GENERACIJA ALFA

SPREMNI ILI NE - NOVE TEHNOLOGIJE SU TU! KAKO CEMO S NJIMA NE ZNAM,ALI ZATO ZNAM DA SE SVET VEC PROMENIO, A SRLJA KA JOS VECIM PROMENAMA KOJE CE OBICAN COVEK TESKO ISPRATITI!
Virtuelna i proširena stvarnost već su pronašle svoje mesto u industriji videoigara i taj bi trend trebalo nastaviti i u 2018. Uvođenje modernijeg odnosa između korisnika i tehnološkog uređaja podrazumeva uvođenje 3D projekcija i prepoznavanje pokreta, što će omogućiti još bolje prihvatanje i korišćenje ove tehnologije, ali i pokrenuti pitanje privatnosti i kibernetičke sigurnosti, o čemu takođe treba voditi računa. Moj omiljeni 3D stampac! Postojanje hakera je neophodno. Koriste ih sve vlade sirom sveta. Ipak, oni zasita "ulaze" nepozvani u vas zivot i cine ga "vidljivim" za druge. To zaista nije dobro,pa zato shvatite da kompjuter jeste dobra, najbolja stvar koju imamo ali na njemu nasa intima nema sta da trazi. Isto  ovo se odnosi i na mobilne telefone.
Autonomna vozila više nisu neka novina, ali teško da ćemo u skorije vreme gledati takva vozila na našim putevima. Brojne prepreke, kako one sigurnosne, tako i regulatorne, ograničavaju dalji razvoj takvog načina prevoza. Stručnjaci smatraju da će se proizvođači automobila više fokusirati na asistirani transport (onaj koji uključuje pomoć pri parkiranju, video prepoznavanje prepreka i upozorenja na nepoznate predmete ispred vozila), a autonomna vozila će morati da sačekaju još malo.kad smo preziveli UBER sve mozemo. Nekad je zaista veoma korisno kad je vas auto "pametan" i moze sam da odradi voznju ili parkiranje. Tu mi ovo napredna tehnologija uopste ne smeta.

Iako su roboti prisutni u industriji već godinama, još nisu pronašli svoje mesto u široj primeni. Međutim, poslednjih nekoliko godina povećana je potražnja za "kućnim" robotima, kao i njihovim sofisticiranijim verzijama izrađenim za vojsku i industriju. U 2018. godini moglo bi doći do veće upotrebe robota u medicini, medicinskoj nezi i drugim medicinskim granama. Dobro, roboti postavljaju dijagnozu vec neko vreme. Zasto ih onda ne bi koristili i za druge stvari u medicini ili za kucnu negu?


Upotreba  virtualne valute poput bitcoina i litecoina već su dobro poznate, a stručnjaci vjeruju da bi u 2018. mogle ući i u redovniju upotrebu. Osim što unose novosti na finansijskom tržištu, tehnologije koje se razvijaju u pozadini virtuelnih valuta mogle bi da podstaknu dalji razvoj kibernetičke sigurnosti i skladištenja podataka.
Kada se govori o tehnologiji nemoguće je ne spomenuti kibernetičku sigurnost i veštačku inteligenciju, ali ovog puta to je u kontekstu zajedničke borbe protiv kibernetičkog kriminala. Hakerski napadi i alati postaju sve sofisticiraniji i ljudima je jednostavno potrebna pomoć kako bi mogli da se odbrane. Očekuje se da će ljudi i dalje voditi glavnu reč jer ni veštačka inteligencija nije imuna na hakerske napade, ali bi mogla da pomogne u predviđanju gde će se napadi dogoditi i kako će se zaštititi.Hakeri jesu neophodni ,ali su i potencijalno veoma opasni. Narocito u svetu kriminala. Ponekad imaju mnogo vece znanje nego hakeri koji rade na "pravoj" strani zakona.
Pojaviće se aplikacije koje predviđaju šta želimo, a komunikacija korisnika i uređaja će sve više ličiti na komunikaciju dvoje ljudi uživo. Na primer, mobilni telefoni će praviti sve bolje fotografije, jer će sami predvideti šta i kako želimo da uslikamo. Znatno će se poboljšati uređivanje videa, pa ćemo snimati više "pokretnih slika" umesto statičnih fotografija.Pa da bre, covek i masina, realni i virtualni svet. Granica vise uopste ne postoji. Sve je to jedno isto.
Sta nedostaje ovom tekstu? Istina. Jer, noramo da shvatimo da nam uvek kazu samo onoliko koliko zele. A i to je mnogo za mozak obicnog coveka. Sigurna sam da mi znamo samo delic onoga sta sve moze tehnologija danas. Sta ce moci sutra ne smem ni da mislim.
NARAVNO DA KORISTIM TEHNOLOGIJU. I POSTAJEM ZAVISNA OD NJE. ALI NE KAZEM DA ME NE PLASI. I DA STREPIM STA CE BITI SA LJUDSKOM VRSTOM U JEDNOM MOMENTU. I KAKO CE MOJI  OMILJENI MILENIJALCI IGENRACIJE ALFA I X IZACI IZ  SVEA OVOG. KAO POBEDNICI ILI GUBITNICI?

GORE DOLE

GORE-DOLE! SVI NASI USPONI I PADOVI! KAKO USTATI NAKON PADA?

Da život nije lak, činjenica je sa kojom se susrećemo svakog dana. Pored čarolija ljubavi, prijateljstva, porodice – život je satkan od brojnih uspona i padova. Ono što ga čini interesantinim zapravo je njegova nepredvidljivost. Činjenica da čovek „ne za šta ima dok ne izgubi“ potvrđena je iskustvom koje smo svi mi imali jednom ili više puta u životu. Psiholozi tvrde, a to svi znamo iz svakodnovnog života, da se čovek lakše navikne na dobro nego na loše. Kada mu je dobro, lako zaboravlja prošlost i počinje da razmišlja u drugom pravcu.

Kada čovek nakon uspona doživi pad (posebno ako je uspeh trajao duže), on ga doživljava intenzivno kao da nikada nije živeo na način na koji će sada biti prinuđen da živi. Tada sebi postavlja pitanje: „Kako sam ja ranije živeo dok mi nije krenulo nabolje?“. Ovakvi slučajevi najčešće su povezani sa materijalnom stranom, koja je u isti mah i egzistencijalna, ali i sa ljubavlju, društvenim položajem, ugledom i sl. Na koji način će čovek preživeti pad – zavisi od njegove snage i načina na koji je razmišljao do tada.Toliko se plašimo od greške, da većna nas ukočeno stoji na jednom mestu, drži se za iluziju sigurnosti, i plašimo se da pustimo svoja ograničenja.. Po svaku cenu se trudimo da sve bude savršeno, idealni odgovorni, i ne dozvoljavamo sebi mogućnost da nekada skrenemo u slepu ulicu, da tu upoznamo svoje snage, veštine, sposobnosti, i da vidimo da i iz te ulice možemo da izađemo. Ali znajte da vam je dozvoljeno da padnete, dozvoljeno vam je da grešite, i dozvoljeno vam je da drugima pomognete da ustanu.Nije greh doneti pogrešnu odluku ili pasti. Doneli ste tu odluku i došli ste na taj put jer ste tu imali nešto vredno. Da, tu vas je sačekao neki poklon, novo iskustvo, nova spoznaja, raspali ste se, sastavili ste se ponovo, ojačali ste – puno toga se može desiti. I to znate samo vi. Ko šta kaže, ili kako god to izgledalo sa strane, vi znate zašto vam je taj put služio, i znate da ga niste prošli bez razloga..
Jedina sigurna stvar u našem životu, jesu promene. I najbolja stvar koju možemo da uradimo jeste da prepoznamo u sebi tu sposobnost, snagu, veru, ljubav, hrabrost da kada nas život prisiljava na te promene da znamo da smo spremni na njih. Spremni smo da skočimo. Ako treba da skočimo u nepoznato, jer ako ne skočimo a svet oko nas se svakako ruši, ostajemo zarobljeni u tim ruševinama. A to svakako ne želimo. Ili?
Dozvoljeno vam je da padnete, jer ako ste pali, to znači da ste krenuli. Napravili ste korak, čak i onda ako taj korak nije ispao onakav kakvog ste ga zamišljali. Naredni korak neka onda bude drugačiji, sa drugim ljudima, u drugo vreme. Tamo gde osećate da trebate da budete, budite sigurni da tamo imate zadatak. Uvek, ali uvek će biti ljudi koji će sumnjati u vas, koji će govoriti da vi to ne možete. Pitanje je samo da li ćete ih poslušati, i ostati ležati, ili ćete ustati, obrisati prašinu sa svojih kolena i napraviti naredni korak. I da znate da nećete proći bez pada. Uštedećete vremena sebi, ako to spoznate. Ali dobra vest je da ćete nakon svakog pada lakše ustati. Iskusniji, jači, hrabriji, odlučniji. Sa još jednim iskustvom iza sebe. I potpuno je u redu. Život je takav. Sa usponima i padovima.
Taj pad govori dosta o vama. A kako drugi reaguju na to, to govori o njima. Jer da, možete doj osobi olakšati ili otežati ustajanje nakon pada. Ali sigurna sam da znate kakav je to osećaj kada nakon pada se nađe neka ruka koja vam pomaže u tome da što pre ustanete.Ustaju i suočavaju se sa svojim protivnikom, ali se sećaju bola koji su pretrpeli i ne žele da ga ponovo dožive.Njihov prethodni poraz znači da ovoga puta moraju da pobede, jer ne žele da prežive isti bol dva puta.Ako ovoga puta ne odnesu pobedu, odneće je sledeći put. Ukoliko ne tada, onda nešto kasnije. Bitno je ponovo ustati i biti na nogama.Samo onaj ko odustane, pobeđen je. Svi ostali su pobednici.
Mozda ce vam se sad uciniti da ova prica o carskom rezu nema nikakve veze sa temom. Poverujte. Ima i te kako!Cetiri puta sam isla na carski rez i to svojom odlukom da hocu cetvoro dece i sada imam dva sina i dve cerke. Prvi korak koji napravite posle carskog reza ravan je prvom koraku na Mesecu. I zato razmislite, shvatite i prihvatite da vas pad mora uciniti jacim. Da kada ustanete posle pada kao sto majku ceka zeljeno dete vas ceka novi pocetak. Istina, svaki novi pocetak je tezak,ali je vredan toga.
NEMOJTE OCEKIVATI OD LAJFKOUCA ILI BILO KOGA DA VAM POMOGNE. POMOGNITE SAMI SEBI. JER ZIVOT JE ZAPRAVO KONSTANTNA BORBA. SA SAMIM SOBOM I SA PROTIVNICIMA. NEKAD CETE BITI GORE, A NEKAD DOLE. NEMOJTE SPAVATI NA LOVORIKAMA. UVEK BUDITE SPREMNI NA PAD! A KAD PADNETE ODMAH USTANITE I BORITE SE DALJE.

