SMEH

MOZDA DA PRICAM O SMEHU? DANAS JE IPAK PRVI SEPTEMBAR ,ZA MENE ZADNJIH DVADESET JEDNU GODINU POCETAK GODINE! RADOST I SMEH SU PRAVE EMOCIJE ZA OVAJ DAN!
Znate li da se beba osmehuje dok je jos u stomaku. Beba se smeje i kad se rodi, i deca se smeju prelepo ,bucno, slatko, a onda se smeju sve manje kako odrastaju! I tu je velika  greska. Jer humor je zapravo jedan od glavnih nacina resavanja bilo kog problema. Nama se cini da su neprijatelji ljudi oko nas, ustvari nasi pravi neprijatelji su emocije kao sto su pohlepa, bes, strah...Da  bi se resili negativnih emocija najbolje je da ih sagledamo kroz "smesnu stranu" i nateramo svest na raspolozenje, humor i naravno smeh. Razmislite samo koliko je osmeh potreban, jer on je poziv na komunikaciju, prijateljstvo, ljubav. To bi bila srecna porodica - kuca ispunjena smehom!
Treba ozbiljno shvatiti ovu stvar sa smehom. Jer smeh je lek i samo po kolicini smeha mozemo da vidimo da li je covek zdrav. Ako covek svemu prilazi sa humorom njegov imunitet je dobar, nasuprot tome covek koji se ne seca kada se nasmejao je vrlo bolestan. Morali bi da unesemo radost u sve sto radimo. I smeh. Ne izvestaceni , ne na silu nego onaj od srca kad se smejete na sav glas. I nemojte sad da mi pricate kako vam bas nista ne od ruke i kako nemate nikakvog razloga za smeh. Mada se i ja tako osecam i zato i pisem ovaj tekst. Da se nateram na pozitivno razmisljanje i oslobodim smeh negde duboko zaturen u sebi.
Gledam svog muza. On vec mnogo godina pije vise nego sto bi trebalo. I ako ne radi vec deset godina, on se ujutru budi nasmejan i oran je salu ceo dan. Naravno da alkohol tu igra svoju ulogu. Probala sam da ga pratim popivsi po neko pivo ili rakijicu, ali briga oko cetvoro dece terala me je da budem mnogo vise trezna, a onda mi nije bilo do smeha.
Sada kada sam dosla skoro do 60-te godine ( od toga sam provela skoro 40 sa svojim suprugom) pitam se da li je on zaista tako opusten i pozitivan samo zbog pica? Ne zelim da verujem da jeste. Mozda je samo optimist . Mada ne znam gde nalazi toliko razloga da bude srecan. S druge strane mene je bolest vec uveliko nacela sto me jos vise sputava da budem nasmejana. On je verovatno isto bolestan ,ali ne pridaje tone vaznosti. I ne znam ko je u pravu?
Ali tolika razlicitost u pristupu zivotu nam je ipak unistila porodicu!
Da se vratim na temu da ne ovaj post postao pesimisticki kakva sam i ja. Evo, ja cu od danas - dana nove godine da probam da  se budim radosno i da ceo dan trazim razlog da se nasmejem. Mozda i uspe ko zna?
I VAMA TO OD SRCA PREPORUCUJEM. PROBAJTE DA SVAKI DAN PROVEDETE STO VISE SE SMEJUCI. I KAD VAM JE TESKO NADJITE NEKI RAZLOG ZA SMEH. DA, JEDINO TO PRIZNAJEM - GLEDAJUCI NA NEKI PROBLEM SA HUMOROM LAKSE GA JE RESITI!

ZIVOT JE KAO BOMBONJERA

ZIVOT JE KAO KUTIJA COKOLADNIH BOMBONA - NIKAD NE ZNAS STA CES DOBITI! FILM FOREST GAMP! KLOVNOVI ! NEKIMA SU SMESNI! VECINA DECE IH SE PLASI! MOZDA I SA RAZLOGOM.
