DA LI KLONIRANJE ZAISTA RESAVA PROBLEME U SMISLU, HOCU ISTU TAKVU ZIVOTINJU ( COVEKA)? DA LI JE TO HUMANO I UOPSTE NORMALNO? A NADASVE DA LI JE TO BAS POTREBNO? U KINI TOTALNI PARADOKS - JEDU PSE, ALI IH I KLONIRAJU! IZ LJUBAVI PREMA SVOJIM LJUBIMCIMA ILI ZBOG NEDOSTATKA HRANE ?!
Kloniranje kućnih ljubimaca postaje sve popularnije u Kini. Kako saopštava kompanija „Sinogen“, koja se bavi kloniranjem životinja, 2018. godine je napravljeno 20 klonova pasa i još toliko u prvom kvartalu 2019. godine. Kompanija planira da za pet godina počne da klonira 500 pasa godišnje.
Kloniranje kućnih ljubimaca postaje sve popularnije u Kini. Kako saopštava kompanija „Sinogen“, koja se bavi kloniranjem životinja, 2018. godine je napravljeno 20 klonova pasa i još toliko u prvom kvartalu 2019. godine. Kompanija planira da za pet godina počne da klonira 500 pasa godišnje.
Nedavno je saopšteno da je kompanija „Sinogen“ prva u zemlji
klonirala mačku. Mače Česnok rodila je surogat majka 21. jula, i ono
nosi genetski materijal mačke koja je uginula.Tržište kućnih ljubimaca u Kini se veoma brzo razvija, i sada oko 100 miliona ljudi poseduje psa ili mačku.
Upravo je ta grupa ljudi i formirala potražnju za kloniranim
životinjama, jer životinje dugi niz godina žive sa svojim vlasnicima i
oni se vežu za njih. Često se ne mogu nositi sa gubitkom svoje mačke ili
psa, ili sa činjenicom da životinja ima problema sa zdravljem. U
stvari, uvek je postojala velika potražnja, samo tehnologija pre nije
mogla da zadovolji te potrebe - izjavio je Mi Đidung.
Kako je saopšteno, troškovi kloniranja jednog kućnog
ljubimca iznose oko 250 hiljada juana (oko 32.000 evra), pa ne može
svako da priušti takvu uslugu.
Prema njegovim rečima, zdravstveno stanje i životni vek kloniranih životinja nikako se ne razlikuje od životinja koje su rođene prirodnim putem.
Od trenutka kada je klonirana prva životinja — ovca Doli, već je prošlo 23 godine. Od tada su ljudi naučili da kloniraju mačke, pse, kao i krupnije životinje — svinje i goveda. Praktično nije bilo problema - rekao je Mi Đidung.
Prema rečima profesora sa Veterinarskog instituta na Poljoprivrednom univerzitetu u Sičuanu Čena Dženglija, pored zdravlja i životnog veka životinje, moraju se uzeti u obzir i njene crte karaktera.
Cilj kloniranja je sam po sebi dobar, ali je to ipak formiranje potpuno novog života. Klon može živeti kraće, njegovo ponašanje se može razlikovati od ponašanja prethodne životinje, a pitanje je da li će vlasnik moći da prihvati novu životinju - rekao je Čen za Sputnjik.
Tačno pre 23 godine uspešno je kloniran prvi sisar iz odrasle somatske ćelije, ovca Doli. Ovaj poduhvat je izveo tim naučnika sa Instituta Rozlin u Škotskoj, koji su prokrčili put istraživačima u kloniranju drugih sisara.
PPL Therapeutics, kompanija koja je radila za Institutom Rozlin na kloniranju ovce Doli je 2000. godine objavila da je klonirala pet prasića (Mili, Krista, Kerel, Dotcom i Aleksis) iz ćelija odrasle svinje, objavljeno je u časopisu Nature.
Istraživači sa Univerziteta u Teksasu A&M su 22. decembra 2001. godine klonirali mačku koja je nazvana CC (Carbon Copy). Iako je mače bilo identično genetski kao surogat majka Rainbow, šare na njenom krznu su izgledale drugačije.
Istraživači sa Univerziteta u Teksasu A&M su 2003. godine klonirali i belorepog jelena Dewey. Rođen je zahvaljujući surogat majci Sweet Pea 23. maja 2003. godine i kloniran je iz ćelija kože uzetih sa uginulog belorepog jelena.