MAJMUN ILI KIBORG

NE MOGU ZAISTA! OPET PRVI MAJ- PRAZNIK RADA1 I SVE TE PRICE O RADU  I COVEKU1 I KAKO JE RAD STVORIO COVEKA I KAKO SAD MASINE OTIMAJU POSAO ( CITAJ RAD) COVEKU! I KAKO CE SE SADA OPET COVEK PRETVORITI U MAJMUNA ILI KIBORGA ILI....

Prvi primati (majmuni i ljudi) razvili su se ubrzo pošto su izumrli dinosaurusi. Mnogi su uskoro počeli da žive u grupama, što znači da su morali da funkcionišu u složenoj mreži prijateljskih, hijerarhijskih i protivničkih odnosa. Shodno tome, život u grupi je verovatno uticao na konstantno povećanje mentalnih sposobnosti.Ljudi, šimpanze i gorile su potomci nepoznate izumrle vrste majmuna, kod koje se ubrzano razvijao gen RNF213. Veruje se da je ovaj gen uticao na širenje karotidne arterije i ubrzan dotok krvi u mozak.
Naši preci su se pre sedam miliona godina odvojili od svojih rođaka sličnih šimpanzama. U početku su ličili na njih, ali su se u njihovim ćelijama događale promene. Posle odvajanja, geni ASPM i ARHGAP11B počeli su da se menjaju, kao i segment genoma nazvan HAR1. Nije poznato kakve je to posledice imalo, ali se zna da HAR1 i ARHGAP11B učestvuju u rastu cerebralnog korteksa, tj. moždane kore.
Kada se čovek odvojio od majmuna, mutirala su dva gena. SLC2A1 i SLC2A koji grade proteine koji transportuju glukozu do ćelija i iz njih. Pretpostavlja se da su oni, umesto u mišiće, transportovali glukozu u mozak ranih hominina. Šećer je obezbeđivao dodatnu energiju i time uticao na rast mozga.
Naše šake su neobično spretne, što nam je omogućilo da proizvodimo kameno oruđe i pišemo. Za to je, delimično, zaslužan deo DNK nazvan HACNS1, koji se brzo razvio kada su se naši preci odvojili od predaka šimpanzi.U poređenju s drugim primatima, ljudi teže žvaću, jer imaju slabe vilice, što je verovatno posledica mutacije gena MYH16, koji kontroliše proizvodnju mišića. Ta mutacija se desila između 5,3 i 2,4 miliona godina, a manja vilica je oslobodila prostor za širenje mozga.
Naši najstariji majmunoliki preci uglavnom su se hranili plodovima, ali kasnije su se izdvojile vrste poput australopitekusa, koje su pored raznih vrsta biljaka jele i meso. Više mesa značilo je više kalorija i manje vremena utrošenog na žvakanje.
Ljudi gotovo da nemaju dlaka na telu, a promena se desila pre 3-4 miliona godina. Zna se da su u to vreme nastale stidne vaši, koje su mogle da nas napadnu samo pošto smo ostali bez ostalih dlaka na koži. Izložena suncu, koža nam je potamnela. Posle toga, svi naši preci su bili tamnoputi, sve dok neki savremeniji ljudi nisu napustili tropske predele.Gen SRGAP2 se tri puta udvostručio, a kao posledica toga, naši preci su imali više kopija ovog gena, od kojih su se neke nezavisno razvijale. Ispostavilo se da je jedna od mutiranih kopija bila bolja od originala, a naučnici veruju da je ona uticala na neurone da stvaraju više produžetaka i uspostavljaju više veza.Savremeni ljudi pripadaju rodu homo. Najstariji poznat pripadnik ovog roda je homo fosil, otkriven u Etiopiji, koji potiče iz perioda pre 2,8 miliona godina. Prva vrsta roda homo verovatno je homo habilis, mada su naučnici podeljeni po tom pitanju. U poređenju sa svojim precima, novi hominini imali su mnogo veći mozak.Svi hominidi u vokalnom traktu imaju šupljine ispunjene vazduhom, koje im omogućavaju da ispuštaju glasne zvuke nalik na riku. Ljudi ih nemaju, zato što bi te šupljine sprečile da izgovaraju različite vokale. Naši preci su ih verovatno izgubili pre nego što smo se odvojili od naših srodnika neandertalaca, što navodi na zaključak da su i oni imali sposobnost govora.Mutacija gena FOXP2 kod nekih ljudi otežava izgovor i učenje gramatike, što navodi na zaključak da je upravo ovaj gen bio od ključnog značaja za razvoj sposobnosti učenja i korišćenja jezika. Orson Vels je u svom filmu o evoluciji coveka (tada jos pod uticajem teorije Carlsa Darvina koju smo svi ucili sve do skoro) prikazao majmune koji su poceli da "rade" prvo naravno uzdizanje na dve noge, berba voca sa drveta, grana drveta kao oruzje da se tuce drugi covek ili ubije zivotinja i tako dalje. Danas se smatra da su majmuni  i ljudi imali  istog pretka i da nije bilo nikakvog pretvaranja majmuna u coveka pod uticajem"rada". Da je tako mnogi bi danas koliko rade postali majmuni ( ili se bar tako osecaju).Ko radi ne boji se gladi.U danasnjem drustvu ova poslovica ima sve manje istinitosti u svom znacenju. Jer, danas koliko god da radis nisi 100% zasticen od gladi. Ili otkaz ili mala plata - a potrosacko drustvo je tu oko nas- i za sve je potreban novac. I naravno dzaba su se borili za taj 1.maj- praznik rada - kad je danas  covek jos vise eksploatisan nego tada. Kada je covek danas rob svom "gazdi" i mora da cuti i radi sta god mu se kaze da bi sacuvao posao. Težak je teret nemati šta da se radi.Ukoliko verno radite osam sati dnevno mogli biste postati i šef, pa raditi i dvanaest sati dnevno.Čovek je stvorio mašinu, ali mašina je zarobila čoveka i čovek radi, a ne živi više.
I sad dolazimo do dela kada masine sve vise zamenjuju ljude. Ako ta evolucija zaista postoji sta ce onda biti sa ljudskom vrstom kad vise ne bude radila nista - nego samo sedela ili  spavala? Da li cemo se vratiti u majmunoliki oblik ili cak zavrsiti kao amebe, a masine koje smo mi stvorili zavladace svetom?

Još pre više od 100 godina veliki broj radnika ostao je bez posla zbog mašina, a taj trend se i danas nastavlja. Što više tehnologija bude napredovala a roboti postajali razvijeniji, to će sve manje zanimanja biti rezervisano isključivo za ljude.

Stručnjaci su napravili vodič koji u obzir uzima veliki broj faktora i karakteristika i na osnovu njih predviđa u kojim zanimanjima će roboti potpuno zameniti ljude.

