STA CES DA BUDES KAD PORASTES? NAJBOLJI ODGOVOR SAM CULA U 'KEFALICI'. JEDAN MALISAN RECE KO IZ TOPA - TATA! NIKADA NISMO USPELI DA IZBEGNEMO OVO PITANJE! PITAJU NAS CIM PROGOVORIMO, PA KROZ CELO SKOLOVANJE, PA I KAD GA ZAVRSIMO DOK NE NADJEMO POSAO! I NARAVNO DA NAM SE ODGOVORI RAZLIKUJU ZAVISNO OD TOGA KOLIKO IMAMO GODINA! RETKO KO POSTANE ONO STO JE ZELEO JOS U VRTICU!  ILI KO CE RADITI POSAO SNOVA !ALI ZAPRAVO HTELA BIH U OVOM POSTU DA SE POZABAVIM DVEMA VAZNIM STVARIMA - KOLIKO SU SE  PROMENILE ZELJE ZA ODREDJENIM  PROFESIJAMA I KAKO JE MOZDA DANAS NAJVECI USPEH POSTATI TATA ILI MAMA!
Idemo redom. Od proslosti. Nekada su deca zudela da budu doktori, profesori, piloti, stjuardese,pekari, zidari,bravari, frizeri... I kad bi ucetiljica pitala svako dete bi sa ponosom izgovaralo svoju zelju i nije moralo da brine sta ce reci ostala deca. Mesta podsmehu nije bilo.
Onda se tehnologija razvila uzasnom brzinom i mnoga zanimanja su jednostavno nestala ili su postala predmet sprdnje! Danas deca sa zebnjom odgovaraju uciteljici sta zele da postanu kad porastu. Naravno, tako mali ,ali vec znaju da ne smeju da kazu istinu da im se ne bi smejali. Nego jednostavno izgovaraju zanimanja koja su danas u trendu! Zalosno zaista. Sada, ne bih rekla da su deca kriva za to. Od kuce preko skole i "ulice" svi pricaju samo o "uspehu" i novcu! Nekada su doktori i profesori bili izuzetno postovani, danas ni oni vise nisu kao nekad, niti ih pacijenti  postuju. Profesori u skolama dozivljavaju stvari koje se nekada nisu mogle ni zamisliti. A tolike godine skolovanja i truda. Danas se retko ko bas odlucuje za ove profesije,pa uz one koji su "pobegli" zbog plate i onih koji ne zele da rade u ovakvom stanju zdravstva i skolstva suocavamo se sa sve vecim deficitom ova dva jako vazna zanimanja. Piloti i stjuardese ( koje posle postanu pevacice  i knjizevnice i prvo lice u trendingu) su jos na ceni. Ali zato zlatni zanati  izumiru jer su nepravedno potcenjeni. Shvatam biti nesto u IT-iju je jedno a biti pekar sasvim drugo. IT strucnjak kad kaze sta radi svi ga gledaju sa strahopostovanjem, a ako kazes da si pekar svi te ono cudno gledaju. Ali i IT strucnjaci ujutru prvo svracaju u pekaru! Nesto mi pade napemt i zanat- zidar. Neko dete  rece to prvi dan skole, a kroz ucionicu bura smeha. Jos je to dete upozorilo uciteljicu da ga ne pita pred svima jer je znalo kakva ce biti reakcija. Uciteljica je onda ipak to uradila i pokusala da objasni deci da nije zidarevih vrednih ruku ne bi bilo ni toplih domova u koje se svi ususkamo uvece i mirno spavamo. Kako deca i dalje nisu  razumela vrednost  zidarevih zlatnih ruku  uciteljica im je predlozila da sledecih dana imaju nastavu  napolju. U prvi mah deca su se obradovala, a onda je jedno dete reklo : A sta ako bude kisa i hladno?  Pa, onda cemo uci u skolu medju zidove koje je zidar izgradio!Nadam se da su deca zaista razumela.