Istraživači iz Italije su 2003. godine klonirali kobilu Promoteu. Zanimljivu činjenicu predstavlja da je njena surogat majka bila i donor genetskog mateirjala, objavljeno je u časopisu Nature.
U Južnoj Koreji je 2005. godine klonran pas Snuppy (24. aprila). Kloniran je iz ćelija kože odraslog avganistanskog hrta. Snuppy je bio jedini preživeli od 1.095 embriona psa iz 123 surogat majke (na svet je došao još jedan pas, ali je uginio nekoliko nedelja kasnije).
Japanski naučnici su 2008. godine objavili da su klonirali miša koristeći ćelije zamrznute na -20 stepeni Celzijusa, koje su u tom stanju provele 16 godina. Nakon odmrzavanja ćelija, istraživači su otkrili da su imale pukotine, ali su ipak mogli da izvuku DNK koji im je bio potreban za zdrave klonirane miševe, objavljeno je u časopisu Proceedings of the National Academy od Sciences.
Naučnici su 2009. godine napravili još jedan iskorak: prvi put su klonirali izumrlu vrstu bukardo. Grupa naučnika iz Španije, Francuske i Beglije je koristila očuvane uzorke bukarda sačuvane 1999. godine baš za ovu namenu. Nažalost, mlada koza je umrla samo nekoliko minuta nakon rođenja zbog oštećenja pluća, objavljeno je u časopisu Theriogenology.
Istraživači iz Južne Koreje su 2005. godine klonirali ugroženu vrstu sivog vuka, pa su na svet došli Snuwolf i Snuwolffy. Jedno mladunče je rođeno 18. oktobra, a drugo 26. oktobra 2005. godine. Dva klonirana vuka su nastala iz genetskog materijala uzetih iz ćelija uha ženke sivog vuka. Ipak, istraživači su koristili jajašca psa kako bi čuvali genetski materijal i mogli na vreme da kloniraju životinje, zato što je teško ovaj materijal uzeti iz sivih vukova u divljini. Psi su takođe korišćeni kao sugorat mladuncima vukova, objavljen je u časopsi u Cloning and Stem Cells.
S obzirom na to da je svet prve klonove dobio još pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, mnogi se pitaju kako to da naučnici nisu pokušali da kloniraju ljudsko biće. Ili ,sto je verovatnije, to i dalje drze u strogoj tajnosti.
Iako mnogi ističu da je kloniranje čoveka ne bi bilo etično, stručnjaci navode da je, po svoj prilici, biološki moguće. Ali čak i bez predrasuda, nedostatak potrebnih sredstava bio bi značajna barijera.
Kloniranje životinja zahteva da se pažljivo odvoji jezgro jajne ćelije. Kada se ovo uradi, od nukleusa se odvajaju proteini koji su doprinose tome da se ćelija podeli. Doktor Lanza kaže da u slučaju miševa ovo nije problem jer je njihov embrion i posle toga sposoban da produkuje svoje proteine. Ali kod primata ovo nije slučaj i to je samo jedan od razloga zbog čega je propalo kloniranje majmuna.
Štaviše, klonirane životinje često imaju neki genetski poremećaj koji može da spreči embrion da se usadi u matericu, što izaziva spontani pobačaj ili smrt životinje ubrzo nakon porođaja. Doktor Lanza ističe da su abnormalije česte zato što klonirani embrioni imaju samo jednog roditelja umesto dva, što znači da se molekularni proces poznat kao replikacija DNK prilikom začeća ne odvija u kloniranim embrionima. Replikacija je veoma značajna za razvoj embriona i pomaže da se geni jednog ili drugog roditelja prenose na embrion.
Uz GMO tehnologiju koja je krenula od biljaka, preko zivotinja, mozda i do coveka, ceka nas jos mnogo iznenadjena. Ali, koliko je sve ovo eticki ispravno? I da li uopste postoji granica koju covek ne bi smeo da predje? Jedno su naucna ispitivanja, a drugo igre protiv prirode!
