COVEK JE COVEKU....

 NARAVNO DA JE COVEK COVEKU NAJVECI NEPRIJATELJ. COVEK JE NAJVECI NEPRIJATELJ I ZIVOTINJAMA I BILJKAMA PA TAKO I CELOJ PLANETI. PLAMETA SE BORI, PRIRODA SE BORI, ALI LJUDI NIKAKO NE USPEVAJU DA SE IZBORE PROTIV NELJUDI. JEDAN OD PRIMERA JE SVAKAKO OVA 'DIVLJA GRADNJA' PO BEOGRADU ALI I PO DRUGIM NASELJENIM MESTIMA U SRBIJI. NE ZNAM KAKO JE  U SVETU UOPSTE ,ALI OVDE JE ZAISTA STRASNO TO OKIVANJE LJUDI U BETON I ASFALT. 

 Pitanje divlje gradnje je jedno od mnogih koje oslikava okupaciju države od strane političke mafije.

Osvetlimo dodatno ovu ideju kroz problem divlje gradnje. Nekome se može učiniti da je u pitanju relativno nov fenomen, nastao sa „neoliberalnom“ tranzicijom koja je omogućila anarhiju, korupciju i naglo bogaćenje malog broja ljudi. Na osnovu takvog razmišljanja sledi zaključak da u vremenu pre divljeg kapitalizma i „lopovske privatizacije“ takve stvari nisu tolerisane, jer je postojao uređen, iako nedemokratski, poredak.

Oni sa malo dužim sećanjem dobro znaju kako i kada je nastalo najveće neformalno naselje u Jugoslaviji – Kaluđerica.

Kao i onda, tako i sada postoje pravila koja mogu da poštuju samo neki, a država, kao onda, tako i sada, može da pogazi privatnu svojinu i postojeće ugovore i stambena prava kad hoće, onda nacionalizacijom i masovnim progonom, danas rušenjem usred noći i suspenzijom pravne države. Kao i onda tako i danas, sistem toleriše „proleterijat“ da gradi svoje udžerice. Oni koji poštuju pravila, i koji su u manjini, plaćaju najveću cenu.

Iza svega ovoga ne stoji neoliberalna tranzicija po Vašingtonskom konsenzusu. Takve stvari se ne dešavaju u uspešnim tranzicionim zemljama, već u neuspešnim, poput naše. Iza svega stoji ideja pravljenja države „za nas“  i „za njih“ – lične države i odabranih usluga za odabrane, od vrtića, bolnica, prodavnica do naselja i vila. Pitanje divlje gradnje je tako samo jedno od mnogih koji oslikava okupaciju države od strane političke mafije.

Od 2015-te izgradjeno vise od 100.000 objekata takozvane "divlje gradnje" iliti objekata bez papira . Da se ne ponavljam. Beograd je unisten potpuno. Sve ono sto je vredelo je poruseno, a hiljade solitera se 'lepe' na vec postojece solitere. Pri tome stradaju, sume, parkovi pa i pojedinacna stabla koja su pretekla od prosle gradnje. Uz sve klimatske globalne promene Beograd zivi trenutno svoju klimatsku promenu samo zato sto je postao samo beton i asfalt bez ijednog drvceta, zbunja, trave.  Ali zato imamo deponije djubreta na sve strane, jer ovoliko ljudi na malom prostoru mora ostavljati gomilu djubreta. 

 Najveći broj nelegalnih objekata beleži se u naseljima Krnjača, Borča, Kotež, Sebeš, Ovča i Padinska Skela, ali ni gradski deo Palilule nije pošteđen. Bešumno, često noću i bez ikakvog obeležja, niču objekti na zelenim površinama, kraj kanala, pored puteva i na parcelama koje su predviđene za infrastrukturu ili javne namene.Odgovornost za širenje divlje gradnje snose ne samo oni koji grade, već i institucije koje to omogućavaju svojom pasivnošću ili otvorenim saučesništvom. Građevinske inspekcije godinama ne izlaze na teren, prijave ostaju bez odgovora, a komunalni redari su sve manje vidljivi na mestima gde se krši zakon. Sumnje u korupciju, političke pritiske i selektivnu primenu zakona sve su glasnije, a poverenje građana u institucije sve slabije.

