GORI AMAZONIJA

GORI AMAZONIJA! FATU I NAJIN SU POSLEDNJE DVE ZENKE BELOG NOSOROGA!NAJUGROZENIJE ZIVOTINJE!
Fatu i Najin su poslednje dve ženke belih nosoroga i ovoj vrsti zaista preti izumiranje. Naučnici se sada nadaju da su našli rešenje za spas ove vrste, i ove dve ženke će da budu oplođene zamrznutom spermom dva uginula mužjaka. One se nalaze u rezervatu u Keniji, dok naučnica Silvija Koleoni na oplodnji  njihovih jajnih ćelija radi u laboratoriji u Kremoni u Italiji.
Amurski leopard je jedna od najugroženijih životinja iz porodice mačaka i procenjuje se da ih je u ovom trenutku preostalo svega tridesetak. Iako je drugi naziv za ovu životinju sibirski leopard, osim u Rusiji, ona se može pronaći i na šumovitim i planinskim terenima severa Kine. Zanimljivo je spomenuti da ova fascinantna životinja može da trči brzinom od 60 kilometara na čas, kao i da skoči 6 metara u dalj i 3 metra u vis.
Javanski nosorog je životinja čiju populaciju čini svega 35 jedinki. U pršlosti je ova životinja naseljavala gotovo čitavu Indokinu, dok danas živi samo u jednom prirodnom parku na Javi. Zanimljivo je spomenuti da, iako javanski nosorog visinom ne prelazi 2 metra, njegova težina može iznositi i blizu 2500 kilograma. Inače, na spisku ugroženih  vrsta Fonda za očuvanje života u divljini se pominje čak pet različitih vrsta nosoroga od kojih su tri kritično ugrožene. Pored javanskog, to su crni i sumatranski nosorog.
Planinska gorila, kao što naziv sugeriše, živi u šumama visokih planina, na nadmorskoj visini između 2500 i 4000 metara. Ono što je specifično za ovu vrstu gorile jeste velika koničina krzna, koja im pomaže da prežive u uslovima niskih temperatura, koje mogu biti i ispod 0 stepeni celzijusa. Procenjuje se da je danas preostalo oko 800 jedinki ove vrste.
 Saola, često nazivana i „azijski jednorog“, široj javnosti je malo poznata životinja koja se može pronaći u Vijetnamu i Laosu. Ovaj jedinstveni sisar se jedno vreme smatrao izumrlim, nakon istraživanja sprovedenog 1992. godine. Ipak, saola je kasnije ponovo uočena, ali se ne zna tačno kolika je populacija ove životinje.
 Južnokineski tigar je životinja za koju se pretpostavlja da više ne postoji u divljini, već samo u zoološkim vrtovima. Početkom 50-ih je u šumama Kine postojalo oko 4000 jedinki ove životinje, ali je tada od strane Mao Cedungovog režima proglašena za štetočinu, te su organizovane kampanje koje su vodile istrabljenju ove elegantne mačke.
Sumatranski slon je priznata podvrsta azijskog slona koja živi na ostrvu Sumatra. Ova životinja, čija težina iznosi oko 5 tona, jako je korisna za šumski ekosistem. Naime, dok se hrani biljkama, ovaj slon ujedno i raznosi njihova semena, te ugroženost ove vrste preti da naruši čitav ekosistem. Danas se procenjuje da u prirodi živi oko 2500 sumatranskih slonova.umatranski tigar je još jedna kritično ugrožena životinja sa Sumatre. I pored zakonske zaštićenosti on je i dalje izrazito ugrožen, jer na Sumatri uporno opstaje tržište na kome se prodaju delovi ove prelepe životinje. Inače, ovaj tigar je najmanja preživela podvrsta tigra, čija težina iznosi oko 100 kilograma. Pretpostavlja se da danas populacija sumatranskog tigra broji manje od 400 jedinki.
 Zapadna nizijska gorila je raspostranjena po velikom delu Afrike, te bi se na prvi pogled moglo pomisliti da nije ugrožena. Ipak, precizniji podaci pokazuju veliko i naglo smanjenje populacije ove životinje, koja se u proteklih 25 godina smanjila za čak 60%. Inače, ova vrsta gorile se razlikuje od ostalih gorila po nešto manjoj veličini, tipičnom tamom braon krznu i kestenjastim grudima.
