KAD KAZES NE

KAD KAZES 'NE"  ZAUSTAVLJAS BUDUCNOST?! DA LI JE SVAKO NE OPRAVDANO? IAKO JE NEKADA NEOPHODNO RECI "NE" - DEFINITIVNO NE ZNAMO STA BI BILO KAD BI REKLI "DA".
Osnovno je imati uvid u to da raditi nešto za drugoga na uštrb nas samih nije uvek nešto što je dobro i poželjno. Sa druge strane, uopšte nije loše uraditi nešto za sebe i pritom ne okarakterisati to kao sebično ponašanje. Treba napraviti razliku kada nešto možete a kada ne. Ukoliko su situacije hitne, normalno je da ćete ostaviti sve i pomoći u nevolji, međutim ako vam neko nešto traži konstantno i ne pita da li ste u tom trenutku slobodni da to uradite i uslovljava vas na razne načine a pritom se u tom odnosu osećate više iscrpjeno nego prijatno pravi je trenutak da kažete “NE”. Umesto razmišljanja ,,Ja sam loš ako ne uradim nešto za drugoga“  treba razmišljati ,,Niko nije ni dobar, ni loš. Svi imamo vrline i mane“ , kao i ,,Ako ne uradim nešto za drugoga ne znači da sam sebičan i da će me drugi manje voleti i ceniti“. Kada se usvoji ovakvo uverenje, druga stvar je da treba u skladu sa tim i reagovati u određenoj situaciji što iziskuje asertivni vid komuniciranja sa drugima . Dakle, kada neko zatraži pomoć a vi niste realno u situaciji da mu izađete u susret (zbog nedostaka vremena, energije, materijalnih sredstava,itd.) potrebno je to i reći na adekvatan način. U tom trenutku treba zvučati samouvereno i reći da niste u mogućnosti da ispunite to sada. Ako je osoba navikla da od vas dobija pomoć onda će to ići malo teže, odnosno neće vas shvatiti ozbiljno i navaljivaće dalje. Potrebno je da, pored osećanja krivice koje će vam se sigurno javiti, ostanete pri svojoj odluci da ne možete da isunite želju ili zahtev bliske osobe. Ako vam se nakon toga ponovo javi osećanje krivice, setite se da niste manje vredni ili sebični zato što ste to učinili i da imate pravo da se izborite za sebe i postavite “granice” drugima. Rezultat ovakvog ponašanja će biti mnogo bolji jer vas ljudi neće gledati kao automat za ispunjavanje želja već kao osobu koja ima svoje vreme i identitet a koja je pritom sprema da izađe u susret kada god je u mogućnosti.

Dosta se govori i dosta je rečeno o moći reči „da“. „Da“ podržava preuzimanje rizika, hrabrost, pristup životu otvorenog srca i značaj te reči se ne može umanjiti. Ali, „ne“ kao metalna rešetka koja zatvara prozor između nas samih i uticaja drugih, se retko slavi. To je skrivena snaga, jer se često i pogrešno protumači i teško se prihvata.

Verovatno je da mi nismo svesni snage koju crpimo iz „ne“ jer se „ne“ meša sa negativnošću. I jedno i drugo podrazumeva okret na drugu stanu, čvrsto odbijanje, ali se zapravo radi o dva različita psihološka stanja.Ne“ kao afirmacija vas samih je i pokazatelj lične odgovornosti. Pokazuje da iako interagujemo sa dosta ljudi i volimo, poštujemo i vrednujemo visoko te odnose, mi ne možemo da dozvolimo sebi da uvek budemo pod njihovim uticajem. Snaga koju izvlačimo izgovaranjem reči „ne“ je u tome da mi time jasno postavljamo granicu, što je to ujedno i dokaz zrelosti.

„Ne“ je ujedno i alat i barijera pomoću kojeg mi uspostavljamo i odžavamo naš prostor. „Ne“ kaže – „Ovo sam ja, ovo su moje vrednosti, ovo ću uraditi, ovo ne, ovako ja biram da se ponašam.“ Mi volimo druge, dajemo drugima, sarađujemo, činimo ih zadovoljnima, ali smo mi, uvek i u suštini, različite i odvojene osobe. Potrebno nam je „NE“ da izrežemo i podržimo taj naš prostor.

„Ne“ uvažava da smo mi zastupnici sopstvenih ograničenja. Za mnoge od nas ova samo-potpuna-odgovornost podrazumeva moćnu, usamljenu i veoma zrelu svest. Često joj prilazimo sa dva koraka napred i jedan ogroman unazad jer popuštamo pred ljudima koje volimo, pred siledžijama, pred našim sopstvenim porivima za još jednim pićem, za nepotrebnom kupovinom. Što se više uspevamo da čuvamo granice sopstvenih ograničenja, to smo snažniji. Snaga zahteva moć reči „ne“.

„Ne“ ima dva lica, jedno koje okrećemo ka nama samima i jedno koje okrećemo ka drugima. Borba ka jačanjem našeg unutrašnjeg „ne“, onog kojeg upućujemo unutrašnjim samo-destruktivnim impulsima, je borba sa kojom smo svi dobro upoznati. To „ne“ kontoliše naš izliv besa u vožnji ili našu potrebu za cigaretom. Zovemo ga „ne samodiscipline“.

„Ne“ koje upućujemo sami sebi dolazi od unutrašnjeg samo-upravljača čiji posao je da zadrži naše porive i upravlja našim prioritetima u granicama razuma. Tokom celog života mi praktično usavršavamo taj samo-upravljač, štelujemo ga, nadograđujemo. Nagrada koju dobijamo od usavršavanja te unutrašnje sposobnosti da kažemo „ne“, ne previše često, ali dovoljno mudro, jeste unutrašnji mir i produktivnost. Moć reči „ne“ je u tome da se isplati.

Sposobnost da „ne“ kažemo drugima se takođe razvija tokom života, počevši od prvobitnog „ne“ iz detinjstva. Svako ko je pokušao da dvogodišnjaka stavi u auto-sedište, zna na šta se misli. Kad dvogodišnjak počne da diferencira sebe, svoju volju, svoje želje od volje i želja svoje mame, on ispušta jedan, glasni, beskrajni krik: Neeeeeee! Ne ja neću da obujem te čarape, neću da jedem tu kašu, neću da idem iz parka. To iskonsko, moćno ne je originalna potvrda sebe u odnosu na druge. Nadalje tokom života, mi tražimo odgovarajući, efektivan način da napravimo tu granicu.
JOS JEDAN DOKAZ DA TREBA DA U SEBI ORZIMO STO VISE DECIJE NAIVNOSTI, RAZMISLANJA I 'SHVATANJA SVETA OKO NAS'. KAKO JE DETETU TAKO LAKO DA KAZE 'NE' ? ZATO STO SE NE PLASI POSLEDICA TE RECI ,A NI BUDUCNOSTI. KAD ODRASTEMO I NAPRAVIMO SVOJE 'VIDJENJE STVARI'  NAS OSNOVNI  POKRETAC JE STRAH ! ON NAS KOCI I PARALISE I MISLIMO DA JE UVEK I  U SVAKOJ SITUACIJI BOLJE RECI 'DA' JER  KAO TADA CE NAS OKOLINA BOLJE PRIHVATATI!
PA NIJE TAKO VERUJTE MI! CVRST STAVI 'NE' KAD JE POTREBNO SU TAKODJE NESTO STO PRAVI LJUDI CENE. A VAMA TREBAJU SAMO PRAVI LJUDI OKO VAS- ZAR NE?