EKSPERIMENTI SE VRSE VEC PEDESETAK GODINA I TO ZA NAS LAIKE POTPUNO NEZAMISLIVI. LJUDI JE SVAKAKO SVE VISE, A HRANE SVE MANJE! ZASTO ONDA UVECAVATI BROJ LJUDI KLONIRANJEM ILI GMO TEHNOLOGIJOM? OSETLJIVA SAM IPAK I NA HRANU KOJU JEDEMO. OVOG LETA NAROCITO NA PARADAIZ I PILETINU!
STO SE TICE KUCNIH LJUBIMACA KOJE U KINI JEDU , A MI SAMO PATIMO ZA NJIMA KAD UGINU , SMATRAM DA JE OVO DRUGO HUMANO I ISPRAVNO. GDE BI OTISAO OVAJ SVET KAD BI KLONIRALI SVE NASE DRAGE PREMINULE ( LJUBIMCE ILI OSOBE)? U REDU JE STO NAM NEDOSTAJU I STO NAM SE ZIVOT MENJA BEZ NJIH, ALI DA LI ZAISTA TAJ KLON MOZE DA NAM ZAMENI PREMUNOLOG? NE VERUJEM!
VERUJEM SAMO U TO DA SVE STO JE RODJENO MORA I DA UMRE BAR U OVOM SVETU! I TO NE TREBA NIKAKO MENJATI!
Prema njegovim rečima, zdravstveno stanje i životni vek kloniranih životinja nikako se ne razlikuje od životinja koje su rođene prirodnim putem.
Od trenutka kada je klonirana prva životinja — ovca Doli, već je prošlo 23 godine. Od tada su ljudi naučili da kloniraju mačke, pse, kao i krupnije životinje — svinje i goveda. Praktično nije bilo problema - rekao je Mi Đidung.
Prema rečima profesora sa Veterinarskog instituta na Poljoprivrednom univerzitetu u Sičuanu Čena Dženglija, pored zdravlja i životnog veka životinje, moraju se uzeti u obzir i njene crte karaktera.
Cilj kloniranja je sam po sebi dobar, ali je to ipak formiranje potpuno novog života. Klon može živeti kraće, njegovo ponašanje se može razlikovati od ponašanja prethodne životinje, a pitanje je da li će vlasnik moći da prihvati novu životinju - rekao je Čen za Sputnjik.
Tačno pre 23 godine uspešno je kloniran prvi sisar iz odrasle somatske ćelije, ovca Doli. Ovaj poduhvat je izveo tim naučnika sa Instituta Rozlin u Škotskoj, koji su prokrčili put istraživačima u kloniranju drugih sisara.
PPL Therapeutics, kompanija koja je radila za Institutom Rozlin na kloniranju ovce Doli je 2000. godine objavila da je klonirala pet prasića (Mili, Krista, Kerel, Dotcom i Aleksis) iz ćelija odrasle svinje, objavljeno je u časopisu Nature.
Istraživači sa Univerziteta u Teksasu A&M su 22. decembra 2001. godine klonirali mačku koja je nazvana CC (Carbon Copy). Iako je mače bilo identično genetski kao surogat majka Rainbow, šare na njenom krznu su izgledale drugačije.
Istraživači sa Univerziteta u Teksasu A&M su 2003. godine klonirali i belorepog jelena Dewey. Rođen je zahvaljujući surogat majci Sweet Pea 23. maja 2003. godine i kloniran je iz ćelija kože uzetih sa uginulog belorepog jelena.
Istraživači iz Italije su 2003. godine klonirali kobilu Promoteu. Zanimljivu činjenicu predstavlja da je njena surogat majka bila i donor genetskog mateirjala, objavljeno je u časopisu Nature.
U Južnoj Koreji je 2005. godine klonran pas Snuppy (24. aprila). Kloniran je iz ćelija kože odraslog avganistanskog hrta. Snuppy je bio jedini preživeli od 1.095 embriona psa iz 123 surogat majke (na svet je došao još jedan pas, ali je uginio nekoliko nedelja kasnije).
Japanski naučnici su 2008. godine objavili da su klonirali miša koristeći ćelije zamrznute na -20 stepeni Celzijusa, koje su u tom stanju provele 16 godina. Nakon odmrzavanja ćelija, istraživači su otkrili da su imale pukotine, ali su ipak mogli da izvuku DNK koji im je bio potreban za zdrave klonirane miševe, objavljeno je u časopisu Proceedings of the National Academy od Sciences.
