VEROVALI ILI NE! SVE VISE TUZBI PROTIV NAJVECIH FARMACEUTSKIH KOMPANIJA! BAJER ( PRVI ASPIRIN), MONSANTO (GMO), NOVARTIS ( VAKCINE PROTIV SVINJSKOG GRIPA)... CAK I DZONSON I DZONSON ( DECIJI PROGRAM, SAMPONA, KREMA, PUDERA) DOBIJAJU NA HILJADE TUZBI U KOJIMA SE NAVODI OPASNOST LEKOVA PO ZDRAVLJE LJUDI ( I DECE NA ZALOST). PA MOZDA JE VEC KASNO, ALI NEKAKO ZELIM DA VERUJEM DA JOS NIJE I DA CEMO SE IZVUCI IZ TIH KANDZI FARMACEUTSKE MAFIJE, AKO NE ZDRAVI BAR ZIVI!
Međutim, veća šteta od same kazne koja im se izrekne bude loš marketing, zbog čega upravo velike kompanije pristaju na nagodbe, obavezno uvek naglašavajući da nema reči o tome da priznaju odgovornost, ili da se upotreba spornog leka dovodi u pitanje.
Poslednje u tom smislu što se desilo bilo je da su farmaceutski divovi Bajer i Džonson end Džonson pristali da plate ukupno 775 miliona dolara kako bi se obustavilo oko 25.000 sudskih slučajeva pokrenutih zbog, kako se tvrdi, teških, a ponekad i fatalnih ishoda kod pacijenata koji su uzimali lek Xarelto (Ksarelto).
Kako se navodi, reč je leku koji se koristi za prevenciju moždanog udara, odnosno sprečavanja zgrušavanja krvi, tj. kao antitrombotik.
Ovaj lek, kako su za Telegraf Biznis rekli iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, nije zvanično registrovan u Srbiji.
 Otkako je preuzeo Monsanto, Bajeru se samo nižu problemi. Sve više korisnika sredstva za suzbijanje korova "Raundap“ tuži taj koncern i traži obeštećenje zbog bolesti koje, kako se tvrdi, izaziva glifosat.
Samo u protekla tri meseca, Bajeru je u SAD uručeno 5.000 tužbi zbog sredstva za uništavanje korova "Raundap“ . Time se broj tužitelja povećao na oko 18.400.
Bajer je izgubio prva tri sudska procesa zbog glifosata. Obeštećenja koja mora da plati su velika – delom se radi o visokim dvocifrenim milionskim sumama.
Monsantu je sudskom presudom naloženo da plati $289 miliona odštete čovjeku koji je na sudu tvrdio da je dobio rak zbog upotrebe Monsantovog herbicida baziranog na glifosatu.
U junu 2018. godine, započelo je suđenje na Višem okružnom sudu u San Francisku između Dewayna Johnsona i kompanije Monsanto. Johnson je u trenutku suđenja imao 46 godina i umire od ne-Hodgkinovog limfoma (NHL), za koji kaže da ga je dobio učestalim korištenjem Monsantovog profesionalnog herbicida RangerPro, kao radnik na održavanju sportskih terena u jednoj okružnoj školi. Postoji još oko 5000 sličnih tužbi koje čekaju proces. RangerPro je herbicid zasnovan na glifosatu, vrlo slučan jednom drugom Monsantovom herbicidu, nešto poznatijeg naziva, Roundup. Suđenje je vođeno po ubrzanom procesu s obzirom na Johnsonovo stanje i težinu bolesti.
Sud u Oklahomi doneo je odluku da je kompanija Džonson end Džonson (J&J) odgovorna za opioidnu krizu u toj državi.
Prema presudi, kompanija mora da plati 572 miliona dolara, što je pak znatno manje od 17 milijardi dolara koje je država prvobitno tražila.ma Američkim centrima za kontrolu i prevenciju bolesti, opioidi su bili odgovorni za više od 400.000 smrtnih slučajeva odnosno predoziranja od 1999. do 2017.
Gradski i okružni advokati se nadaju da bi ova odluka mogla da pruži model za buduća rešenja u javnim zdravstvenim pitanjima poput korišćenja vatrenog oružja i klimatskih promena i zagađenja.
Opioidi su supstance nastale preradom opijuma ili sintetičke verzije sa sličnim dejstvom. Obuhvataju zabranjene droge kao što je heroin i lekove na recept kao što je kodein.
Opioidi u vidu sredstava protiv bolova koji se dobijaju na recept su u načelu bezopasni ako se uzimaju kratko vreme pod nadzorom lekara.Dugotrajna upotreba dovodi do zavisnosti.
Ujedinjene nacije prošle godine su upozorile da zloupotreba opioida prerasta u globalnu epidemiju.
Najnovija analiza Goldman Sachsa je precizno objasnila pojam i suštinu farmaceutskog biznisa. Farmaceutskim kompanijama koje slučajno razviju terapiju za brzo i efikasno lečenje bolesti preti propast, jer profit ne dolazi od zdravih ljudi već od onih kojima se terapija može prodavati tokom čitavog života. Medicina je nekada bila umetnost, skoro magija na usluzi Ijudima. Danas, kada su zakoni o finansiranju i profitu ušli u svaku poru društva čak i zdravstvo, koje je od primarne važnosti, postalo je mesto velike moći i ogromnih poslova. Da, pacijent danas nije više čovek već potrošač. To je jedan veliki biznis. I tako bolesti, nekad toliko ne željene danas se čak i proizvode.Razboleti se, u savremenoj medicini nema isto znčenje kao nekada. Zdravlje je riječ koju treba zauvek izbrisati iz našeg rečnika. Po mom mišIjenju, ne poznajem Ijude koji ne pate od manje ili više teških bolesti.Poznajete li vi nekog ko je bas potpuno zdrav?

Sta to prodaju farmaceutske kompanije? Prodaju strah, strah od starenja i strah od smrti.Ono što su ranije bila prihvatljiva i normalna stanja postali su stvari koje treba lečiti tabletama. Farmaceutske firme zajedno sa naftnom industrijom su sektori koji imaju najveću moć na Vašington i na Belu kuću.Prodavati tablete, prodavati ih svima, je glavni posao u poslednjih 30 godina.

 Marcia Angell, već godinama je jedan od glavnih kritičara, pravi trn u oku za farmaceutske firme: "U mojim istaraživanjima sam saznala da skoro 75 % novih Ijekova nije ništa novo. Bili su to stari Iekovi ali u novim pakovanjima i kombinacijama. To pokazuje koliko je limitirana inovacija u ovom sektoru. Sve ovo je mnogo važno reći, jer veliki broj Iekova u prodaji nisu novi, stari su. Njihov sastav je isti kao 1980. ako ne i od ranije. U ovoj indrustiji veoma malo je novog pod suncem nebeskim.""Najveće tržište za farmaceute su zdravi Ijudi. Njihov cilj je prodati što veći broj Iekova zdravim Ijudima. Ili pak sa malim prepravkama, firme prodaju više bolest nego lek. Ako uspiju da ubede zdarave osobe koje predstavljaju ogromno tržište, da imaju bolest koju treba lečiti onda stvarno i uspijevaju da stvore BlockBaster. To jest, lek koji vredi milijardu dolara u receptima. Najnovija stvar u farmaceutskoj industriji, bez sumnje je marketing."
Takva vrsta marketinga obuhvata definiciju bolesti, i koristi se u stvaranju novih bolesti, nastoji da normalna osjećanja i iskustva Ijudi definiše kao bolesti. Stvarajući bolesti koje zahtevaju farmakološki tretman.