PLASTICNE OPERACIJE

ZASTO LJUDI IDU NA PLASTICNE OPERACIJE? DA LI DA POBOLJSAJU IZGLED JER DANAS JE NAJVAZNIJE LEPO IZGLEDATI ILI IPAK IMA POTREBE IZ ZDRAVSTVENIH RAZLOGA? KAKO GOD? 'ULEPSAVATI SE' ,'PRKOSITI GODINAMA' 'ICI POD NOZ' - ZA MENE JE VRLO VELIKI KORAK!
Svakako ako se plasticna operacija radi zbog zdravstvenih problema kometara ne sme da bude. Ali ako su upitanju povecanje grudi, zatezanje guze,smanjivanje struka,ugradnja novog himena....Onda se pitamo da li je to uopste potrebno. Narocito ako se daje mnogo novca da bi se izgledalo kao neko ili preterivanja tipa Barbika i Ken? Ne znate za njih? Rodrigo Alves - zivi Ken i Tatjana Touzova -ziva Barbika su svoje telo pretvorili u zive lutke. Tatjana je cak izvadila dva rebra da bi imala tanji struk. Ken sada zeli bebu koju pomenuta Barbika treba da rodi. Kako bi to bilo moguce ne znam, ali sam sigurna da dete nece liciti na njih cak i ako bi naucna fantastika omogucila da se dete ipak rodi!!!! Evo nekoliko iskustava ljudi koji su radili plasticnu operaciju ne drasticnu kao malopre pomenuti ali ipak kozmeticku hirurgiju. I da napomenem da mnoge estetske operacije ipak zavrse vrlo, vrlo neuspesno.
Već posle prve konsultacije, odbacila sam sve negativne misli po pitanju kozmetičke hirurgije.
Posle sam bila u blagom šoku – oduvek sam imala negativan stav o plastičnoj hirurgiji i ljudima koji se na to odlučuju, ali onda sam se i sama našla u krevetu uvijena u zavoje. Apsolutan šok. Jedva sam pomerala ruke dok su mi se mišići oporavljali, bilo mi je neudobno, pitala sam se šta mi je to sve trebalo. Ipak, jedva sam čekala da vidim kako je sve prošlo. Još sam uzbuđena, najteži korak sam prebrodila a kažu mi da se rezultati vide negde između šestog i dvanaestog meseca posle zahvata. Ja sam danas na petom.Neverovatno sam samouverena.Najzad mogu da se oblačim i izgledam onako kako želim, kao prava žena.
Presađivanje kose, odnosno FUE transplantacija. Dva dana se ostaje na klinici. Ljudima je kosa obično gušća pozadi nego napred, pa se onda vlasi presade sa tog dela na ovaj gde su proređene. Praktično su mi preselili 2,000 individualnih vlasi kose. Četiri sata traje ekstrakcija, onda ide kraća pauza, a onda još četiri sata implantacije. Neverovatno je šta sve danas može da se izvede.
U detinjstvu su mi uradili korekciju ušiju – otoplastiju odnosno pinaplastiju. To me danas inspiriše da stvaram, a ljudi me nekad pitaju da li sam operisala uši kako bi mi izgledale ovako šiljato, posebno ovo jedno.Dok sam odrastala, stidela sam se svojih asimetričnih ušiju – otac je u šali tvrdio da su im braću i mene donele vile. Nerviralo me je to moje šiljato vilin-uvo sve više i više. Imala sam razne mentalne probleme u vezi sa tim, a danas prihvatam da je lepo takvo kakvo je.
Ipak, te korekcije ne bi trebalo nametati deci – simptom su seksističkog perfekcionizma društva u kom živimo. Ne radite to deci, možete im naškoditi, možete im nametnuti izbor pola – meni je uvo uvek delovalo kao strano telo, tako nezavršeno. Mislila sam da ga sada možda doradim za neki film ili katarzični performans.
To su poboljsanja u vezi boljeg izgleda. Ne znam da li je zaista opravdano ici "pod noz" samo da bi se izgledalo bolje. Ovo ljudi su zadovoljni - kupili su sebi samopouzdanje sto nikako nije mala stvar. Ipak... Moglo je nesto poci i po zlu. I ja opet iznova okrivljujem drustvo sto je toliko zahtevno po pitanju izgleda. Vise ni u jednom segmentu zivota ne mozete izgledati onako kako vas je majka rodila.Ako je u pitanju intimna veza gleda se izgled - vise nego ikad. Ako je u pitanju posao opet je izgled presudan i nije vazno koji posao je u pitanju. Ako treba uci u plitiku, biti javna licnost po bilo kom osnovu - izgled je ono sto je najbitnije. Samo se izgled vrednuje. Ostale "sitnice" kao pamet, inteligencija, sposobnost, marljivost... Ma hajde ....
NE ZNAM DA LI TREBA ICI PROTIV MAJKE PRIRODE? NIKO NIJE BEZ RAZLOGA RODJEN TAKAV KAKV JESTE! I NE TREBA SE NIKADA STIDETI SVOG IZGLEDA! JER KVALITET COVEKA NE LEZI U IZLOGU ( TELU) NEGO U RADNJI ( DUSI I SPOSOBNOSTIMA). STETA STO JE TAKVO MISLJENJE ODAVNO PRESTALO DA VAZI. SADA SE JOS UVEK KNJIGA  'SUDI' PREMA  KORICAMA!!!!

