NEPOCIN I NEIZDRZ

NEPOCIN I NEIZDRZ ILI OBRNUTO! SVEJEDNO! FORA JE U TOME KO POBEDJUJE NEIZDRZ ILI NEPOCIN JER .....AKO VAS NEIZDRZ  NATERA DA URADITE NESTO, A VI IPAK TO NE URADITE UCINILI STE PRAVU STVAR - RAZMISLILI STE O POSLEDICAMA VASEG CINA! A OPET NEKAD TREBA I RESKIRATI JER STO BI REKAO DEL BOJ IZ 'MUCKI' KO NE RESKIRA TAJ NE PROFITIRA! KAKVA DILEMA U OVOJ PRICI O NEIZDRZU I NEPOCINU!
Nepocin je dobar iz mnogo razloga. Ako ga ucinimo posle nemamo problem sa kajanjem. Mada kajanje uvek postoji , ali po mom misljenju valjda je manje nego ako smo ucinili nesto sasvim pogresno bez trunke razmisljanja.Nepocin je dobar jer nam daje mogucnost za razmisljanje, izbor i sagledavanje posledica cina koji nismo uradili. Mada, opet neko bi nepocin nazvao prosto -ZENT - u smislu kukavicluka i neodlucnosti da se preuzme rizik.Nepocin je nasa dobra strana i sigurna sam da ona treba da nas vodi kroz zivot. Vecita borba dobra  i zla. Pa ipak, treba biti dobar  i ciniti prave stvari. Nepocin postoji u poeziji Vaska Pope ( Nepocin polje) kao metafora za nemir u nama koji nastaje bas od te borbe dobra i zla,nase tamne i svetle strane. Sustina je ipak u onom cuvenom "Da li cilj opravdava sredstvo?" Da li se pravednim ,tezim putem moze doci recimo do karijere? trebalo bi da je tako. Znanje i trud se uvek isplati. Pa iako tako ne izgleda na prvi  pogled, kad sa puno upornosti nesto radite  kako treba nece proci neopazeno. Doci ce dan kad ce "tatini sinovi", poltroni i spijuni morati da pokleknu pred vama jer ste vi zasita vredni i pametni. Kakav ste nepocin izveli? Bili ste uporni, a niste pobegli "glavom bez obzira" cim ste osetili svu tezinu zadataka koji se postavljaju pred vas. Ili niste pocinili samoubistvo od muke sto vam nista ne ide. Ili jos gore ubistvo - kao sto je Raskoljnikov ubio bogatu babu da bi nastavio studije i ostvario karijeru koju zeli. Znaci nepocin dobija jos "plusica" kada se udruzi sa strpljenjem  i upornoscu!
Jedna grupa stručnjaka smatra neizdrž zasebnom bolešću, dok su drugi mišljenja da je neizdrž samo jedan od simptoma mnogih psihičkih bolesti. Treći, pak, zastupaju stav da je neizdrž sastavni deo ljudskog psihološkog i emotivnog aparata, i to argumentuju brojnim primerima ponašanja različitih ličnosti kroz istoriju.poremećaj pažnje, stanje mentalne ustreptalosti i emotivnog uzbuđenja. Često se poistovećuje sa nervozom, jer su određeni simptomi ovih stanja veoma slični. Najčešće se javlja kada osoba jako želi nešto. Razvoj neizdrža je obrnuto srazmeran blizini cilja – što je cilj bliži, neizdrž je jači. Neizdrž se manifestuje u svakom životnom dobu, bez obzira na pol, rasu, veroispovest, seksualno opredeljenje, obrazovanje i ekonomski status subjekta. Postoje statistike koje izveštavaju da je rizik od ovog oboljenja ređi u određenim društvenim grupama koje neguju specifičnu životnu filozofiju (kao što su hipici, rastafarijanci, džedaji), ali se ta istraživanja ne smatraju pouzdanim zbog relativno malog uzorka ispitanika. Simrtomi :usmerenost pažnje na jednu stvar, sa nemogućnošću praćenja drugih segmenata stvarnosti i/ili relativiziranje stvarnosti; konstantan osećaj iščekivanja praćen naglašenim osećajem nestrpljenja; nervna napetost i razdražljivost; poremećaj percipiranja vremena (vreme sporo prolazi); naglo smenjivanje širokog spektra emocija (sumnja, optimizam, uzbuđenje, malodušnost, sreća itd.).
Fizički simptomi: pojačano lučenje znojnih žlezda, naročito u predelu dlanova i leđa;  naglašena facijalna ekspresija; stanje mirovanja s povremenim hiperaktivnim ispadima, ili, u težem slučaju, ekstremna  hiperaktivnost.
Lečenje: Jedini lek za neizdrž je dostizanje željenog cilja, drugi lek ne postoji. Ukoliko ne dođe do ispunjenja želja, neizdrž se transformiše u bes, tugu, očaj, ravnodušnost (zavisno od individualnih osobenosti subjekta).
Neizdrz nije psihicka bolest, ali jeste neprijatan (vidi simptome). Neizdrz je ona nasa tamna strana koja nas navodi na rizik. Posle radnji ucinjenih zbog neizdrza kajanje i te kako postoji. Najpoznatija je ona da posle "j....a, nema kajanja, ali neizdrz cini od nas nerazumna bica.
I na kraju da bi pomirili nepocin , neizdrz i rizik mozemo ovako sagledati stvari: sve sto je u granicama moralnog, principijelnog, drustveno i ljudski prihvacenog moze nas dovesti do neizdrza i rizika i tada ne treba biti strog prema sebi i drugima. Naravno ono suprotno tome svakako je zlo i greh i ne treba ciniti ni po koju cenu. Ako nepocin zamislimo kao tepih (cilim) on je osnova ,a neizdrz  irizik su one sare koju mu daju lepotu. Dakle, neizdrz i rizik jesu potrebni, ali samo da zivotu daju boje!
RIZIKOVATI ZAISTA NEKAD MOZE DA BUDE PROFITABILAN ( NE SAMO  U MATERIJALNOM SMISLU) KAO I NEIZDRZ DA OSTVARIMO NEKU IDEJU, IPAK DOBRO RAZMISLITE I O NEPOCINU - I ON POSTOJI!