Lisa Cosgrove: "Prvo sam primetila da je patentu Prozac-a, najprodavanijem antidepresivu, isticao rok upotrebe, zbog toga farmaceutska kuća koja ga je proizvodila, Eli Lily, je izgubila ogroman profit zbog plasiranja na tržište sličnih i jeftinijih rivalskih Iekova. Bilo je jasno da Eli Lily ima veliki interes da pronađe novi poremećaj za koji da bi se propisivao Prozac. Poslije nekog vremena, primetila sam da je masovno reklamiran jedan novi lek, Sarafen, za liječenje jedne nove bolesti Predmenstrualni disforični poremećaj (PMDD). Ovaj poremećaj nije ništa drugo nego tenzija i nervoza koje neke žene imaju nekolika dana prije menstruacije. Po nekima, ta bolest onemogućava poslove i leči se tabletama. Tako je bilo. Komisija eksperata je utvrdila da je PMDD ustvari istinski mentalni poremećaj. I on je ubačen u glavnu literaturu o mentalnim bolestima. U svom istraživanju sam saznala da je većina članova komisije koja je sastvaljena da odluči da li je PMDD stvarno depresivni poremećaj, imala finansijske dogovore sa Eli Lilly. Farmaceutskom kućom koja proizvodi Sarafem."Sarafem, Fluoksetin, je potpuno identična stvar kao Prozac. Radi se o istom leku, kojem su jednostavno samo promenili boju. Stavljajući ga u Ijubičastu kapsulu. "Lekovi su svakako korisni" kaže doktorica Rapoport. Ali ako uzmete međunarodni memorandum o mentalnim bolestima, ili tekstove moderne psihijatrije, shvatićete da ne postoji bolest zvana " Socijalno anksiozni poremećaj ". Na kraju možete pronaći rijedak poremećaj zvani socijalna fobija .Ono što se stvarno desilo je da GSK proizvođač Paxila, u periodu od 18 mjeseci, zahvaljući impresivnim komunikacionim kampanjama je uzela ovaj rijedak slučaj zvani socijalna fobija preimenovala ga i definisala ga poremećajem, zatim dodala danas jako modernu riječ, anksioznost i pretvorila ga u epidemiju, koja pogađa jednog od 8 Amerikanaca. Rezultat je da je Paxil sa 3 milijarde dolara godišnje, za kratko vreme postao najprodovaniji antidepresiv na svetu.
I sta sad mislite da su  to jedini slucajevi ? Ovo je samo jedan od desetine hiljada koji se dogadjaju zadnjih godina. Farmaceutska mafija stvara bolesti i  lekove koji to nisu i prodaje ljudima koji pojma nemaju da nisu ni bolesni! Jezivo! Monstrouzno! Potpuno neoprostivo, zastrasujuce!

Farmaceutske kompanije  u ovo vreme zarađuju milijarde dolara, zbog toga je važno sakriti sve rizike što je duže moguće, da bi se zaradilo što više novca, osvojilo tržište i ostvario profit, čak i ako bi zbog tužbi jednog dana morali da plate velike sume novca. U svakom slučaju, otkloniće sporove tako što če platiti kaznu u iznosu koji je samo delić naspram onoga što su zaradili pre tužbi.

MOGLA BIH DA PISEM NA DESETINE BLOGOVA O OVOJ TEMI. ZATO EVO ZATVORIH NEKAKO KRUG. TABLETE SE PROIZVODE DA LECE ZDRAVE LJUDE. MISLITE O TOME!

JEDAN DAN ZIVOTA

NEKAD JE JEDAN DAN ISTO KAO I CEO ZIVOT!  JEDAN DAN U ZIVOTU DZABALEBAROSA I JEDAN DAN U ZIVOTU MILIJARDERA. POSTARAJAMO SE ZA CARPE DIEM!
Današnji dan provodim nekako isto kao i prethodnih 60 otkad je počela vrelina. Asfalt gori, ja u 4 zida, vrtim se okolo, sednem za kompjuter i malo sam na fejsu, ocenjujem tuđe živote, pratim dešavanja, smejem se modnim promašajima „folk generacije“... A i malo igram moju omiljenu ubijalicu vremena „Sims“... i tako satima... pojedem nešto i nastavim.
U tom mom životu živim drugu realnost. Gradim karijeru, imam kuću koju svi mogu samo da sanjaju, custom made vozilo, nekog dragog i naš podmladak kako trčkara okolo. Ostvarila sam sve ambicije i životne želje. Šta kog đavola...?! Navala. Ljudi koji su me zvali sve dok im je nešto trebalo. Svesna sam bila da će to tako biti, svesna sam i sada zašto ih nema. Lepo gradsko lice odjednom je zauvek nestalo, niko ga se više i ne seća. Umorila sam se bila od svega. Lažnih obećanja, prijatelja, grada koji sve uzima a ništa ne daje. I šta dalje? „Motika u ruke pa na njivu“, rekli bi naši roditelji. Hm...Teško... Motika je odavno retro. Šta voliš da radiš? U čemu uzivaš? Hobi! Zašto ne unovčiti svoj hobi?! Nešto u čemu uživaš i što radiš za sebe i za druge. Pogotovu ako znaš da ti je to „Bogom dano“. Pronašla sam svoju „motiku"! Pisem blogove,  a  carpe diem svaki dan!
O Bransonu znamo skoro sve – kako je osnovao konglomerat Virgin Group, koje poslovne savete daje, sa kim se povezuje, koje hobije i sportove obožava… Forbes njegovo bogatstvo procenjuje na 5 milijardi dolara.

Branson nema nameru da se penzioniše, i većinu vremena provede radeći na neprofitnim inicijativama. Šta drugo možemo da očekujemo od čoveka koji se slikao sa svojim zaposlenim koji je zaspao na radnom mestu?

Da li ste se ikada zapitali kako izgleda jedan dan u životu Richarda Bransona? Evo odgovora.
Brenson ustaje u 5 ujutro svakog dana.

„Rano ustajanje mi daje vremena da postignem sve, i dan mi protiče efektivno“, kaže Branson u svom blog postu.
Dosta vremena provodi sa porodicom i svi zajedno doručkuju. Kako kaže, porodica mu je veoma važna, i daje mu energiju i pre nego što započne radni dan.jegove omiljene aktivnosti uključuju i kajt surfing, plivanje, bicikliranje i tenis.

Poznati su mnogi njegovi poduhvati, kao na primer kada je 2010. godine trčao maraton u Londonu, obučen kao leptir. Godinu dana ranije surfovao je sa golom manekenkom na leđima. U februaru se na talasima takmičio sa bivšim predsednikom Amerike, Barackom Obamom. „Ne postoji ništa kao osećaj slobode, ushićenja i spajanja sa prirodom koji dolaze od kajt surfinga – i neverovatnog naleta adrenalina koji vam daje“, napisao je u jednom blog postu.
Branson ne ustaje rano samo zbog sebe već i zato što tada može da se čuje sa ljudima iz kancelarija koje su u različitim vremenskim zonama.
„Mogu da prođem kroz mejlove pre nego što se većina sveta loguje“, zaključuje Richard.
Na poslu prati sve što se dešava vezano za „Virgin Group“, ali i na različitim društvenim platformama, čita vesti, i u stalnom je kontaktu sa zaposlenima.

„Biti moderan biznis lider znači da imate prst na pulsu (događanja) i da tačno znate o čemu govorite. Ja sam uvek na vezi sa svojim „Virgin“ timom“.
Svuda nosi sa sobom notes i o tome kaže: „Moja „tajna uspeha“ je što uvek sve zapisujem! Ne bih mogao da vam kažem šta bi sa mnom bilo da nisam imao olovku pri ruci da zapišem sve svoje ideje odmah čim bi mi pale na pamet“Da bi održao visok nivo energije tokom dana, Branson popije čak 20 šolja čaja – belog, bez šećera. Kada je reč o hrani, Branson najviše voli sendviče sa jajima, kao i čorbe njegove žene, pastirsku pitu i pečenje.

Još jedan od Richardovih hobija jeste šah. Branson ne bi bio Branson da konstantno ne pokušava da prestigne svetske rekorde. Jedan ga je zamalo koštao glave – kada je 1985. godine hteo da sruši rekord brzine prelaska Atlantskog okeana. Njegov „Virgin Atlantic Challenger“ je potonuo, ekipa je spašena, a već godinu dana kasnije je uspeo da sruši rekord.
Nakon što uživa u večeri sa porodicom i prijateljima, Branson odlazi na spavanje oko 11 uveče svako veče. Kaže da mu je dovoljno oko šest sati sna.