DEMONI

DEMONI! ZNATE DA SVI IMAMO SVOJE DEMONE? KO SU BILE SUKUBE?I DA LI SU DEMONI UOPSTE PALI DUHOVI ILI SU NATPRIRODNA BICA POSTALA KAO I ANDJELI? JER DOBRO I ZLO POSTOJI ODUVEK  - POSEBNO!
Prvo pogrešno shvatanje je da demoni jednostavno ne postoje. Takvogledište zastupaju mnogi prirodoslovci i skeptici, kao i većina nevernika.Drugo pogrešno shvatanje je da demoni nisu ličnosti, nego zleemanacije bez osobina ličnosti. Drugim rečima, oni su naprosto uticaj ilisile, a ne bića koja imaju svoju ličnost.Treće pogrešno shvatanje je da su demoni odgovorni za svaki greh.Ovo pogrešno shvatanje ponekad zastupaju čak i vernici koji veruju da je za svaki greh koji učine, kriv demon ili Satana. Otuda i onaj poznati izraz,"Đavo me naterao da to uradim". Ponekad, naravno, đavo podstiče ljude da nešto učine, ali u većini slučajeva, odgovornost leži na čoveku, a ne na đavolu. Četvrto pogrešno shvatanje kaže da su demoni odgovorni za svaki oblik fizičke slabosti i bolesti. Neke fizičke slabosti jesu uzrokovane delovanjem demona, ali ne sve.Peto pogrešno shvatanje kaže da su demoni odgovorni za svaki oblik mentalne bolesti i slabosti. Kao i u prethodnom, tako i u ovom slučaju, ponekad to jeste slučaj, ali nisu sve mentalne bolesti nastale kao posledica demonskog delovanja.
Pošto demon i čovek imaju sasvim različita "polja interesovanja", čovek ni ne sanja šta demon sve postiže kada govori ono što čovek ne razume.
Sada zamislite čoveka koji ne pazi stoprocentno na ono što govori, i na ono što mu drugi govore, a takvih je 99%, i shvaticete da demon sa njim može da učini bilo šta. A to praktično znači da opsednuti čovek i nije čovek već demon, jer on, korak po korak, čini praktično sve što demon želi. Da nije tako, ni jedan rat ne bi bio moguć. Pomažući mu neprekidno pomalo, demon čoveka vodi u pravcu koji odgovara samo njemu (demonu), mada izgleda kao da odgovara i čoveku. Tako ljudi stižu dotle da se "sami opredeljuju" da postanu političari, vojna lica, sveštenici, lekari itd, posle čega demonu služe stručno.
Tako su izrasli mnogi veliki naučnici, biznismeni, političari, generali... tj. tako su demoni u svoje ruke uzeli kompletnu nauku, obrazovni sistem, politiku, ekonomiju i sve ostale oblasti čovekovog zivota. Posredstvom nauke, škole, politike itd. demoni ljude zatim iskušavaju na sve moguće načine, tj. tako Bog postiže svrhu zbog zbog koje je stvorio ovaj svet. Jer razne naučne teorije predstavljaju iskušenja, tj. pokušaje prevare, a ne istinu. Tzv demokratija predstavlja iskušenje, ne istinu, poziv u oslobodilački rat predstavlja iskušenje, ne istinu. Pa, ko ne shvati na vreme, shvatiće kada mu od života ostane samo sećanje na život!
Da su demoni apsolutni gospodari ljudi koje su opseli video sam i po strahu koji se ponekad pojavljivao na licima nekih mojih prijatelja i rođaka.
Dakle taj strah je bio strah demona, a ne tih ljudi, što jasno pokazuje da oni potpuno nesmetano žive životom svojih ljudi. Zbog toga opsednuti ljudi praktično i nisu Ijudi.Pošto porodica i prijatelji opsednutih ljudi u njih najčešce imaju poverenja, tj. ako nemaju u jednog od njih imaju u drugog, demoni uspevaju da na promašaj života navedu gotovo sve Ijude sveta. Ljudi o ovim demonskim aktivnostima ne znaju gotovo ništa, odnosno, to što znaju ne predstavlja ništa. Jer opsednuti ljudi su najveća opasnost za ljude; oni predstavljaju smrt ovog sveta, oni su jedine prave ubice ljudi, a postoje, potpuno neprimeceni u bar 50% dormaćinstava širom sveta.Zašto je Isus Hrist, Pre dve hiljade godina, isterivao demone iz ljudi? Da li zato da bi spasao te ljude? Ne, nego da bi ljudima pokazao gde se kreće njihov pravi neprijatelj. Jer, kada vide da je demon isteran iz čoveka, zar oni ne bi trebalo da se zapitaju: Ko je taj koji je izašao, otkud on u čoveku, šta je u njemu "radio" i zašto je krio svoje prisustvo?
Zašto je Bog dopustio da demoni zaposednu tako veliki procenat Ijudi? Zato što je ovaj svet stvoren radi iskušavanja ljudi, a ne radi uživanja u životu. Kako bi inače demoni mogli da iskušavaju ljude, ako, skiveni, ne bi mogli da žive među njima? To što ljudi o tome ne znaju ništa, to je samo njihova stvar, jer bi mogli da znaju.
Kontrola uma, kontrolna mreža, kamere, jedna svetska vlada, i jedinstvena svetska ekonomija. Šta sve to znači? Šta ako uspeju u tome do tačke kada sve mogu kontrolisati. Šta će onda biti neće valjda sedeti i samo reći uspeli smo. Ko je cilj, zbog čega je sve to rađeno? Demoni! Oni su odgovor na sva pitanja. Pa ih vi zamisljate ko su i kako izgledaju i zasto su tu kako god hocete. A da su tu jesu sigurno!

Čega se užasno bojim a to je kad uzmu vlast apsolutno u svoje ruke onda će svakom detetu na rođenju sotonin genetski kod uneti u telo bebe. Beba će postati zver i tako će se razvijati i odrastati prolazeći kroz tu transformaciju. Loša je stvar da imamo tehnologiju za tako nešto. Imamo biblijsku pozadinu iz doba Noja da se to već radilo ali u pozitivnom smislu, ali mislim da se to i danas događa.

Biblijski pogled na Novi svetski poredak. Da bismo shvatili šta kaže Biblija mora prvo da se razmotri Pad čovečanstva koji je zabeležen u 3. poglavlju Postanka. Ovo poglavlje otkriva poreklo plana, ko stoji iza njega i kuda ide. Nijedan drugi drevni tekst ne otkriva toliko o poreklu zla i njegovim metodama bolje od Biblije. Novi svetski poredak i njegove komponente, tajna društva, se na mnogo načina svode na jednu crtu.

Ideja da će ljudi postati bogovi je mamac koji stoji iza mnogih ako ne i svih čovekovih pokušaja da stekne moć, autoritet i vlast nad masama dok osvaja smrt i prirodu u procesu. To je konačna obmana jer se odigrava na ljudskom ponosu. To je pokretačka sila iza ideja poput moral je relativan ili karme (sudbine). To je poricanje zla i poziv na grešenje. Ovo je jezgro luciferske doktrine. To je nacrt na kome odabrana grupa ljudi radi vekovima.

Ekskluzivno znanje radi postizanja besmrtnosti i postajanje bogovima. Sve bez pomoći Boga Stvoritelja već uz pomoć vlastitog uma. Sada sledi njihova doktrina. Pomoću intelekta čovek će osvojiti Zemlju, osvojiti prirodu i sam će postati Bog. Ovo se priča u svakom masonskom hramu. Svako tajno bratstvo, svako tajno društvo propagira tu lucifersku filozofi ju. To je u stvari ideja nove Atlantide, novog svetskog poretka.