Montažeri električne opreme, poštari, zlatari i kujundžije, kuvari u restoranima, radnici koji rade na finoj obradi i poliranju, radnici na kasama, knjigovođe, sekretarice, manekenke, vozači, analitičari koji odobravaju kredite, drvoseče i radnici na bušotinama, kopovima, radnici za parkiranje, službenici za nabavke, sportske sudije, šatlerski radnici, kreditni službenici, osobe koje rade na podešavanju i baždarenju mernih uređaja, poreski radnici i oni u pozivnim centrima.Gore navedena zanimanja sva imaju iznad 95 odsto šansi da budu automatizovana u narednih 20 godina, odnosno da roboti potpuno zamene ljude na tim poljima.
Poznata dosetka kaže da su u životu jedino izvesni smrt i plaćanje poreza. Ipak, filmske vizije naše budućnosti u kojoj roboti rade većinu stvari – što se već u dobroj meri ostvaruje, iako roboti možda još nisu androidi – nije predvidela plaćanje poreza na njih. Nema filma naučne fantastike u kojoj robot plaća porez jer postoji i obavlja zadatke.
Pitanje poreza na robote, međutim, nije puki futurizam i zabava dokonih. Često se citira studija Univerziteta Oksford iz 2013. godine u kojoj su Karl Fraj i Majkl Ozborn sumorno predvideli da se tokom naredne dve decenije oko 50 odsto radnih mesta u Sjedinjenim Državama nalazi pod „visokim rizikom“ od nestanka – moći će da ih obavljaju računari i mašine.
Pitanje je dakle jednostavno: ako digitalizacija i robotizacija čine ljudski rad izlišnim te ostavljaju sve više ljudi bez posla – ko će plaćati poreze? Od čega će se puniti zajednička kasica-prasica zvana budžet? Od čega isplaćivati socijalna davanja za one koji se, neoliberalnim rečnikom rečenom, nisu snašli u digitalnoj revoluciji?
U maju prošle godine je Evropski parlament izneo inicijativu prema kojoj bi robote trebalo zavesti kao „elektronske osobe“ čiji bi vlasnici – oni koji ubiru profite na osnovu robotskog rada – morali da plaćaju porez kao što za ljude od krvi i mesa plaćaju poreze i doprinose. Iako su planovi u februaru odbačeni, ostao je zahtev parlamenta da EU detaljno reguliše upotrebu robota u sve većem broju oblasti.
Pre nekoliko meseci je osnivač Majkrosofta Bil Gejts izričito podržao ideju oporezivanja automatizovanog rada koji obavljaju mašine, rekavši da je tako nešto neizbežno. Poslednjih dana smo svedočili raspravi dvojice haj-tek milijardera Elona Maska i Marka Zakerberga jer je ovaj prvi izneo bojazan da veštačka inteligencija predstavlja pretnju po čovečanstvo.
Mnogi podsećaju da rasprave zapravo nisu ništa novo – slične su pratile i uvođenje tkanja uz pomoć letećeg čunka ili parne mašine. Tehnološki napredak uvek je imao ogroman uticaj na tržište rada, a čitavi su poslovi nestajali – poznaje li neko od nas nekog čiji je posao da loži mašinu u lokomotivi?
Neki ekonomisti zato ne vide ništa zlo u automatizaciji, naprotiv, to bi moglo da neslućeno poveća efikasnost pa i kolektivno bogatstvo. Stoga bi porez na robote mogao da se iskoristi za „bezuslovni osnovni prihod“ – koncept u kojem se svakome garantuje određena suma novca bez obzira da li radi ili ne, šta je po obrazovanju i slično. Tako nešto se trenutno testira u Finskoj.Dok Bil Gejts smatra da je napametnije usporiti proces automatizacije dok vlade ne smisle adekvatne „prelazne programe“ u pogledu socijalnih posledica automatizacije, drugi upozoravaju da bi porez na robote upravo bio najveća prepreka tehnološkom napretku.Ukratko, pitanje da li treba ili ne treba ubirati dažbinu na upotrebu robota ostavlja se za dalju budućnost – kada konačno bude jasno da li digitalizacija vodi nekom apokaliptičnom scenariju nezaposlenosti kakav se skicira u studiji Oksforda ili u filmovima naučne fantastike.
 Tastatura i miš pripadaju jučerašnjici. Kompjuteri će ljude razumeti na osnovu govora i gestova, a “Majkrosoft”, “Gugl” i “Epl” sa svojim proizvodima izlaze i na masovno tržište.Endrjuz je koordinator Majkrosoftovog tima za razvoj prototipa, a ova priča za laku noć predstavlja igru kroz koju se približava ouzbiljnoj revoluciji interfejsa koju ovaj IT koncern trenutno planira za svoje korisnike: kompjuteri i ljudi će se u buduće bolje razumeti, bez posredovanja tastature i miša.
Umesto toga, tehnika će kontinuirano prepoznavati potrebe korisnika, na osnovu govora, gestova i držanja tela.

Radna soba sa ogromnim kompjuterskim ekranom predstavljaće deo prototipskog stambenog i radnog okruženja, u kome će se kompjuteri prilagođavati ljudima umesto da očekuju da im ovi daju zadatke.
Polaznu tačku ove revolucije predstavljao je X-box, i njegov uređaj “Kinekt”.
Najnovija verzija ovog sistema, konzola X-Box-one, koju je “Majkrosoft predstavio u maju, a kameru visoke definicije u stanju je da prepozna ne samo grube pokrete ruku, već i trzaje pojedinačnih prstiju, da vidi u mraku, da prepoznaje lice korisnika i da po izrazu lica donese zaključak o njegovom raspoloženju.
U stanju je da razlikuje više aktera, pa čak i da izmeri puls, a takođe i da skenira složene uređaje kao što je 3D laserski skener i da obradi njihov trodimenzionalni odraz u digitalnom svetu.
Ovaj uređaj se još uvek prodaje uz X-box, ali ubuduće će igrati centralnu ulogu u interkciji korisnika sa kompjuterom kakvu “Majkrosoft” zamišlja. “Kinektova“ tri oka trepere odasvud: iz ramova za slike, digitalnih radnih površina, pa čak i kuhinjskih uređaja.

Princip se zove “prirodni korisnički interfejs”, a ideja je da sa svojim kompjuterima stupamo u interakciju kao sa ljudima, preko multimodelarnih podataka, govorom i gestovima, uz uključivanje svog okruženja. Drugim rečima, kompjuteri će, poput ljudi, prepozanvati kontekst, pa čak i raspoloženje sagovornika, a u eksperimentalnoj fazi je i projekt koji svaku površinu pretvara u ogroman tačskrin, tako da klasični interfejs više neče biti ni potreban.
Ni konkurencija ne miruje, pa tako “Epl” radi na kompjuteru čiji uzor predstavlja vizija Stenlija Kjubrika: sveprisutnom, pričljivom, uvek svesnom raspolozenja i zivotne situacije korisnikaPionirsku verziju sličnog uređaja “Epl” je izbacio 2011, sa svojim “Digitalnim asistentom Siri”, sa kojim se komunicira uglavnom gestovima i glasom, a nastavak predstavlja “OK Glas”.
Ovaj “vrli novi svet”, je međutim, još i pre sadašnje afere sa špijunažom počeo ozbiljno da zabrinjava stručnjake za zaštitu podataka.

Već i Kjubrikov film slika mračnu verziju sveta u kom svezanjući kompjuter zloupotrebljava svoju moć.
Po njima, Xbox konzola za igru i trajno uključena Kinekt kamera predstavljaju, naime, “savršen uređaj za nadzor”. Proizvođači uveravaju da kamere i mikrofone ne zloupotrebljavaju za špijunažu preko interneta, u sopstvene ili državne svrhe, ali pitanje je - može li im se verovati?
I NA KRAJU DANAS NA PRAZNIK RADA STA MOZEMO DA ZAKLJUCIMO? VIRTUALNI SVET, IZUZETNO NAPREDNA TEHNOLOGIJA POTISNUCE RAD COVEKA ILI GA POTPUNO PREUZETI. COVEK CE POSTATI BESKORISAN U PROIZVODNJI ILI BILO KAKVOM RADU. I ONDA AKO JE IPAK TAJ RAD STVORIO COVEKA , A COVEK STVORIO MASINE KOJE CE MU ODUZETI ONO STO GA JE STVORILO U STA CE SE ONDA COVEK PRETVORITI NAJPRE U MAJMUNA ILI KIBORGA? SVE ZAVISI OD BRZINE EVOLUCIJE I TEHNOLOSKE REVOLUCIJE!!!!