Sta je onda  sa malo starijom decom? Tinejdzerima? Kod njih tek postoji problem. Deca koja dolaze sa skupom brendiranom odecom  i obucom,mobilnim najnovije generacije koju dok su osnovnoj  skoli dovoze roditelji u dzipovima, a u srednju sami dolaze u dzipu nemoguce je ubediti u prave vrednosti. Pa iako je zaista za nekim zanimanjama prestala potreba ( ipak je ovo cetvrta industrijska revolucija) opet i ona zanimanja koja i dalje postoje  striktno su podeljena na IN i AUT! I ne daj boze da kazes da bi rado bio neki zanatlija! Ali kako ti njima da dokazes da starleta i kontraverzni biznismen nisu zaista profesije??? Opet, moram da se izvinim zlatnoj, dobroj, pametnoj deci koja ne podlezu  celokupnom drustvenom padu morala i vrednosti. Deci  koja i dalje zele da budu vredni radnici.Sad koliko ce  u tome uspeti u ovom drustvu to je vec druga i uzasno teska prica.
Da se vratimo na predskazanje klinca iz "Kefalice" koji sad verovatno ima dvadesetak godina ili mozda i koju godinu vise. Zelim mu od sveg srca da postane tata jednog, dva, tri, cetiri... deteta. Onoliko koliko zeli. I da ponovim po ko zna koji put da vreme u kome zivimo radi protiv nas - ljudske vrste. Na milion nacin se mocnici trude da onemoguce roditeljstvo. Bore se hemijskim sredstvima, politickim, finansijskim, emocionalnim ......Pokusavaju da ubede mlade ljude da ne treba da imaju decu jer nemaju stanm posao im visi o koncu - sto je u principu i istina. Siromastvo je sve vece. Ali i oni sto voze dzipove imaju samo po jedno dete. Sto vise novca vise i sebicnosti. Moja baka je uvek govorila da su siromasni ljudi bogati jer imaju mnogo dece. Moje iskustvo - imam cetvoro dece govori da jeste bilo tesko odgajati  i iskolovati decu, da smo se svi u kuci odrekli mnogo toga, ali evo ih sad su ljudi - ti isti mladi ljudi koji nemaju stan i  stalan posao i nijedno ni ne pokusava da planira porodicu. Moj primer ne pomaze! I samo jos nesto, danasnji prvacici se mnogo, mnogo razlikuju od nekadasnjih. Na primer, sta je jedna uciteljica otkrila kod svojih novih djaka.
Troje učenika ne zna svoje prezime. A jedan ne zna kako je mami pravo ime, kaže da je svi zovu Beba. Ali, roditelji kažu: "Sve on (ona), zna! A meni je tako slaatko što ne govori "čisto"… Ima vremena, naučiće.“Ima vremena? Koliko? Kad je vreme da dete progovori? Sa sedam godina, ide na fudbal, engleski, a ne zna da govori srpski i ne zna da veže pertle! Ali većina njih ne izgovara pojedine glasove, a nekoliko njih ne zna većinu . Zbog toga što roditelji toliko malo vode računa o deci. Ali im zato kupuju satiće-smartiće i patike koje moraju jaako da čuvaju jer: "Molim te, učiteljice, obriši mi patike, tata će me ubiti na mestu ako vidi da su prljave, dao je silne pare za njih!".I sve sto su naucili , naucili su sa TV-a, interneta ili mobilnih telefona.
Zato se jako plasim za ovu novu generaciju, koja ima mnogo toga ,a  u stvari nista nema.
 DECO NIKADA NEMOJTE DA PRESTANETE DA VERUJETE  U SNOVE PA CETE SIGURNO STICI DO POSLA IZ SVOJIH SNOVA. I PLANIRAJTE PORODICU. PORODICA MA KOLIKO SE TRUDILI DA JE UNISTE MORA DA OPSTANE! I NEMOJTE SE STIDETI NI JEDNE POSTENE PROFESIJE, A AKO VAM SE NEKO SMEJE STO STE ZIDAR ILI NEKI ZANATLIJA NE ZAMERITE MU JER NIJE U MOGUCNOSTI DA SHVATI KOLIKO JE ZANAT VAZAN ZA SVE LJUDE! I DECA! MNOGO DECE!

ZOVEMEO GA HLEB  I BEZ NJEGA NE MOZEMO DA ZAMISLIMO ISHRANU. I MISLIMO DA SE PRAVI SAMO OD ZITARICA. ALI NE. SVE ONO STO ZOVU HLEB MOZE BITI I OD VOCA I POVRCA NE SAMO OD ZITARICA, A NEKAD I OD MESA!
