PISMO SINU

 EVO MALO PRIVATIZACIJE BLOGA. JEDNOSTAVNO OSECAM POTREBU.

Sine,
tvoj rođendan, drugog septembra, zauvek mi je obeležio život. Dok su deca kretala u školu, ja sam krenula u svoje najveće učenje – majčinstvo. Bio si moj prvi sin, moj prvi ispit i moja prva radost. U tebi je bilo sve novo i nepoznato, a opet prirodno kao disanje.

Sećam se tvog prvog rođendana. Nismo imali mnogo, ali smo imali tebe. To je bilo bogatstvo koje se ne meri poklonima ni kolačima. Tvoj smeh bio je pesma koja je preglasila svaku nemastinu.

Ti nisi bio samo sin. Ti si bio stub kuće.
Dok su tvoj brat i sestre rasli bezbrižnije, ti si nosio teret ozbiljnosti. Često si bio otac, iako nisi trebao da budeš. Branio si ih, učio, grdio kad je trebalo, a sve vreme si ćutao i odricao se onoga što pripada detetu – igre, slobode, nestašluka.

Znam da je bilo dana kada si osećao da je sve previše. Ali znam i da nisi odustajao. U tvojim očima uvek je bila odgovornost, u tvojim rukama snaga. Ponekad mi se činilo da si stariji od mene, koliko si bio zreo i tih.

Možda ti nisam dovoljno puta rekla hvala.
Možda sam mislila da se podrazumeva da majka vidi i zna. Ali sada želim jasno da napišem: sine, hvala ti.
Hvala ti što si bio i ono što nisi morao da budeš.
Hvala ti što si meni bio oslonac, a njima brat i otac.
Hvala ti što si svojom mladošću držao zidove naše kuće da se ne sruše.

Bez tebe ne bismo opstali tako kako jesmo. Ti si bio tiha snaga, nevidljivi temelj naše porodice.

Septembar je mesec kad sam ga rodila. Starijeg sina. I možda baš zato kroz svaki septembar hodam kao kroz hodnik u kojem na svakom zidu stoji po jedno sećanje, po jedno pitanje i po jedna nemoć. U nekim septembrima sam pokušavala da budem pametna, u nekima jaka, u nekima pravedna. Ali u svakom sam bila – majka.

Danas imaš svoj život. Živiš sa ženom koja ti je izbor, i to poštujem. Ali znam da taj izbor nije svima lako pao, da su nastali razdori, da su se odnosi među vama promenili. Vidim da ti je odlazak iz naše kuće doneo i slobodu i daljinu.

Možda si poželeo da bar jednom budeš samo svoj, da ne budeš stalno taj koji nosi i podnosi. Možda je tako moralo da bude. Iako boli, razumem te.

Ali želim da znaš jedno: ova kuća je još uvek tvoja kuća.

Ali želim da znaš: tvoja porodica te nije prestala voleti. Ni brat, ni sestre, ni ja. Možemo se razlikovati, možemo se povući, ali krv i ljubav ne nestaju.

Ako se nekada osetiš udaljeno, seti se da ovde i dalje stojiš na temeljima koje si i sam gradio. Vrata kuće iz koje si otišao ostala su otvorena. Ne da bi te vezala, nego da bi uvek imala gde da se vratiš – ako poželiš.

Za mene ćeš uvek biti moj prvi septembar, moj prvi sin, moje prvo veliko učenje. I ništa, ni vreme, ni ljudi, ni okolnosti, ne mogu to da izbrišu.

Vrata koja si jednom zatvorio ostala su odškrinuta, ne da bi te vezala, nego da bi uvek imao gde da se vratiš. Ljubav majke i braće i sestara ne može da se izbriše ni razdorima ni tišinom.

Za mene ćeš uvek biti moj prvi septembar – moj prvi sin, moja prva lekcija, moj prvi oslonac. Ništa to ne može da promeni.

Ako nekada pomisliš da nisi dovoljno cenjen, znaj da jesi. Ako nekada osetiš da si daleko, znaj da nisi zaboravljen. Ako ti ikada zatreba toplina doma, znaj da vrata stoje otvorena.

Shvatas koliko mi znacis. Evo I sada dok pisem tebi opet mi se namece stara navika da od tebe nesto trazim. Pa nemoj da se ljutis sto cu dati kazem da zelim da drzis porodicu na okupu kad mene ne bude bilo. TO je najvaznije na svetu. Porodica I vasa veza.znas ono slamku polomis ali cetiri slamke odjednom tesko. Voli te tvoja mama ikad zvoca I kad smara I zelim  da budes uvek od svih voljen I da nadjes srecu I mir u zivotu, zasluzio si to.

Zagrljaj za mog prvog sina. Taj zagrljaj ces uvek osecati kao I moju ljubav.Voli te tvoja mama.

NEKADA STAVLJAMO PREVELIKI IZAZOV NA PRVORODJENU DECU U PORODICI. KAO STARIJI ONI POCINJU PRVO OD DAVANJA IGRACAKA MLADJOJ DECI, PA ONDA DAJU SVOJE SLOBODNO VREME KOJE BI MOZDA PROVODILI SA VRSNJACIMA JER MORAJU DA CUVAJU MLADJU DECU DA BI NA KRAJU JER PRVI POCINJU DA RADE SVOJ NOVAC DAVALI ZAPOTREBE BRACE I SESTARA. VELIKI POSAO, VRLO TEZAK POSAO. I NIJE U REDU DA RODITELJ TO UCINI SVOM DETETU,ALI AKO ISTA MOZE DA ME OPRAVDA TO JE ZELJA DA NAS SVE ODRZIM NA OKUPU. BEZ VAS DECO MOJA NE MOGU DA DISEM .SADA NA KRAJU ZIVOTA ZELIM DA SE DRZITE ZAJEDNO JER VAS CETVORO MOZETE SVE. JEDAN SAM NIKADA NE MOZE PODNETI SVU TEZINU ZIVOTA. VOLITE SE ,CUVAJTE SE, NE SVADJAJTE SE.