LAMINARNO STRUJANJE

LAMINARNO STRUJANJE! DA LI JE MOGUCE DA ZIVIS U TAKVOM SVETU ,A DA NE POSTANES KAO ON? KAKO DA TE NE USISA?
Laminarno strujanje pojavljuje se kada fluid teče u paralelenim slojevima, bez miješanja slojeva. U dinamici fluida, laminarno strujanje je režim strujanja karakterističan po velikom momentu difuzije, niskom momentu konvekcije, pritisku i brzini koj ne zavisi od vremena. Suprotan je turbulentnom strujanju. Laički rečeno, laminarno strujanje je "glatko," dok je turbulentn "grubo."  I SAD KAKVE TO IMA VEZE SA NAMA?
Realan svet u kome zivimo cini sve protiv ove zakonitosti. Usisava te i tera da cinis sve ono sto inace ne bi. Zamislite recimo kad sipate melko u kafu da mleko ostane ne pomesano sa kafom. Dobro, to vam se ne bi svidelo, ali zamislite sebe da se "utapate" i uklapate u svet koji vam se uopste ne svidja. A radite to!Shvatam ja sve to. Nemoguce je "strcati" u svojoj okolini, ali vam to predstavlja ogorman stres. razmisljala sam dugo na ovu temu. Da li je uoste moguce ziveti u danasanjem svetu bez laminarnog strujanja. Ispada da nije. I to me cini veoma tuznom,ali i veoma ljutom. Covek kao socijalno bice mora da zivi sa ljudima. Nikako drugacije. I ti ljudi oko njega cine mnogo losih stvari ( i on sam to cini). Da bi kafa sa mlekom bila kompaktna mora da izbegne laminarno strujanje. Da bi se covek uklopio ( bio usisan u celokupno drustvo) mora da bude kao i ostali. I to  me uzasno nervira. Jer, razmislite malo ako ni jedan covek ( od 7 milijardi) nema otisak prsta kao vi sta to zapravo pokazuje? Istinu da smo svi razliciti i da ne mogu da nas jednostavno "umesaju" ili " usisaju". Pa ipak to se desava. Hajde sad samo zamislite kakav bi svet bio kad bi svako bio "svoj". Mozda vam sve ovo zvuci slududo ali kvantan fizika bas zato i postoji da na svoj nacin ucini da svaka cestica bude svoja i da postoji kao takva.
Gledajući univerzum sa biocentrične tačke gledišta, vreme i prostor su samo „oruđe našeg uma“. Takođe, smrt i ideja o besmrtnosti postoje na svetu bez prostornih ili vremenskih granica.
Slično tome, teoretski fizičari smatraju da postoji beskonačan broj univerzuma sa različitim varijacijama ljudi i situacija koje postoje simultano.
Kao primer, Lanca navodi Jangov eksperiment u kojem su naučnici posmatrali prolazak čestica svetlosti kroz dva proreza na prepreci - čestica se ponašala kao metak koji prolazi kroz jedan i drugi otvor. Međutim, ukoliko je naučnik ne posmatra, ona se ponaša kao talas. To znači da može proći kroz oba proreza u isto vreme.
To demonstrira da materija i energija mogu da imaju karakteristike i talasa i čestice, a da se ponašanje čestice menja u odnosu na percepciju i svest osobe koja je posmatra. Kvantni fizičari su ustanovili da su atomi građeni od vrtloga energije koji se stalno vrte i vibriraju, a svaki zrači svoj jedinstveni energetski potpis. Dakle, ako stvarno želimo posmatrati sebe i saznati šta smo, mi smo zapravo bića energije i vibracija koja zrače svoj jedinstveni energetski potpis – to je činjenica koju nam kvantna mehanika konstantno iznova potvrđuje. Mi smo puno više od onoga što percipiramo da jesmo i krajnje je vreme da počnemo gledati na sebe u tom svetlu.Ako bi promatrali sastav atoma mikroskopom videli bi male nevidljive tornadu slične vrtloge s beskonačnim brojem energetskih čestica koje se zovu kvarkovi i fotoni. Oni sačinjavaju strukturu atoma. Kada bi sve više i više fokusirali strukturu atoma na kraju ne bi videli ništa, promatrali bismo fizičku prazninu. Atomi nemaju fizičku strukturu, mi nemao fizičku strukturu, fizičke stvari stvarno nemaju nikakvu fizičku strukturu! Atomi su građeni od nevidljive energije a ne od opipljive tvari.
Vrlo zbunjujuće zar ne? Naše iskustvo nam govori da se naša stvarnost sastoji od fizičkih materijalnih stvari. Otkriće da svemir nije skup fizičkih delova kako predlaže Newton, nego je holistička isprepletenost nematerijalnih energetskih talasa, dolazi iz radova Alberta Einsteina, Maxa Plancka i Wernera Heisenberga.Temeljni zaključak nove fizike takođe priznaje da posmatrač stvara stvarnost. Kao posmatrači lično smo uključeni u stvaranje svoje vlastite stvarnosti. Naučnici su primorani priznati da je svemir umna konstrukcija.
  Ove informacije nam govore da se moramo probuditi i shvatiti da smo svi mi energija i zračimo jedinstveni energetski potpis. Osećaji i emocije imaju vitalnu ulogu, a kvantna fizika nam pomaže videti značaj onoga što svi mi osećamo. Ako svi u sebi nosimo osećaje ljubavi i mira to će sigurno imati uticaja i na spoljni svet te na to kako se drugi ljudi oko nas osjećaju.
To je centralno pitanje u kvantnoj mehanici i niko ne zna odgovor: Šta se stvarno dešava u superpoziciji - čudna okolnost u kojoj se čini da čestice postoje na dva ili više mjesta ili stanja odjednom? Sada, u predstojećem radu, tim istraživača iz Izraela i Japana predložio je eksperiment koji bi nam konačno mogao reći nešto sigurno o prirodi ovog zagonetnog fenomena.“Iako postoje različitosti, smatram da Budina filozofija i kvantna mehanika imaju slične poglede na svet. To možemo videti u ovim izvrsnim primerima ljudskog mišljenja. Bez obzira na divljenje koje osećamo prema tim velikim misliocima, ne smemo zaboraviti da su i oni bili ljudska bića, kao i mi.”analiozirao je Dalaj Lama. Izvrstan primer saglasja kvantne fizike i drevnih kultura jest činjenica da je Nikola Tesla bio inspirisan Vedskom filozofijom kad je razvijao svoje ideje energije nulte tačke. No, zašto je ovo važno? Važno je jer moderna fizika ukazuje na to da svest posmatrača oblikuje stvarnost. Način na koji mislimo i percipiramo može biti odgovoran i igrati važnu ulogu na fizički konstrukt kojeg vidimo svojim očima. Ako pogledamo svet i analiziramo ga na društvenom nivou, šta vidimo? Trenutno mase percipiraju svet kao mesto u kojem se rodiš, ideš u školu, plaćaš račune, podižeš porodicu i tražiš posao. No, mnogi ljudi na ovoj planeti ne mire se sa ovakvim načinom gledanja na svet. Već jako dugo percipiramo našu realnost na taj način, s vrlo malo informacija o tome šta se stvarno dešava na našem planetu i što se događa samom planetu. Ponekad se čini kao da smo robovi istrenirani da prihvatamo stvari takve kakve jesu, da ne pitamo šta se događa u svetu.Nekad smo znali da je Zemlja ravna, nekad smo znali da smo centar univerzuma i nekad smo znali da čovek ne može da leti. Kroz periode ljudske istorije, intelektualni autoriteti potvrđivali su svoju moć jednostavnom supresijom elemenata stvarnosti koji se jednostavno nisu uklapali u okvir prihvatljivog znanja. Zar smo imalo drugačiji danas? Jesmo li zaista promenili otvorenost prema stvarima koje se ne uklapaju u okvir? Moguće je da postoje koncepti naše stvarnosti koje tek moramo razumeti i ako otvorimo oči, možda ćemo primetiti da smo prevideli nešto značajno.”kaže Terje Toftenes.Smatram da je svijest osnova. Smatram da materija proizlazi iz svijesti. Ne možemo zaobići svijest. Sve o čemu govorimo, sve što zapravo postoji, zahtijeva svijest.” – Max Planck, teoretičar fizike koji je ustanovio kvantnu teoriju za koju je dobio Nobelovu nagradu za fiziku 1918. godine.
“Nemoguće je formulisati zakone kvantne mehanike, a da su potpuno konzistentni bez korištenja svijesti.” – Eugene Wigner, teoretičar fizike i matematičar, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1963. godine.
Tvrdnja da „svijest stvara stvarnost” otvara mnoga pitanja. Znači li to da mi kao individue (i na kolektivnom nivou jedne ljudske rase) možemo oblikovati, kreirati kakvu god stvarnost želimo za sebe? Znači li to da možemo proizvesti drugačiji stil života i privući neka iskustva? Događa li se to odmah? Treba li vremena? Kako da to učinimo?
Iako nismo u mogućnosti da odgovorimo na ta pitanja s apsolutnom naučnom tačnošću, znamo da na neki način postoji veza između svijesti i fizičkog materijalnog svijeta u nekom obliku. Takođe, ništa više ne znamo o tom odnosu, znamo da postoji i da ima neku važnost.
Trenutno mase percipiraju svijet kao mjesto u kojem se rodiš, ideš u školu, plaćaš račune, podižeš porodicu i tražiš posao. No, mnogi ljudi na ovoj planeti ne mire se s ovakvim načinom gledanja na svijet. Žele promjenu. Već jako dugo percipiramo našu realnost na taj način, s vrlo malo informacija o tome šta se stvarno događa na našoj planeti i što se događa samoj planeti. Ponekad se čini kao da smo robovi istrenirani da prihvatamo stvari takve kakve jesu, da ne pitamo šta se događa u svijetu te da marimo samo za sebe i sopstveni život. Kao što bi Noam Čomski rekao, naša svijest je proizvod. Ako nastavimo tako da prihvatamo stvarnost kao nešto takvo kakvo je, produžiće se taj način postojanja bez ikakvih promjena.
Kako bismo kreirali svoju stvarnost, naši se obrasci mišljenja i način percipiranja moraju promijeniti. Šta mijenja način na koji percipiramo stvarnost? Informacija. Kad usvojimo novu informaciju, mijenjamo način gledanja na svijet oko sebe te se kao rezultat i naša stvarnost mijenja, a počinjemo i da pokazujemo to novo iskustvo sagledavanjem šire perspektive. Naučnici raspravljaju možemo li da promijenimo i svoj fizički oblik i smatraju da smo sposobni za to. Ali to je proces koji zahtijeva puno vremena, nivoa i to je nešto što još ne razumijemo.
Vrlo važan zaključak ove nove fizike jeste ako faktori svijesti kreiraju našu stvarnost, to znači da promjena počinje u nama. Počinje s načinom na koji spoljni svijet gledamo unutrašnjim očima.
Naša percepcija svijeta mogla bi biti samo refleksija našeg unutrašnjeg svijeta, našeg stanja bića.
Upitajte se, jeste li srećni? Posmatrate li, percepirate i djelujete s mjesta ljubavi? S mjesta mržnje ili bijesa? S mjesta mira? Svi ti faktori povezani su s našom svijesti i posmatranjem pa imaju veliki značaj u kreiranju fizičkog svijeta kojeg ljudi kreiraju za sebe, zar ne?
Smatram da je ljudska rasa u procesu „buđenja” i „otvaranja” mnogim stvarima. Prema tome, naš se način gledanja na svijet i percipiranja uveliko mijenja. Ako želite da promijenite svijet, promijenite način na koji gledate stvari i te će se stvari promijeniti.