Ne znam bas da li je ovo dobro poredjenje ili ja ne znam da ga protumacim? Uglavnom ovo je recenica koju majka govori cuvenom Forestu Gampu. Kutija cokoladnih bombona je predivan poklon. Ne verujem da nekome to nije jako dobar poklon jer cokolada je izvor nevidjene srece. Cokoladne bombone sem ako ih kupujete na gram i tacno im odredite vrstu u bombonjeri uvek su iznenadjenje i zaista nemas pojma sta ces doviti ( mislim koju vrstu bombone). Ali ti ih volis svejedno i uzimas ih pa bilo koje su vrste. Mozda je to htela da kaze majka svome sinu sa koeficijentom 85 ( sto je blaga retardiranost) da bi shvatio poentu zivota. Da, bez obzira sta ti se desava u zivotu uzimas sve kao poklon, kao najlepse cokoladne bombone. Jer, sve sto se desava ,desava se sa nekim razlogom i to ne mozemo da kontrolisemo. Zato je bolje prepustiti se iznenadjenjima koja nam zivot donosi .Kao kutija cokoladnih bombona u kojoj se kriju razne vrste. I sad nazalost iako sam ovaj tekst pocela u dobrom raspolozenju misleci na cokoladne bombone i pokusavajuci da dobro shvatim poruku (jer ako niste gledali ovaj film ima zaista jaku poruku o upornosti i ljubavi), a onda procitam za ove "klovnove" u Juznoj Karolini.
Znate deca se najcesce plase klovnova, a roditelji to ne razumeju kao i mnogo toga ili kao da nikada i sami nisu bili deca, pa ih pozivaju na rodjendane i decije zabave. Ne kazem, klovnovi imaju divnu moc zabavljanja dece, i zaista su potrebni u svakom odrastanju. Ali, mozda ta kolicina boja i te cudne sare na licu, veliki nos i glava i sake mogu da uplase,zar ne? Kada im stavite cokoladne bombone u te sake koje ih dele deci i proizvodne smesne zvuke i pokrete oni ipak privlace deciju paznju. I sto je najzanimljivije , njima se veruje kao i deda Mrazu.
Kriminalci i pedofili ne ostavljaju decu na miru. Zato ja svaki dan ponavljam koliko su deca nezasticena vrsta. Zamislite te bolesne umove koji se oblace kao deda Mraz da bi isli u kradju ili kao klovnovi da bi privukli decu u sumu. Jezivo. Zadnji slucaj se dogodio 21-og avgusta u Juznoj Karolini gde je vise roditelja prijavilo cak  grupu klovnova koji su zelenim laserskim zracima i cudnim zvukovima privlacili paznju dece ne bi li prisla blize sumi. Neki su klovnovi  bili  toliko drski da su prilazili blize kucama i nudili deci novac i slatkise!
Sta vise da pisem? Ljudski um koji povredi dete koristeci se onim sto je namenjeno deci (klovnovi i slatkisi ) ne moze se nazvati ljudskim umom. Zivotinja nikad ne bi povredila svoje mladunce. Zar su ljudi gori?
ZATO UZIVAJTE U ZIVOTU ! IZVLACITE PO JEDNU COKOLADNU BOMBONU SVAKOG DANA( DA BI VAM ZIVOT BIO SLADAK I ZANIMLJIV). A OVE BOLESNE UMOVE TREBA KAZNITI IAKO JE U PITANJU BOLEST. NEMA OPRAVDANJA KAD JE U PITANJU POVREDJIVANJE DECE NA BILO KOJI NACIN!
DECO KLOVNOVI I DEDA MRAZ SU DOBRI. NE TREBA DA IH SE PLASITE AKO SU NA POZORNICI, CIRKUSU, RODJENDASKOJ ZABAVI. ALI AKO IH SRECETE NA CUDNIM I ZABACENIM MESTIMA SVAKAKO BEZITE PA MAKAR VAM NUDILI "BRDO" COKOLADNIH BOMBONA!

NOVCANE KAZNE ZA BEZANJE IZ SKOLE

NOVCANE KAZNE ZA BEZANJE IZ SKOLE?! KO JE KRIV? DECA, RODITELJI,  NASTAVNICI, DRUSTVO?
Sta se sve promenilo od kada sam ja bila djak? A sta za zadnjih 21 godinu kako imam djake u kuci? Doduse ove godine samo jednog i to na fakultetu gde moze da se izostaje bez lekarskog opravdanja.
