ZENE SA CRVENOM KOSOM

 NASTAVLJAM PRICU O , ZENAMA, KRALJICAMA, VESTICAMA, SPIJUNKAMA. DOK NE ISTRAZIM BOLJE OVU TEMU POMENUCU  SAMO DVE CRVENOKOSE ZENE KOJE SU POSTALE TOTALNO HIT I TO NE  ZBOG VATRENO CRVENE KOSE NEGO STO SU BILE SPIJUNKE. AKO ZNAMO DA JE MODERNI PROTOTIP VESTICE ZENA CRVENE KOSE I ZELENIH OCIJU ONDA JE JASNA NJIHOVA FATALNOST. 

Obe crvenokose fatalne zene su ruske spijunke Ana Champan (sada Ana Romanova) i  Maria Butina su u ovom veku najpoznatije po svom delovanju koje se uglavnom zasnivalo na izgledu, naravno i izuzetnoj inteligenciji.

Ali ja bih se vratila na Jovanku Orleanku, na vestice koje su spaljivane zbog crvene kose i zbog svojih moci koje duguju genu MC1R .Imali su ga Botičeli, Jovanka Orleanka, Lenjin, Nikol Kidman i marokanska kraljica Lala; odgovoran je što crvenokosima treba više anestezije i što brzo prave vitamin D.Šta je zajedničko za Nikol Kidman, Rona iz Hari Potera, Ričarda Lavljeg Srca, Merilin Monro i Skali iz Dosijea X? Lako biste pogodili da nema Merilin Monro s njenom platinastom frizurom. Ali, prirodna boja kose Norme Džin, što je pravo ime Merilin Monro, bila je riđa.

Odgovor na pitanje zašto su je ofarbali kad je prirodno imala lepe crvene uvojke, leži u tradicionalnom zaziranju od riđih ljudi. Predrasude su tada, pedesetih godina 20. veka, još uvek bile suviše jake, pa producenti nisu hteli da rizikuju sa riđom zavodnicom.

Kroz istoriju, bezbrojna praznoverja pratila su riđokose ljude, ali više žene nego muškarce. Verovalo se da su takvi ljudi začeti u zapaljenim kućama, da kradu novac kao svrake, da se na plaži pretvaraju u galebove, ali i da su skloni uživanjima i razvratu, što svakako ima veze sa činjenicom da se rimski bog Bahus najčešće prikazuje kao crvenokosi muškarac. Među današnjim Italijanima, potomcima Rimljana, crvenokosih ima 0,57 odsto.

Crvenokose žene suočavale su se s mržnjom moćnika tokom srednjeg veka, kada su činile znatan procenat žena spaljenih kao veštice. Moderna nauka pronašla je da crvenu kosu daje specifična genetska mutacija MC1R, koju ima nešto manje od dva odsto svetske populacije ili oko 140 miliona ljudi na svetu.

Taj, takozvani džindžer gen, najgušće je zastupljen u takozvanim „oblačnim zemljama”: Škotskoj kod 10–30 odsto stanovništva, Irskoj 10–25 i Velsu 10–15. Ipak, ni britanska ostrva ni nordijske zemlje nisu mesta gde živi najviše crvenokosih.

Najbrojniji su u Rusiji, u oblasti oko Volge, a lingvisti opominju da ime Rusija zapravo znači „zemlja crvenokosih”. I muško ime Rori znači crvenokosi, a Barbarose su svome imenu dodavale sve vojskovođe crvene brade.Crvenokosi su se iselili u Ameriku, gde su bili i predsednici, npr. Džordž Vašington, a crvenokosi su bili pesnikinja Emili Dikinson i pisac Mark Tven koji je, šaleći se, napisao: „Dok je ostatak čovečanstva nastao od majmuna, crvenokosi su nastali od mačaka.”

I zaista, osim po boji kose, crvenokosi se razlikuju i po gustini vlasi: dok crnke imaju 140, a plavuše 110, crvenokose imaju prosečno 90 hiljada vlasi, ali one imaju i čvršću, deblju dlaku, koja vrlo teško prima drugu farbu.

Osim toga, crvenokose osobe teže primaju anesteziju i lekari znaju da im je potrebno ubrizgati 20 odsto više anestetika nego drugima da se ne bi probudile tokom operacije. Teže podnose ekstremnu hladnoću i toplotu, ali lakše proizvode vitamin D; dosta im je 15 minuta boravka na svetlosti da bi proizveli dnevnu dozu.