Njihov eksperiment, za koji istraživači kažu da bi mogao da se izvede u roku od nekoliko meseci, trebalo bi da omogući naučnicima da saznaju gde se objekat - u ovom slučaju čestica svjetlosti, koja se zove foton - zapravo nalazi kada se nalazi u superpoziciji. I istraživači predviđaju da će odgovor biti još nepoznatiji i šokantniji od "dva mjesta odjednom".Klasičan primjer superpozicije uključuje pucanje fotona kroz dva paralelna proreze na barijeri. Jedan od osnovnih aspekata kvantne mehanike jeste da sitne čestice mogu da se ponašaju kao talasi, tako da one koje prolaze kroz jedan prorez "mješaju" u one koji prolaze kroz drugi, njihovi valovi ili povećavaju ili poništavaju jedni druge kako bi kreirali karakteristični uzorak na ekranu detektora. Čudna stvar je da se ovo mješanje javlja čak i ako je samo jedna čestica ispaljena u isto vreme. Čestica izgleda nekako prolazi kroz oba proreza odjednom, ometajući se sama. To je superpozicija.
I SAD DA VAS NE SMARAM  VISE SA KVANTNOM FIZKOM ODGOVOR NA DANASNJE PITANJE JE - OSTANITE NA SUPER POZICIJI - NE DOZVOLITE DA VAS UMESAJU ILI USISAJU. CENA JESTE VELIKA ALI JE   I ZADOVOLJSTVO I  SRECA ZBOG TOGA JOS VECA!

PUT SUZA I BOLA

PUT SUZA! PUT BOLA! ON SE ZRTVOVAO ZA NAS! BAS UZALUD! KAKO MOZEMO I STA MOZEMO DA NAUCIMO IZ OVE PRICE? MADA OPET SVI NOSIMO SVOJ KRST!!!
Razapinjanje na krst je svakako najgori i najponizavajuci nacin pogubljenja. danas ovu recenicu "razapece ga na krst" koristimo figurativno ,a ona ipak ima isto znacenje. Put ponizenja. Probacu da opisem sta se dogadjalo na tom putu.
Put suza, odnosno Via Doloroza, je put kroz nekoliko ulica u Starom gradu kojima je po verovanju hrišćana hodao Isus Hrist na svom putu ka Golgoti, ka događaju Raspeća, noseći krst.
Na tom putu postoji četrnaest stanki, tačaka na kojima je Hrist zastao, iz ovog ili onog razloga; prvih devet stanki su baš na ulici dok su preostalih pet unutar Hrama Groba Gospodnjeg na samom brdu GolgotaPut suza, dugačak oko 600 metara, kreće od mesta na kome je nekada stajala tvrđava Antonija, zapravo rimska kasarna koju je u drugoj polovini I veka p.n.e. podigao car Irod Veliki pa imenovao u čast svog pokrovitelja Marka Antonija. Ona se nalazila zapadno od crkve Svetog Groba.
 Stanka na jerusalimskom Putu suza kojim se Hrist peo na Golgotu: mesto na kome je Isus osuđen na smrt; danas je ovo dvorište Omarijske škole, ali se tu pre 2.000 godina nalazila tvrđava Antonija. Zasto je  ustvari Hrist osudjen na smrt? Zato sto je propovedao hriscanstvo. Danas se mnogi ljudi "razapinju na krst" jer pokusavaju da nadju put istine i pravde, sto je potpuno nemoguce.
jerusalimskom Putu suza kojim se Hrist peo na Golgotu: mesto na kojem su Isusu stavili krunu od trnja i na kome je podigao krst; danas se na tom mestu nalaze tri katoličke crkve i to crkva Osude, crkva Bičevanja i crkva Ecce Homo.I pre Dena Brauna imala sam neki negativan stav prema katolickoj crkvi i to ne zato sto sam bas neki veliki pravoslavni vernik (nazalost nisam) nego su mi jednostavno price o Rimskom papi i uopste o postupcima katolickih "sluga bozijih"  bile jako "cudne".Stanka na jerusalimskom Putu suza kojim se Hrist peo na Golgotu: mesto na kome je Isus prvi put pao pod težinom krsta, a na kome se danas nalazi tzv. Poljska kapela, zapravo bogomolja Jermenske katoličke crkve. Taj  "krst' koji svi nosimo zna i te kako da bude tezak. Razumete o cemu pricam?stanka na jerusalimskom Putu suza kojim se Hrist peo na Golgotu: mesto na kome je Isus sreo Presvetu Bogorodicu koja je tu stajala da bi mogla po poslednji put da bude licem u lice sa svojim i Sinom Božijim; danas je tu jermenska kapela. Po mom misljenju ovo je klasicna prica o majci. Sta god rade nasi sinovi poteklo je od nas zar ne? stanka na jerusalimskom Putu suza kojim se Hrist peo na Golgotu: mesto na kome su rimski vojnici naterali prolaznika, Simona iz Kirine, da ponese Isusov krst; danas je na tom mestu franjevačka kapela Simona Kirinejca a tu se Via Doloroza naglo uspinje ka Golgoti. Pomoc prijatelja je uvek dobrodosla. Prijatelj je nekad mnogo vazniji u nasem zivotu cak i od rodbine. Pronadjite pravog prijatelja i uzajamno se pomazite.Stanka na jerusalimskom Putu suza kojim se Hrist peo na Golgotu: mesto na kome je Veronika ispred svoje kuće obrisala Isusovo lice; danas je tu oltar sa svećama i kapela katoličkih Isusovih sestara. A ja se pitala sto je Paolo Koeljo uzeo bas ime Veronika?Stanka na jerusalimskom Putu suza kojim se Hrist peo na Golgotu: mesto na kome je Isus drugi put pao pod težinom krsta, odmah pri izlasku iz jedne od gradskih kapija koja se naziva Kapija sudbine jer je konačna sudbina, smrt, tu dobila svoj obraz; danas je tu franjevačka kapela.Pomenuti meni omiljeni pisac kaze da se u zivotu noze pasti cak sedam puta!Stanka na jerusalimskom Putu suza kojim se Hrist peo na Golgotu: mesto na kome se Isus obratio jerusalimskim ženama koje su ga pratile i rekao: "Kćeri jerusalimske, ne plačite za mnom, nego plačite za sobom i djecom svojom"; danas na tom mestu stoji latinski krst na zidu grčkog manastira. Mudro i te kako mudro. Moja generacija je prozivela idealan zivot u odnosu na moju (nasu) decu. Sta tek predstoji njihovoj deci ne zelim ni da mislim ni da znam.Stanka na jerusalimskom Putu suza kojim se Hrist peo na Golgotu: mesto na kome je Isus po treći put pao pod težinom krsta; ovo je odmah pored apside i krova Hrama Groba Gospodnjeg. Ti padovi nas upravo i jacaju!Stanka na jerusalimskom Putu suza kojim se Hrist peo na Golgotu: mesto na kome su rimski vojnici bacanjem kockica razdelili Isusove haljine; danas je to desno ispred ulaza u Hram Groba Gospodnjeg. Ovo je i te kako prisutno u danasnjem svetu u sistemu kad nekom omrkne nekom osvane. Da, gori smo od svih zveri. Korist i sebeljublje nas prozdiru.Stanka na jerusalimskom Putu suza kojim se Hrist peo na Golgotu: mesto na kome je Isus razapet i prikucan na krst; danas se nalazi u latinskom delu Hrama Groba Gospodnjeg. zdrav razum je oduvek bio nesto za osudu??? Od Isusa Hrista na ovamo! Ko se ne plasi osude ,a otvori um postigao je mnogo vise nego drugi u svom zivotu. Verujte!Stanka na jerusalimskom Putu suza kojim se Hrist peo na Golgotu: mesto na kome je Isus preminuo razapet, dakle lokacija samog Raspeća; danas je pored Kalvarije pravoslavni oltar ispod koga je velika pukotina u zemlji za koju hrišćani veruju da je nastala zemljotresom nakon što je Isus umro. U nesto se verovati mora!Stanka na jerusalimskom Putu suza kojim se Hrist peo na Golgotu: kamen na koji je položeno beživotno telo Isusovo i na kome je Josif iz Arimateje pomazao Gospoda pre pogreba; danas je tu Kamen pomazanja, odmah ispred ulaza u crkvu Svetog Groba. Treba se ipak zapitati zasto hvale samo mrtve? Stanka na jerusalimskom Putu suza kojim se Hrist peo na Golgotu: lokacija Isusove grobnice u koju je položen i iz koje je trećeg dana vaskrsao; danas se tom mestu unutar Hrama Groba Gospodnjeg nalazi edikula iznad same Isusove grobnice. U prenesenom ( figurativnom znacenju) ovo je prica otome kako se posle svakog pada mozemo dici i nastaviti dalje. Snaga i volja su nam dati ali ih treba iskoristiti.
SVE VAM JE JASNO. ZIVOT ZAHTEVA ZRTVE. ZIVOT JE VELIKA BORBA. SAMO JAKI OPSTAJU. NE DOZVOLITE SEBI DA VAS "PAD' ONESPOSOBI.  HRIST JE MOGAO. MOZETE I VI! PRONADJITE TU SNAGU U SEBI  I KRENITE AKO TREBA I NA SVOJU 'GOLGOTU' POSLE NJE VASKRNUCE JE ZASLUZENO!
HRISTOS SE RODI!