LITIJUM

LITIJUM PUNI NASE BATERIJE ZA MOBILNI TELEFON ALI I NAS NIVO SEROTONINA U ORGANIZMU! DAKLE AKO SE MALO NASALIMO MOZEMO RECI DA DOK KORISTIMO MOBILNI TELEON OSECAMO RADOST I ZADOVOLJSTVO - SVE ZBOG LITIJUMA!
Malo sam istrazivala i donosila zakljucke na moj nacin i shvatila sam da je ipak sustina svega na nasoj planeti hemija to jest njeni elementi. Bilo da su u pitanju zive ili ne zive stvari sve se sastoji iz hemijskih elemenata i jedinjenja, pa i covek naravno. Sad sto mi ne vidimo usku povezanost izmedju naseg mobilnog i nas ( ili sto je bas vidimo pa se mladi ne odvajaju od mobilnog kao da im je deo tela) velika je greska. Da bi bolje funkcionisali u ovom novonastalom svetu iako to nikako ne zelim moramo se sjediniti i sa prirodom i sa tehnologijom (aparatima). Sad skoro sam gledala film Dvestogodisnjak sa Robinom Vilijamsom koji upravo objasnjava ono sto mene kopka odavno. Da li je doslo  vreme da covek ne bude ljudsko bice nego robot ili kiborg? Sta covek dobija a sta gubi kada zamenjuje delove svoga tela za metalne digitalne organe. Pa,  verovatno buducnost to od nas zahteva, da se pobaljsamo u svakom smislu. Za sada smo dosli do granice provalije sto se tice morala i emocija (kao i prekomerne potrosnje svih resursa), te mozemo da biramo ili cemo se promeniti i poboljsati u svakom smislu ili cemo jednostavno pasti u provaliju i ostatai zakopani u proslosti kao jedna od losijih civilizacija.Znaci, moram ovo da dodam. U Beograd ovih dana stize Sofija - najlepsi, najpametniji, naij robot svih vremena. Ali ona izgleda kao covek, ponasa se kao covek , oseca kao covek i sto je najvaznije ima status gradjanina i drzavljanstvo sto mnogi ljudi nemaju!!!!
Hajde da se vratimo na litijum.Najlakši je od svih poznatih metala.Zastupljen je u zemljinoj kori u količini od 0,0018 %, ali je i pored male procentualne zastupljenosti veoma čest.U našem telu se nalaze i toksični elementi poput litijuma i arsena, međutim u vezanom stanju u jedinjenjima, pa imaju druge osobine i nisu opasni.

Kada je 1912.godine započela proizvodnja litijum jonskih baterija, niko nije mogao ni da pretpostavi da će taj proizvod biti ključni za razvoj mobilne telefonije.

Danas se one nalaze u gotovo svakom mobilnom uređaju i zaslužne su za funkcionisanje naših telefona.Litijum jonske baterije funkcionišu pomoću elektrolita u tečnom obliku. Imaju veliku gustinu energije, a jačina im je tri puta veća od onih na bazi nikla. Iako njihov hemijski sastav ograničava oblik u kojem dolaze do krajnjih korisnika, u industriji mobilnih telefona ove baterije imaju apsolutni primat. Takodje, kada je nastao mobilni telefon niko nije ni pomislio koliko ce postati sastavni deo naseg zivota. Ipak, zivelo se pre mobilnih i pre bilo kakvih telefona. Mozda  isrecnije i bolje, ali danasnje generacije svakako ne mogu ni da zamisle zivot bez mobilnih uredjaja i tehnologije. Sto je njzanimljivije za njih zadovoljstvo, radost, sreca jednako je mobilni telefon.

A kada nam litijum iz baterije mobilnog ne moze podoci  nivo serotonina (hormona srece) moramo da uzmemo lek litijum.

Pacijenti sa poremećajima raspoloženja, takođe poznatim i kao "afektivni poremećaji" pate od depresije. Kod svake osobe se javljaju kratkotrajne depresija ali u ovim slučajevima reč je o dugim periodima pod depresijom i zato se ova vrsta depresije naziva i "klinička depresija". Neke osobe dožive i manijačna stanja i razdražljivost i zahtevaju hitnu hospitalizaciju. Iako se pod manijom popularno smatra stanje sa viškom euforije, pacijenti u stvari često pate od depresivnog raspoloženja praćenog velikom razdražljivošću. Zbog svje čudne mešavine simptoma (manija i depresija) ovaj poremećaj se naziva i bipolarni poremećaj (ili manijačno-depresivna bolest).
Veći deo ovih poremećaja se može izbeći tretmanom litijumom koji reguliše nivo serotonina u organizmu, ali treba napomenuti da se ovaj poremećaj može javiti i usled lošeg funkcionisanja tiroidne žlezde i tada se tretira tirodinim hormonima a ne litijumom.
Litijum se koristi i za lečenje drugih mentalnih bolesti: šizofrenija (shizofrenija), alkoholizam, odvikavanje od pušenja, kofeina, marihuane, depresija, predmenstrualne depresije, demencije (zaboravnost), periodična agresivna ponašanja i učestale promene raspoloženja, poboljšanje pamćenja.
Preparati sa litijumom se koriste i za lečenje hipertiroidizma i drugih poremećaja tiroidne žlezde pošto pomaže u protoku joda, kroz organizam.
Smatra se da preparati sa litijumom imaju pozitivnog efekta i u lečenju Alchajmerove bolesti.
Korišćenjem nekih droga (kao je MDMA, poznata i pod nazivima ekstazi, ekser, bombona, vesela tableta, itd.) dolazi do povećanja nivoa serotonina u krvi što dovodi do promene raspoloženja, a nakon prestanka dejstva tih droga nivo serotonina u organizmu opada. To dovodi do depresije kod korisnika koja može trajati i više nedelja. U tim slučajevima se koristi litijum za regulisanje nivoa serotonina na normalne vrednosti.
Najnovija istraživanja se vode u ispitivanju uloge litijuma u sprečavanju i lečenju tumora, ali istraživanja na tom polju još nisu završena. 

Nekada dok ljudi nisu dovoljno ispitali  mentalne bolesti (ne znam da li su ikad i ispitane dovoljno) pored lobotomije i prikljcuvanja na struju (elektro sokovi) koriscen je iskljucivo litijum. Danas se litijum redje koristi jer su ga zamenili savremeni ( ali da li i bolji lekovi?). Mozda posto je u principu otrovan za ljudski organizam je to i bolje. A dans ima toliko mentalnih oboljenja i psihickih problema narocito kod omladine prikljucene na mobilni. I sad kako ja da razumem tu zamrsenu stvar. Litijum povecava nivo serotonina, kao i mobilni u kome je litijum ,a mladi sve vise nesrecni i nezadovoljni!