Kako im je koža uglavnom bela i osuta pegama, sunčanje im se ne preporučuje. Upravo zbog toga, na godišnjem skupu crvenokosih, održanom prošle godine u Holandiji, u pravilnim razmacima bili su postavljeni automati iz kojih su učesnici mogli da uzmu sredstva za sunčanje sa visokim faktorom zaštite od sunca.

Takvi skupovi, koji se održavaju od 2005, veoma su impresivni jer crvenokosi ljudi, koji u svojim matičnim sredinama uglavnom čine manjinu, odjednom bivaju većina tokom celog vikenda.

Na prošlogodišnjem skupu pažnju je privukao jedan bračni par izrazito crvenokosih, koji su se upoznali na nekom od prethodnih okupljanja.

Bile su tu i crvenokose bliznakinje, ali je najviše čuđenja izazvao mladi Egipćanin, crvenokos kao da mu je Botičeli najbliži rođak. Iako u svojoj kulturi i zemlji predstavlja ekstremnu manjinu, ne smeta mu toliko što ga zagledaju na ulici, ali mu i te kako smeta što su tokom leta temperature preko 40 stepeni. Iako je među današnjim Egipćanima džindžer gen vrlo redak, ne treba zaboraviti da je i faraon Ramzes II bio crvenokos.

I zaista, gen MC1R koji je odgovoran za crvenu kosu i bradu, nije ograničen samo na severne i zapadne obode Evrope, već se sreće i u Kini, Maloj Aziji i Alžiru, a zabeleženo je i da je marokanska kraljica Lala bila crvenokosa. Među Jevrejima, naročito Aškenazima, veliki je procenat crvenokosih žena, oko 3,9 odsto, ali kod njih procenat riđobradih muškaraca premašuje 10 odsto.

Neki kineski izvori beleže da su Kirgizi narod crvene kose i zelenih ili plavih očiju. Kod crvenokosih, uobičajene su zelene, smeđe ili oči boje ćilibara, ali su crvena kosa i plave oči najređa kombinacija.

Oba roditelja moraju biti nosioci mutiranog MC1R gena da bi mogli da imaju decu sa crvenom kosom.

Manje od 2% svetske populacije ima crvenu kosu

To je otprilike 140 miliona ljudi. Škotska se može pohvaliti najvećim procentom prirodnih crvenokosih, sa 13%, dok je Irska na drugom mestu sa 10%.

Crvena kosa se može pojaviti u bilo kojoj etničkoj pripadnosti.

Pošto ne mogu u dovoljnoj meri da apsorbuju vitamin D (to je zbog njihove niže koncentracije melanina), crvenokose proizvode sopstveni vitamin D kada su slabo izložene sunčevoj svetlosti.

Često su levoruke

Recesivne osobine se često dešavaju u parovima, tako da su ljudi sa genom za crvenu kosu često levoruki.

Klimatske promene ugrožavaju gen

S obzirom da se crvena kosa ne prilagođava toplim podnebljima, gen bi mogao u nekom trenutku izumreti. Jedan naučnik je za „ScotlandNow“ rekao: „Mislim da regresivni gen polako izumire… Klimatske promene bi mogle da dovedu do smanjenja broja ljudi sa crvenom kosom u Škotskoj“, prenosi Cosmopolitan.

Crvenokose drugačije podnose bol

Osobe sa riđom bojom kose, zbog svoje kože i gena koji poseduju MC1R, imaju veću toleranciju na bol, te se zato smatra da i alkohol manje utiče na njih, odnosno treba im više da se napiju. A još zanimljivija stvar je to što kada je bol u pitanju – one su osetljivije na bol izazvanu toplotom ili hladnoćom.

Mala studija u magazinu “Anesteziologija” otkrila da je ženama sa prirodnom riđom kosom potrebno 19% više hemikalija iz anestezije kako bi bile uspavane.

Osim toga, crvenokosi ljudi odlikuju se specifičnim načinom mišljenja, izvan uobičajenih okvira, što se dokumentuje činjenicom da su crvenokosi bili Čerčil, Lenjin, Jovanka Orleanka, Galilej, Napoleon, Van Gog, Leonardo da Vinči, kao i Sveti Sava.

PRICA O ZENAMA SA CRVENOM KOSOM

 

Postoje žene koje ne ulaze u prostoriju — nego je zapale samim prisustvom.
Kroz vekove, ljudi su za takve žene imali samo nekoliko imena: veštica, svetica, zavodnica, špijunka… ili opasnost.