Jedan od najopasnijih aspekata divlje gradnje jeste nepostojanje bilo kakve statičke, protivpožarne i seizmičke kontrole objekata. U naseljima poput Borče i Krnjače, gde je zemljište močvarno i podložno poplavama, izgradnja bez geomehaničkih ispitivanja i drenažnih sistema predstavlja ozbiljnu opasnost po bezbednost stanara.

Pojedine kuće i zgrade niču na nasipima, pored kolektora, pa čak i iznad vodovodnih i gasnih instalacija. U slučaju zemljotresa, klizišta, požara ili pucanja instalacija – posledice mogu biti katastrofalne, ne samo za one koji u takvim objektima žive, već i za celu zajednicu.

Divlja gradnja dodatno opterećuje već prenapregnutu infrastrukturu Palilule. Kanalizacija, vodovod, struja i putevi nisu projektovani da izdrže toliki broj novih korisnika, naročito ne u naseljima koja su se širila bez plana. Rezultat su česta zagušenja, prekidi u snabdevanju vodom i strujom, kolaps saobraćaja i rapidno propadanje putne infrastrukture.

Neplanska izgradnja dodatno guši zelene površine i onemogućava razvoj obrazovnih, zdravstvenih i kulturnih ustanova. U nekim naseljima škole rade u tri smene, dok deca iz novonastalih divljih kvartova nemaju ni asfaltiran put do najbližeg vrtića ili ambulante.

Palilula je već suočena s ozbiljnim ekološkim izazovima – zagađenje reka i kanala, neuređeni otpad, nedostatak kanalizacije. Divlja gradnja to dodatno pogoršava. Objekti se podižu bez priključaka na legalnu kanalizacionu mrežu, pa fekalne vode završavaju u otvorenim kanalima, njivama ili rekama poput Vizeljskog kanala i Dunavca.

Seča drveća, zatrpavanje vlažnih livada i močvara i betoniranje prirodnih područja ozbiljno narušavaju lokalnu floru i faunu, a stanovništvo ostaje bez prirodne zaštite od poplava i zagađenja.

Divlja gradnja nije samo tehnički, već i duboko društveni problem. Naselja bez infrastrukture, bez planiranja i bez zajedničkih sadržaja stvaraju getoizirane zajednice u kojima nema osećaja pripadnosti, solidarnosti ni društvene odgovornosti. U takvim sredinama se teže razvija društveni život, slabije se integrišu novi stanovnici i lakše se šire problemi poput kriminala, siromaštva i zanemarivanja dece i mladih.Slučaj bivšeg predsednika opštine Palilula, Aleksandra Jovičića, ogolio je sav jad i bedu sistema u kojem divlja gradnja nije propust, već planirani kriminal. Optužen je da je, zajedno sa građevinskim inspektorima i saradnicima, godinama primao mito kako bi omogućio legalizaciju bespravnih objekata – često na mestima koja su predviđena za kanalizaciju, škole ili zaštitu od poplava. Dok pošteni građani godinama čekaju dozvole i plaćaju takse, Jovičićev kartel je noću ozakonjivao betonske monstrume za keš, čime je direktno ugrozio bezbednost, infrastrukturu i životnu sredinu čitave Palilule. Ovo nije bio pojedinačni izlet u korupciju, već dokaz kako politički povezana mafija sistemski urušava Beograd – ulicu po ulicu, naselje po naselje.

KAD SVE OVO SAGLEDAMO BUKVALNO NE ZNAMO STA JE GORE, DA LI TO STO NAS UNISTAVA GRADJEVINSKA MAFIJA I POLITIKA ILI STO NAM STRADA ZIVOTNA SREDINA PA I MI SA NJOM? 

LJUDI DOZOVIMO SE PAMETI.