I KAO STO SAM U TEKSTU O TOME KAKO SE OD TRUDNOCE DENAS DANAS USMERAVAJU KA NOVOM SVETKOM PORETKU I NOVOM DOBU I NOVOJ CIVILIZACIJI U OPSTE ZABORAVILA DA NAPISEM DA PROMENE JESU BITNE ISUSTINSKE I DA SE MORAJU DOGADJATI JER BI JOS BILI U KAMENOM DOBU. ALI NE NA USTRB SADASNJEG STANJA COVEKA ( I PSIHICKOG I FIZICKOG). JER SMATRAM DA SE PROMENE ZADNJIH DECENIJA DESAVAJU PREBRZO DA BI IH LJUDSKI ORGANIZAM LAKO APSORBOVAO. I ZATO DOLAZIMO U DEPRESIVNA STANJA JER NE MOZEMO DA SE PRILAGODIMO.

LITIJUM JE CUDESAN METAL!UZGRED LITIJUM JE I DANAS OSNOVNI SASTOJAK PSIHOTIKA, A U DISPANZERU LAZA LAZAREVIC I DALJE "CUCAVAC"!

OSOBE SA INVALIDITETOM

KAD KAZES INVALIDITET! OSOBE SA INVALIDITETOM SU PRVENSTVENO OSOBE, ALI NASILJE KOJE SE VRSI NAD NJIMA SVAKAKO JE POTPUNO NELJUDSKO! ZAKON PREPOZNAJE TRI  VRSTE INVALIDITETA:
fizički (osobe korisnici/ce kolica, osobe koje se otežano kreću),
senzorni (osobe oštećenog sluha, osobe oštećenog vida) i
teškoćama u učenju (osobe ometene u mentalnom razvoju, osobe sa autizmom) I  U TO SPADAJU SLEDECE BOLESTI:
Artritis
Autizam
Cerebralna paraliza
Dečija paraliza
Disleksija
Distrofija
Down sindrom
Mentalna oštećenja
Multipla skleroza
Oštećenja kičme
Oštećenje sluha
Oštećenje vida
Retov sindrom,
ADHD (POREMECAJ PAZNJE)
ASPERGOV SINDROV (NEKA VRSTA AUTIZMA)
ASTMA,
KRTE KOSTI
DIJABETIS
EPILEPSIJA,
TURETOV SINDROM
 i svakako bih dodala da na zalost ima jos bolesti koje spadaju u invaliditet, medjutim ima ih zaista mnogo ,pa sam se odlucila samo da i h nekako grupisem da bi mogli da pratite tekst. Svakako se sve vise srecete sa osobama koje imaju neku vrstu invaliditeta, sto psihickih sto fizickih. I nekako vam je prirodni instikt da ih izbegavate ako mozete. ali ako su oni clan vase porodice onda je to potpuno nemeguce. I verujte niko nije spreman na to. Nijedno ljudsko bice uz svu empatiju i ljubav nije savrseno i u jednom momentu briga o osobi koja ima invalidetet postane teret. A onda se dogadjaju strasne stvari. Verujte mi da znam o cemu pricam.
Procenjuje se da u Srbiji živi između 700 i 800 hiljada ljudi sa invaliditetom. Teško je pobrojati sve primere njihovog diskriminisanja u svakodnevnom životu (iako antidiskriminacione odredbe postoje u Zakonu o zabrani diskriminacije, Zakonu o radu, kao i u nizu drugih zakonskih tekstova). Sama činjenica da je tačan broj ljudi sa invaliditetom nepoznat, govori sa kojom ozbiljnošću država pristupa rešavanju sistemskih nedostataka koji su učinili da ovi ljudi budu marginalizovani i isključeni iz društvenog života.
Jedinstvena definicija invaliditeta ne postoji. Postojeće su sadržane u Zakonu o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom (Sl. glasnik RS, br. 33/2006), Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom (Sl. glasnik RS, br. 36/2009 i 32/2013), kao i u nizu podzakonskih akata.
Stepen siromaštva ljudi sa invaliditetom je tri puta veći od prosečnog i iznosi preko 60%.
Diskriminacija u obrazovanju je jedan od prvih oblika nedozvoljenog razlikovanja sa kojim se osobe sa invaliditetom susreću, jer se veliki broj ovih ljudi usmerava prema institucijama za specijalno obrazovanje, čak i ako su njihove mentalne sposobnosti potpuno očuvane.
Najveći broj osoba sa invaliditetom je bez obrazovanja, to jest samo sa osnovnim ili osnovnim specijalnim obrazovanjem.
Stopa nezaposlenosti ove populacije je preko 85 odsto.
Zakon o socijalnom preduzetništvu međutim još uvek nije usvojen. Istovremeno, standard razumne akomodacije na radu nije precizno određen, pa je na poslodavcima da ga pojedinačno tumače za svakog zaposlenog sa invaliditetom.
Arhitektonske prepreke predstavljaju u pojedinim mestima u Srbiji „nerešiv problem“, zbog izostajanja volje ili svesti da se stvari promene. Iako postoji obaveza da se javne površine kao i državni i javni objekti učine dostupnim za osobe sa invaliditetom, nepoštovanje zakona u mnogim mestima u Srbiji se „pravda“ nedostatkom sredstava ili drugim (po pravilu irelevantnim) razlozima.
Porazan je primer centra za socijalni rad u jednom mestu u Srbiji, koji se nalazi na četvrtom spratu zgrade koja nema lift. Korisnici sa invaliditetom, da bi ostvarili svoja zakonska prava, mogu da dođu samo do dvorišta zgrade. U dvorištu, po kiši, snegu, suncu – uvek na otvorenom – završavaju poslove zbog kojih su došli. Toliko o pravu na ljudsko dostojanstvo.
U situaciji koja se crnohumorno opisuje kao stanje u kojem država ukida socijalnu pomoć ugroženima, a ugrožava sve ostale u toj meri da će se ubrzo i oni kvalifikovati za primanje socijalne pomoći, perspektiva ljudi sa invaliditetom zaista nije dobra. Ponašanje države podseća na nepodoban pokušaj da se učini nešto u situaciji kada ne postoji osećaj, ni svest, kako se može dopreti do ove grupe stanovništva – nalik na užasan bilbord kojim su vlasti jedne države pokušale da promovišu jednakost:
Ispod fotografije nasmejane dece različite boje kože pisalo je: „Svako zaslužuje jednak treman – bez obzira da li je crn, žut, smeđ ili NORMALAN.“
Zapravo je u Srbiji možda i gore od toga, budući da bilborda nema, čak ni takvog naopakog. Zbog toga se čini da se država odriče svojih građana sa invaliditetom, da su oni za nju – nevidljivi. A 700 do 800 hiljada birača sa invaliditetom će to zasigurno znati da cene, prvom narednom prilikom koju dobiju.
Zivot osoba sa invaliditetom je i inače, sam po sebi, ispunjen brojnim preprekama i još češće nerazumevanjem od strane okoline, a ako se tome još pridruži i nasilje koje trpe tamo gde bi pre svega trebalo da imaju bezrezervnu podršku, onda svakodnevica postaje pravi pakao.Zahtevi u odnosima su veći, roditelji često nepripremljeni za ovakve izazove, a angažovanje, ukoliko se ne podele obaveze,  van granica ljudskih mogućnosti. Podela obaveza i odgovornosti u ovim porodicama je zapravo stabilizator dobrih odnosa. Veoma često jedan od roditelja, najčešće otac, formira zavisne obrasce ponašanja u odnosu na alkohol, drogu i vanbračne veze. Kada je reč o porodicama koje imaju decu sa invaliditetom, izazovi su višestruki i iz takvog braka neretko izlaze prvo muškarci.– Polovina takvih porodica ne opstaje, naročito  tamo gde deca imaju teži oblik invaliditeta. Najčešće je muškarac taj koji napušta, a žena ostaje sa detetom. Ali, tu nije kraj njenim mukama. Dešava se da kada dete odraste, u nekim situacijama fizički napada majku. Takođe, kod dece, posebno sa urođenim invaliditetom, primećujemo da kada postaju svesni sebe, negde od 18. godine života, često se dešava da oni vrše psihičko zlostavljanje svojih roditelja.
Ne znam kako da zavrsim ovaj tekst. Vrlo teska i kompleksna tema, medjutim bicu zadovoljna da ste makar malo razmislili kakv vi odnos imate prema osobama sa invaliditetom. Ali budite iskreni prema sebi  iako vam se ne svidi probajte to da promenite- na bolje naravno.
OSOBE SA INVALIDITETOM SU SVAKAKO PRVENSTVENO LJUDSKABICA SA SVIM VRLINAMA I MANAMA KAO I OSTALI LJUDI. AKO BI SE MAKSIMALNO POTRUDILI IZGRADILI BI SIGURNO BOLJE ODNOSE. NAJVECI JE PROBLEM KOMUNIKACIJA. I SAMI ZNATE DA JE OSOBI KOJA IMA NEKI INVALIDITET JAKO TESKO DA TRAZI POMOC JER JOJ TO UMANJUJE DOSTOJANSTVO I SAMOPOUZDANJE, ALI TAKODJE I OCEKUJE POMOC SA PUNIM PRAVOM. NEMOJTE TU POMOC PRUZATI AROGANTNO I SA NESTRPLJIVOSCU JER TIME UPRAVO CINITE PSIHICKO NASILJE NAD TOM OSOBOM. A U MOMENTIMA KAD OSETITE DA NE MOZETE DA SE BRINETE O NEKOME KOME JE TO NEOPHODNO NE ISKALJUJTE SVOJ BES I NEMOC BAS NA NJEMU. PROBAJTE DA NADJETE POMOC I RESENJE I  ZA SEBE I ZA TU OSOBU.
VASA LJUBAV  I EMPATIJA SU KLJUC DOBRIH ODNOSA U PORODICI I DRUSTVU, MEDJUTIM NE PO CENU TOGA DA SE VI OSECATE ZAPOSTAVLJENO ILI CAK ZLOSTAVLJANO!
MISLITE O TOME!