Secanja mi dosezu do 1972-godine. Osmi razred osnovne skole. Zvala se" Maksim Gorki " ( sada se vise ne zove i njoj su kao i mnogim skolama promenili ime) i bile je ogledna skola. Sta to znaci? Imali smo kabinete za svaki predmet sto je u to vreme nilo zaista prestizno, druge skole su sve predmete imale u jednoj ucionici. Imali smo celodnevnu nastavu. Ujutru u pola osam se islo u skolu, u pola deset je bio dorucak u trepezariji ( na teret skole a ne roditelja) i to vrlo lep dorucak. Onda bi imali nastavu do jedan sat. Onda pauza i rucak u dva. Zatim smo radili domaci i igrali kosarku na terenu nase skole ili neku drugu igru s loptom ili uopste neke fizicke aktivnosti. U pola pet smo isli kuci gde su nam roditelji koji su radili do trei u srecna vremena vec stigli i rucali. Da li je bilo mesta za nervozu? Naravno da ne. Deca su bila zbrinuta u skoli koja se zakljucavala da ne bi ulazili nepoznati ljudi, a roditelji su mogli mirno da zaradjuju svoj novac koji su redovno dobijali prvog u mesecu. Nastavnici su imali dobre plate i svi su ih postovali i deca i roditelji. E, to je bio zivot! Moja deca to nisu dozivela na zalost. U srednjoj skoli nije bilo placene uzine ali smo svi imali pristojan dzeparac  i kupovali smo uglavnom pecivo u blizini skole. Nastavnici su jos uvek bili cenjeni, a roditelji dobro zaradjivali.
Sada da se vratimo 21 godinu u nazad. Dakle te 1995-te godine krenuo mi je najstariji sin u skolu. Radili smo i muz i ja, ali smo vec osetili ekonomsku krizu ( cuvene 1993-ce godine). Deca su bila jos uvek fina, ali trepezarija je postojala samo za decu do II ili III razreda i to za rucak koji su placali roditelji. Nasi malisani su jeli sendvice koje smo im zurno pravili ,a posle cetvrtog razreda dobijao je i on kao iostali dzeparac za pecivo. Nastavnici su vec poceli da muce muke sa platom koja je bila mala, i sa decom koja su postajala sve agresivnija. U srednjoj skoli moj sin jeste isao redovno ,ali se pocinje javljati problem sa izostancima. Mnogi roditelji dece koja su mnogo izostajali nikad nisu bili na roditeljskom sastanku!!!! Drugo dete, devojcica pocinje da samo posle cetiri godine dakle 1999-te shvata sa svojih sedam godina sve uzase sveta u kome zivi. Bilo je bombardovanje, a ona prvi razred koji je sam za sebe stresan za dete. Strasno. Nisu vise deca bila fina kao pre. Agresija radja agresiju. Roditelji upadaju u sve vecu ekonomsku krizu a ja ostajem i bez posla. Dzeparac se smanjuje, mi smo nervozni, nastavnici su nervozni kakva onda da budu deca? U srednjoj skoli krece diskriminacija. Neka deca dolaze svojim kolima u gimnaziju , obuceni  u firmiranu odecu i obucu ,bahato se ponasaju, izostaju koliko god hoce iz skole ( roditelji se ne pojavljuju), nastavnici se sklanjaju, da ne bi bili ponazivani pred svima. Vecina dece ipak dolazi skromnije obucena, ali u tim godinama mnogo smeta sto gledaju vrsnjake koji imaju mnogo novca, jer to ih tera da cine greske da bi oni nekako nabavili novac. Strasno. I svi zatvaraju oci pred problemima nasilja, bahatosti prema nastavnicima, nepostovanju roditelja. Drustvo - mrtvo more. Tih godina na TV programe stizu rijaliti sou programi kao vrhunac nemorala i bahatosti.
Trece dete isto sin upada u skolu koju pohadjaju deca ciji roditelji imaju privatne firme i salju svoju decu u tu skolu ne da bi nesto naucila nego da imaju kakvu takvu diplomu jer ih porodicni posao ceka. Jos veca razlika je medju decom. A nastavnici nazalost korumpirani. Znanje i dolazak u skolu se ne ceni. Samo evri koji zamenjuju znanje i "obraz". Ko je sada tu kriv? Nastavnici kojima je vec decenijama ugrozena egistencija ili deca koja su od vrtica naucila da ih svi gledaju kao VIP osobe ili roditelji koje je drustvo nateralo na privatni biznis??? A onda im je novac izbrisao sve moralne i ljudske principe.
Dolazimo do cetvrtog deteta koje krece za mesec dana na fakultet. Osnovna skola ona ista u koju su isla sva moja deca naglo se menja. Deca vec od petog razreda imaju slabe ocene padaju na popravne, izostaju iz skole, organizuju tuce i to vecih razmera , a razlika u finansijskom stanju medju decom je ogromna. Nastavnici pocinju da slede primer kolega koji rade u srednjim skolama. Sklanjaju se da nista ne vide i ne cuju, i uzimaju neki dinar kao za privatne casove ( a ne bi smeli da predaju deci iz svoje skole van casova). Za ovo vreme i moj muz je ostao bez posla ( negde kad su nam dvoje srednje dece isli u srednju skolu). Nemastina je na devojcicu u pubertetu jako uticala ali se nekako izborila sa svojim znanjem i trudom i uspesno zavrsila skolovanje ( upala je na budzet).