Više od tri hiljade godina tajna društva neumorno rade na stvaranju pozadine znanja potrebne za uspostavljanje prosvetljene demokratije među narodima sveta. Amerika nije stvorena po biblijskim principima već rade eksperiment društvenog inžinjeringa. Osnovni princip je kao cilj postizanja ljudske usavršenosti. Ovi drugi ljudi masoni imaju tajno društvo već veoma dugo vreme.

Masoni na nižim stupnjevima ne znaju šta se zaista događa. Tek kada prođete iznad tridesetog stupnja možete početi shvatati što se događa. Čak i kad stignete do 33. stupnja još uvek ste obmanuti jer mislite da je Sotona pozitivac. Čak i ljudi koji tako reći sve znaju još uvek su u tami jer Sotona krije od njih svoje istinske namere.Otkad je čovek shvatio da preko specijalnog i ekskluzivnog znanja dolazi do moći i sposobnosti da vlada drugima i članovi koji imaju pristup tom znanju rade u tajnosti koja doprinosi moć i autoritet nad masama koje nemaju blage veze da su rođeni u visoko organizovanom sistemskom društvu u kojem se ograničavaju radi ispunjenja njihovog plana. Mnogi su bili slepe žrtve pomažući održavanje ciklusa tajnovitosti i obmane dok su verovali da će i oni dobiti pristup tom znanju. Ljudi su pod uticajem čudne sile koja ih usmerava na apsurdne načine prisiljavajući ih da odigravaju uloge u bizarnoj igri obmane.

Nestaju ljudi oni ih otimaju i vrše eksperimente u cilju stvranja hibridne rase radi zamenjivanja i mi ćemo u najboljem slučaju biti robovi druge klase.

Mislim ako otkrijete tako nešto a niste svesni da postoji veća moć što je Isus Hrist koji ima mnogo bolji plan onda bih i ja bio krajnje depresivan.

Vidim da živimo u napetom vremenu i strašno lude stvari će se odvijati. Fenomen otmica je ogroman, globalni i pojavljuje se s velikom frekfencijom ali se za sada vrlo uspešno zataškava.

Moram samo jos jednom da se vratim na genijalce- izuzetne umove koji su dali neprocenjiv doprinos covecanstvu  u raznim oblastima ( Nikola Tesla, Leonarda da Vinci) .Oni su imali svoje demone koji su njih pretvorili u genijalce kada su ih potpuno 100% zaposeli. Mi obicni smrtnici koji potpadnemo oko 50% pod uticaj demona cinimo pogreske i lose stvari zbog kojih se kasnije kajemo. Nas um nije genijalan te uticaj demona dobijamo samo kao ono zlo u nama.Genijima demoni podaruju moc saznanja. Vrlo zgodno je sada uporediti vanzemaljce i demone sa genijalcima.

Mislite da sam zaboravila posle ovolikog pisanja na sukube. Ne, njih sam ostavila za kraj. Zene vestice,demoni jednom recju zlo???

U srednjovekovnim legendama, sukuba (ili sukubus, lat. succubus, succubi; od latinskog succubare što znači „ležati ispod“) je ženski demon koji zavodi muškarce (pogotovo monahe) u snovima, navodivši ih na seksualni čin. Sukuba crpi energiju iz muškaraca, tako da se ovi ne mogu suzdržati, često do tačke iscrpljenosti ili čak smrti. U predanjima, sukube su bile Lilit, Lilin i Rusalka.
Po Malleus Maleficarum, sukubus skuplja seme muškarca kojim inkubus kasnije oplodi drugu ženu. Smatralo se da su deca nastala na ovaj način podložnija uticaju demona. Ovaj vesticiji zakon o kome sam pisala i koji je ukinula Marija Terezija jos jedna je glupost rodne diskriminacije. Zene su slabe podlozne demonima i da nije muskaraca da ih odbrane od zla cinile bi drugima ( citaj njima muskarcima) lose stvari. Zato su spaljivane, a i dan danas se demoni isteruju sirom planete pa i u Srbiji - iz devojaka i zena naravno! Jedino zlo koje cine zene JE  to sto su sposobnije da DA VIDE I SHVATE ZIVOT OKO NAS!
MUSKARCI MISLE DA SU JACI POL I IDU KROZ ZIVOT KAO DEMONI (GENIJALCI) ILI POSEDNUTI ONIH 50% PA CINE POLA DOBRO POLA ZLO! KAPIRATE????