DAN BUDALA

PRE NEGO STO DANAS NEKOGA NASMEJETE SVOJOM SALOM ILI PREVAROM RAZMISLITE KOLIKO JE TO PAMETNO. JER 'NESLANE SALE'  MOGU DA PROIZVEDU MNOGO STETE. NIKAKO NE ZNACI DA NE TREBA DA SE SMEJETE SVAKOG DANA, I TO PUNO DA SE SMEJETE. A ISPASTI BUDALA NA OVAJ DAN MOZETE I AKO VI NEKOM PRIREDITE SALU ILI AKO VAMA PRIREDE I TO JE STVARNO POSTENO!

Prvi dan meseca aprila Englez zove „dan budala" (Fools Day), što pored očiglednog – ukazuje i na jedan dublji aspekt ovog važnog praznika: naime, tim danom počinje inače budalasti mesec april. Prvi april je dan kada se od budala očekuje da poveruju u ono u šta inače ne bi poverovale. Budale to očekivanje ispune uvek i zato je prvi april tako zanimljiv i omiljen praznik. S obzirom na to koliko ljudi za koje nikada ne bismo rekli da su budale naseda na prvoaprilske šale može se melenholično zaključiti da se većina čovečanstva sastoji od budala, čega smo se i plašili. Ali, kako narod lepo kaže, „bez budalu nema veselje".

Pravilo igre je jednostavno: od 0 do 24 sata prvog aprila dozvoljeno je plasirati budalama informacije koje ne odgovaraju istini i – kada oni poveruju – kazati im „aprililili!" Veština se sastoji u tome da se složi ozbiljna faca, da informacija bude verovatna, da odgovara očekivanjima ili željama žrtve i da izazove određene posledice. Tu dolazimo na delikatan teren: očekučje se, naime, da prvoaprilski štos bude u granicama dobrog ukusa (ako je moguće što biže tim granicama); očekuje se, takođe, da štetne posledice do kojih bi moglo doći budu izbegnute pravovremenim „aprilili!".

U pogledu granica dobrog ukusa, naravno, postoje neslaganja, mada ni najveća svinja neće nekome prvog aprila reći „palo ti je dete pod auto", ili „eno ti žene u krevetu sa švalerom" (pre svega iz straha od pravedne kazne). Takođe se smatra nekorektnim pustiti žrtvu da ostane u zabludi kad jednom već poveruje – mada iskušenje nije malo... Štetne posledice korektno je sprečiti pre nego što postanu ozbiljne, mada ni tu iskušenja nisu mala.