SADA DA SE VRATIMO NA POCETAK PRICE . REGULARNI MINISTAR PROSVETE ( NECU IME - NIJE NI BITNO) REKAO JE DA BI RODITELJE TREBALO NOVCANO KAZNJAVATI ZBOG IZOSTANAKA DECE. I TO PO SVETSKOM KRITERIJUMU ZA 20 NEOPRAVDANIH IZOSTANAKA 1.500 EVRA!!!! UPRAVO SAM OBJASNILA DA OVOLIKE RAZLIKE MEDJU DECOM STVARAJU VELIKE EMOCIONALNE PROBLEME. MOZDA DECA NE IZOSTAJU IZ HIRA NEGO ZBO VRSNJACKOG NASILJA ILI IH JE JEDNOSTAVNO SRAMOTA STO SU SIROMASNI ( PRE NEKI DAN SE UBIO MOMAK OD 18 GODINA JER JE TOLIKO SIROMASAN DA NEMA PARE ZA AUTOBUS DO SKOLE ).
DOBRA DECA CE ICI U SKOLU ( BICE IH SRAMOTA, BICE IM NEPRIJATNO I PLASICE SE ). DECA KOJA SU RAZMAZENA I BOGATA I BAHATA JER SU TAKO VASPITANA NECE ICI U SKOLU. A STA JE ZA NJIHOVE RODITELJE DA PLATE NEKU HILJADU EVRA?!
I OPET MISLIM DA JE DRUSTVO U CELINI DOVELO DO OVOG PROBLEMA DA POSTOJE SAMO JAKO BOGATI I JAKO SIROMASNI LJUDI. A TO SE ONDA PRENELO I U SKOLE. KAKAV PRIMER  DAJE DRUSTVO? DOBAR SIGURNO NE!

KAKO ZIVE 3 GENERACIJE ZAJEDNO

KAKO ZIVE TRI GENERACIJE ZAJEDNO? I TO NE U SASTAVU PROSIRENE PORODICE! KADA JE VREME DA SE NEKO OSAMOSTALI?
Imala sam prilike da vidim porodice u kojima je vrlo cudan sastav -deda, otac, sin ili baba, majka i kcer. Troje ljudi istog pola, i razlicitih godina starosti. Kako se desilo da ostanu  u tom sastavu nije ni bitno za ovu pricu.
Kada su u pitanju muskarci doslo je do podele "zenskih poslova" i to kuvanje i pranje sudova obavlja najstariji clan  - deda ( mislim u ovom konrektnom slucaju koji ja znem ,vrlo je vitalan iako ima preko 80 godina). Nabavku i opravke radi srednji clan po godinama ( preko 55) i zaradjuje naravno jos uvek je u radnom odnosu . Zaboravih da napomenem da deda ima penziju. Najmladji clan oko 30-tak godina zaradjuje i pomaze pri odrzavanju cistoce rublja i kuce! Ne zale se, fino funkcionisu , ne primecujem tenziju , ni svadje. Verujem da im nije lako jer koliko god to ne priznaju zenske ruke su zaista neophodne. Skuvaju oni tih par jela sto znaju, najcesce samo prze nesto, ali one finese oko pravljenja peciva, kolaca i slozenijih jela zaista ne mogu da odrade. Kazacete da to nije bitno, ali sitnice cine zivot. Ni rublje nije bas oprano kako treba, imaju problema i sa odrzavanjem cistoce kuce, ali napominjem svadje nema! Druzenje sa spoljnim svetom zacudo je u vidu dolazenja isto muskih osoba na gledanje utakmice, pice i grickalice. Zenske osobe dovodi ponekad najmladji clan porodice ( ali nocu) bez zelje za zapocinjanjem neke veze. i stvarno kad ih gledam potpuno sam u cudu kako im je u stvari kul!