S KIM SI ONAKAV SI

S KIM SI ONAKAV SI ! PARTNERI POSLE MNOGO ZAJEDNICKIH GODINA LICE JEDNO NA DRUGO, DECA SE UGLEDAJU NA RODITELJE, KOMSIJE NA KOMSIJE, PRIJATELJI NA PRIJATELJE. KUCNI LJUBIMCI NA GAZDE....BOGAT SA BOGATIM ,POZITIVNI SA POZITIVNIM....
Potpuno logicno i povezno.Verovali ili ne, ako se družite sa punijim ortacima, veća je verovatnoća da ćete i sami nabaciti kilograme. Izraženo brojkama, ako imate gojazne prijatelje, za 57 procenata je veća verovatnoća da ćete i sami patiti od viška kilograma. Takođe, kada se vaša lepša polovina ugoji, raste verovatnoća da i vi nabacite kilograme, ali je ona nešto manja, 37 posto.
Psiholozi ovaj efekat objašnjavaju time da što više nešto gledamo, to nam postaje prihvatljivije. Ako su nam u okruženju gojazne osobe, postaćemo tolerantniji prema debljini i kasnije će se probuditi alarm koji kaže da je vreme da smršamo. Zato, pazite sa kim se družite.S kim si takav si, istina je veća nego što možemo da zamislimo. Je li vam se ikad dogodilo da ste imali ideju, podelili ste je s drugaricama i rodbinom. Komentari? Jesi luda… to neće uspeti… Vaša reakcija – sumnja.. odustajanje od svojih snova…Ako vam jos nije jasno razmislite. Kada ste okruzeni negativnim ljudima osecate se lose. Suprotno je naravno i vasa radost kada ste u pozitivnom okruzenju.Kada trazite partnera za ozbiljnu emotivnu vezu obicno izaberete bar priblizno nekog slicnog vama. S godinama ako veza funkcionise kako treba vase "srodne duse" prelaze i na telo te pocnete da licite jedno na drugo bukvalno. To su one prave kompletne duge veze, srecan brak u potpunosti.Drugi je slucaj sa decom. Roditelji su deci uzor i to je uredu. Medjutim, zbog celokupnog drustva roditelji pruzaju cesto losu i negativnu sliku  o zivotu uopste. Zato je danasnjoj deci jako tesko da postanu dobre i odgovorne osobe. Ako su roditelji dobar primer pravih vrednosti i deca to prihvate za svoj model ponasanja na zalost vrsnjaci i okolina ih nece primiti u svoje okrilje. Steta jer je uvek bilo vazno i z koje si porodice - takav si i onda te svi prihvataju  uskladu sa tim. Danas je velika razlika izmedju onoga sto bi trebalo i onoga sto jeste. Narocito ako je porodica u pitanju. Sve su vece razlike izmedju bogatih i siromasnih, a podele na  osnovu, verskih, nacionalnih, politickih (cak i seksualnih opredeljenja) su vece nego ikad. Pa ko sad na koga da se ugleda????Svakako da treba da biramo društvo i da izbegavamo “loše prijatelje”. Ipak, ima situacija kada to nije moguće i kada smo prisiljeni da provodimo vreme sa osobama koje nam očigledno “idu na živce”. Tada je jedino što možemo da uradimo sledeće: da steknemo i uvežbamo toleranciju, saosećanje sa drugima, opraštanje, unutrašnji mir, spokoj – te dobre osobine će sigurno smanjiti stres i zaštiti naše zdravlje od lošeg uticaja koji na njega imaju loši prijatelji.
Kada se naše mišljenje, ideja ili želja poklapaju sa onim što misli naše okruženje, mozak će učiniti da se osećamo dobro. Međutim, ako se projekcije našeg mišljenja, ideja ili želja razlikuju od našeg okruženja, aktivira se deo mozga koji se inače “pali” kada osećamo bol (prednja insula), i stvara nam nelagodnost. Kada se to dogodi imamo mogućnost da uradimo jednu od dve stvari, kažu istraživači.
A: da se pretvaramo da se slažemo sa drugima, a zapravo da ostanemo na svojim uverenjima
B: da uskladimo svoje misli sa onima iz svog okruženja, pri čemu će se i mozak aktivno menjati, to jest prilagođavati
Opciju B koristimo češće nego što mislimo, potvrđuju rezultati istraživanja. Mreža u našem mozgu (koja uključuje medijalni frontalni korteks i prednju insulu) nadgleda “greške” u našim odnosima sa ljudima. Mozak se aktivira u trenutku kada dođe do neslaganja mišljenja između nas i onih sa kojima se “nadmudrujemo” i najavljuje napor koji ulaže da smanji postojeći jaz. Jedna studija pokazala je kako ova mreža postaje aktivna pre nego što ljudi promene svoja najdublja uverenja, kako bi se podudarala sa uverenjima koja se spolja pretvaraju da slede.
Čak i ako imate brilijantnu, inovativnu crtu u sebi, onu koja može da promeni svet, postoji bojazan da biste mogli da napustite svoje “napredne” ideje, promenite svoja uverenja i predate se pesimizmu ako ste u okruženju ljudi koji će vas vući na dole. U suprotnom, ako se okružite optimistima, energičnim preduzimljivim ljudima, koji teže uspehu, rado ćete i vi promeniti svoja razmišljanja i postati uspešni kreatori svog života.
Ako vaše okruženje može da menja vaše misli, ideje i želje to znači da može menjati i vas u celosti. Kada birate ljude kojima želite da budete okruženi, vi birate i osobu kakva želite da postanete. Zato, birajte mudro.
Ispostavilo se da prijatelji imaju oko dve trećine zajedničkog genetskog materijala, a otprilike toliko sličnosti imaju i bračni partneri.
Razlog za to je, kažu stručnjaci, što sa ljudima sa kojima se družimo delimo i neke karakteristike - na primer, odrasli smo u sličnoj ekonomskoj situaciji, imamo sličan nivo obrazovanja…
Drugo objašnjenje je da ljudi formiraju prijateljstva u okviru sličnih društvenih okruženja. To znači da smo, recimo, išli u istu školu sa prijateljima, da živimo u istom mestu ili u istom kraju grada… Da li individalci aktivno biraju da budu okruženi ljudima sličnim sebim ili je to zaslužno socijano strukturiranje, koje utiče na sve nas?
Ipak dokazi pokazuju da, uz dužno poštovanje prijateljima, to većim delom zavisi od socijalni struktura.
Takodje kad birate kucne ljubimce jako je vazno kako ih izaberete ( da li osetite neku vezu cim ga ugledate) ili kupujete "trendi" ljubimca sveta radi. I da. Vas ljubimac bice vas odraz jer oponasa vase ponasanje. Zato vodite racuna da vas ne obruka pred prijateljima. I nemojte misliti da nije vazno da i sa zivotinjom uspostavite pozitivan i dobar odnos jer to ce vam verovali ili ne pomoci i da imate bolje socijalne odnose sa ljudima.
 REALNO IMAM I JA SVOJU "MUDROLIJU" NA SVE OVO : NIJE BAS S KIM SI ONAKAV SI ( AKO SI PAMETAN  I SVOJ) NEGO SI ONAKAV KAKAV SI S KIM GOD DA SI!!!!