Branson kaže da je važno da životu pristupamo sa osećajem za avanturu: „Duh avanturizma motiviše nas da sebi postavimo ciljeve, da pokrećemo sebe, hvatamo se u koštac sa teškim problemima i poslovima, i dostižemo neslućene visine“.
Poredjenje je potpuno neprimereno. Dzabalebaros i milijarder se ne mogu porediti. Ovaj prvi koristi dan po svojoj volji i potpuno carpe diem. Ovaj drugi u sluzbi biznisa pokusava da dan iskoristi takodje na njbolji nacin. Kome je lepse ne znam! Ali je evidentno da obojica uzivaju!
Pisala sam vec  o carpe diem. I to je nesto sto moramo svi da znamo i koristimo. I da nam onda taj dan makar  jedan dan u  zivotu bude zaista najbolji, najlesi i potpuno iskoriscen u sluzbu nase srece i zadovoljstva! I zaista nekad jedan dan moze da vredi vise od celog zivota!
A da ne bi zavisili od tog jednog dana potrudite se da iskoristite maksimalno svaki dan! I da onaj milijarder nije to slucajno, on je svoj potencijal  iskoristio na najbolji nacin!
TAKO DOBRO RAZMISLITE BILI DZABALEBAROS ILI MILJARDER ! SVAKI DAN MORA BITI POTPUNO ISKORISCEN U SKLADU SA TIM KO STE, STA STE I STA ZELITE OD ZIVOTA!
SVAKI DAN KOJI PROPUSTITE VELIKA JE  I NENADOKNADIVA STETA! I TOGA NARAVNO NISTE SVESNI, DRZECI SE ONOGA SUTRA JE NOVI DAN! JESTE NOVI, ALI NIJE OVAJ OVAJ KOJI STE PROPUSTILI!

GORI AMAZONIJA

GORI AMAZONIJA! FATU I NAJIN SU POSLEDNJE DVE ZENKE BELOG NOSOROGA!NAJUGROZENIJE ZIVOTINJE!
Fatu i Najin su poslednje dve ženke belih nosoroga i ovoj vrsti zaista preti izumiranje. Naučnici se sada nadaju da su našli rešenje za spas ove vrste, i ove dve ženke će da budu oplođene zamrznutom spermom dva uginula mužjaka. One se nalaze u rezervatu u Keniji, dok naučnica Silvija Koleoni na oplodnji  njihovih jajnih ćelija radi u laboratoriji u Kremoni u Italiji.
Amurski leopard je jedna od najugroženijih životinja iz porodice mačaka i procenjuje se da ih je u ovom trenutku preostalo svega tridesetak. Iako je drugi naziv za ovu životinju sibirski leopard, osim u Rusiji, ona se može pronaći i na šumovitim i planinskim terenima severa Kine. Zanimljivo je spomenuti da ova fascinantna životinja može da trči brzinom od 60 kilometara na čas, kao i da skoči 6 metara u dalj i 3 metra u vis.
Javanski nosorog je životinja čiju populaciju čini svega 35 jedinki. U pršlosti je ova životinja naseljavala gotovo čitavu Indokinu, dok danas živi samo u jednom prirodnom parku na Javi. Zanimljivo je spomenuti da, iako javanski nosorog visinom ne prelazi 2 metra, njegova težina može iznositi i blizu 2500 kilograma. Inače, na spisku ugroženih  vrsta Fonda za očuvanje života u divljini se pominje čak pet različitih vrsta nosoroga od kojih su tri kritično ugrožene. Pored javanskog, to su crni i sumatranski nosorog.
Planinska gorila, kao što naziv sugeriše, živi u šumama visokih planina, na nadmorskoj visini između 2500 i 4000 metara. Ono što je specifično za ovu vrstu gorile jeste velika koničina krzna, koja im pomaže da prežive u uslovima niskih temperatura, koje mogu biti i ispod 0 stepeni celzijusa. Procenjuje se da je danas preostalo oko 800 jedinki ove vrste.
 Saola, često nazivana i „azijski jednorog“, široj javnosti je malo poznata životinja koja se može pronaći u Vijetnamu i Laosu. Ovaj jedinstveni sisar se jedno vreme smatrao izumrlim, nakon istraživanja sprovedenog 1992. godine. Ipak, saola je kasnije ponovo uočena, ali se ne zna tačno kolika je populacija ove životinje.
 Južnokineski tigar je životinja za koju se pretpostavlja da više ne postoji u divljini, već samo u zoološkim vrtovima. Početkom 50-ih je u šumama Kine postojalo oko 4000 jedinki ove životinje, ali je tada od strane Mao Cedungovog režima proglašena za štetočinu, te su organizovane kampanje koje su vodile istrabljenju ove elegantne mačke.
Sumatranski slon je priznata podvrsta azijskog slona koja živi na ostrvu Sumatra. Ova životinja, čija težina iznosi oko 5 tona, jako je korisna za šumski ekosistem. Naime, dok se hrani biljkama, ovaj slon ujedno i raznosi njihova semena, te ugroženost ove vrste preti da naruši čitav ekosistem. Danas se procenjuje da u prirodi živi oko 2500 sumatranskih slonova.umatranski tigar je još jedna kritično ugrožena životinja sa Sumatre. I pored zakonske zaštićenosti on je i dalje izrazito ugrožen, jer na Sumatri uporno opstaje tržište na kome se prodaju delovi ove prelepe životinje. Inače, ovaj tigar je najmanja preživela podvrsta tigra, čija težina iznosi oko 100 kilograma. Pretpostavlja se da danas populacija sumatranskog tigra broji manje od 400 jedinki.
 Zapadna nizijska gorila je raspostranjena po velikom delu Afrike, te bi se na prvi pogled moglo pomisliti da nije ugrožena. Ipak, precizniji podaci pokazuju veliko i naglo smanjenje populacije ove životinje, koja se u proteklih 25 godina smanjila za čak 60%. Inače, ova vrsta gorile se razlikuje od ostalih gorila po nešto manjoj veličini, tipičnom tamom braon krznu i kestenjastim grudima.
 Vakita je ugrožena vrsta iz porodice pliskavaca (mailh kitova). Ova životinja je dužine oko jednog i po metra, a težinom ne prelazi 60 kilograma. Većina vakita ima sivi ili crni gornji deo tela, sa svetlom nijansom odozdo. Inače, vakita je endemska vrsta koja se može pronaći jedino u Kalifornijskom zalivu i pretpostavlja se da broji manje od 200 jedinki.
I da se razumemo ovo su vec zastareli podaci jer svake godine nestane potpuno nekoliko zivotinjskih ( i biljnih vrsta) a na desetine se nadju na granici izumiranja.

Sumatranski orangutan je životinja koja živi na drveću tropskih kišnih šuma. U prošlosti se ovaj orangutan mogao pronaći po celoj Sumatri, kao i na većem delu ostrva Java, dok je danas zastupljen samo na nekim delovima Sumatre.  Ova životinja voli da živi u društvu, te često u velikim grupama posećuje plantaže voća, pre svega smokvi. Procenjuje se da populaciju sumatranskog orangutana čini oko 7000 jedinki.