S druge strane porodica  u kojoj zive baba, majka i kcerka puna je tenzija. Svadje se cuju po ceo dan. Zasto  se konrektno svadjaju nisam sigurna jer se vecinom cuje samo nerazgovetna  vika . Mozda je problem u novcu. Baba ima penziju, majka je jos u radnom odnosu ali najmladji clan ne radi nista. Mozda u podeli poslova. Baba hoce da kuva li se majka i unuka bune oko izbora hrane za rucak. Baba ima preko 70 godina ,vitalna je i dobro kuva doduse "starinska jela". Druge dve zene hoce modernu ishranu - makrobiotiku i slicno. Zena srednjih godina - majka, odlazi na posao i u nabavku ali ima vrlo malo vremena za bilo kakve poslove po kuci. Najmladji clan 27-godisnja cerka bukvalno ne radi nista. Nikad nije ni radila neki stalan posao, a studije su joj isle traljavo ( menjala je svake godine fakultet). Kucne poslove prezire, a voli nocne izlaske. Muskarce ne dovodi niko! Na kafice ne dolazi niko. Same su u svom svetu! Mozda su zato i spremne na svadju prebacujuci jedna drugoj za svoj nesrecan zivot?!
Jos jedna tema je bitna u ovoj prici. Vec sam pisala vise puta da mladi do 35-te (cak i duze) zive sa roditeljima. Znamo i razloge. Ekonomska kriza nas je naterala da zivimo u domovima sa po dve,tri, ili cak cetiri generacije.
Pisla bih ovde samo o  nekoliko iskustava  mladih ljudi koji su se osamostalili ( njih je samo trecina u Srbiji).
Jedna 27-godisnja devojka rekla je da joj prija sloboda ali da joj smeta sto mora da obavlja sve one poslove u kuci koje su majka i otac obavljali za nju!Dvadeset osmogodisnji mladic pak ima problema sa nabavkom i to svezeg voca. Dvadsetcetvorogodisnja devojka otisla je od kuce zbog svadje sa roditeljima i sada joj je jako tesko jer je odluku donela ishitreno.Suprotno od nje 25-to godisnji mladic je vec dugo godina van svoje kuce ( od kad je posao u srednju skolu u drugom gradu) i potpuno se snasao.
Neko idealno pravo vreme za osamostaljivanje ne postoji. Sve je potpuno individualno. Svako je drugaciji i po senzibilitetetu i po karakteru i po spremnosti da zivi sam i bude odgovoran za svoje postupke.
Ako to nije odvajanje od kuce zbog skolovanja vec posle osnovne skole, ili posle srednje ako je u pitanju fakultet, onda je odvajanje radi sklapanja bracne ili vanbracne zajednice. Ali jako retko neko ode iz svog doma onako bez veze da bi se osamostalio. Ili se to desi zbog svadja ili nesrecnim okolnostima mlad covek ostaje sam. Ipak svi se slazu da u 25 godina mozes da zivis potpuno samostalno ( i bez partnera).
DA SE VRATIMO NA POCETAK PRICE. CUDNI SU PUTEVI GOSPODNJI! JOS CUDNIJI SU RAZLOZI KOJI NAPRAVE PORODICE KOJE SAM GORE OPISALA. JEDINO NIJE NIKAKVO CUDO NEGO PRAVILAN RAZVOJ COVEKA DA U JEDNOM MOMENTU ZAPOCNE SVOJ ZIVOT SA SVIM PRAVIMA I OBAVEZAMA!

STA DANAS MUSKARCI CINE ZA ZENE

KOLIKO SU DANAS MUSKARCI SPREMNI DA UCINE NESTO ZA SVOJE DEVOJKE ? A  TEK ZA ZENE? DA LI SE ROMANTIKA IZGUBILA? DA LI SU ROMANTICNIJI MUSKARCI ILI ZENE?
Sve se menja. Ono sto je bilo romanticno nekada ,sada bi bilo potpuno neprihvatljivo. Danasnje vreme donosi nove nacine kako da pokazete devojci da vam je stalo do nje! svakako postoje i obrnute price jer devojke sve vise preuzimaju nekadasnje uloge u udvaranju od muskaraca. Tako da danas devojke kada nekog zele one ga i dobiju. Najzanimljivije je da ni muskarci nisu "laka roba" kao sto ni zene nisu bile nikada pa je potrebno i namuciti se dok nekog ne osvojis i to najcesce bas na romantican nacin. Muskarci su sada mnogo romanticniji od devojaka. A devojke su sada nesto spustile kriterijume pa ne traze vise od muskarca da prave svakve ludosti da bi ih osvojili. Tako da je potpuno dovoljno samo flertovanje preko drustvenih mreza ili  mobilnog telefona, nekada cak i uzivo i sve se dalje odvija samo. Ni pisamca, ni cvece, mi namirisane maramice, ni penjanje na drvo, pa na terasu do sobe svoje voljene, ni dvoboji , ni romanticne setnje. Sada se ljubav odvija onako kako zivimo -brzo i bez mnogo trosenja emocija i reci. Steta. A ljubav je kroz celu istoriju bila pokretac svega. I strasti i mrznje i dobrih dela i ubistava i samoubistava. Ljubav je najjaca ljudska emocija. Zato joj i treba posvetiti mnogo paznje.