ARISTOTEL

SVE STVARI TEZE NECEM DOBRO - GOVORIO JE ARISTOTEL! OBECALA SAM TEKST O FILOZOFIJI. PA DA POCNEMO! ZAVISNOST COVEKA OD DRZAVE  I DRUSTVA!
Bog je oblikovao prirodu te je za idealisticke filozofe koje predstavlja Aristotel  priroda  ostvarivanje ideje dobra.  Bog je u svetu ideja zatekao modele za  sve stvari i po njima ih napravio.Ali je bog napravio gresku te je ljudima ostavio da shvate ideju drzave i pravde na primer. Ideja svrhe - ono idealno je u stvarima te stvari dobijaju ideju vlastite svrhe. Tek sam pocela a vec mi je jasno zasto je za mene filozofija potpuno nerazumljiva. Stvari- koje stvari? I one dobijaju ideju vlastite svrhe, a sve stvari teze necem dobrom??? Sve stvari teze da budu nalik dobru (Bogu) i planete kruze oko zemlje jer je krug idealan oblik,godisnja doba se smenjuju, a priroda se ciklicno (opet krug) obnavlja imitirajuci vecno trajanje. Bilje, zivotinje i ljudi  teze da nastave vrstu  u svom krugu zivota.
Bog je misljenje misljenja! Sta god to znacilo. Covek tezi da bude umeren,razuman,promisljen i da tako oponasa Boga. Cilj mu je teorijski zivot i spokojstvo.Dobar cilj i snalazljiv um  cine najvazniju vrlinu- razboritost. Covek mora da se prilagodjava promenjivom svetu koji je uvek drugaciji. Eticko i politicko znanje se razlikuje od naucnog znanja koje je nepromenljivo. U danasnje vreme ni ono vise nije nepromenljivo.Same najvise svrhe nepromenjlive su i iste za sve ljude i do njih se moze doci logikom (filozofijom). Moderna filozofija ovaj stav ipak dovodi u pitanje jer ljudi bi trebali da teze razlicitim svrhama jer je ova zajednicka svrha nepoznata??? Ljudski zivot kao takav je bez iste svrhe unapred date za sve (apsurd) i ne moze se doci do nje logikom. Ipak idealno drzavno uredjenje ne postoji iako je Aristotel predlagao kombinaciju demokratije i aristokratije? Aristotelova slika sveta koja pociva na Bogu dozivela je svoju ekspanziju u srednjem veku kad je crkva bila na vrhuncu vlasti Kasnije razni naucnici su dosli do saznanja da je Aristotel u nekim stvarima gresio pa su te greske ispravljali.Recimo Frensis Bekon je dovodio u pitanje deduktivnu metodu koja polazi od  neke ideje dobra i ocekuje da je svet sledio tu ideju zbog toga sto mi smatramo da je dobra. Promovisana je nova induktivna metoda za razliku od deduktivne - metoda iskustva.Ipak Aristotelove ideje i logika se i dalje proucavaju ,a njegove razlike izmedju etike i naucnog su i danas smislene. On je stvorio prvu filozofsku gradjevinu  u obliku rasprava  u kojima je upotrebio mnoge filozofske metode. Na njih se filozofija oslanja i danas.
Još od vajkada ljudi su isticali važnost zajednice: porodice, plemena, čopora, društva, države… Čovek u svojoj osnovi jeste društveno biće tako da, naizgled, u takvom nametanju nema problema. Ali ono što je loše je to što se pojedinac podređuje zajednici više nego što je potrebno i što se od davnih dana neguje nesamostalnost i zavisnost čoveka.
Platon je u svojoj Državi svaki čovekov korak podredio upravo državi gde je njen interes uvek iznad pojedinčevog. Srednji vek nam je nametnuo sveštena lica kao božije izaslanike koji su vedrili i oblačili u zajednicama. Vekovima je negovana zavisnost pojedinca i on je bogobojažljivo za sve pitao lokalnog sveštenika. Ili lokalnu vračaru. Maga.
Iako je danas i dalje živa religijska dominacija, mada ne kao nekad, u građanskim krugovima se stvorila jedna druga religija. Psihoterapeuti, lajf kouč treneri i ostali (pre)prodavci magle i magli koji nam kao nekad placebo prodavci skupo prodaju Ništa. Zajedničko svima nabrojanim je što svoje usluge čuvanja naših duša skupo naplaćuju, bilo direktno ili indirektno.Kad Dekart kaže mislim dakle postojim on ignoriše dotadašnje teocentričko gledišto verujem dakle postojim i kao sredstvo opstanka nudi mišljenje kao aktivnost. Mišljenje, razmišljanje i analiziranje sadržaja nas približava rešenju zagonetke života. Jer samo analitičkim pristupom možemo da razumemo svet oko sebe i sebe. To je uvek lični pristup, bez pomagača, raznoraznih autoriteta koji bi trebalo da nas vode.Nemamo moć nad bilo čime osim nad svojim mislima.Filozofija je primenjena nauka ako umemo da je primenimo. Filozofija ima duboko humanistički karakter i služi ljudima. Ako je istorija učiteljica života, filozofija je učiteljica življenja i zaštitnica. Veština je osmisliti kontekst, motiv i svoj put, a ne menjati okolinu.Po Epikuru filozofija je delatnost koja razmišljanjima i istraživanjima ostvaruje blažen život. On nas sa svojom teorijom skretanja atoma uči da čovek ne dela isključivo po nužnosti nego da pojedinci utiču na vlastitu sreću. Za Epikura se i bogovi sastoje od atoma. I čovek je skup atoma, kao i njegova duša. Duša je telesna.Polazi od Leukipa i Demokrita, od atomizma. Svet se sastoji od praznine i atoma. Atomi se kreću. Oni imaju različitu težinu i svojstva, beskonačni su, prevazilaze granice ovog sveta tako da su mogući drugi svetovi. Jedni se sudaraju i odbijaju, drugi padaju pravo, a treći koso.Smrt nas  se ne tiče jer dok mi postojimo smrti nema, a kad dođe smrt nas neće biti.
Nasuprot drugim religijama, diskordijanci odbijaju da zagovaraju lažnu ideju da u kosmosu vlada ikakav red. Štaviše, ne prihvataju ni suprotnost te tvrdnje – ni nereda ni reda nema u svetu, oni su samo u ljudskom umu, kao šabloni, matrice u koje se smešta iskustvo.
Ali nijedna matrica nije bolja od druge, sve jednako vrede i istinu nije jednostavno pronaći.
Već se iz pomenutog može nazreti da diskordijanizam nije jedno od mnogih popularnih nju-ejdž učenja, već pomalo filozofski stav, pomalo umetnički manifest, kritički osvrt kroz ironiju i način izražavanja koji kombinuje različite sfere ispoljavanja duha. Tako, dok smo u prethodnom pasusu videli da diskordijanizam jasno upućuje na Kantovu kritiku saznanja, u afirmaciji haosa i nereda uprkos svesti da oni nisu ništa istinitiji od reda i harmonije, nailazimo na hegelovsku afirmaciju antiteze nasuprot tezi i raspirivanje dijalektičke vatre između njih. Međutim, ideje diskordijanizma ne završavaju se na metafizičkim idejama, i dalje, možda možemo reći da diskordijanizam ne treba ni povezivati sa filozofskim, već pre sa praktičnim, svakodnevnim problemima čoveka. Na tom polju, diskordijanizam, potpuno u duhu vremena kada nastaje, služi afirmaciji individualne slobode, negiranju institucija i bilo kakvih pravila, a čini to kroz parodiranje crkvenih hijerarhijskih uređenja.
Ipak, najviši stepen u hijerarhiji i ovde je Papa; on ima pravo da venčava, krštava i sahranjuje, kao i da potpuno reorganizuje diskordijansku crkvu. Često se, pak, dešava da se svi slušaoci na prezentacijama diskordijazma proglase papama već prvog dana. Svaki čovek, žena i dete na zemlji jesu Papa. Diskordija se svakom Episkopu obraća direktno, ali im govori različite stvari koje onda oni propovedaju. Sve su njene reči, ipak, jednako istinite.
Dakle, prema učenju diskodijanizma, svaki je čovek ravan drugom čoveku, a pripadnost zajednici se potvrđuje kroz nepoštovanje njenih pravila. Teatar apsurda ovde postaje religija apsurda, a sprdnja i humor u službi su nenasilnog oslobađanja od stega dogmi i buđenja unutrašnjeg anarhističkog stava.
Dadističko odbacivanje ozbiljnosti u cilju jednog preporoda koji će doneti novu, zdravu ozbiljnost, u diskordijanizmu dobija drugačije ruho, principe destruktivnih manifesta kako futurizma tako i nadrealizma, tvorci diskordijanske ideje izvode iz sfera umetnosti naizgled u sferu religije, ali se ta sfera koristi samo kao metafora, materijal za parodiranje koje treba čoveka izvesti na put samnoosvešćenja i slobode, do ponovnog prihvatanja istine da je sve božansko u svetu poteklo iz njega i da sebe mora smatrati poslednjom merom svih stvari, ishodištem i začetkom svega uzvišenog.
MOZDA STE ODUSTALI VEC KOD PRVIH REDOVA. NEKADA BI H I JA TO ISTO URADILA. DANAS NAPROTIV CITAM MNOGO TOGA 'FILOZOFIRANJA' , NE RAZUMEM BAS KAO STO NIKADA NI NISAM,ALI PONESTO I SHVATIM. I SVIDJA MI SE!