Vlasnik kompanija ( ILON MASK) "Tesla" i "Spejs iks" odlučio je da se na svom Twitter profilu našali i podigne prašinu prvoaprilskom šalom, ali bi na kraju mogao da ostane bez svojih miliona.

"Uprkos naporima da prikupimo novac, uključujući i masovnu prodaju uskršnjih jaja, žao nam je, ali moramo da prijavimo da je Tesla u potpunosti bankrotirao", našalio se Mask, nakon čega su deonice kompanije pale 2,5 odsto! Nekoliko sati ranije, najavio je svojim pratiocima da ima važno obaveštenje. Zatim je usledila fotka na kojoj je "preminuo" pored Tesla Modela 3 automobila, okružen "teslakilama" i sa tragovima osušenih suza na licu. Kada je objavio da je reč o šali, već je bilo kasno. 

Šta je to tako smešno u aprilu? U Americi je taj "praznik" dignut još na viši nivo, pa se slavi i kao Nacionalni dan smeha na poslu, među kolegama i saradnicim. Svima je poznato da smeh i humor povećavaju produktivnost, podstiče timski rad i smanjuje stres, pa je praznik produžen na čitavu prvu nedelju aprila. Kao da im to nije dosta, april je izabran da čitav bude Mesec humora.

Sala i smeh su lekoviti i trebali bi da se vise smejemo i salimo a ne samo tog jednog dana (meseca).  Ipak iako je smeh lekovit sve se manje smejemo. Zato sto nam je sve manje smesno nego iakd ne znaci da se nismo opredelili za jedan deo iz naslova - prevare! Prevare su postale nasa opsesija, pa makar i ne bile smesne, izazivaju emociju. 

 Smeh je nevoljna reakcija na određene spoljašne ili unutrašnje nadražaje. Smeh mogu izazvati aktivnosti poput golicanja, humorističnih priča ili misli

Osmeh koji je dug i intenzivan, pokazuje pozitivno osećanje povezano sa uživanjem i zabavom.

Osmeh iz straha ili nepoštovanja – nijedan od ova dva nije povezan sa pozitivnim emocijama, već je reč samo o pokretanju mišića usana.

Ushićeni osmeh, koji je pravi, kada ljudi pokušavaju da potisnu ili prikriju velike razmere svojih pozitivnih emocija.

Neiskren osmeh proistekao iz negativnih emocija.

’Flert osmeh’ koji je delimično neprijatan, jer osoba praktično zuri u onoga ko ga/je zanima.

’Chaplin osmeh’ – onaj koji je ’zarazan’ i uzrokuje smejanje.
Sta na kraju kaze nauka?

Naučnici su i u ljudskom mozgu počeli da tragaju za takozvanim neuronima-ogledalima i ustanovili da su oni raspoređeni u različitim njegovim delovima i da su međusobno povezani. Ovo otkriće je unelo revoluciju u neurobiologiju. Naučnici su najzad mogli da objasne zašto su zevanje i smeh „zarazni“ i zašto ljudi u dobrom društvu i veseloj atmosferi zajedno dižu čaše.Iza svih ovih pojava kriju se neuroni-ogledala koji nas podstiču da imitiramo postupke drugih osoba.Osim toga, sistem neurona-ogledala nam približava emocije drugih ljudi.Njihovi postupci i raspoloženja aktiviraju u nama one neurone koji i nas podstiču na određene radnje i u nama bude određena osećanja.
ZATO AKO SE DANAS SALITE NE PRETERUJTE DA NE BI NEKOME POVREDILI OSECANJA. A AKO DANAS SVOJIM ZARAZNIM SMEHOM IZAZOVETE REAKCIJU STO VISE LJUDI CESTITAM -  OSTVARILI STE  NESTO NAJLEPSE MOGUCE!