OKLOP I KODEKSI

VITEZOVI SU IMALI OKLOP I KODEKSE! SUPER-RATNICI IMAJU DROGE!RATOVI NE TREBA DA POSTOJE ( SEM ZBOG DEPOPULACIJE), ALI PRAVILA RATOVANJA BI MORALA DA BUDU ISTA ZA SVE! OVAKO POLITIKA I FINANSIJSKA MOC DIKTIRAJU PRAVILA - KOJA TO PRESTAJU DA BUDU KADA JE COVEK NADROGIRAN! DANASNJI OKLOPI SU SAVREMENIJI NARAVNO, ALI SUPER RATNICI NIKADA NECE BITI VITEZOVI! ZASTO COVEK UOPSTE STVARA SUPER RATNIKA KOJI JE JAK, PAMETAN, NE SPAVA,NE JEDE, PODNOSI STRES I SVE SPOLJNE ATAKE NA NJEGA,A NIJE ROBOT? ZAR NE BI ONDA BILO LAKSE DA ROBOTI RATUJU AKO SE VEC MORA ZBOG NECEGA RATOVATI ( A NE MORA)? ZATO STO  ONDA NE UMIRU LJUDI - STO JE IZGLEDA PRVENSTVENI CILJ SVIH RATOVA!
Članovi Laškar-e-Taibe prošli su mesece i mesece komandoske obuke. Bili su prava elitna borbena jedinica. Ali su bili i odvaljeni. Dokazi sa lica mesta, kao i kasnije analize krvi, pokazali su da je dobar deo njih koristio kokain, LSD i steroide. Danas je očigledno da je grupa uspevala da odoli višestruko većoj sili duže od dva dana bez hrane i sna, čak i dok su neki od njih bili smrtno ranjeni, uglavnom uz pomoć droga.
U novoj knjizi Shooting Up, poljski istoričar Lukas Kaminski pokazuje da su muškarci i žene od početka istorije ratovanja koristili droge kako bi unapredili svoje borbene sposobnosti. Kaminski kaže da su napadači iz Mumbaja, čija je ratna groznica bila pojačana stalnim uzimanjem psihoaktivnih supstanci, samo poslednji u dugom nizu odvaljenih ratnika: od vikinških "berserkera" koji su upadali u mahnito stanje nalik transu uz pomoć pečuraka, preko ratnika Inka na listovima koke, do vojnika u Američkog građanskom ratu navučenih na morfijum i pripadnika Vermahta na spidu.
Vojni istoričar Džon Kigen osamdesetih godina je na pitanje "Zašto se vojnici bore?" imao tri odgovora: "podsticaj, prinuda, narkoza". Iako je Kigen kasnije smatrao da je njegova teorija suviše uprošćena, Kaminski tvrdi da, uz podsticaj preko dehumanizujućeg režima obuke i prinude putem države koja ljude tera da se bore u njeno ime, "narkoza" ovde može da se shvati bukvalno: da bi ubijali druge, ljudska bića moraju da se ubace u potpuno drugačije stanje svesti. Droge mogu da pomognu da vojnici rade stvari koje inače nikad ne bi radili: ostave svoju ljudskost iza sebe i postanu ratne mašine u okviru neke vojske.
"Antropološki dokazi pokazuju da mi nismo ratnička vrsta", kaže mi Kaminski preko telefona iz svog doma u Poljskoj. "Veoma je teško preći crtu i postati sposoban da ubijaš sabraću ljude. Pitanje je samo kako civila pretvoriti u vojnika koji će ubijati bez preteranih psiholoških posledica." Odeveni u medveđe krzno, vikinški ratnici ulivali su strah kao malo koja sila u istoriji ratovanja. "Bože spasi nas od gneva Severnjaka", glasile su molitve svakog ko je živeo u njihovom dometu. U ono vreme mislilo se da je vikinške ratnike obuzimao bes koji im je podario Odin, bes koji bi im udvostručio snagu, oduzeo ljudskost i učinio ih imunim na bol. Odgrizali su komade svojih štitova, zavijali kao vukovi i sekli sve što bi im se našlo na putu. Ali Kaminski pokazuje kako su Vikinzi postizali to stanje, delom zato što su pili pečurke po imenu amanita. On navodi tvrdnje toksikologa Erika Hesea, koji piše da "opijena osoba zamišlja da se pretvorila u nekakvu životinju, a halucinacija je kompletna sa sve osećajem da su vam izrasli perje i krzno." Za Kaminskog, posebno upečatljiv primer kako su droge uticale na poboljšanje ratnog učinka među vojnicima dolazi iz Drugog svetskog rata. "Potpuno me je šokirala činjenica da je Vermaht bio toliko nagutan metamfetaminima tokom invazije na Poljsku", kaže mi on. "To je nešto što baš ne nalazite u istorijskim knjigama."
U javnosti je nacistički režim strogo osuđivao rekreativnu upotrebu droga, ali su privatno mnogi pripadnici nacističke elite imali lična iskustva sa opojnim sredstvima. Hitler je proveo veći deo rata na lekovima. I Gering i Gebels su voleli morfijum. Kad je ovaj prvi pokušao da ublaži dejstvo morfijuma uzimajući kokain, navukao se i na njega.
A davali su drogu i nemačkim vojnicima. Tokom invazije 1939. godine na Poljsku, pervitin, verzija kristalnog meta čija je namena da umanji stres, otkloni iscrpljenost i proizvede euforiju, postao je nemačka "borbena pilula". Kad je osvojila Poljsku, nemačka vojska je naručila 35 miliona tableta pervitina za ofanzivu na Francusku u proleće 1940. godine. 
Letonski hemičar, Invars Kalvinš (69), izumitelj ove droge ( mildronat), rekao je da je mildronat namenjen samo super vojnicima.
Predsednik naučnog odbora letonskog Instituta za organsku sintezu, Ivars Kalvinš, izjavio je kako je počeo da radi na leku (midronatu) koji služi da pomogne sovjetskim vojnicima u Afganistanu.
"Vojnici su se nalazili u planinama, a da biste funkcionisali u planinama morate da se izborite sa nedostatkom kiseonika, a način da se zaštite u tim uslovima je mildronat", rekao je Kalvinš.
Korisnici su bili izdržljiviji sa većom rezervom kiseonika, u teškim planinskim uslovima koji vladaju u Avganistanu, a Sovjeti su koristili doping od 1979. do 1989. godine.
U prošlonedeljnoj akciji srpske i makedonske policije u Tetovu zaplenjeno je 300 kg sintetičke droge poznate kao "kaptagon", a koju najčešće koriste ratnici Islamske države.
Hemijska hrabrost, džihad droga, "kaptagon" – sve su to žargonski nazivi za sintetičku drogu kojoj tvorci stalno menjaju hemijski sastav, javlja RTS."Kaptagon" zapravo nije nova droga. Još šezdesetih godina se koristio kao lek za narkolepsiju. Danas se dovodi u vezu sa terorizmom. Mediji su prenosili da je pronađen kod odgovornih za napade u Parizu i Tunisu."Zovu je još i droga za super-ratnike zato je ona toliko interesantna posebno na Bliskom i Srednjem istoku gde se misli da podiže borbenost, hrabrost, poboljšava budnost, smanjuje apetit i umor, a zapravo kod akutnih predoziranja nekim manjim ili srednjim dozama dolazi do ekstremne agitiranosti, agresivnog i suicidalnog ponašanja, grčeva mišića, ubrzanog srčanog rada i povišenog pritiska"
"Kaptagon" brzo razvija fizičku i psihičku zavisnost, ali i hronične psihijatriske poremećaje – psihozu, agresiju.
"Sve terorističke organizacije koriste narkotike pre svega za svoje finansiranje i svojih protivzakonitih delatnosti a sa druge strane upotrebljavaju ih za svoje pripadnike naročito pre njihovog angažovanja za izvršenje složenih terorističkih napada, naročito samoubilačkih napada"
Kako se navodi u izveštaju ruskog Ministarstva odbrane pod nazivom Super vojnik za ratove budućnosti, objavljenom u časopisu Armejski Sbornik, ovi vojnici obučavani su s delfinima, uz koje su naučili da razviju telepatiju i kontrolišu rad moždanih talasa. 