Ovo je najveća morska kornjača na svetu čija težina može dostići 900 kilograma. Kao vrsta opstaje više od 150 miliona godina, a danas je najviše ugrožena nezakonitim lovom, krađom jaja i uništavanjem gnezda usled razvoja plaža. Često se dešava da morska kornjača slučajno proguta ostatke plastike iz okeana jer je podsećaju na njen glavni plen - meduze, zbog čega može imati probavne probleme. Može da se prilagodi niskim temperaturama vode zahvaljujući debelom sloju ulja i masti ispod kože.
Havajska morska medvedica pripada porodici pravih foka i za razliku od većine kojima odgovara hladna klima, ova foka preferira tropske predele. Havajska i Sredozemna morska medvedica su jedine opstale vrste, dok je karipska izumrla. Živi na severozapadnim Havajskim ostrvima i procenjeno je da je ostalo oko 1100 jedinki.
Kineski recni delfin. Međunarodna unija za zaštitu prirode smatra da je možda i došlo do njegovog istrebljenja jer je poslednji put viđen 2002. godine. Živi u reci Jangce u Kini koja je usled industrijalizacije korišćena za ribolov, transport i hidroelektranu zbog čega je i došlo do drastičnog pada broja jedinki. Ako do sada nisu izumrli, procenjuje se da ih je ostalo oko trinaest.
Kakapo je papagaj sa Novog Zelanda i jedna je od najneobičnijih ptica na svetu, najviše zbog toga što nije sposoban da leti. Smatra se da je to posledica odsustva neprijatelja i opasnosti od kojih bi ovi papagaji morali da beže, zbog čega su i dobili na kilaži i postali najteži od svih papagaja. Prijateljski su nastrojeni prema ljudima, a ukoliko se uznemire neće pobeći, već se se ,,zamrznuti’’ u mestu zbog čega su još simpatičniji. U proseku žive 90 godina.
U Srbiji su mnoge zivotinjske vrste ugrozene, najvise medvedi, zatim:
Šareni tvor, prdavac, patka njorka, apolonov leptir, veliki tetreb, belonokta vetruška, beloglavi sup, velika droplja, orao krstaš, crni daždevnjak i stepski soko su na ivici opstanka i ljudi bi trebalo da povedu računa, inače će potpuno izumreti i nestati s naših prostora.
Amazonska prašuma, nastala je pre najmanje 55 miliona godina. Sistematski, godinama unazad se uništava. Stručnjaci upozoravaju, ako nestane Amazonije, nestaće i života na Zemlji.
Prvi aspekt je svakako vezan za proizvodnju kiseonika. Svima je, još od osnovne škole, poznata priča da prilikom svakog petog udaha, udišemo kiseonik koji je nastao u Amazoniji.
Precizno rečeno, zapravo 16 odsto kiseonika koji nastaje na kopnu stvara se u Amazoniji, ali i to je dovoljno zastrašujuće kada se gubi takav resurs.
Važno je napomenuti i to da u ovom trenutku ne gori cela Amazonija, ali da je još od 70-ih godina do danas iskrčeno 12 odsto prašume. Ovo je ugrozilo resurse za proizvodnju kiseonika, ali još više remeti balans ugljen-dioksida u atmosferi. Kišne šume Amazonije gore rekordnom brzinom u Brazilu, a u ponedeljak, nebo nad Sao Paolom bilo je crno od dima, iako su požari od ovog grada udaljeni 2.700 kilometara.Brazilski novinar Silio Bokanera kaže da su požari u ovo doba godine očekivani - u Brazilu je trenutno sezona suša koja traje od jula do oktobra. Ipak, on veruje da su mnogi požari koji gore u Amazoniji namerno izazvani.
n smatra da su za paljenje požara verovatno odgovornije manje grupe ljudi nego velike korporacije koje prodaju govedinu i soju. Bokanera veruje da korporacije ne bi rizikovale bojkot potrošača koji bi usledio ukoliko bi se otkrilo da su umešane u paljenje požara. Iako velike korporacije nisu nevine, bolje su informisane, kaže on.
Iako je namerno paljenje vatre oduvek bilo problem, nikada do sada nije zabeležen ovako visok broj požara. Bokanera kaže da počinioci sada znaju da neće biti kažnjeni.
U Brazilu je između januara i avgusta otkriveno više od 74.000 požara - najveći broj zabeležen od kada su merenja započeta 2013. godine. Većina požara gorela je u Amazoniji.
Istina je da još ne znamo, ali činjenice ukazuju na to da je zahvaćena veća površina. Trenutno nemamo kompletnu sliku delimično i zbog toga što mnogi požari još gore.Može se reći da neke šume imaju koristi od požara - vatra ponekad pomaže čišćenju šuma i omogućava drveću da ojača.
Ali to se ne dešava u Amazoniji, kaže profesor nauka o ekosistemu sa Univerziteta u Okfordu Javinder Mali.
- Ovo su požari zbog kojih smo zabrinuti - kaže on. Vatra za vlažnu prašumu Amazonije znači samo ogromnu štetu. Skoro sve požare u vlažnim šumama upalili su - ljudi.
Statistički podaci pokazuju da je 2016. godine takođe bilo mnogo požara, ali to je bila sušna godina, a 2019. to nije. Profesor Mali kaže da ovogodišnji požari gore jer su ih zapalili ljudi.Šumi je potrebno oko 20-40 godina ukoliko se stvore uslovi za regeneraciju - kaže profesor Mali.
Ali drveće koje preživi ove požare, biće oslabljeno i teže će podnositi suše i nove požare.
Ukoliko požari budu nastavili da bukte u Amazoniji svakih nekoliko godina, veliki deo prašume će biti pretvoren u grmlje.Ali klimatske promene i krčenje šuma su opasna kombinacija. Smanjenje padavina dovelo bi do suvljih uslova u prašumi koji bi bili pogodniji za širenje požara.
Ukoliko bi nestalo 30-40 odsto šume, postojala bi opasnost da se klima u ovoj prašumi potpuno promeni, kaže on.Mnogi tvrde da drveće Amazonije proizvodi 20 odsto svetskog kiseonika. Onaj nas peti udah!
Samo ove nedelje je zabeleženo 68 požara na teritorijama u kojima žive starosedeoci, kaže Džonatan Mozer iz organizacije Survival International.
- Teško je preuveličati značaj koji ove šume imaju za starosedeoce. Oni zavise od šume - za hranu, lekove, odeću, osećaj identiteta i pripadanja.
I TAKO SMO PRIRODU SABILI  U KUTIJU SIBICA. STA NAS BRIGA AKO IZGORE 'PLUCA' CELE PLANETE, STA CE BITI SA STAROSEDIOCIMA, ZIVOTINJAMA, BILJKAMA. VISE VOLIMO DA NEGDE POSTAVIMO HIPER MARKET I ODVRATNI BLOK SOLITERA NEGO DA SACUVAMO SUMU SA SVIM  NJENIM  STANOVNICIMA.
UZASNI SMO I SEBICNI. JER MI SMO IMALI TU PRIVILEGIJU DA VIDIMO JOS NETAKNUTU PRIRODU, A GENERACIJE KOJE DOLAZE TO NIKADA NECE VIDETI!

VESTACKO MESO

MI U SRBIJI VEC JEDEMO GMO MESO ( MESO ZIVOTINJA HRANJENIH GMO HRANOM)! A SLEDECI KORAK JE SVAKAKO VESTACKO MESO, KOJE VEROVATNO VEC JEDU LJUDI  NA NASOJ PLANETI, A MOZDA I MI!  VRATITE SE MALO I NA KLONIRANJE ZIVOTINJA  O  CEMU SAM JUCE PISALA!
Građani Srbije već sada jedu genetski modifikovano meso iz uvoza, ali i ono koje je proizvedeno na domaćim farmama. Ova pojava će tek uzeti maha, ukoliko se omogući promet GMO hrane u zemlji, upozoravaju srpski stručnjaci.Mi već sada jedemo meso od životinja koje su hranjene genetski modifikovanom sojom proizvedenom u Srbiji.
Ako je cena mesa značajno niža od prosečnih u Srbiji, izvesno je da ono u sebi ima GMO. Troškovi ishrane životinja sa GMO sojinom sačmom znatno su niži, pa je samim tim i to meso jeftinije.
Agronom i novinar Džoel Burn kaže da GMO kulture koje su otporne na herbicide i pesticide olakšavaju život farmerima. One sa druge strane ne dovode do povećanja proizvodnje kukuruza, pirinča i pšenice još od 2000. godine, što predstavlja veliki problem.
FAO predviđa da će se u narednih 40 godina dve trećine stanovništva u svetu hraniti mesom. Jedno od mogućih rešenja bilo bi da se životinjsko meso zameni mesom iz laboratorije.Na univerzitetu Mastriht u Holandiji stručnjak za vaskularnu fiziologiju Mark Dž. Post 2013. godine proizveo je prvi hamburger u laboratoriji. Naučnici koji su probali hamburger pohvalili su njegov ukus i teksturu, ali cena od 330.000 dolara bila je previsoka. Zbog nerealne cene on bi izgubio trku u konkurenciji sa drugim hamburgerima od životinjskog mesa koji se prodaju po znatno nižoj ceni.Uz novčanu pomoć suosnivača Gugla, Post je cenu mesa iz laboratorije uspeo da smanji na 80 dolara po kilogramu, odnosno 11 dolara po hamburgeru. To je mnogo bliže tržišnoj ceni, pa zato nije daleko dan kad će farme za proizvodnju mesa postati naučne laboratorije. Pored GMO ishrane, jedini način da rešimo problem nestašice hrane u svetu jeste da prestanemo da jedemo meso, smatra agronom Dzoel Burn. Sad ova recenica moze nas koji obozavamo meso da iziritira i da nam lici na propagandu, vegetarijanaca i vegena, ali opet i biljke su GMO! Tako da ne znam sta da mislim. Ali vestacko meso???