Danasnji muskarac u svojim dvadesetim godinama ima zavrsen srednji nivo obrazovanja ( tek je student) ili vec nesto radi, dosta ih je bez ikakvih obaveza ni posao ni skola nego bleja. Devojku nalazi shodno tome kako provodi dan, dakle ili na fakultetu ili na poslu ili na mestima kao sto su kafici,klubovi i slicno. Ako je student zajednicko ucenje je vec dovoljno za zblizavanje i otpocinjanje veze. Tu nema mnogo sta da se uradi. Malo flertovanja  uz ucenje i ako postoji interesovanje veza moze da pocne. Romantika moze da nastane na sastacima, ali danasnji mladi nemaju ni vremena, ni maste ni volje za tko nesto. A i cemu kad  su vec zajedno? Ako se mladi ljudi upoznaju na poslu , poziv na pice ili neki izlazak vec ,moze da pruzi dosta mogucnosti za romantiku , od mesta za izlazak do cveca, sitnih paznji, prijatnih iznenadjenja... Mozda je ova grupa i potpuno drugacija zato sto imaju i  svoje finansije za izlaske . Mladi koji nista ne rade nego idu sa zabave na zabavu  i upoznaju gomilu devojaka nisu uopste spremni na neke romanticne ideje ,a "muvanje" sa ribama obavljaju najcesce samo za to vece.
Kada imas dvadeset godina zivot je pred tobom i to nije fraza. Mozes da imas sve sto pozelis. Ali ako se zaljubis u neku osobu koja ti ne uzvraca ljubav, moras da imas dobar plan kako da je pridobijes. E tu na scenu stupa romantika. Neka genijalna ideja ! Neko iznenadjenje koje ce joj pokazati velicinu tvoje ljubavi. Neka "ludost" koju niko nije napravio ni za koga . To su stvari preko kojih je tesko preci totalno bez emocija. Ako postoji i najmanja sansa ljubav vaseg zivota bice vasa. Ali zaista morate da se potrudite. Ipak ne idite ni u krajnost. Ako vidite da ne reaguje na vasa dva-tri iznenadjenja odustanite ma koliko vam bilo tesko.
Kada ste vec u braku i zelite da pokazete ljubav svojoj zeni nemojte to ciniti samo na dan zaljubljenih, dan zena ili njen rodjendan.  Cinite to kad god osetite potrebu. Donesite joj neki poklon ( ma jedan cvetic ili neku cokoladu), izvedite je na veceru ( ako imate dece ostavite ih babama i dedama), sto da ne i neki romanticni vikend samo vas dvoje, zatim joj pokazite da vas privlaci kao i onda kada ste samo izlazili, podelite svoja interesovanja sa njom ( i obrnuto), i sto da ne ponekad mozete da napravite i neku "ludost", iznenadjenje iako ste je vec osvojili i izivite u braku. To je fantasticno romanticno i preko potrebno za dobar  ,uspesan i dugovecan brak.
ROMANTIKA SE DOSTA IZGUBILA. I VREME JE TAKVO. I MI SMO DRUGACIJI. DRUGACIJE RAZMISLJAMO,  IMAMO DRUGACIJE OBICAJE I VEROVANJA , I NACIN ZIVOTA NAM JE DRUGACIJI. ALI KADA UVECE LEGNEMO U KREVET SAMI ILI SA VOLJENOM OSOBOM SVAKO OD NAS POZELI DA JE TOG DANA DOZIVEO NESTO ROMANTICNO. DA MU JE VOLJENO BICE POKAZALO KOLIKO GA VOLI! NARAVNO TO I SEBI JEDVA PRIZNAJEMO ALI JE ISTINA DA SVI TO ZELIMO!
ZATO POKAZUJTE LJUBAV. MUSKARCI ZENAMA, ZENE MUSKARCIMA JER SMO SADA SVI POTPUNO RAVNOPRAVNI. I NEMOJTE DA VAS JE SRAMOTA I  NEMOJTE DA VAM BUDE TESKO!