A skoro uvek, negde u toj priči — crvena kosa.

Joan of Arc nije bila crvenokosa u istorijskim zapisima, ali legenda ju je vremenom obojila baš tako: plamen oko lica, pogled koji ne spušta oči pred kraljevima, devojka koja čuje glasove i vodi muškarce u rat. Ljudi ne podnose žene koje vide dalje od njih. Zato ih ili spaljuju ili proglašavaju svecima. Nekad oba.

U srednjem veku, crvenokose žene su često završavale optužene za veštičarenje. Ne zbog magije — nego zbog utiska. Crvena kosa je izgledala kao nešto što ne pripada sasvim ovom svetu. Kao da je sunce ostalo zarobljeno u čoveku.
A muškarci su odvajkada imali isti problem sa onim što ih istovremeno privlači i plaši.

Tako su nastale priče o vešticama sa bakarnom kosom koje znaju više nego što bi smele. Ženama koje umeju da ćute dok drugi pričaju, da gledaju pravo kroz čoveka, da ga navedu da sam otkrije tajnu koju je hteo da sakrije.

I onda dođe dvadeseti vek.
Magija nestane.
Ali veštice ostanu.

Samo dobiju druga imena.

Anna Chapman ulazila je u njujorške restorane kao model, a izlazila sa informacijama. Mediji su je predstavljali kao fatalnu ženu, ali prava moć nije bila u izgledu — nego u tome što su ljudi želeli da joj veruju. Crvenokose žene često imaju taj paradoks: izgledaju kao požar, a ponašaju se kao led. I ljudi izgore pokušavajući da shvate šta je stvarno.

Maria Butina je bila drugačija vrsta igre. Manje glamura, više strpljenja. Kao savremena dvorska igračica iz nekog starog evropskog romana — žena koja razume da informacije ne uzimaš silom nego prisustvom. Da je najveća moć kad te potcene.

I tu se krug zatvara.

Od srednjovekovne veštice do moderne špijunke — ista arhetipska figura prolazi kroz vekove: žena koju društvo nikad ne ume da objasni do kraja.
Ako je previše hrabra — veštica.
Ako vodi muškarce — Jovanka Orleanka.
Ako je inteligentna i lepa — špijunka.
Ako ćuti dok svi pričaju — opasnija je nego što izgleda.

Možda zato crvenokose žene stalno završavaju u legendama.
Ne zato što su drugačije.
Nego zato što ljudi oko njih počnu da se ponašaju drugačije.

A istorija, kad bolje pogledaš, često nije ništa drugo nego spisak muškaraca koji su izgubili razum pred ženama koje liče na vatru.Ima ta neka posebna atmosfera u toj kombinaciji istorije, mita i ženskih arhetipova — kao da sve vreme pričaš o istoj ženi, samo u različitim vekovima i pod različitim imenima.Od lomača do diplomatskih prijema, od oklopa do skupih haljina — ista energija: žena koju niko ne uspeva potpuno da pročita.

A crvena kosa u pričama gotovo nikad nije samo boja. Uvek je simbol nečega živog, opasnog, magnetskog. Kao znak da osoba neće mirno ostati u tuđim pravilima.

I iskreno, cela ta linija između veštice, heroine i špijunke je mnogo tanja nego što ljudi misle.

ZAISTA IMA NESTO TAKO MISTERIOZNO U OVOJ PRICI. ALI JEDNA STVAR UVEK OSTAJE, A TO JE DA JE ZENA STVARNO ,KRALJICA, VESTICA, SPIJUNKA, DOBRA ZENA, BRIZNA MAJKA KOJA U 24 SATA URADI ONO STO MUSKARCI NE BI   MOGLI NIKAD. USTATI UJUTRU, NASMINKATI SE (KAKVA GOD JE BILA NOC, I KOLIKO GOD SU SPAVALE) ODVESTI DECU U VRTICE I SKOLE, OTICI NA POSAO, RADITI   MNOGO, RADITI VISE I BOLJE DA BI OPSTALA, ZATIM ,UZETI DECU SVRATITI U MARKET, OTICI KUCI, PORADITI BRDA ZENSKIH POSLOVA, ZADOVOLJITI PARTNERA  (ALI I SEBE NARAVNO) I BITI SPREMNA SUTRA U 6 SATI NA NOVI KRUG.