"Verovatno je da će biti nekih problema s društvenom prihvatljivošću, iako bi meso uzgajano 'u kacama' moglo biti napravljeno zdravijim, tako što bi se promenio njegov sastav i mnogo higijenskijim od tradicionalnog mesa, jer bi bilo uzgajano u sterilnim uslovima", navodi jedan od njih, dr Filip Tornton iz Međunarodnog istraživačkog instituta za stoku (International Livestock Research Institute).
Već u ovom trenutku, navodi se u izveštaju britanskih akademika, jedan od sedam ljudi na svetu dnevno ne unosi dovoljno proteina i kalorija. Do 2050, farmeri više neće biti u stanju da zadovoljavaju globalnu tražnju."Razvoj veštačkog mesa je savršeno izvodljiv, a istraživački projekti u vezi s tim izvode se već decenijama", navodi Tornton, a kao probleme navodi najviše one psihološke prirode. Joj sto vise citam o ovoj temi to sve vise mislim kako da pretanem da jedem i to sve, ne samo meso....Prema tome, krajnje je vreme da se odgovori na pitanje da li je ono što nastaje u inkubatoru zaista "meso". Post i njegovi saradnici žele da koriste taj naziv, ali poljoprivredni lobi je protiv toga. Njima bi najviše odgovarao naziv koji bi kupcima ogadio proizvod, na primer: "životinjsko in-vitro tkivo".
U novom predlogu zakona Predstavničkog doma traži se donošenje mera kojima će biti utvrđeno pod kojim bi okolnostima životinjsko tkivo iz laboratorije bilo dozvoljeno za ljudsku upotrebu i, u vezi s tim, da li ono uopšte može da se zove "meso".Zamisao zvuči prilično jednostavno: meso se uglavnom sastoji od mišića, a njih je moguće dobiti od matičnih ćelija - putem beskonačnog deljenja matičnih ćelija u ogromnim količinama. Teoretski, od jedne jedine ćelije za 50 dana moglo bi da se dobije deset tona mesa, koliko je potrebno za godšnje potrebe oko 150 ljudi.
 Burger King je najavio da svom meniju dodaje i Impossible Whopper, hamburger napravljen od biljnih namirnica kompanije Impossible Foods. Alternativni burgeri bi trebalo da postanu dostupni već 8. avgusta,  da utole glad onih koji izbegavaju pravo meso. Kao zena u godinama mogu odgovorno da tvrdim da danasnje generacije odrasle na "hamburgerima" iz Mek Donaldsa ne znaju razliku izmedju pravog mesa, vestackog mesa, biljnog ili koga god porekla sadrzaja koji podseca na hamburger. Oni cak misle da su pljeskavica i hamburger jedno isto. Mada ni danasnje pljeskavice ne sadrze 100% mesa. Dakle u Fast Fudovima sve moze da prodje kao meso!!!!

Kina je potpisala sporazum u vrednosti od 300 miliona dolara za kupovinu mesa iz laboratorije u Izraelu koji bi se mogao pokazati kao unosan za proizvođače veganske hrane u najnaseljenijoj zemlji sveta.
I opet  Kina naravno. Prosli blog o kloniranju ljubimaca ili potencijalne hrane, GMO svakaako u stalnoj upotrebi ,a sada i vestacko meso.
Laboratorijsko meso poznato i kao kultivisano ili bio meso se pravi u laboratoriji uz korišćenje životinjskih ćelija zbog čega se neki vegani protive takvom konceptu, ali su organizacije za ljudska prava i očuvanje okoline pozdravile takvo dostignuće, navodi britanski Indipendent.
Kina trenutno uvozi meso za 10 milijardi funti godišnje kako bi pomogla ishranu stanovništva čiji broj premašuje 1,4 milijardi.
Među osam kompanija u svetu koje prave meso od životinjskih ćelija u laboratorijama, tri su iz Izraela "Supermeso" (SuperMeat), "Buduće tehnologije mesa" (Future Meat Technologies) i "Meso i budućnost" (Meat and Future), objavio je magazin Kvarc (Quartz).
Sporazum sa Kinom potencijalno bi mogao da otvori azijsku ekonomiju za izraelske kompanije.
"To je kolosalna tržišna mogućnost", izjavio je Brus Fridrih iz Instituta Dobra hrana koji podržava i lobira za alterntive mesu.
On kaže da kineski zvaničnici mogu da usmere milijarde dolara u tu tehnologiju. Očekuje se takođe da taj potez pozdrave borci za očuvanje okoline kao korak ka smanjenju gasova staklene bašte.
Prošle nedelje je kineski državni dnevnik "Kina nauka i tehnologija" objavio članak na kineskom jeziku u kome se ističe da je meso iz laboratorije bezbedno i da predstavlja prihvatljiv način za konzumiranje mesa.
"Imate dva identična proizvoda od kojih se za jedan mora zaklati stoka da bi se dobio. Drugi je potpuno isti i jeftiniji, nema emisije gasova staklene bašte, nema klanja životinje. Koji biste izabrali?", navodi se u članku koji prenosi izraelski list Tajms of Izrael.
Sad, da li su bas identicni ,pravo i vestacko meso- ko zna? Jer,  sta ako mi vec odavno jedemo vestacko meso misleci da je pravo?
Ćufte u sosu su jedno od popularnijih jela u našoj zemlji, zapravo skoro svako jelo sa mlevenim mesom spada u omiljenije poslastice. da li možete da zamislite ćuftu bez mesa? Ne, ne mislimo na ćufte od soje, koje, budimo realni, nisu adekvatna zamena.
Kompanija "Memphis Meats" spojila je decenije kulinarskog iskustva sa najnaprednijom biohemijom i kreirala goveđe ćufte bez prave govedine. Pojsasnićemo: uzete su ćelije prave krave koje su korišćene kako bi se uzgajilo veštačko meso koje je po svim karakteristikama istovetno originalu u procesu sličnom kloniranju.

Ko zna, možda će i vegetarijanci opet okusiti meso kad saznaju da nijedna životinja nije povređena u procesu.
SAD MOZDA JA NE VIDIM 'VISE CILJEVE' JER SAM SAMO OBICAN POTROSAC BILJNE I ZIVOTINJSKE  HRANE I KAO TAKVA UBEDJENA SAM DA JE SVAKAKO UVEK BOLJE PRAVO OD VESTACKOG! ALI OPET S DRUGE STRANE  STA AKO SU GMO, KLONIRANJE, VESTACKO MESO I  SVE OSTALO  STO JE U VEZI HRANE ZAISTA NESTO STO MORA DA POSTOJI DA NE BI ZAVLADALA GLAD???

ZASTO KINEZI KLONIRAJU SVOJE PSE?

DA LI KLONIRANJE ZAISTA RESAVA PROBLEME U SMISLU, HOCU ISTU TAKVU ZIVOTINJU ( COVEKA)?  DA LI JE TO HUMANO I UOPSTE NORMALNO? A NADASVE DA LI JE TO BAS POTREBNO? U KINI TOTALNI PARADOKS - JEDU PSE, ALI IH I KLONIRAJU! IZ LJUBAVI PREMA SVOJIM LJUBIMCIMA ILI ZBOG NEDOSTATKA HRANE ?!
Kloniranje kućnih ljubimaca postaje sve popularnije u Kini. Kako saopštava kompanija „Sinogen“, koja se bavi kloniranjem životinja, 2018. godine je napravljeno 20 klonova pasa i još toliko u prvom kvartalu 2019. godine. Kompanija planira da za pet godina počne da klonira 500 pasa godišnje.