Naučnici su 2009. godine napravili još jedan iskorak: prvi put su klonirali izumrlu vrstu bukardo. Grupa naučnika iz Španije, Francuske i Beglije je koristila očuvane uzorke bukarda sačuvane 1999. godine baš za ovu namenu. Nažalost, mlada koza je umrla samo nekoliko minuta nakon rođenja zbog oštećenja pluća, objavljeno je u časopisu Theriogenology.
Istraživači iz Južne Koreje su 2005. godine klonirali ugroženu vrstu sivog vuka, pa su na svet došli Snuwolf i Snuwolffy. Jedno mladunče je rođeno 18. oktobra, a drugo 26. oktobra 2005. godine. Dva klonirana vuka su nastala iz genetskog materijala uzetih iz ćelija uha ženke sivog vuka. Ipak, istraživači su koristili jajašca psa kako bi čuvali genetski materijal i mogli na vreme da kloniraju životinje, zato što je teško ovaj materijal uzeti iz sivih vukova u divljini. Psi su takođe korišćeni kao sugorat mladuncima vukova, objavljen je u časopsi u Cloning and Stem Cells.
S obzirom na to da je svet prve klonove dobio još pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, mnogi se pitaju kako to da naučnici nisu pokušali da kloniraju ljudsko biće. Ili ,sto je verovatnije, to i dalje drze u strogoj tajnosti.
Iako mnogi ističu da je kloniranje čoveka ne bi bilo etično, stručnjaci navode da je, po svoj prilici, biološki moguće. Ali čak i bez predrasuda, nedostatak potrebnih sredstava bio bi značajna barijera.
Kloniranje životinja zahteva da se pažljivo odvoji jezgro jajne ćelije. Kada se ovo uradi, od nukleusa se odvajaju proteini koji su doprinose tome da se ćelija podeli. Doktor Lanza kaže da u slučaju miševa ovo nije problem jer je njihov embrion i posle toga sposoban da produkuje svoje proteine. Ali kod primata ovo nije slučaj i to je samo jedan od razloga zbog čega je propalo kloniranje majmuna.
Štaviše, klonirane životinje često imaju neki genetski poremećaj koji može da spreči embrion da se usadi u matericu, što izaziva spontani pobačaj ili smrt životinje ubrzo nakon porođaja. Doktor Lanza ističe da su abnormalije česte zato što klonirani embrioni imaju samo jednog roditelja umesto dva, što znači da se molekularni proces poznat kao replikacija DNK prilikom začeća ne odvija u kloniranim embrionima. Replikacija je veoma značajna za razvoj embriona i pomaže da se geni jednog ili drugog roditelja prenose na embrion.
Uz GMO tehnologiju koja je krenula od biljaka, preko zivotinja, mozda i do coveka, ceka nas jos mnogo iznenadjena. Ali, koliko je sve ovo eticki ispravno? I da li uopste postoji granica koju covek ne bi smeo da predje? Jedno su naucna ispitivanja, a drugo igre protiv prirode!
EKSPERIMENTI SE VRSE VEC PEDESETAK GODINA I TO ZA NAS LAIKE POTPUNO NEZAMISLIVI. LJUDI JE SVAKAKO SVE VISE, A HRANE SVE MANJE! ZASTO ONDA UVECAVATI BROJ LJUDI KLONIRANJEM ILI GMO TEHNOLOGIJOM? OSETLJIVA SAM IPAK I NA HRANU KOJU JEDEMO. OVOG LETA NAROCITO NA PARADAIZ I PILETINU!
STO SE TICE KUCNIH LJUBIMACA KOJE U KINI JEDU , A MI SAMO PATIMO ZA NJIMA KAD UGINU , SMATRAM DA JE OVO DRUGO HUMANO I ISPRAVNO. GDE BI OTISAO OVAJ SVET KAD BI KLONIRALI SVE NASE DRAGE PREMINULE ( LJUBIMCE ILI OSOBE)? U REDU JE STO NAM NEDOSTAJU I STO NAM SE ZIVOT MENJA BEZ NJIH, ALI DA LI ZAISTA TAJ KLON MOZE DA NAM ZAMENI PREMUNOLOG? NE VERUJEM!
VERUJEM SAMO U TO DA SVE STO JE RODJENO MORA I DA UMRE BAR U OVOM SVETU! I TO NE TREBA NIKAKO MENJATI!
Нема коментара :
Постави коментар