GENETSKO SIROMASTVO

GENETSKO SIROMASTVO! SAJENTOLOGIJA! FILOZOFIJA! DA LI ZAISTA UM IMA TOLIKU NADMOC NAD TELOM? DUSA I DUHOVNO SIGURNO SU VAZNIJI ZA NAS OD MATERIJALNOG! I KAD SVE TO ODAVNO ZNAMO ZASTO ONDA NEGUJEMO SAMO TELO  I TEZIMO KA MATERIJALNOM? CISTA FILOZOFIJA!
Posto je filozofija za mene razumljiva kao kvantna fizika (ili jaje i kokoska blog od juce) pokusacu da pisuci ovaj tekst dodjem do nekog relevantnog zakljucka.
Bogatstvo je stanje uma. I to znamo. Naucnici su cak napravili istrazivanje povezanosti siromastva i uma. I evo cetiri faktora koji nas cine MATRIJALNO siromasnim.Zašto se prljavština uvek vezuje za siromaštvo? Sada to pitam i vas. Možete da zamenite uvek sa „često“ i „gotovo uvek“, ali to je činjenično stanje. Priznaćete da i skroman dom ima sve predispozicije da bude čist. Ipak, prljavština je gotovo uvek prisutna u siromašnim domovima.
Mislim da je razlog tome što je ta neurednost i prljavština odraz uma i načina razmišljanja. Kako su prljavština i siromaštvo komšije, to znači i da je siromaštvo poseban način razmišljanja. Tvrdičluk je ono kada piješ iz stare, okrnjene šolje dok novu čuvaš u kredencu.A zar to svi ne radimo?
To srećemo u većini domaćinstava. Kao što se višak novca odvaja za crne dane, tako se i dobar escajg čuva za posebne prilike. Međutim, te posebne prilike su tako retke, a crni dani su sve češći. Ako sve dobro što imate čuvate za budućnost, ona nikada neće doći. Ako sve svoje nade ulažemo u budućnost, sadašnjost će nam biti tragična.
Kompleks "Pepeljuge". Ako ste rasli u siromastvu i onda kada sami zaradjujete i to dovoljno za normalan zivot ipak.... Plašite  se da trošite  novac pa i danas, kada imate posao i izvor prihoda, i dalje idete  u iznošenoj odeći, jedete  iz okrnjenih  tanjira, a nameštaj ne kupujete  već uzimate ono što su drugi bacili. To siromaštvo ostalo vam  je zacrtano u podsvesti i tako se ponašate i sada kada mozete sebi da priušte malo uživanja. Konstantan strah od trošenja i najmanje svote novca će vas psihički unazaditi.
Deca koja odrastaju u siromašnoj sredini podsvesno sebe programiraju na siromašan način života i u budućnosti. Čehov je davno primetio da pohabani zidovi i prljavi hodnici imaju poguban uticaj na moć učenika da uče u takvom okruženju. Prljavština i siromaštvo ubijaju čoveka u pojam, i to siromaštvo ostaje im u podsvesti i kada se okolnosti promene.
Bogatstvo je stanje uma, a najmanje što možete da uradite kako biste oterali bedu jeste da povadite sve te lepe tanjire i šolje i krenete danas da ih koristite. Ne čekajte specijalne povode, svaki dan je specijalan. Bacite polomljena ogledala i polomljene saksije. Izglancajte pod, pa ćete usput očistiti i um. I bogatstvo, kao i siromaštvo su dobrim delom način razmišljanja.
Sajentolog Ron Habar napisala  je svojevrsni vodic tipa 10 Bozijih  zapovesti koji se zove Put  u srecu!I sad tu sledi bezbroj stvari koje ce vam pomecu sajentologije poboljsati zivot. Naravno samo treba da verujete u to.L. Ron Habard i njegova crkva ekstremno slavni po ponašanju na načine koji su u direktnoj suprotnosti sa stavovima koji se promovišu u emisijama.
Postoji segment o tome kako je Habard bio zgrožen time što univerziteti i verske institucije ne pružaju informacije slobodno. „Nikada nisam doživeo da mudrost donosi išta dobro, ako se zadrži za sebe“, kaže Habard. Što je čudan stav, kada si čuven po tome što si osnovao organizaciju koja navodno primorava svoje sledbenike da plaćaju na hiljade dolara u zamenu za informacije. U nekim drugim segmentima, neko prenosi poruku da je jedno od osnovnih gesla sajentologije to „da svi ljudi imaju neporecivo pravo da razmišljaju slobodno, govore slobodno, slobodno zapisuju svoja mišljenja, i da dovode u pitanje ili se suprotstavljaju mišljenjima drugih“. Što je verovatno jedno od onih zbog kojih bi mene bilo sramota da stanem iza njih, da pripadam organizaciji koja je jednom prilikom pokušala da smesti jednoj novinarki da je izvela bombaški napad, zato što je kritički pisala o njoj.
 Postoji i posebna sajentoloska televizija kao jos jedan "ispirac mozga". Emisije imaju pauze za reklame, ali prikazuju se samo reklame za sajentologiju, organizacije vezane za sajentologiju i za sajentološke TV emisije. Pošto su emisije kao takve već u suštini reklame za sajentologiju, to znači da  ponekad na pauzi za reklame gledate reklame, kao i reklame za naredne reklame. Sto je zajednicko svim televizijama  zar ne? Jedna od emisija je o principima sajentologije.
Ideja je, kao što i sam naziv kaže, da se predstave principi sajentologije. Počinje dovoljno jednostavno, sa naratorom koji nam objašnjava da nam operacija slepog creva ne menja ličnost, zato što mi nismo samo naše telo.Prilično standardne duhovne stvari. Lepo.
Ali onda su ubacili u najveću brzinu, prebacili se na azot suboksid, napravili polukružno i pojurili suprotnim smerom na autoputu. „Ti nisi svoje telo“ postalo je „osma dinamika je poriv ka egzistenciji kao večnosti“, što je postalo objašnjenje za to kako sklonosti, stvarnost i komunikacija formiraju osnovne komponente razumevanja. Sajentolodži Netvork voli da pušta reprize.  U suštini, tu se objašnjavalo šta bi sajentologija mogla da učini za vas. Stvari kao što su to da nađete bolji posao i izgledate „pet do deset godina mlađe“. Mada, nije mi postalo lakše da shvatim izjave kao što su, „Sajentologija je tehnologija, na način kao što je mostogradnja tehnologija“. I sad evo moje razmisljanje ne filozofsko - ono obicno ljudsko:
Sajantologija je nauka koja ima svoju crkvu  i vernike  i treba da nas uci duhovnom - a njihova televizija je ista vrsta marketinga za materijalno kao i ostale verske i ateisticke crkve???
Ili mozda treba da budes filozof  i da proniknes u njihovo  "vidjenje stvari ".
Jako mi je zao sto sam toliko zanemarila filozofiju. Moracu da joj posvetim ceo sledeci blog. Jer da sam je proucavala i da sam stekla moc "filozofiranja" onda bi verovatno jasnije stekla misljenje  o svetu oko nas. Ovako....
ZNACI SIROMASTVO I BOGATSTVO SU FILOZOFSKI RECENO ISTA STVAR . DVE STRANE ISTOG NOVCICA. SIROMASAN SI AKO NEMAS DUHOVNO, BOGAT SI AKO TO IMAS ALI MATERIJALNO TELO NE MOZE DA OPSTANE PA SI ONDA SIROMASAN IAKO SI BOGAT JER NEMAS STA DA JEDES?
TAKO NEKAKO......