NISTE DOVOLJNO KVALIFIKOVANI ZA RODITELJA

USMERITE DETE JOS OD VRTICA! NOVI SVETSKI POREDAK NE PRASTA AKO NESTO ZNATE, OPAZATE, SHVATATE....SKOLOVANJE KOJE TO NIJE! I NE SAMO SKOLU NEGO I VRTIC, PA JASLICE,PA KO CE VAM CUVATI BEBU KAD DODJETE IZ PORODILSTA
JER MOZDA NISTE DOVOLJNO KVALIFIKOVANI????
Jos dok se ne rodi beba vec ste procitali nekoliko knjiga koje su vas "posevetovale" sta treba i sta ne treba da radite. Pisala sam vec  o tome! onda se uz velike muke ( vece nego ikad) i rodi zeljena beba.I onda se odmah uplasite jer mozda i niste bas najkvalifikovaniji da cuvate sopstveno dete. Sta ako pogresite u necemu? Kolika je to glupost ne mozete ni objasniti majkama XXI veka. Za bebe je uvek bila najpotrebnija majcina ljubav i sigurnost njenog zagrljaja. Ali novo vreme novi poredak...Uzimate dadilju za svaki slucaj dok  vam beba ne doraste do jaslica, privatnih naravno! Verujete zeni koja mase nekim preporukama i prica o poducavanja vase bebe necega????
Montesori program je osnovala pedijatar Marija Montesori 1907. godine i ovaj program naglašava značaj i vezu između svih živih bića kao i potrebu da svaka osoba pronađe svoju ulogu, smisao i cilj postojanja u životu. Montesori program podstiče detetov osećaj nezavisnosti i edukatori uvek pitaju decu da li žele da probaju da reše određeni zadatak, da li im je potrebna pomoć u onome što rade ili misle da nisu spremni za to.
Montesori pedagogija smatra da dete od rođenja pa do svoje šeste godine ima “upijajući um” i da ova genijalna mogućnost mentalnog upijanja, omogućava deci da nauče maternji jezik, usavrše pokrete tela i usvoje određena pravila.Dete uzrasta od tri do šest godina prolazi kroz proces pojave svesti i volje, i samim tim polako postaje samosvesno biće. Primenom Montesori filozofije i Montesori materijala (posebni didaktički materijali koje je razvila M.Montesori i koji se koriste u edukaciji) pružaju detetu mogućnosti za sakupljanjem novih znanja i da kontinuirano razvija svoju svest.1. Praktičan život: Deca uče kako da vezuju pertle na cipelama, kako da okače jaknu na čiviluk, spremaju sama sebi užinu i piće, odlaze u kupatilo bez ičije pomoći i ukoliko nešto prosipaju uče se da to za sobom i počiste
2. Učenje kroz korišćenje čula: Vežbe su napravljene tako da deca koriste svih pet čula kako bi sticala znanja iz okoline. Na primer  dete uči o lišću koje opada tako što koristi čulo dodira kako bi osetilo koliko je lišće krto.
3. Jezik umetnosti: Deca se podstiču da se izraze verbalno i uče da prepoznaju i da prate određena slova. To čini osnovu za kasnije učenje čitanja i pisanja.
4. Matematika i geometrija: Deca uče o brojevima uz pomoć ruku korišćenjem posebnih Montesori materijala, i tako savladavaju sabiranje, množenje i druge matematičke operacije sa lakoćom i radošću.
Peta oblast koju ne treba zanemariti i kojoj se takođe posvećuje pažnja je učenje o muzici, umetnosti, životinjama, geografiji...
Lepo zvuci ne kazem,ali sam skepticna da zbog ukljucenja dece u obaveznu edukaciju po necijim standardima dete gubi pravo na pravu edukaciju o zivotu!
Dete vam ove godine polazi u prvi razred i već vas hvata panika? Opravdano! Odnos prema učenju koji postavi u osnovnoj školi odrediće da li će biti uspešno ili ispod proseka, pokazuju istraživanja. Zapravo, prva četiri razreda su najvažnija, a evo i zašto.
Postoji značajna razlika u uspehu između dece koja su pohađala dobru osnovnu školu i one koja su išla u lošiju, pokazuje istraživanje Instituta za edukaciju, koje prenosi Gardijan.
Jednostavno: dobra osnovna škola je temelj bez koga se ne može uspeti.
Ovo istraživanje je pratilo više od 3.000 dece od trenutka kada su počeli obrazovanje do petog razreda osnovne škole. Rezultati su nedvosmisleno pokazali da dobro obrazovanje u periodu od 6. do 11. godine ima veći uticaj na kasniji akademski napredak nego genetsko nasleđe ili pol. U osnovnoj školi kvalitet nastave direktno utiče na socijalno ponašanje i intelektualni razvoj dece, tvrde istraživači.
Deca koja pohađaju bolju osnovnu školu pokazuju bolje rezultate i napredak u drugoj ključnoj fazi (nakon 11. godine) nego deca sa sličnim karakteristikama koja su pohađala manje efikasnu školu, rekli su istraživači.
– u nižim razredima osnovne škole postavljaju se temelji, stvara navika i razvija ljubav i pozitivan odnos prema školi, učenju i profesionalnom razvoju uopšte; tada se razvija sklonost ka celoživotnom usavršavanju, dok se greške i propusti nastali u osnovnoj školi kasnije mnogo teže ispravljaju;
– godišnji napredak u učenju koji se ostvari u ovom periodu daleko je veći nego napredak u svim kasnijim godinama;
– činjenica da li je dete naučilo da čita tečno i sa razumevanjem do trećeg razreda predstavlja jasnu predikciju njegovog školskog i profesionalnog uspeha u budućnosti;
– deca u slabijim školama su do trećeg razreda u tolikom zaostatku za svojim vršnjacima iz boljih škola da ih nikada ne sustignu;
– pohađanje dobre osnovne škole ima većeg uticaja na detetov uspeh u budućnosti od njegovog porekla ili pola.
Iako će mnogi roditelji lakše izdvojiti novac za privatnu srednju školu ili fakultet, smatrajući da je osnovna škola manje važna jer su deca tada mala, to je najveća greška koju mogu da naprave. Pravo vreme da brinete o obrazovanju svog deteta upravo je upis u prvi razred osnovne škole. Novac koji investirate u osnovnoškolsko obrazovanje vašem detetu vratiće se višestruko, kroz uspešnu budućnost.
Pored toga, za razliku od državnih škola, koje su dužne da upišu učenike sa određene teritorije bez obzira na shvatanja, vaspitanje i poreklo, u privatnu školu dolaze deca roditelja koji se slažu sa principima škole.
E o tome vam upravo pricam. dok dete bude samo sposobno da percipira svet oko sebe, roditelji su vec naneli nepopravljivu stetu.
Mozda gresim, sto bi bilo zaista dobro, ali to jednostrano usmeravanje ka nekom krajnjem cilju koju diktiraju svetski mocnici zapakovano je zaista u ogromnu 'brigu' za vase dete. Oni se vise brinu za vase dete nego vi.
Zato su mu odredili obrazovanje dok je jos u stomaku, pa nadalje. Zato su mu tehnologiju usadili jos od druge trece godine zivota. Zato mu ispiraju mozak crtacima. A mi verujemo da cemo najbolje uciniti za svoje dete ako ima dadilju, privatne jaslice, privatan vrtic, privatnu osnovnu skolu, zatim srednju skolu, fakultet.
U Savremenoj osnovnoj školi već prilikom testiranja za upis započinje proces kreiranja personalizovanog programa prema potrebama i afinitetima deteta, koje na taj način ima najbolje uslove za razvoj svog punog potencijala. Zato roditelji, dok je dete na testiranju, popunjavaju upitnik o psihofizičkom statusu deteta, koji predstavlja adekvatnu dopunu testa zrelosti i omogućava da se nastava prilagodi učeniku.Pored toga, u zavisnosti od interesovanja deteta, možete izabrati Nacionalni ili Kombinovani program, za školovanje na srpskom i/ili engleskom jeziku.
Savremena osnovna škola je upravo primer Future Ready osnovne škole na našim prostorima i kao takva u potpunosti priprema dete za život u 21. veku. Kroz primenu najsavremene tehnologije u realizaciji nastave, negujući pritom konstantnu saradnju i komunikaciju sa roditeljima školaraca, svako dete, osim što ima adekvatne osnove za nastavak profesionalnog razvoja, stasava u stabilnu ličnost.
Pored toga što če učiti i završavati svoje školske obaveze, vaše dete će u Savremenoj osnovnoj školi imati priliku i da se bavi sportom, usavršava strani jezik i učestvuje u raznovrsnim sekcijama i aktivnostima pre i posle nastave. Takođe, u Savremenoj osnovnoj školi svakom detetu se pristupa tako da kroz igru i zabavu ulazi u IT svet, čime se direktno podstiču kritičko razmišljanje i upornost u rešavanju kako jednostavnih, tako i složenih izazova u modernom svetu.
PRIZNAJTE DA NJIHOV PROGRAM ( JAVNI) ZVUCI PREDOBRO I NARAVNO DA STE LAKA META JER JE I VAMA ISPRAN MOZAK. OBECANJE DA CE OD VASEG DETETA NAPRAVITI PAMETNU, KREATIVNU I SPOSOBNU OSOBU! I VI VERUJETE  U TO?!
ALI KO SAM JA DA SUDIM NOVOM SVETSKOM PORETKU???