U izveštaju se, takođe, tvrdi i da oni mogu da razgovaraju s delfinima. "Mogu da uđu u um zarobljenog neprijateljskog vojnika i vide da li je podoban da ga pretvore u dvostrukog agenta. Mogu sa sruše računarske sisteme, da leče ranjene vojnike svojim moždanim talasima, čitaju dokumenta na stranim jezicima, mogu da otkriju zasede, izazovu požar, mogu da prisluškuju i ometaju radiotalase", piše u izveštaju.

Dodaju da su ovi Super vojnici sve to već koristili tokom borbi u Čečeniji, gde je ruska vojska bila aktivna od 1994. do 2009. godine. 

Inače, parapsihološke sposobnosti ruskih vojnika, proučavane su i razvijane još od 1980ih godina u Sovjetskom savezu. Tada su oni, takođe, učili telepatiju od delfina. Članak Super vojnik za ratove budućnosti objavljen je u zvaničnom časopisu ruskog ministarstva odbrane. Iako je prošao prilično nezapaženo, mnogi su  u tome videli potvrdu istinitosti i postojanja ruskog Super vojnika. 

Istovremeno sa ovom šokantnom pričom, pojavili su se i skeptici, koji tvrdi da je sve to - nemoguće.

 Kako bi se zaštitili od udaraca tokom bitke, vitezovi su nosili oklope. U početku su to bili panciri sastavljeni od mnogo malih, međusobno povezanih metalnih prstenova. Jedna pancirna košulja težila je između devet i četrnaest kilograma. Od 15. st. u upotrebu ulaze pločasti oklopi. Iako se za njih često misli kako su bili teški i kruti, te time i problematični za nošenje, to zapravo nije istina. Oružari koji su ih izrađivali, radili su ih vrlo promišljeno kako bi u njima kretanje bilo što jednostavnije. Tajna je u izradi pločica, koje su se mogle pokretati jedna s drugom onako kako se vitez pomicao. Međusobno su bile povezane zakovicama koje su omogućavale njihovo kretanje.Oklop se mogao obući i skinuti u nekoliko minuta, a u tome je vitezu pomagao njegov štitonoša.Oko 1500. g. dolazi do promjene u strukturi dotadašnjih vojnih postrojbi. Najvažniji dio svake vojske sada postaju dobro utrenirani disciplinirani pješaci, koji pomalo potiskuju teško naoružane i oklopljene konjanike. Dolazi i do promjene u regrutiranju vojnika. Sve više se unajmljuju plaćeni dobro utrenirani profesionalni vojnici, a sve je manja potreba za vitezovima, koji i na bojnom polju prestaju biti djelotvorni. Ne treba zaboraviti niti na pojavu vatrenog oružja, koje je bilo kobno i vrlo razorno za oklope vitezova.

I TAKO VITESTVO JE NESTALO !  LJUDI UBIJAJU JEDNI DRUGE BEZ IKAKVOG RAZLOGA. POMAMA ZA SUPER VOJNICIMA JE POSTALA OPSESIJA VELIKIH SILA! A DROGA JE UZELA PAMET - STO I JESTE NJENO PRIMARNO DEJSTVO I ULOGA UOPSTE! 

I DALJE ZELITE DA ZIVITE U OVOM  I OVAKVOM SVETU?