KOKOSKA ILI JAJE

STA JE STARIJE KOKOSKA ILI JAJE? I ZASTO JE TO UOPSTE BITNO? ZATO STO JEDNOSTAVNO MORA DA SE ZNA KO JE 'STARIJI' U SVAKOM SMISLU!
Šta je pre nastalo - kokoška ili jaje? Ovo pitanje jedno je od najčešće postavljanih u istoriji, a ljudi često biraju odgovor 'jaje', uz argument da su na taj način još dinosaurusi dolazili na svet. Naucnici sa univeriteta Sefild  misle drugacije. Njihovo istraživanje pokazalo je da ljuska kokošijeg jajeta može da nastane samo iz proteina koji se proizvodi u kokošijim jajnicima, što znači da je kokoška morala da postoji pre jajeta. Taj protein zove se OC-17 i deluje kao katalizator koji ubrzava razvoj ljuske, a tvrda ljuska neophodna je za zaštitu žumanceta u kojem se razvija pile, piše Dejli mejl.
Naučnici su koristili superkompjuter HECToR kako bi mogli da zumiraju unutrašnjost jajeta i posmatraju njegov razvoj.Otkrili su da je protein OC-17 ključan za podsticanje kristalizacije u ranim stadijumima razvoja ljuske, tako što pretvara kalcijum karbonat u kristale kalcita koji čine ljusku.Kristali kalcita mogu se naći u kostima i oklopima raznih životinja, ali se kod kokošaka stvaraju brže nego kod bilo koje druge vrste. Tako šest grama ljuske nastaje za samo 24 sata.
Sad kad smo saznali najvecu tajnu koja inspirise nucnike vec vekovima jasno nam je da nismo MI  stariji koliko god imali godina. Starija su nasa deca! E zato je i bio onaj tekst juce ( vidi moj blog od juce). Zato sam vise nego zabrinuta za opstanak ljudskog roda. Jer ja i pored naucnih dokaza  i logike u kojoj smo mi stariji jer mi stvaramo nasu decu ipak tvrdim da su oni stariji u svakom smislu.
Evo nekih dokaza koji su naravno samo moje misljenje.
Deca se radjaju "tabula raza - znaci neispisana ploca - ili oni ne poseduju nikakva znanja i mudrost. I mi onda ispadamo stariji jer imamo i jedno i drugo. Ali, razmislite malo. Kako onda kad im mi predamo nase znanje i mudrost opet znaju vise od nas i daleko su sposobniji i mudriji. Zato sto su im dostupne informacije koje mi ne mozemo da shvatimo. Milenijalcima je vise toga poznato i jasno nego sto je bilo generacijama pre. Znaci bukvalno na njih nismo nikako uticali. Pa kako smo onda stariji ili vazniji ili...
Nove generacije ( jaja) poseduju tehnologiju  koja je za nas ( kokoske) potpuno cudo! Doduse ako im uzmemo to nasta se oslanjaju pravimo im veliki problem. Nama za prezivljavanje nije potrebna tehnologija nego nase iskustvo. Ali sta onda kada ne mozemo mimo sveta to jest kad moramo da zivimo sa tehnologijom da bi opstali. Rezultat opet 1prema 0 u korist dece.
Mi namecemo svoj autoritet pravom starijeg pa samim tim i jaceg pa deca moraju da nas slusaju dok ne pocnu da razmisljaju "svojim mozgom". Logicno da je nekada deci bilo potrebno vise vremena. Danas nazalost roditelji vrlo brzo gube autoritet. Ovde bi ostala pri tome da mora da se zna ko je stariji da bi se deca zastitila, ali vreme radi protiv nas. Nase su mogucnosti ostvarivanja prava starijeg zastarele. Deca do svog prava dolaze na tezi nacin nego ikada. Gurnuta su u sva dogadjanja  u drustvu  pa ko uspe da pliva uspe, ko ne pocinje da gubi na vrlo uzasan nacin. Psihicki problemi svih vrsta, fizicki problemi izazvani totalno ne zdravim zivotom samo su neki od problema sa kojima se milenijalci hteli ili ne suocavaju. Uz to imaju i moralne norme i norme ponasanja koje su potpuno nerazumljive i njima i nama. Tako "osakaceni" za ceo zivot u odnosu na nase mnogo zdravije generacije usvakom smislu opet odnose pobedu koliko god to zvucalo paradoksalno. Zato sto su oni pripremljeni za zivot koji ce nastati u buducnosti. Mi nismo. Ko je stariji?. Onaj koji ce ziveti u buducnosti naravno.
KADA RAZMOTRIMO SVE DOKAZE ZA I PROTIV ( KOJIH IMA ZAISTA MNOGO NA OBE STRANE) I DALJE OSTAJE DILEMA KO JE STARIJI - KOKOSKA ILI JAJE!
NE RESAVA JE SAMO FIZICKI DOKAZ! U ZIVOTU NIJE SVE SAMO MATERIJALNO! NAPROTIV!