Kao namirnica hleb se pojavio u svakoj kulturi i na svim kontinentima. Zajedno s prvim naseobinama razvijalo se i umeće gajenja žitarica. Nastali su i tzv. prahlebovi, pljosnate vekne koje su se pekle na zagrejanom kamenju i bez kvasca spravljale od ječma, prosa, kukuruza i heljde. Prvi predak hleba bio je daleko sličniji onome što danas sve više čujemo: bez glutena i bez kvasca.Hleb koji danas poznajemo i najčešće konzumiramo najsličniji je egipatskoj varijanti. Pre nekih 4.500 godina Egipćani su brašnima koja sadrže gluten, kao što su pšenično ili raženo, počeli da dodaju pekarski ili hlebni kvasac i ostavljali smesu da fermentira, slično današnjem procesu, a među prvima su počeli da grade i pećnice. Danas postoji nebrojeno vrsti hleba širom sveta: arapske vekne, indijski čapati, kukuruzne tortilje Latinske Amerike… koje potiču od onog prvog, prahleba, dok je svaki hleb koji sadrži kvasac naslednik egipatskog.Beli hleb nije jedini. U svetu postoji bezbroj vrsta hleba, a i kod nas sve više u upotrebu ulaze raženi, beskvasni, sa semenkama, različitim dodacima i kombinacijama sastojaka. U zavisnosti od sastojaka takvi hlebovi su više ili manje bogati hranljivim materijama. Pa i ugljeni hidrati, zbog kojih mnogi izbegavaju ovu namirnicu, nisu sami po sebi štetni, već je potrebno znati kad su organizmu potrebni i u kojoj količini. Korist od ugljenih hidrata je da organizmu pružaju potrebnu energiju, i zato je poželjno unositi ranije tokom dana, i ne u većoj količini od ugrubo dve kriške hleba. Što se ide više u noć, to organizam slabije troši ugljene hidrate, i zato je najbolje konzumirati ih kad mogu i da se potroše – ujutro ili do sredine dana.
Na srpskom trzistu cak 60 vrsta hleba - na srecu od zitarica. U eri zdrave hranu ( bar tako je zovu) trziste je preplavljeno crnih hlebom, hlebom od ovsa, heljde, semenki ,bez brasna ( to sam probala odlican je) i ko ce ih sve nabrojati. Ali meni nisu toliko zanimljivi ovi hlebovi jer su nam dostupni pa sam mnoge probala. Zelela bih da ovaj blog posvetim neobicnim hlebovima koji to mozda i nisu u pravom smislu reci ustvari onako kako mi zamisljamo hleb, vekna koja se sece. Zelela bih da pisem o neobicnim hlebovima iz raznih zemalja. Beli hleb se već dugo smatra glavnim neprijateljem linije i zdravlja, on je povezan sa gojaznošću i visokimg krvnim pritiskom kod ljudi.
Profesor Žou Veibiao sa Univerziteta u Singapuru našao je način rešavanja tih problema, zadržavajući teksturu i ukus hleba. Svetu je predstavio najnoviji hit u ishrani - ljubičasti hleb koji je mnogo zdraviji od belog hleba!Žou Vijebao počeo je sa ekstrakovanjem antocijanina, prirodnog plavog pigmenta iz crnog pirinča, koji se može pronaći i u borovnicama i grožđu, izostavljajući njegova skrobna jedinjenja. Antocijanin je umešao u testo i dobio hleb mnogo bolji za ljudsko telo od belog!Kada se hleb ispeče na 200 stepeni, 80 odsto antioksidanata antocijanina ostaje sačuvano. Ovo jedinjenje reaguje i sa enzimima skorba iz brašna, zbog čega se ljubičasti hleb vari 20 odsto lakše u odnosu na običan, što je novu namirnicu odmah lansiralo na listu superhrane.
Prvi koga zovu banana hleb jeste vekna koja se sece i podseca na hleb jer u sebi ima brasno ,ali moze da bude i u kategoriji kolaca svakako. Banana bread potice inace  iz Amerike, a odakle bi , kao i cuveni mafini tako u banana hleb mozete bukvalno dodati sta god pozelite ( orahe, suseno voce, jogurt, cimet...)