POSEDOVANJE

POSEDOVANJE ILI POSESIVNOST! POSESIVNOST JE DRUGACIJA OD LJUBOMORE! KAKVE SVE ILUZIJE IMAMO  O POSEDOVANJU?
Posesivnost nije isto što i ljubomora. Ljubomora postoji kada je osoba zabrinuta da može biti ostavljena ili prevarena od strane partnera zbog postojanja neke treće osobe koja je zaista u kontaktu sa njenim / njegovim partnerom. Ako treća osoba postoji, ljubomora je realan strah, zabrinutost za opstanak veze i nije pokazatelj psihopatologije. Ljubomora kao realan strah pomaže osobi da se zaštiti i donose prave odluke.
Posesivnost potiče od engleske reči “to possess” što znači posedovati. Posesivna osoba želi da neki način da poseduje onu drugu osobu sa kojom je u vezi. Postoje dve vrste posesivnosti jedna je “benigna” i može se prevazići a druga je “maligna”, zloćudna i ne može se prevazići.“Benigna” posesivnost se javlja kod osoba koje su nesigurne u sebe. To su osobe koje su gladne ljubavi i pažnje. S jedne strane oni jako žele da dobiju ljubav i pažnju a s druge strane pošto je nisu dobijali u dovoljnoj meri u svojoj porodici oni se plaše da je neće dobiti, da ne zaslužuju ljubav, da će biti odbačeni, ostavljeni, iznevereni, povređeni ili prevareni. Razlozi za nastajanje ove vrste posesivnosti su: nedovoljno ljubavi od strane roditelja, zanemarivanje, preterana kritika od strane roditelja, vršnjaka, prethodna negativna iskustva u vezi (ostavljanje, prevara, vređanje ili uslovljavanje od strane bivših partnera). Svi ovi faktori udruženi sa nedovoljno ljubavnog iskustva dovode do javljanja ove vrste posesivnosti. Pod nedostatkom ljubavnog iskustva podrazumevamo da osoba nije imala dovoljno iskustva u vezama, naročito nije imala iskustvo vezivanja i odvezivanja od partnera. Neke osobe su imale puno veza i vezica, i kvantitativno gledano oni imaju iskustva. Ali većina tih iskustava mogu biti površna. Pod iskustvom se ne podrazumeva samo broj veza nego stepen dubine (intenziteta) vezivanja, ostvarene bliskosti i emocionalnog iskustva.
“Maligna”, zloćudna posesivnost nije izraz nesigurnosti i gladi za ljubavlju već najčeće izraz psihopatsko-narcističkih crta ličnosti koje postoje kod određene grupe poremećaja ličnosti. Ove osobe pre svega teže kontroli i posedovanju partnera u pravom smislu te reči. Oni žele da znaju gde se njihova partnerka kreće, šta radi kada nisu zajedno i sl. Osoba analizira i kritikuje njene / njegove prijatelje, rodbinu i sl. Takva osoba pokušava da ostvari potpunu kontrolu i uticaj nad partnerom tako što će redukovati njen / njegov krug prijatelja i članova porodice, naročito onih kojima se on / ona ne dopada i koji uviđaju da se radi o manipulaciji i kontroli a ne ljubavi. Ove osobe manipulišu, lažu, igraju igru vruće-hladno, ograničavaju slobodu partneru a sve to pod izgovorom ljubavi, sve kao za njihovo dobro.
Ova vrsta posesivnosti se ne može prevazići jer ona potiče iz devijantne strukture ličnosti osobe koja ima taj problem. Osoba se ne može promeniti kao ličnost. Ovde je reč o patološkoj simbiozi u koju mogu da upadnu osobe koje su takođe sklone patološkoj simbiozi (kao na primer: narcistička i zaivsna osoba) ali i osobe koje nisu patološke ličnosti ali imaju sklonost da preterano veruju drugima, empatične su i imaju sklonost ka osećanju krivice. Tipičan primer je normalna, dobra, empatična devojka koja je imala narcističkog oca koji je nije voleo, stalno ju je nešto kritikovao i omalovažavao što je kod nje stvorilo osećaj da nije dovoljno dobra, da nije voljena, da je uvek kriva za nešto, da njeno mišljenje nije važno itd. Ta devojka, gladna ljubavi nailazi sutra na momka koji joj posvećuje mnogo pažnje (na početku), čak preteruju u tome, donosi joj ruže i hranu na posao, šarmira celu njenu okolinu (prijateljice, familiju, kolege sa posla), spreman je da se žrtvuje, doleti avionom u drugu državu da je poseti i sl. Ona naravno pada na te gestove, oseća se kao princeza i sve joj to jako prija. Kasnije kada je momak skroz osvojio i opčinio, on počinje sada sa drugom pričom. On joj govori sa kim da se druži a sa kim ne, koje su njene drugarice i drugovi zli i pokvareni, koji članovi porodice manipulišu sa njom i sl. Zatim on traži da se ona uvek slaže sa njim, da misli isto što i on, da mu se ne konfrontira. Devojka se sada nalazi u stanju konfuzije, prvo ruže i kraljevski tretman a sada kontrola, agresija i ograničavanje slobode. Posle nekog vremena ona odlučuje da ga napusti ali onda nastaje drama, gde on preti da će da se ubije ili njoj preti nasiljem, dolazi kod nje kući, zove njene roditelje, drugarice i sl. Jedini način da se ona odvoji od njega je da se totalno izoluje od njega, izbriše njegov telefon, zabrani drugaricama i rodbini da stupaju sa njim u kontakt i ako je potrebno prijavi ga policiji ako on pokuša da je uznemirava.
 „Posedovati" nešto - šta to zapravo znači? Šta znači učiniti nešto „svojim"? Ako stojite na ulici u Njujorku, uperite prst prema ogromnom neboderu i kažete: „Ta zgrada je moja. Ja je posedujem", vi ste ili veoma bogati, ili ste u zabludi, ili ste lažov.Ako se svi slažu s vašom pričom, postojaće potpisani papiri koji to potvrđuju. Vi ste bogati. Ako se niko ne slaže s vama, poslaće vas psihijatru. Živite u zabludi, ili lažete, a da se tome ne možete odupreti. Ovde je važno uočiti da priča i misaoni oblici koji je sačinjavaju, bez obzira na to da li se ljudi slažu s njima ili ne, nemaju nikakve veze s time ko ste vi.Budimo realni, posedovati se mogu samo nezive stvari!Antikonzumerizam ili pokret protiv privatnog vlasništva još je jedan od misaonih oblika, još jedna mentalna pozicija koja može da zameni identifikaciju s posedovanjem. Kroz njega možete da pokažete da ste u pravu, a da drugi greše. Kasnije ćemo videti da taj čin dokazivanja da ste u pravu dok svi drugi greše predstavlja jedan od osnovnih principa po kojima egoični um funkcioniše, jedan od najosnovnijih oblika nesvesnosti. Drugim rečima, sadržaj ega može se menjati, ali struktura urna koja ga održava u životu ne može.
Jedna od nesvesnih pretpostavki je ta da će sam čin identifikovanja s predmetom kroz prividno posedovanje istog, očita čvrstina i istrajnost materijalnog predmeta ispuniti vaš doživljaj sebe još većom čvrstinom i istrajnošću. Ovo se posebno odnosi na građevine i na zemljišta, jer su to jedini oblici za koje mislite da ih možete posedovati, a koji se ne mogu uništiti. Apsurd posedovanja ponekad je najočigledniji u primeru posedovanja zemlje. U vreme kada su Evropljani naseljavali Severnu Ameriku, domoro­dačka plemena nisu mogla da shvate koncept o posedovanju.Zbog toga su i izgubili zemlju kada su ih Evropljani naterali da potpišu papire koji su za njih bili u istoj meri neshvatljivi. Oni su osećali da je njihovo mesto na toj zemlji, ali da ta zemlja ne pripa­da njima.
Ego često izjednačava posedovanje s Postojanjem; posedujem, dakle postojim. I što više posedujem, sve sam postojani­ji. Ego se hrani poređenjem. Način na koji vas drugi vide pre­obrazi se u način na koji sami sebe vidite. Kada bi svi živeli u ogromnim kućama i bili bogati, vaša ogromna kuća i vaše bogatstvo ne bi više mogli da jačaju vaš doživljaj sebe. Potrebni su vam drugi da bi vam dali vaše „ja", i ako živite u društvu koje u velikoj meri izjednačava sopstvenu vrednost s onim šta posedujete i količinom toga, ako niste u stanju da prozrete kroz tu kolektivnu obmanu, bićete osuđeni da ostatak svog života provedete jureći za stvarima s uzaludnom nadom da ćete na taj način pronaći sopstvenu vrednost i upotpuniti doživljaj sopstvenog „ja".

Kako da se oslobodite vezivanja za stvari? Ne vredi ni da pokušate! To je nemoguće. Vezivanje za stvari nestane samo od sebe onog trenutka kada prestanete da svoj smisao tražite u njima.
U međuvremenu, budite svesni sopstvenog vezivanja za stvari. Ponekad niste ni svesni da ste vezani za određeni pred­met, tj. da ste se identifikovali s njim, sve dok ga ne izgubite ili dok se ne pojavi pretnja da ćete ga izgubiti. Ako se uznemirite, potresete i slično, to znači da ste se vezali za taj predmet. Ako ste svesni činjenice da ste se identifikovali s predmetom, sama iden­tifikacija nije više potpuna. U pojedinim slučajevima, psihološka potreba da se ima više ili osećanje nedovoljnosti, koji su veoma karakteristični za ego, prenesu se na fizički nivo i time u neutaživu glad. Bulimičari često teraju sebe da povrate kako bi nastavili da jedu. Njihov um je gladan, a ne telo. Ovaj poremećaj u ishrani biće izlečen uko­liko oboleli, umesto da se identifikuju s umom, dođu u kontakt sa svojim telom i time osete pravu potrebu svog tela pre nego nadripotrebe egoičnog uma.Pojedini egoi znaju šta žele i idu prema svom cilju s nemilosrdnom i okrutnom odlučnošću - Džingis Kan, Staljin, Hitler, da nabrojim samo neke od ljudi koji su bili veći od života.
Energija koja leži u središtu njihovih želja, međutim, stvara suprotnu energiju jednakog intenziteta, koja na kraju vodi ka nji­hovoj propasti. U međuvremenu, unesreće i sebe i ostale ili, u slučaju „većih od života", stvore pakao na zemlji. Većina ega ima kontradiktorne želje. Žele različite stvari u različito vreme ili čak i ne znaju šta žele osim da to nije sadašnji trenutak. Nemir, nespokoj, dosada, uznemirenost, nezadovoljstvo, sve su to rezul­tati neispunjenih želja. Stalna želja je strukturalna, te nijedna količina sadržaja ne može da ostvari dugotrajno ispunjenje sve dok je ta mentalna tvorevina prisutna. Intenzivno željenje koje nema poseban cilj često se može pronaći kod ega koji su još uvek u razvoju, što je slučaj s tinejdžerima, od kojih određeni broj konstantno oseća negativnost i nezadovoljstvo.
Fizička potreba za hranom, vodom, skrovištem, odećom i osnovnom utehom trebalo bi da se lako zadovoljava kod svih ljudi da nije debalansa u sredstvima, koji je rezultat sulude i grabežljive potrebe da se ima više, pohlepnosti ega. On pronalazi kolektivni izraz u ekonomskim strukturama ovog sveta, poput ogromnih korporacija, koje su zapravo egoični entiteti koji se takmiče jedni s drugima u tome ko će imati više. Zaslepljeni su profitom. I s apsolutnom okrutnošću pokušavaju da dođu do njega. Priroda, životinje, pa čak i ljudi i njihovi poslodavci nisu ništa više do brojke na zaključnom računu, beživotni predmeti koji treba da se iskoriste, a potom odbace.Sve dok egoična struktura postoji, nijedan vas sadržaj neće zadovoljiti. Bez obzira na to šta posedujete ili dobijate, nećete biti srećni. Uvek ćete biti u potrazi za nečim što obećava veće ispunjenje, za onim što garantuje da će dopuniti vaš nepotpuni doživljaj sebe i ispuniti osećaj praznine koji osećate u sebi.
PRAZNINA KOJU OSECATE AKO NESTO NE POSEDUJETE  JE UZASNA! NAROCITO AKO SE ODNOSI NA PARTNERA! MADA NI MATERIJALNA ZUDNJA NIJE BAS PRIJATNA! MORATE SHVATITI DA NE MOZETE DA POSEDUJETE SVE STO ZELITE I TO STO PRE!
ZACARAN KRUG JE TU! I CEKA DA VAS PROGUTA! A ONDA NEK VAM JE BOG U POMOCI!