 Vakita je ugrožena vrsta iz porodice pliskavaca (mailh kitova). Ova životinja je dužine oko jednog i po metra, a težinom ne prelazi 60 kilograma. Većina vakita ima sivi ili crni gornji deo tela, sa svetlom nijansom odozdo. Inače, vakita je endemska vrsta koja se može pronaći jedino u Kalifornijskom zalivu i pretpostavlja se da broji manje od 200 jedinki.
I da se razumemo ovo su vec zastareli podaci jer svake godine nestane potpuno nekoliko zivotinjskih ( i biljnih vrsta) a na desetine se nadju na granici izumiranja.

Sumatranski orangutan je životinja koja živi na drveću tropskih kišnih šuma. U prošlosti se ovaj orangutan mogao pronaći po celoj Sumatri, kao i na većem delu ostrva Java, dok je danas zastupljen samo na nekim delovima Sumatre.  Ova životinja voli da živi u društvu, te često u velikim grupama posećuje plantaže voća, pre svega smokvi. Procenjuje se da populaciju sumatranskog orangutana čini oko 7000 jedinki.

Ovo je najveća morska kornjača na svetu čija težina može dostići 900 kilograma. Kao vrsta opstaje više od 150 miliona godina, a danas je najviše ugrožena nezakonitim lovom, krađom jaja i uništavanjem gnezda usled razvoja plaža. Često se dešava da morska kornjača slučajno proguta ostatke plastike iz okeana jer je podsećaju na njen glavni plen - meduze, zbog čega može imati probavne probleme. Može da se prilagodi niskim temperaturama vode zahvaljujući debelom sloju ulja i masti ispod kože.
Havajska morska medvedica pripada porodici pravih foka i za razliku od većine kojima odgovara hladna klima, ova foka preferira tropske predele. Havajska i Sredozemna morska medvedica su jedine opstale vrste, dok je karipska izumrla. Živi na severozapadnim Havajskim ostrvima i procenjeno je da je ostalo oko 1100 jedinki.
Kineski recni delfin. Međunarodna unija za zaštitu prirode smatra da je možda i došlo do njegovog istrebljenja jer je poslednji put viđen 2002. godine. Živi u reci Jangce u Kini koja je usled industrijalizacije korišćena za ribolov, transport i hidroelektranu zbog čega je i došlo do drastičnog pada broja jedinki. Ako do sada nisu izumrli, procenjuje se da ih je ostalo oko trinaest.
Kakapo je papagaj sa Novog Zelanda i jedna je od najneobičnijih ptica na svetu, najviše zbog toga što nije sposoban da leti. Smatra se da je to posledica odsustva neprijatelja i opasnosti od kojih bi ovi papagaji morali da beže, zbog čega su i dobili na kilaži i postali najteži od svih papagaja. Prijateljski su nastrojeni prema ljudima, a ukoliko se uznemire neće pobeći, već se se ,,zamrznuti’’ u mestu zbog čega su još simpatičniji. U proseku žive 90 godina.
U Srbiji su mnoge zivotinjske vrste ugrozene, najvise medvedi, zatim:
Šareni tvor, prdavac, patka njorka, apolonov leptir, veliki tetreb, belonokta vetruška, beloglavi sup, velika droplja, orao krstaš, crni daždevnjak i stepski soko su na ivici opstanka i ljudi bi trebalo da povedu računa, inače će potpuno izumreti i nestati s naših prostora.
Amazonska prašuma, nastala je pre najmanje 55 miliona godina. Sistematski, godinama unazad se uništava. Stručnjaci upozoravaju, ako nestane Amazonije, nestaće i života na Zemlji.
Prvi aspekt je svakako vezan za proizvodnju kiseonika. Svima je, još od osnovne škole, poznata priča da prilikom svakog petog udaha, udišemo kiseonik koji je nastao u Amazoniji.
Precizno rečeno, zapravo 16 odsto kiseonika koji nastaje na kopnu stvara se u Amazoniji, ali i to je dovoljno zastrašujuće kada se gubi takav resurs.