GMO I VANZEMALJCI

GENETSKI MODIFIKOVANA HRANA ZAPRAVO NIJE ZA LJUDSKU UPOTREBU! ALI ZATO JESTE NAMENJENA VANZEMALJCIMA KOJI ZIVE NA NASOJ PLANETI! UZ SVU PRICU O GMO HRANI DOLAZIMO I DO PRICE O GMO BEBAMA! TO SU BEBE KOJE NASTAJU MESANJEM LJUDSKIH I VANZEMALJSKIH DNK!
Sta ako su vlade mocnih drzava na nasoj planeti poptisale neki ugovor sa vanzemaljskom civilizacijom po kome mi njima dajemo nasa tela i nacin razmnozavanja ,a oni nama vrhunsku tehnologiju i moc zasnovanu na informacijama koje zna mali broj ljudi?  Drugim recima ako su Dosijei X ( -serija sa Foksom Molderom  i Dejnom Skali) naravno fikcija zasto meni ta prica izgleda realno. Posle 14 godina izasle su ove 2016-te nove epizode u kojima se upravo prica  o "otmicma" ljudi od strane vanzemaljaca, o umetanju vanzemaljskih fetusa , o bebama sa urodjenim anomalijama koje su anomalije samo sa stanovista ljudskih bica! Pa i da je sve izmisljeno opet kad dobro razmislimo te "otmice" se mozda nisu nikad dogodile. Zapravo nisu se dogodile na nacin na koji mi mislimo. Da su dosli vanzemaljci i oteli nekog. Ne, to su bili ljudi koji rade na GMO bebama i koji poseduju letece objekte potpuno iste kao one koji poseduju vanzemaljci ,a za koje znaju samo oni. U ocima obicnih ljudi to je NLO koji je dosao po zrtvu !
I tako je jos 1973-ce poceo proces osnivacke mutacije. Savrseni DNK  vestacki napravljen jos nije usavrsen ( mozda i jeste ali ko zna?) Uglavnom, sva ta istrazivanja se obavljaju dobro skrivena tajna. To me podseca i na onaj fil u kome na beskucnicima vrse istrazivanja pa posto nemaju nikog ako umru nema veze!  Zar vam nije cudno da na kraju svakog fima pise" DOGADJAJI I LIKOVI SU IZMISLJENI ! Kada se radi o "naucnoj fantastici" a ako su u pitanju drame i ljubavne price onda obavezno pise da je PRICA ISTINITA!
Vec sam bar sebi dokazala da sa takvim filmovima i serijom Dosije X moramo da razmislimo kako to da se price iz filmova obistinjuju ili kako su tek sad objavili neki film kad taj projekat vec postoji. Samo to ne mogu da tacno utvrdim. Da li je film nastao pre postanka necega ili je prvo nastalo nesto pa je po tome snimljen film? A, onda posto se radi o skakljivim stvarima koje bi uzbunile ljude poseze se za ubedjivanjem da je sve to izmisljeno!
Ako vec potpisnici ugovora sa vanzemaljskom civilizacijom imaju tu vrhunsku tehnologiju zasto nas onda ne bi mogli zamajavati jer da li mi znamo da li postoji leteci skejt iz filma Povratak u buducnost i slicno. O Matriksu da ne pricam.
DA SE VRATIM NA NOVE EPIZODE DOISIJE X. POTPUNO SAM FASCINIRANA ,ZATO STO SE POMINJE AMERICKA VLADA, PA I OBAMA I OPET SE PROVLACI PRICA O ZATASKAVANJU . U OVOM SLUCAJU JEDNE OD NAJSTRASNIJIH STVARI ZA COVECANSTVO. STVARANJE GMO BEBA POMOCU MESANJA DNK NAS I TUDJINACA! I OPET  ISTI SCENARIO DA SE TO DESAVA ZENAMA BESKUCNICAMA.
RAZMISLITE MALO! ZA SADA MI OBICNI LJUDI JEDEMO GMO HRANU A STRUCNJACI SU PRIZNALI DA NE ZNAJU KAKVE POSLEDICE MOZE DA OSTAVI PO NASE ZDRAVLJE I GENETIKU!
KAD BUDEMO HIBRIDI JEDINO CEMO I MOCI DA JEDEMO GMO HRANU. SVI CEMO IMATI TE "ANOMALIJE" KOJE CE OMOGUCITI DA NEKA NOVA VRSTA ZIVI NA UNISTENOJ PLANETI ZEMLJI!