STA MOZEMO I STA HOCEMO

DA LI MOZEMO SVE KAD HOCEMO ILI HOCEMO SVE KAD MOZEMO? JOS JEDNO APSURDNO PITANJE. JER KAD RAZMISLIMO STA JE SUSTINA DOLAZIMO DO ZAKLJUCKA DA SE ZA PRAVE STVARI TREBA POTRUDITI, A KAD NAM SE NESTO SAMO NAMECE UZIMAMO BEZ PITANJA I RAZMISLJANJA? I STA JE ONDA BOLJE? TRI MLADA COVEKA KOD SUDIJE ZA PREKRSAJE -PREPOZNAVANJE?!
Unutrašnje bogatstvo (pozitivna razmišljanja) 
Fizičko bogatstvo ( zdravlje je naše bogatstvo) 
Porodično i društveno bogatstvo (ljudima kojima verujemo) 
Bogatstvo u karijeri – izuzetno je važno kada dostignemo nivo u svom poslu, osećamo zadovoljstvo zbog dobro obavljenog posla. I na kraju: 
Ekonomsko bogatstvo nije najbitinije, ali je važno. Omogućava da živimo u lepoj kući, da idemo na letovanje. Što više novca zaradimo više možemo da podelimo.
Mi smo kreativni ljudi koji moraju stalno da rade i stvaraju, da bi osetili radost i bitne elemente pravog bogatstva. Zbog toga bi navela i uticajno bogatstvo.
Pozitivno razmisljanje je veoma tesko sprovesti u delo. Svi znamo da treba da budemo pozitivni,medjutim stvarnost nas tera da budemo vise negativni. Uspemo li u tome da preovladava pozitivnost u nasim razmisljanjima dolazimo do toga da mozemo sve sto hocemo ,a to je i cilj   zar ne? 
Zdravlje, zdrava ishrana, hodanje  je nesto sto mozemo da probamo da ostvarimo svaki dan, usprkos cinjenici da mozda sve to ipak nije do nas.
Sve manje je ljudi u koje mozemo da se pouzdamo, pa onda hajde da onim ljudima kojima smo ipak poklonili svoje poverenje zaista verujemo i da se oslonimo na njih, i da im za uzvrat poklonimo i mogucnost da se uvek oslone na nas. Neprocenjivo. Tesko,ali neprocenjivo.
Karijera je svakako ono sto nas odredjuje u zivotu. Uspesna karijera mnogo govori o nama. Mi hocemo i zelimo da uspemo je osnovni motiv svih ljudi. Ne moze se uspeh postici bez mnogo truda, ali je vredan toga svakako.Usko povezano sa ovim je svakako finansijska podloga naseg uspeha. Nikada u ovom potrosackom drustvu nemojte da pomislite da novac nije vazan. Jeste! I ne treba se stideti toga, niti zatvarati oci pred istinom da se novcem zaista kupuje sve!
 Uticajno bogatstvo je kategorija koja opisuje moc usled  ogromnog finansijskog stanja. Noc jednako novac! 
Dakle utvrdili smo da ako hocemo bilo koje od ovih bogatstava moramo se zaista potruditi. Laka  i brza lova nisu u mojoj prici. Iskljucivo uspeh svojim znanjem , trudom i upornoscu. 
A sta se nudi sa druge strane?
Ljudima koji nisu ni po cemu vredni toga gura se bogatstvo (sve navedene kategorije) koje oni bez pitanja uzimaju jer mogu! I tu nastaje apsurd nasih zivota.
Oni zaista imaju pozitivna razmisljanja jer su toliko glupi i plitki da ne shvataju realnost u kojoj zivimo. I zbog toga su beskrajno srecni!
Imaju zbog toga i srece sa zdravljem jer su zdravi zbog toga sto ih ne prozdire stres i svakodnevna briga.
Ne veruju uopste ljudima. Iskljucivo svojim potrebama. Te ljude iskoriscavaju da bi ostvarili sve sto zele. I tu imaju srece jer im upravo zbog takvog stava svi daju ne zasluzeno!
Karijera im nije bitna, ali kao poltroni uspevaju ono sto vredni i pametni ne mogu. I dobijaju bolja radna mesta i finasije ....
Sad oko moci ima malo problema, jer iako imaju finasije uvek su u senci onih koji ih finansiraju. Ali njima to ne smeta. Uzimaju sve sto mogu i sto im se pruza.
Mozda bi kao neki primer mogla da posluzi i prica mog virtualnog druga Milosa  otrojici mladica koji se srecu kod sudije za prekrsaje ( nisu se videli od obdanista).

Prekršajne radnje mogu biti raznovrsne i kao takve mogu biti sadržane u raznim propisima (zakonima, odlukama i dr. – na primer remećenje javnog reda i mira, zakon o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima, zakonima koji regulišu prava potrošača, zakonima koji regulišu promet roba i usluga, odluka o držanju životinja … i dr.).

Javni red i mir remeti onaj ko:
svađom ili vikom remeti javni red i mir, ili svojim ponašanjem ugrožava bezbednost građana,ugrožava sigurnost drugog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog ili njemu bliskog lica ili vređanjem ili vršenjem nasilja nad drugim, izazivanjem tuče ili učestvovanjem u njoj, ugrožava spokojstvo građana ili remeti javni red i mir.

Ako neko jednom od navedenih radnji remeti vaš mir i spokojstvo, vi možete protiv izvršioca podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ili obavestiti policiju i insistirati da oni pokrenu postupak.

Navedena ponašanja su okarakterisana kao prekršaj s obzirom da svako ima pravo na ličnu i imovinsku sigurnost, mir, spokojstvo, privatni život i slobodu kretanja, očuvanje javnog morala i ljudskog dostojanstva.