Važno je napomenuti i to da u ovom trenutku ne gori cela Amazonija, ali da je još od 70-ih godina do danas iskrčeno 12 odsto prašume. Ovo je ugrozilo resurse za proizvodnju kiseonika, ali još više remeti balans ugljen-dioksida u atmosferi. Kišne šume Amazonije gore rekordnom brzinom u Brazilu, a u ponedeljak, nebo nad Sao Paolom bilo je crno od dima, iako su požari od ovog grada udaljeni 2.700 kilometara.Brazilski novinar Silio Bokanera kaže da su požari u ovo doba godine očekivani - u Brazilu je trenutno sezona suša koja traje od jula do oktobra. Ipak, on veruje da su mnogi požari koji gore u Amazoniji namerno izazvani.
n smatra da su za paljenje požara verovatno odgovornije manje grupe ljudi nego velike korporacije koje prodaju govedinu i soju. Bokanera veruje da korporacije ne bi rizikovale bojkot potrošača koji bi usledio ukoliko bi se otkrilo da su umešane u paljenje požara. Iako velike korporacije nisu nevine, bolje su informisane, kaže on.
Iako je namerno paljenje vatre oduvek bilo problem, nikada do sada nije zabeležen ovako visok broj požara. Bokanera kaže da počinioci sada znaju da neće biti kažnjeni.
U Brazilu je između januara i avgusta otkriveno više od 74.000 požara - najveći broj zabeležen od kada su merenja započeta 2013. godine. Većina požara gorela je u Amazoniji.
Istina je da još ne znamo, ali činjenice ukazuju na to da je zahvaćena veća površina. Trenutno nemamo kompletnu sliku delimično i zbog toga što mnogi požari još gore.Može se reći da neke šume imaju koristi od požara - vatra ponekad pomaže čišćenju šuma i omogućava drveću da ojača.
Ali to se ne dešava u Amazoniji, kaže profesor nauka o ekosistemu sa Univerziteta u Okfordu Javinder Mali.
- Ovo su požari zbog kojih smo zabrinuti - kaže on. Vatra za vlažnu prašumu Amazonije znači samo ogromnu štetu. Skoro sve požare u vlažnim šumama upalili su - ljudi.
Statistički podaci pokazuju da je 2016. godine takođe bilo mnogo požara, ali to je bila sušna godina, a 2019. to nije. Profesor Mali kaže da ovogodišnji požari gore jer su ih zapalili ljudi.Šumi je potrebno oko 20-40 godina ukoliko se stvore uslovi za regeneraciju - kaže profesor Mali.
Ali drveće koje preživi ove požare, biće oslabljeno i teže će podnositi suše i nove požare.
Ukoliko požari budu nastavili da bukte u Amazoniji svakih nekoliko godina, veliki deo prašume će biti pretvoren u grmlje.Ali klimatske promene i krčenje šuma su opasna kombinacija. Smanjenje padavina dovelo bi do suvljih uslova u prašumi koji bi bili pogodniji za širenje požara.
Ukoliko bi nestalo 30-40 odsto šume, postojala bi opasnost da se klima u ovoj prašumi potpuno promeni, kaže on.Mnogi tvrde da drveće Amazonije proizvodi 20 odsto svetskog kiseonika. Onaj nas peti udah!
Samo ove nedelje je zabeleženo 68 požara na teritorijama u kojima žive starosedeoci, kaže Džonatan Mozer iz organizacije Survival International.
- Teško je preuveličati značaj koji ove šume imaju za starosedeoce. Oni zavise od šume - za hranu, lekove, odeću, osećaj identiteta i pripadanja.
I TAKO SMO PRIRODU SABILI  U KUTIJU SIBICA. STA NAS BRIGA AKO IZGORE 'PLUCA' CELE PLANETE, STA CE BITI SA STAROSEDIOCIMA, ZIVOTINJAMA, BILJKAMA. VISE VOLIMO DA NEGDE POSTAVIMO HIPER MARKET I ODVRATNI BLOK SOLITERA NEGO DA SACUVAMO SUMU SA SVIM  NJENIM  STANOVNICIMA.
UZASNI SMO I SEBICNI. JER MI SMO IMALI TU PRIVILEGIJU DA VIDIMO JOS NETAKNUTU PRIRODU, A GENERACIJE KOJE DOLAZE TO NIKADA NECE VIDETI!