AMNEZIJA

AMNEZIJA - GUBITAK PAMCENJA! OVAJ TEKST SVAKAKO IMA VEZE SA JUCERASNJIM JER SE RADI O JEDNOM VELIKOM GUBITKU I STRAH OD GUBLJENJA PAMCENJA JE MOZDA VECI I OD STRAHA OD SMRTI I OD BILO KOJE BOLESTI! NAJSTRASNIJE JE OD SVEGA  JE TO STO ONDA KADA SE DESI PRESTAJE DA BUDE NAS STRAH , JER MI SE VISE NICEGA NE SECAMO,ALI NASA OKOLINA PROLAZI PRAVI PAKAO ZBOG TOGA!
Prvenstveno bih pomenula bolesti koje izazivaju trajnu amneziju : Alchajmerova bolest, Parkinsonova bolest pa i autizam. I jasno bih odvojila amneziju koja je nastala usled bolesti i amneziju koja je nastala zbog drugih uzroka. Uz trajnu amneziju postoji i privremena  ( koja traje izvestan period), zatim delimicna kod koje se ne secamo samo nekih stvari ( kao imena i brojeva), zatim anterogradna kod koje se  ne secamo onoga sto se zbilo trnutno to jest iz memorije ne prenosimo podatke u trajna secanja  i retrogradna  ako se ne mozemo setiti nicega iz proslosti.Postoji cak i  vrsta amnezije u kojoj ne mozemo ni da zamislimo nasu buducnost?!
Najcesce je izazvana postraumatski (  fizicke povrede glave) ,ali nastaje i kao posledica psihickog problema ( kao potiskivanje velikih stresnih dogadjaja  -silovanje i slicno) .Selektivna amnezija se odnosi na gubitak u pamcenju citavih dogadjaja. Crnina u secanju nastaje nakon unosa velike kolicine alkohola ili droge!
Gubitak pamcenja koji to nije  zloupotrebljavamo kada pokusavamo da se izvucemo iz neke za nas teske situacije.
Sve u svemu pamcenje je cudesna stvar. Pitam se ponekad dokle zaista seze? Da li zaista do samog detinjstva? I da li smo te slike koje nam iskrsnu kad pricamo recimo o nasem petom rodjendanu zaista nase secanje ili ih se secamo zato sto nam pricaju o njima? Da li zaista mozemo da upamtimo toliko mnogo podataka i da ih trajno sacuvamo u secanjima? Da li je moguce da zapamtimo  sve ljude koje smo ikad sreli u zivotu i sve dogadjaje koje smo mi preziveli ili neko iz nase okoline?I pritom da naucnici tvrde da koristimo samo 10% mozga?!
Dok su mi deca bila manja svako vece sam im pricala price i objasnjavala sam im da je moj mozak podeljen na police na kojima se nalazi mnostvo knjiga i da ja kad hocu da im nesto pricam uzima tu neku knjigu sa police otresem prasinu i onda im citam ( mislim pricam). Dan danas ja zamisljam svoj mozak kao neko mesto sa policama na koje redjam podatke koje dobijem toga dana. I neki dan sam zapisala da zbog toga sto pisem vec vise od dve godine blogove prelistavam sve novine koje su izasle tog dana i tako zakljucujem da se informacije ponavljaju. Da li je to sreca ili nesreca za mne? Koliko ljudi koji citaju danasnje novine imaju "memorisano"  u mozgu nesto sto se tog dana naslo u novinama? Cesto se pitam da li ostali ljudi vide da se informacije ponavljaju? I to me zaista plasi!
Sta je suprotno od amnezije- gubitka pamcenja? Verovatno ovo sto ja dozivljavm svaki dan kad krenem da citam novine trazeci temu za blog i kada vidim da pola tih informacija vec znam.
Ako zelim da cujem nesto zaista novo onda pricam sa svojom decom i to me drzi u ravnotezi. Jer oni mi svaki dan pricaju sve nove i  nove stvari koje im se desavaju u zivotu!
TAKO DA MOGU DA KAZEM DA JE AMNEZIJA NESTO NAJSTRASNIJE STO MOZE DA NAM SE DESI ( JER UGROZAVA NASE VOLJENE OSOBE), A OVO CEMU NE ZNAM IME - PONAVLJANJE INFORMACIJA UGROZAVA DIREKTNO MENE! I STRASNO JE!