MOZDA DA PRICAM O SMEHU? DANAS JE IPAK PRVI SEPTEMBAR ,ZA MENE ZADNJIH DVADESET JEDNU GODINU POCETAK GODINE! RADOST I SMEH SU PRAVE EMOCIJE ZA OVAJ DAN!
Znate li da se beba osmehuje dok je jos u stomaku. Beba se smeje i kad se rodi, i deca se smeju prelepo ,bucno, slatko, a onda se smeju sve manje kako odrastaju! I tu je velika greska. Jer humor je zapravo jedan od glavnih nacina resavanja bilo kog problema. Nama se cini da su neprijatelji ljudi oko nas, ustvari nasi pravi neprijatelji su emocije kao sto su pohlepa, bes, strah...Da bi se resili negativnih emocija najbolje je da ih sagledamo kroz "smesnu stranu" i nateramo svest na raspolozenje, humor i naravno smeh. Razmislite samo koliko je osmeh potreban, jer on je poziv na komunikaciju, prijateljstvo, ljubav. To bi bila srecna porodica - kuca ispunjena smehom!
Treba ozbiljno shvatiti ovu stvar sa smehom. Jer smeh je lek i samo po kolicini smeha mozemo da vidimo da li je covek zdrav. Ako covek svemu prilazi sa humorom njegov imunitet je dobar, nasuprot tome covek koji se ne seca kada se nasmejao je vrlo bolestan. Morali bi da unesemo radost u sve sto radimo. I smeh. Ne izvestaceni , ne na silu nego onaj od srca kad se smejete na sav glas. I nemojte sad da mi pricate kako vam bas nista ne od ruke i kako nemate nikakvog razloga za smeh. Mada se i ja tako osecam i zato i pisem ovaj tekst. Da se nateram na pozitivno razmisljanje i oslobodim smeh negde duboko zaturen u sebi.
Gledam svog muza. On vec mnogo godina pije vise nego sto bi trebalo. I ako ne radi vec deset godina, on se ujutru budi nasmejan i oran je salu ceo dan. Naravno da alkohol tu igra svoju ulogu. Probala sam da ga pratim popivsi po neko pivo ili rakijicu, ali briga oko cetvoro dece terala me je da budem mnogo vise trezna, a onda mi nije bilo do smeha.
Sada kada sam dosla skoro do 60-te godine ( od toga sam provela skoro 40 sa svojim suprugom) pitam se da li je on zaista tako opusten i pozitivan samo zbog pica? Ne zelim da verujem da jeste. Mozda je samo optimist . Mada ne znam gde nalazi toliko razloga da bude srecan. S druge strane mene je bolest vec uveliko nacela sto me jos vise sputava da budem nasmejana. On je verovatno isto bolestan ,ali ne pridaje tone vaznosti. I ne znam ko je u pravu?
Ali tolika razlicitost u pristupu zivotu nam je ipak unistila porodicu!
Da se vratim na temu da ne ovaj post postao pesimisticki kakva sam i ja. Evo, ja cu od danas - dana nove godine da probam da se budim radosno i da ceo dan trazim razlog da se nasmejem. Mozda i uspe ko zna?
I VAMA TO OD SRCA PREPORUCUJEM. PROBAJTE DA SVAKI DAN PROVEDETE STO VISE SE SMEJUCI. I KAD VAM JE TESKO NADJITE NEKI RAZLOG ZA SMEH. DA, JEDINO TO PRIZNAJEM - GLEDAJUCI NA NEKI PROBLEM SA HUMOROM LAKSE GA JE RESITI!
Znate li da se beba osmehuje dok je jos u stomaku. Beba se smeje i kad se rodi, i deca se smeju prelepo ,bucno, slatko, a onda se smeju sve manje kako odrastaju! I tu je velika greska. Jer humor je zapravo jedan od glavnih nacina resavanja bilo kog problema. Nama se cini da su neprijatelji ljudi oko nas, ustvari nasi pravi neprijatelji su emocije kao sto su pohlepa, bes, strah...Da bi se resili negativnih emocija najbolje je da ih sagledamo kroz "smesnu stranu" i nateramo svest na raspolozenje, humor i naravno smeh. Razmislite samo koliko je osmeh potreban, jer on je poziv na komunikaciju, prijateljstvo, ljubav. To bi bila srecna porodica - kuca ispunjena smehom!
Treba ozbiljno shvatiti ovu stvar sa smehom. Jer smeh je lek i samo po kolicini smeha mozemo da vidimo da li je covek zdrav. Ako covek svemu prilazi sa humorom njegov imunitet je dobar, nasuprot tome covek koji se ne seca kada se nasmejao je vrlo bolestan. Morali bi da unesemo radost u sve sto radimo. I smeh. Ne izvestaceni , ne na silu nego onaj od srca kad se smejete na sav glas. I nemojte sad da mi pricate kako vam bas nista ne od ruke i kako nemate nikakvog razloga za smeh. Mada se i ja tako osecam i zato i pisem ovaj tekst. Da se nateram na pozitivno razmisljanje i oslobodim smeh negde duboko zaturen u sebi.
Gledam svog muza. On vec mnogo godina pije vise nego sto bi trebalo. I ako ne radi vec deset godina, on se ujutru budi nasmejan i oran je salu ceo dan. Naravno da alkohol tu igra svoju ulogu. Probala sam da ga pratim popivsi po neko pivo ili rakijicu, ali briga oko cetvoro dece terala me je da budem mnogo vise trezna, a onda mi nije bilo do smeha.
Sada kada sam dosla skoro do 60-te godine ( od toga sam provela skoro 40 sa svojim suprugom) pitam se da li je on zaista tako opusten i pozitivan samo zbog pica? Ne zelim da verujem da jeste. Mozda je samo optimist . Mada ne znam gde nalazi toliko razloga da bude srecan. S druge strane mene je bolest vec uveliko nacela sto me jos vise sputava da budem nasmejana. On je verovatno isto bolestan ,ali ne pridaje tone vaznosti. I ne znam ko je u pravu?
Ali tolika razlicitost u pristupu zivotu nam je ipak unistila porodicu!
Da se vratim na temu da ne ovaj post postao pesimisticki kakva sam i ja. Evo, ja cu od danas - dana nove godine da probam da se budim radosno i da ceo dan trazim razlog da se nasmejem. Mozda i uspe ko zna?
I VAMA TO OD SRCA PREPORUCUJEM. PROBAJTE DA SVAKI DAN PROVEDETE STO VISE SE SMEJUCI. I KAD VAM JE TESKO NADJITE NEKI RAZLOG ZA SMEH. DA, JEDINO TO PRIZNAJEM - GLEDAJUCI NA NEKI PROBLEM SA HUMOROM LAKSE GA JE RESITI!
Нема коментара :
Постави коментар