Prvi mladic je potpuno nezainteresovan za pracenje desavanja u drustvu - materijalno obezbedjen (zivi mami i tati na grbaci i ima oko 35 godina),

Drugi prepoznaje dobrobit samo ako mu je servirana na tanjiru - jos jedan parazit od 35 godina ,slabijeg imovnog stanja, ali suvise lenj da nesto menja,

Treci njihov vrsnjak naravno, radi od zavrsetka srednje skole, bori se za sebe i druge,vecno na protestima i setnjama.Slabog finansijskog stanja, ali jos uvek veruje u snove i ideale.

Njihovi prekrsaji se razlikuju samo ako gledamo povrsno inace su u sustini isti. Da ih sutkinja nije ostavila da cekaju isped jer je imala vazniji dogadjaj (postala je baba) nikada se ne bi sreli, ni razmenili pricu osvojim zivotima.Njen izostanak bio je prava provokacija, te su se momci na vrlo cudnom mestu postarali za novi prekrsaj ,sve zbog price koja je tema ovog bloga.

 I ONDA SE COVEK ZAISTA ZAPITA: ZASTO IDE PRAVIM PUTEM KAD SE BEZ PO MUKE MOZE SVE DOBITI?
MOJ ODGOVOR JE JEDAN JEDINI. TAKO  SAM VASPITALA I DECU KAO I SEBE(MADA SE SAD CESTO PITAM DA LI JE TO GRESKA) - SAMO SVOJIM RADOM I TRUDOM MOZES DOBITI SVE STO HOCES! AKO TI SE SVE DAJE I PRUZA POSTACES PARAZIT I LOSE LJUDSKO BICE.
A NAJGORE OD SVEGA JE STO CE VECINA NAS UZETI ONO STO MU SE PRUZA BEZ TRUDA!

BITI IZDRZAVAN I OBRNUTO

BITI IZDRZAVAN ILI IZDRZAVATI NEKOG PITANJE JE SAD? I CEO OVAJ TEKST SE ODNOSI SAMO NA PARTNERSKE ODNOSE - BRACNE, VANBRACNE - PRECIZNO  RECENO SVE LJUBAVNE VEZE!
Idealno je naravno da oboje budu ravnopravni sto se finansija tice ( i svega ostalog), ali su u fokusu sad samo finansije. Znaci podela placanja  racuna  i  troskova 50:50. Dobro je i ako ima malo odstupanja ako su obe strane saglasne. Ali sta ako jedan partner nema nikakve prihode? Ko je tu zrtva? I da li je onome sto nema prihode bas sve okej?
Pocnimo opet od ljubavi koja je "slepa" na pocetku veze. Primecujete vi da ste onaj sto uvek sve placa, ali to vam ne smeta jer vam je jako stalo do te osobe ( zato ste i s njom naravno). Medjutim, veza se "popela" na  "visi nivo" te ste odlucili da zivite zajedno. I tu sad stvarno dobijate pravu sliku vase veze. Vi na posao, u prodavncu i u postu i banku, a on ili ona  vam se pridruzuju na obrocima ili u zajednickom provodu.  I opet na pocetku zivite u euforiji jer ste ispunili svoju zelju da zivite zajedno sa nekim koga volite. A onda pocnete da razmisljate da li je to samo privremeno stanje stvari ( privremena besposlenost) ili je to partnerov nacin zivota? I pocinjete da se brinete. I to sa potpunim pravom. Jer zajednicki zivot nikako ne treba da ima "zrtvu" i "parazita". Osecate i dalje ljubav ,ali se sve vise pitate da li treba da budete jedina osoba koja donosi novac u kucu? Novcem se moze dosta toga kupiti i znate i sami ne bas sve. Kupujete moc u drustvu ,na poslu ali  i u vezi, jer sebi dajete pravo obzirom da jedino vi zaradjujete na postavljanje uslova. Od toga sta ce se kupovati, pa do toga da li ce se i gde ici i sa kim i ostalo...I to vam prija hteli vi to ili ne da priznate. Jeste da radim po ceo dan, ali ja sam taj ili ta koja diktira pravila igre u kuci (vezi). Ali verovali ili ne i to vremenom dosadi pa vam onaj "parazit' sto se besposlen vuce po kuci pocinje da "ide na zivce" dok vam se ne smuci. Tu je onda svakako pocetak kraja veze, jer ce vam "parazit" naci argumente zasto je to tako, medjutim vama vise jednostavno nije stalo. S druge strane osoba koja pristane da bude izdrzavana ( tipa starleta ili zigolo) sigurno nece imati takvih problema u vezi kao malopredjasnji slucaj. Ovde se tacno zna ko sta daje i ko sta uzima. Greske nema. ali ako ste "parazit" u obicnom partnerskom odnosu sigurno vam nije lako. Mozda zaista ne mozete da nadjete posao, mozda vas ometa bolest, mozda vam apsolutno ne smeta sto ste "podredjeni" u vezi,mozda vam i jako smeta jer se ipak osecate povredjeni  i ponizeni ali ne znate kako da to promenite. To jest vi bi svakako svoja prava ,ali uz njih idu i obaveze.Pa ako zaista niste svojom krivicom taj sto mora da bude izdrzavan ne bila vam u kozi, jer zaista znam kako to izgleda. Sto rece moj prijatelj na Fejsu: Strava u ulici Brestova broj 5! A ako mozete da zaradjute, ali vam se cini mnogo lakse da to neko drugi radi umesto vas onda ne mozete i ne smete da se zalite. A vi koji ste "mocni"  i vredno i posteno radite ne dozvolite da budete izmanipulisani jer ce vam u jednom momentu biti zao i onog sto ga izdrzavate ,ali i sebe! I to se na kraju uvek i desi verujte mi!
TOLIKO PRIMERA IMA ZADNJIH GODINA ( BOGA MI  I DECENIJA) ZBOG FINANSIJSKE KRIZE OSTALO JE SVE VISE PORODICA U KOJIMA RADI SAMO JEDAN CLAN. U TIM PORODICAMA SU  I DECA  I STARE I BOLESNE OSOBE.  I PONAVLJAM DA OVAJ TEKST NIJE NAPISAN U VEZI NJIH I O NJIMA. OVDE JE PRICA SAMO O DVE  OSOBE KOJE ZELE ZAJEDNICKI ZIVOT. KAKAV CE BITI ZAVISI OD NJIH OBE, NIKAKO OD JEDNE. A NAJCESCE SE IPAK DESI DA JEDNA OSOBA POSTANE IZDRZAVANA A DRUGA DA JE IZDRZAVA - KAKO I ZASTO KO ZNA?