"Naan" je indijski "pljosnati" hleb s kvascem koji se peče u jako ugrejanoj "tandoor" peći.
Pečeni "naan" obično se premazuje rastopljenim maslacem ili maslom (ghee) pa se poslužuje uz sve moguće oblike indijskih soseva zvanih "curry."
Indijska hrana poznata je u svetu po svojim pikantnim jelima, a njihov hleb je možda i najvoljeniji deo njihovog obroka. Hleb liči na somun, ali je daleko mekši, i u ukusniji.
Da li ste nekad pravili sendvice za proslave bez francuskog hleba pod nazivom "Baget"?
Danci jedu razani hleb sa dodatkom kima i kakaoa da bi dobili tamnu boju! Dugo se i sprema i pece!
 Kada je u pitanju nemačka kuhinja hleb je svakako na vrhu liste specijaliteta, ali ova namirnica za Nemce predstavlja mnogo više od hrane. Umeće pravljenja hleba Nemci pokušavaju da uvrste u UNESCO-vu listu nematerijalnih dobara. U Nemačkoj se proizvodi preko 300 vrsta crnog i belog hleba i više od 1.200 vrsta mini-hleba i peciva. Dampfnudel - seljacki hleb pravi se tri dana!Svaka regija u Nemačkoj ima svoj recept za pravljenje hleba, pa tako u severnom delu možete primetiti izobilje crnog, veoma sitog Kineski hleb koji se zove "mantou" osnovna je hrana na trpezarijskim stolovima kineskih porodica. Hleb je u Kinu stigao iz zapadnih zemalja pre nešto više od jednog veka. ražanog hleba, dok na jugu preferiraju lagan hleb od pšenice. Najčešće za pečenje koriste ražano brašno, nekada u kombinaciji sa pšenicom, i može posedovati još neke sastojke kao što su ovas, ječam, luk, orasi, semenke suncokreta, maka i susama, sir, slaninu, bilje i začine.
Hleb i peciva u Kini su slatki ili u najboljem slučaju imaju slatkasti ukus. Mantu hleb - od cega nego od pirinca .
Kineski hleb koji se zove "mantou" osnovna je hrana na trpezarijskim stolovima kineskih porodica. Hleb je u Kinu stigao iz zapadnih zemalja pre nešto više od jednog veka.U nekim delovima Azije, posebno u severnom delu Kine, pareni hleb je bitan sastojak ishrane. Veliki deo domaće proizvednje i uvežene pšenice se koristi za proizvodnju parenog hleba. Pareni hleb se priprema kuvanjem ili parenjem fermentisanog testa. Zato pareni hleb nema koru, suprotno hlebu napravljnom u zapadnjačkom stilu, već više mekanu, glatku, tanku opnu. Boja spoljašnje opne i unutrašnjih mrvica bi trebalo da bude veoma bela. Pareni hlb ima simetrični, lepo zaobljen oblik i vlažnu, elastičnu, izdašnu teksturu mrvica i jede se kao običan hleb, ili ispunjen mesom, povrćem ili slatkim sastojcima Od evropskih hlebova u Kini se prodaje samo Francuski  baget hleb!
Hleb od krompira je nas domaci seljacki hleb naravno od ivanjickog krompira.
Za ovaj hleb sam nedavno saznala i hvala internetu na tome. Izuzetno je popularan, možete ga naći pod nazivom Japanski ili Mlečni hleb sa Tangzhong starterom. Veoma rasprostranjen na Istoku, a iako nosi naziv Japanski, poreklo mu je Kinesko. Njegova popularnost leži u mekoći i dugotrajnosti hleba, naime svež je i posle 5 dana, a pri tom nema nikakvih aditiva i sl. štetnih materija.
Tajna ovog hleba je u tzv. tangzhong starteru. Tangzhong starter je smesa koja se pravi od brašna i vode ili mleka. Odnos je uvek 1:5, u korist tečnosti. Ta masa se kuva na laganoj vatri dok ne postigne temperaturu od 65°C, na toj temperaturi se povećava apsorpciona moć glutena, moć da upija vlagu. I u tome leži tajna svežine i mekoće ovog hleba.