Nedavno je saopšteno da je kompanija „Sinogen“ prva u zemlji klonirala mačku. Mače Česnok rodila je surogat majka 21. jula, i ono nosi genetski materijal mačke koja je uginula.Tržište kućnih ljubimaca u Kini se veoma brzo razvija, i sada oko 100 miliona ljudi poseduje psa ili mačku. Upravo je ta grupa ljudi i formirala potražnju za kloniranim životinjama, jer životinje dugi niz godina žive sa svojim vlasnicima i oni se vežu za njih. Često se ne mogu nositi sa gubitkom svoje mačke ili psa, ili sa činjenicom da životinja ima problema sa zdravljem. U stvari, uvek je postojala velika potražnja, samo tehnologija pre nije mogla da zadovolji te potrebe - izjavio je Mi Đidung. Kako je saopšteno, troškovi kloniranja jednog kućnog ljubimca iznose oko 250 hiljada juana (oko 32.000 evra), pa ne može svako da priušti takvu uslugu.
Prema njegovim rečima, zdravstveno stanje i životni vek kloniranih životinja nikako se ne razlikuje od životinja koje su rođene prirodnim putem.
 Od trenutka kada je klonirana prva životinja — ovca Doli, već je prošlo 23 godine. Od tada su ljudi naučili da kloniraju mačke, pse, kao i krupnije životinje — svinje i goveda. Praktično nije bilo problema - rekao je Mi Đidung.
Prema rečima profesora sa Veterinarskog instituta na Poljoprivrednom univerzitetu u Sičuanu Čena Dženglija, pored zdravlja i životnog veka životinje, moraju se uzeti u obzir i njene crte karaktera.
 Cilj kloniranja je sam po sebi dobar, ali je to ipak formiranje potpuno novog života. Klon može živeti kraće, njegovo ponašanje se može razlikovati od ponašanja prethodne životinje, a pitanje je da li će vlasnik moći da prihvati novu životinju - rekao je Čen za Sputnjik.
Tačno pre 23 godine uspešno je kloniran prvi sisar iz odrasle somatske ćelije, ovca Doli. Ovaj poduhvat je izveo tim naučnika sa Instituta Rozlin u Škotskoj, koji su prokrčili put istraživačima u kloniranju drugih sisara.
PPL Therapeutics, kompanija koja je radila za Institutom Rozlin na kloniranju ovce Doli je 2000. godine objavila da je klonirala pet prasića (Mili, Krista, Kerel, Dotcom i Aleksis) iz ćelija odrasle svinje, objavljeno je u časopisu Nature.
 Istraživači sa Univerziteta u Teksasu A&M su 22. decembra 2001. godine klonirali mačku koja je nazvana CC (Carbon Copy). Iako je mače bilo identično genetski kao surogat majka Rainbow, šare na njenom krznu su izgledale drugačije.
 Istraživači sa Univerziteta u Teksasu A&M su 2003. godine klonirali i belorepog jelena Dewey. Rođen je zahvaljujući surogat majci Sweet Pea 23. maja 2003. godine i kloniran je iz ćelija kože uzetih sa uginulog belorepog jelena.
Istraživači iz Italije su 2003. godine klonirali kobilu Promoteu. Zanimljivu činjenicu predstavlja da je njena surogat majka bila i donor genetskog mateirjala, objavljeno je u časopisu Nature.
U Južnoj Koreji je 2005. godine klonran pas Snuppy (24. aprila). Kloniran je iz ćelija kože odraslog avganistanskog hrta. Snuppy je bio jedini preživeli od 1.095 embriona psa iz 123 surogat majke (na svet je došao još jedan pas, ali je uginio nekoliko nedelja kasnije).
Japanski naučnici su 2008. godine objavili da su klonirali miša koristeći ćelije zamrznute na -20 stepeni Celzijusa, koje su u tom stanju provele 16 godina. Nakon odmrzavanja ćelija, istraživači su otkrili da su imale pukotine, ali su ipak mogli da izvuku DNK koji im je bio potreban za zdrave klonirane miševe, objavljeno je u časopisu Proceedings of the National Academy od Sciences.
 Naučnici su 2009. godine napravili još jedan iskorak: prvi put su klonirali izumrlu vrstu bukardo. Grupa naučnika iz Španije, Francuske i Beglije je koristila očuvane uzorke bukarda sačuvane 1999. godine baš za ovu namenu. Nažalost, mlada koza je umrla samo nekoliko minuta nakon rođenja zbog oštećenja pluća, objavljeno je u časopisu Theriogenology.
 Istraživači iz Južne Koreje su 2005. godine klonirali ugroženu vrstu sivog vuka, pa su na svet došli Snuwolf i Snuwolffy. Jedno mladunče je rođeno 18. oktobra, a drugo 26. oktobra 2005. godine. Dva klonirana vuka su nastala iz genetskog materijala uzetih iz ćelija uha ženke sivog vuka. Ipak, istraživači su koristili jajašca psa kako bi čuvali genetski materijal i mogli na vreme da kloniraju životinje, zato što je teško ovaj materijal uzeti iz sivih vukova u divljini. Psi su takođe korišćeni kao sugorat mladuncima vukova, objavljen je u časopsi u Cloning and Stem Cells. 
S obzirom na to da je svet prve klonove dobio još pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, mnogi se pitaju kako to da naučnici nisu pokušali da kloniraju ljudsko biće. Ili ,sto je verovatnije, to i dalje drze u strogoj tajnosti.
Iako mnogi ističu da je kloniranje čoveka ne bi bilo etično, stručnjaci navode da je, po svoj prilici, biološki moguće. Ali čak i bez predrasuda, nedostatak potrebnih sredstava bio bi značajna barijera.
Kloniranje životinja zahteva da se pažljivo odvoji jezgro jajne ćelije. Kada se ovo uradi, od nukleusa se odvajaju proteini koji su doprinose tome da se ćelija podeli. Doktor Lanza kaže da u slučaju miševa ovo nije problem jer je njihov embrion i posle toga sposoban da produkuje svoje proteine. Ali kod primata ovo nije slučaj i to je samo jedan od razloga zbog čega je propalo kloniranje majmuna.
Štaviše, klonirane životinje često imaju neki genetski poremećaj koji može da spreči embrion da se usadi u matericu, što izaziva spontani pobačaj ili smrt životinje ubrzo nakon porođaja. Doktor Lanza ističe da su abnormalije česte zato što klonirani embrioni imaju samo jednog roditelja umesto dva, što znači da se molekularni proces poznat kao replikacija DNK prilikom začeća ne odvija u kloniranim embrionima. Replikacija je veoma značajna za razvoj embriona i pomaže da se geni jednog ili drugog roditelja prenose na embrion.
Uz GMO tehnologiju koja je krenula od biljaka, preko zivotinja, mozda i do coveka, ceka nas jos mnogo iznenadjena. Ali, koliko je sve ovo eticki ispravno? I da li uopste postoji granica koju covek ne bi smeo da predje? Jedno su naucna ispitivanja, a drugo igre protiv prirode!
EKSPERIMENTI SE VRSE VEC PEDESETAK GODINA I TO ZA NAS LAIKE POTPUNO NEZAMISLIVI.  LJUDI JE SVAKAKO SVE VISE, A HRANE SVE MANJE! ZASTO ONDA UVECAVATI BROJ LJUDI KLONIRANJEM ILI GMO TEHNOLOGIJOM?  OSETLJIVA SAM IPAK I NA HRANU KOJU JEDEMO. OVOG  LETA NAROCITO NA PARADAIZ I PILETINU!
STO SE TICE  KUCNIH LJUBIMACA KOJE U KINI JEDU , A MI SAMO PATIMO ZA NJIMA KAD UGINU , SMATRAM DA JE OVO DRUGO HUMANO I ISPRAVNO. GDE BI OTISAO OVAJ SVET KAD BI KLONIRALI SVE NASE DRAGE  PREMINULE ( LJUBIMCE ILI OSOBE)? U REDU JE STO NAM NEDOSTAJU I STO NAM SE ZIVOT MENJA BEZ NJIH, ALI DA LI ZAISTA TAJ KLON MOZE DA NAM ZAMENI PREMUNOLOG? NE VERUJEM!
VERUJEM SAMO U TO DA SVE STO JE RODJENO MORA I DA UMRE BAR U OVOM SVETU! I TO NE TREBA NIKAKO MENJATI!

