerarhije potreba. Kroz meditaciju, umetničko izražavanje i refleksiju, Maslov je pokušavao da dođe do uvida u transcendentne aspekte ljudske svesti.

  Maslov je posmatrao kako su pojedinci kroz različite tehnike doživljavali osećaj jedinstva, mira i duboke povezanosti, što je povezao sa potrebom za transcendencijom. On je verovao da je transcendencija oblik samoostvarenja koji uključuje i nadilazi lične granice, te omogućava osobama da osete duboku, gotovo spiritualnu povezanost sa čovečanstvom i prirodom. Ova istraživanja su značajno uticala na Maslovljevo razumevanje viših potreba i ostavila trag u pozitivnoj psihologiji.

  
  

  Maslov se često smatra jednim od osnivača humanističke psihologije, pravca koji se fokusira na pozitivne aspekte ljudskog života, kao što su sreća, ispunjenje i lični rast. Pre Maslova, psihologija je uglavnom bila usmerena na razumevanje problema i patologija – depresije, anksioznosti i mentalnih poremećaja. Maslov je, međutim, želeo da pruži uvid u ono što ljude čini srećnim, zdravim i produktivnim.

  Humanistička psihologija usmerava pažnju na ljudsku motivaciju, kreativnost, ljubav i altruizam. Maslovljeva hijerarhija potreba postala je temelj ove grane psihologije, jer prikazuje kako ljudi mogu napredovati kroz različite nivoe motivacije ka stanju ispunjenja. Njegova teorija nije samo proširila opseg psihološkog istraživanja već je inspirisala brojne terapijske pristupe, edukativne modele i načine rada sa pojedincima. Na osnovu Maslovljeve teorije, humanistička psihologija razvila je ideje o terapiji usmerenoj ka ličnom rastu, što i danas predstavlja ključan aspekt mnogih psiholoških i edukativnih praksi.

  Maslovljeva hijerarhija potreba možda je jedna od najčešće interpretiranih teorija u psihologiji, ali iza njenog jednostavnog koncepta kriju se brojni složeni i zanimljivi detalji. Teorija je inspirisala različite discipline, od marketinga do menadžmenta, i pomogla da se razvije pravac humanističke psihologije. Maslovljeva posvećenost pozitivnim aspektima ljudske prirode podstakla je istraživanje tema poput sreće, ličnog razvoja i samorealizacije, koje i danas intrigiraju naučnike. Ova teorija, i dalje aktuelna i inspirativna, podseća nas na beskonačne mogućnosti i složenost ljudske motivacije.

   ZNACI KAKO JE POLITIKA SVE OKO NAS TAKO JE I MARKETING SVE OKO NAS JER ZIVIMO U POTROSACKOM DRUSTVU. PO HIJERARHIJI POTREBA RAZNI BRENDOVI KORISTE NASE OTREBE ZA SVOJ MARKETING KOJI IM DONOSI PROFIT. KAKO I POLITIKA DONOSI PROFIT SAD VAM JE POTPUNO JASNO ZASTO SU  INTERNET I VESTACKA INTELIGENCIJA KOLIKO POTREBA TOLIKO I PROBLEM ZA FUNKCIONISANJE LJUDSKIH ZIVOTA. JER, NAM UPRAVO  ONI RUKOVODE ZIVOTOM UMESTO NAS SAMIH!