'MORSKA LJUBAV'

'MORSKA LJUBAV" KAZU TRAJE KOLIKO I "MORSKA" FARBA! A  BRACNA LJUBAV NA MORU TRPI JEZIVU PROVERU! CAK I PARTNERI  KOJI NISU U BRAKU UMESTO LUDOG LETNJEG PROVODA ,DANE PROVODE U SVADJI! MORE,SUNCE, LETO, MESEC, PESCANA OBALA, GITARA U I PESMA UZ SUM TALASA NEKAKO JE NAJBOLJE ZA SAMCE I TU SE VRACAMO NA POCETAK PRICE!
Pa hajdemo redom kao i uvek. Svi smo mi prosli kroz to letovanje sa drustvom, kada smo na plazi ili uvece u klubu sreli "ljubav svog zivota". Lep, preplanuo, pametan, sarmatan, nadasve zabavan, ni  ne lici na gradske momke - na pozitivan nacin. Vi na odmoru ( i vas mozak), te treperite dok vas "osvaja"  jer vi ste vec osvojeni cim ste ga videli. Ne znam da li  i danas funkcionisu "galebovi" momci koji turistkinjama stoje na raspolaganju. Pa cak iko vas "voli" za dzabe ipak , zaboravice vas cim odete. Vi njega necete, do septembra, oktobra ako toliko izdrzi vasa preplanulost. Medjutim, vase srce ce biti slomljeno jer vam ne odgovara na poruke, a na instagram kaci devojke svih vrsta   u svim mogucim seksi pozama ( i kupacim koji su zaista fensi). Dobro je ako ste u tu letnju semu usli opusteno u fazonu, ma hajde da se provedem ovde dok traje. Kad se vratim kuci niko nece znati ( ni moj decko). Nije bas potpuno moralna cela ta prica, a opet mozda vam fali bas to osvajanje, dokazivanje da nekoga privlacite, romantika morske noci i uopste totalno stanje opustenosti koje kod kuce nikako ne mozete sebi da dopustite.
Tu sad prelazimo na partnere koji su u braku ( ili zive zajedno) ili su samo dosli zajedno na more. Oni prvi ako su dosli bez dece  mozda i mogu da uzivaju neko vreme , ali samo pod uslovom da ne nacinju  price koje se ticu njihovih svakodnevnih zivota. Probajte da na moru pustite mozak na pasu i da bar tih nekoliko dana zaboravite sve brige, i da probate da se ponovo zaljubite u svog partnera. Ako ne uspete, ni tu u toj opustenoj atmosferi onda dobro razmislite da li treba da budete i dalje zajedno. Par koji dodje zajedno na more ( a ne zivi zajedno) ima velike sanse da se kul provede, ali i nad njima visi opasnost zvana zajednicki zivot. Sve je bilo kul dok niste sada zajedno 24/7. Pa nemate sta da pricate , pa se on okrece za svakom devojkom, pa nemate ista interesovanja, pa ste vi ranoranilac, on spavalica i tako dalje. Mozda vam je ovaj test bas  itrebao ako ste planirali zajednicki zivot, jer ako ne mozete da se slozite u toj super romanticnoj, opustenoj okolini, sta je onda ostalo za svakodnevni stresni zivot pun obaveza.
I da se ponovo vratim na onaj deo gde singl devojka/momak prevare svoje partnere koji ih cekaju kod kuce.opet sve zavisi od osobe. Neko ce odmor provesti u onom opstem ,rekla bih normalnom fazonu, plaza, izlazci sa drustvom, putovanje i tako. Mozda malo flertovanja, ali ljubav prema odsutnom partneru nadjacace zelju za letnjom avanturom ( prevarom). Druga vrsta osoba vole svoje odsutne partnere, ali ipak zele da se totalno opuste i malo  dokazu sebi da su kul za  malo  tajne avanture. Svakako  ce se vratitti svojoj ljubavi , mozda biti cak i bolji kad shvate kakvo blago poseduju!!! Ili ce shvatitti da nisu monogamni... Ili ... Kako god. More je vrlo opasna destinacija. Kao i leto i sunce i odmor. opustenost moze dovesti do velikih problema.
PA IPAK UZIVAJTE U SUNCU, MORU, PLAZI, MESECU, FLERTOVANJU, OPUSTENOSTI ,ALI  KAKO KAZE ONA NARODNA: SVIRAJ, SVIRAJ, PA ZA POJAS ZADENI.  ILI DRUGACIJE RECENO: SVE IMA SVOJU GRANICU - PA I PROVOD!
NEMOJTE DA ZBOG NEKOLIKO DANA UNISTITE GODINE KOJE SU BILE I KOJE SU PRED VAMA!

KAKO NAS JE MUSA SREDIO

DA BRATE. TO JE TO! NAJBOGATIJI COVEK KOJI JE IKADA HODAO NASOM PLANETOM JE MUSLIMAN IZ AFRIKE! ZVUCI POZNATO PRICA. ILI JE ZIVOT KRUG PA SE ISTORIJA PONAVLJA ILI SVE POSTOJI ODJEDNOM U BEZVREMENU I BEZPROSTORU  PARALELNIH SVETOVA!POGLEDAJTE I RANIJE BLOGOVE O AFRCI, PRVIM LJUDIMA I O PREDVIDJANJU DA CE ISLAM PREOVLADATI SVETOM!
Kralj Musa I od Malija (400 milijardi dolara)
Najbogatija osoba koja je hodala zemljom bio je Musa I od Malija, poznat i pod imenom Mansa Musa. Dok je vladao državom Mali, imao je bogatstvo koje se danas procenjuje na oko 400 milijardi. Rođen je 1280. godine i do 1337. živeo je kao običan religiozni musliman
Mansa Musa je rođen 1280. godine u porodici vladara. Njegov brat, Mansa Abu-Bakr, vladao je carstvom sve dok 1312. godine nije abdicirao kako bi pošao u ekspediciju.
Prema sirijskom istoričaru iz 14. veka Šibabu Al-Umariju, Abu-Bakr je bio opsednut Atlantskim okeanom i onim što se nalazi sa druge strane okeana. Navodno se upustio u ekspediciju sa flotom od 2.000 brodova i hiljadama muškaraca, žena i robova. Otplovili su i nikad se nisu vratili.
Neki, poput pokojnog američkog istoričara Ajvana Van Sertima, veruju da je Abu-Bakr stigao do Južne Amerike, ali ne postoje nikakvi dokazi za to.
U svakom slučaju, Mansa Musa nasledio je kraljevstvo koje je njegov brat ostavio.Pod njegovom vladavinom, kraljevstvo Mali značajno je uvećano. Musa je pripojio 24 grada, uključujući Timbuktu.
Kraljevstvo se prostiralo na površini od oko 3.000 kilometara, od Atlantskog okeana sve do današnjeg Nigera, obuhvatajući delove Senegala, Mauritanije, Malija, Burkine Faso, Nigera, Gambije, Gvineje-Bisao, Gvineje i Obale Slonovače.
Uz tako veliku teritoriju, došle su i obilne količine zlata i soli.
Tokom vladavine Mansa Muse, carstvo Mali držalo je gotovo polovinu zlata Starog sveta, prema podacima Britanskog muzeja.
I sve je to pripadalo kralju.
Iako je carstvo Mali bilo bogato, mnogi za njega nisu ni znali.
To se promenilo kad je Mansa Musa, pobožni Musliman, odlučio da pođe na hodočašće u Meku, prolazeći kroz Saharu i Egipat.
Kralj je navodno napustio Mali sa karavanom od 60.000 ljudi.
Sa sobom je poveo kompletnu kraljevsku svitu i zvaničnike, vojnike, zabavljače, trgovce, 12.000 robova, kamile, kao i mnogobrojne koze i ovce.
Bio je to grad koji se kretao kroz pustinju.
Grad čiji su stanovnici, sa sve robovima, bili obučeni u zlatni brokat i najfiniju persijsku svilu. Za njima je išlo stotine kamila noseći stotine kila čistog zlata.
Bio je to prizor za pamćenje.
A prizor je postao još raskošniji kad je karavan stigao u Kairo, gde su Musa i njegovi saradnici mogli da se razmeću bogatstvom.
Mansa Musa je ostavio toliko jak utisak na Kairo, da je Al Umari, koji je grad posetio 12 godina posle kralja Malija, ispričao sa koliko su oduševljenja stanovnici Kaira i dalje govorili o njemu.
Delio je zlato šakom i kapom svima po Kairu u toj meri da je njegov tromesečni boravak izazvao pad cene zlata u regionu. Pad vrednosti zalata trajao je deset godina i potpuno uništio ekonomiju.
Američka tehnološka kompanija SmartAsset.com procenjuje da je zbog obezvređivanja zlata, hadžiluk Mansa Muse doveo do ekonomskih gubitaka u vrednosti od 1,5 milijardi dolara i to širom Bliskog istoka.
Vraćajući se u Mali, Mansa Musa je ponovo prošao kroz Egipat. Neki kažu da je pokušao da pomogne i da je povukao deo zlata iz opticaja poz
 IZgradio je mnogo obrazovnih centara i džamija širom Afrike.On je tokom 14. veka  bio toliko bogat da su njegovi velikodušni pokloni uspeli da unište ekonomiju jedne zemlje.
Današnje priče o Musinom bogatstvu toliko su zadivljujuće da je gotovo nemoguće steći pravu sliku o tome koliko je bio bogat i moćan", rekao je za BBC Rudof Buč Ver, vanredni profesor istorije na Univerzitetu u Kaliforniji.
Mansa Musa je bio „bogatiji nego što to iko može da dočara", napisao je Džejkob Dejvidson o afričkom kralju za sajt Novac(Money.com) pre četiri godine.
Američki sajt Selebriti Net Vort (Celebrity Net Worth) je 2012. godine procenio je njegovo bogatstvo na današnjih 400 milijardi dolara, ali se istoričari ekonomije slažu da je vrednost onoga što je Musa posedovao nemoguće definisati brojkama.
Iako je carstvo Mali bilo bogato, mnogi za njega nisu ni znali.To se promenilo kad je Mansa Musa, pobožni Musliman, odlučio da pođe na hodočašće u Meku, prolazeći kroz Saharu i Egipat.
Kralj je navodno napustio Mali sa karavanom od 60.000 ljudi. Sa sobom je poveo kompletnu kraljevsku svitu i zvaničnike, vojnike, zabavljače, trgovce, 12.000 robova, kamile, kao i mnogobrojne koze i ovce.Bio je to grad koji se kretao kroz pustinju.Grad čiji su stanovnici, sa sve robovima, bili obučeni u zlatni brokat i najfiniju persijsku svilu. Za njima je išlo stotine kamila noseći stotine kila čistog zlata.Bio je to prizor za pamćenje.A prizor je postao još raskošniji kad je karavan stigao u Kairo, gde su Musa i njegovi saradnici mogli da se razmeću bogatstvom.Mansa Musa je ostavio toliko jak utisak na Kairo, da je Al Umari, koji je grad posetio 12 godina posle kralja Malija, ispričao sa koliko su oduševljenja stanovnici Kaira i dalje govorili o njemu.Delio je zlato šakom i kapom svima po Kairu u toj meri da je njegov tromesečni boravak izazvao pad cene zlata u regionu. Pad vrednosti zalata trajao je deset godina i potpuno uništio ekonomiju.Američka tehnološka kompanija SmartAsset.com procenjuje da je zbog obezvređivanja zlata, hadžiluk Mansa Muse doveo do ekonomskih gubitaka u vrednosti od 1,5 milijardi dolara i to širom Bliskog istoka.Vraćajući se u Mali, Mansa Musa je ponovo prošao kroz Egipat. Neki kažu da je pokušao da pomogne i da je povukao deo zlata iz opticaja pozajmivsi ga nazad po drasticnim kamatama .Drugi kažu da je potrošio toliko da je ostao bez zlata. Lusi Duran iz Škole afričkih i orijentalnih studija u Londonu ističe da su se malijski zabavljači, koji su praktično bili raspevani istorijski pripovedači, posebno naljutili na njega .Usput je podelio toliko malijskog zlata da zabavljači nisu voleli da ga veličaju u pesmama, jer su mislili da je spiskao lokalne resurse van imperije", rekla je ona.Nema nikakve sumnje da je Mansa Musa potrošio, ili proćerdao, mnogo zlata tokom hodočašća. Ali ta preterana velikodušnost je i privukla pažnju ostatka sveta.Mansa Musa je ucrtao Mali i sebe na mapu sveta, i to bukvalno. U katalonskom atlasu iz 1375. godine nalazi se crtež afričkog kralja koji sedi na zlatnom tronu na vrhu Timbuktua, držeći komad zlata u ruci.
Timbuktu je postao afrički El Dorado i ljudi su dolazili iz raznih krajeva sveta su da ga vide rođenim očima.
U 19. veku još je imao mitski status izgubljenog zlatnog grada na ivici sveta, mamac istovremeno za evropske lovce na bogatstvo i istraživače. Za ovo su mahom zaslužni podvizi Mansa Muse koji je Malijem vladao 500 godina ranije.Musa se vratio iz Meke sa nekoliko islamskih učenjaka, uključujući direktne potomke proroka Muhameda, kao i andaluzijskog pesnika i arhitektu po imenu Abu es hak es Saheli, koji važi za čoveka koji je osmislio slavnu džamiju Đingarejber.Kralj je navodno pesnika platio sa 200 kilograma zlata, što bi u današnjem novcu iznosilo 8,2 miliona dolara.Pored toga što je podsticao umetnost i arhitekturu, finansirao je i književnost i gradio škole, biblioteke i džamije. Timbuktu je uskoro postao centar obrazovanja i ljudi su putovali iz svih krajeva sveta kako bi studirali na mestu koje će postati Univerzitet Sankore.Za bogatog kralja često se kaže da je pokrenuo obrazovanje u Zapadnoj Africi, iako je priča o njegovom carstvu i dalje relativno nepoznata izvan Zapadne Afrike.
Evo prvih 10 najbogatijih ljudi koji su ziveli na nasoj planeti:
Mansa Musa (1280-1337, kralj carstva Mali) bogatstvo nepojmljivo
Cezar Avgust (63 p.n.e. -14 n.e., rimski car) 4,6 triliona dolara
Šenzong (1048-1085, kineski car iz dinastije Sung) bogatstvo neprocenjivo
Akbar I (1542-1605, car indijske dinastije Mogul), bogatstvo neprocenjivo
Endrju Karnegi (1835-1919, škotsko-američki industrijalac) 372 milijarde dolara
Džon D. Rokfeler (1839-1937) američki poslovni magnat) 341 milijarda dolara
Nikolaj Aleksandrovič Romanov (1868-1918, ruski car) 300 milijardi dolara
Mir Osman Ali Kan (1886-1967, indijski vladar) 230 milijardi dolara
Vilijam Osvajač (1028-1087) 229,5 milijardi dolara
Moamer El Gadafi (1942-2011, dugogodišnji vladar Libije) 200 milijardi dolara.
DANASNJI MILIJARDERI SU SVAKAKO MOCNI I UTICAJNI I SLAVNI. ZAHVALJUJUCI TEHNOLOGIJI SVI MOGU DA ZAVIRE U NJIHOVA 'CARSTVA', ALI OVA PRICA SKORO KAO BAJKA ZAISTA MI JE ZAUSTAVILA DAH I RAZBUKTALA MASTU. DA LI JE MUSA BIO KRALJ MIDA???