Meksicke tortilje vise podsecaju na palacinke ( kao i naan) ali meksikanci tortilje jedu uz obrok kao mi hleb. 
Grof Šeremetjev je 1836. u pismu velikom pesniku Aleksandru Puškinu zapisao: „Ne valja, brate, ovaj život u Parizu: hrana je nikakva, crnog hleba ni za lek". Ove reči objašnjavaju ono što se podrazumeva kao prepoznatljivi ruski ukus. Crni, tj. ražani hleb, bio je sve do 20. veka najvažnija namirnica ne samo na seoskim, nego i na gospodskim trpezama. Ražani hleb je vekovima činio osnovu celokupne ishrane, posebno u selima. Uz „šči" (gusta čorba, obično od kupusa) seoska porodica bi obično pojela i do kilogram crnog ražanog hleba.Većina Rusa  ni danas ne bi mogla da zamisli dan bez svog domaćeg crnog „borodinskog" hleba.
Izvinite al ovaj sam recept morala da prilozim da docaram svedski hrskavi hleb bez brasna koji  je potpuno zdravm ali ne verujem da bi se ovde primio gde mirisni beli hleb pojedemo  ako je vruc do pola na putu kak kuci. Evo sastojaka:
 1dcl susama
1dcl bundevinih semenki
1dcl lanenih semenki
1dcl suncokretovih semenki
1 dcl bundevinog ili maslinovog ulja
1,1/2 dcl ovsenih mekinja
2, 1/2 dcl brašna od semenki (bundeva, lan, susam, suncokret)
kafena kašičica praška za pecivo
kafena kašičica soli
2dcl vode.
Sad malo da odemo i do Afrike. Da li je hlebno drvo stvarno hleb? Ova namirnica jeste osnovna hrana u tropskim područjima ^[. Retko kada se jede sirova, tako da se češće prži, kuva ili peče. Pošto je bogata skrobom, ukus podseća na krompir ili pečen hleb. Neretko se ovaj plod konzervira u jame koje se prekrivaju lišćem i na taj način ova namirnica može da se čuva oko godinu dana pa i više. Hlebno drvo koje je prethodno bilo konzervirano može služiti kao sos za mnoga jela.
Nisam ni zagrebala povrsinu price o vrstama hleba.
Nisam zaboravila da pomenem da se vekna od mesa pravi stvarno od mesa al se zove vekna.
Hleb moze da se pravi bukvalno od svega sto je brasnjavo! Bilo to zitarice, voce ili povrce.
I  SAD MENI SAMO OSTAJE DILEMA DA LI JE BELI HLEB TOLIKO STETAN KOLIKO JE CRNI KORISTAN? I SVI OVI DANAS MODERNI  'ZDRAVI" HLEBOVI OD KO ZNA CEGA? MOJ  IZBOR JE IPAK  UVEK BELI HLEB, BELA SLANA PECIVA I BUREK NARAVNO!

NE ZNATE KO JE ABI DZONSON? I NE ZNATE ( BAR TAKO KAZU) DA U  AMERICI NA KLINIKAMA SPECIJALIZOVANIM SAMO ZA ABORTUSE  SPAJAJU DELICE FETUSA ( CITAJ BEBE) DA VIDE DA  LI SU GA KOMPLET IZVADILI. SLIKA IZ FILMA UNPLANNED GDE FETUS ( CITAJ BEBA) IZBEGAVA SONDU KOJA CE GA IZVADITI - LEPO SE VIDI NA ULTRAZVUKU  NIKADA MI NECE IZACI IZ PAMCENJA. PA AKO PLANIRATE ABORTUS POGLEDAJTE OVAJ FILM PRVO! A ONDA PROCITAJTE KNJIGU KOJU JE NAPISALA ABI 'ZIDOVI GOVORE" U KOJOJ SU ISKUSTVA ( PA I NJENO) SA ABORTUSA NA KLINICI PLANIRANO RODITELJSTVO. DANAS ABI IMA OSMORO DECE! NEKAD JE UCESTVOVALA U HILJADAMA ABORTUSA KAO DIREKTORKA TE KLINIKE! FILM  NEPLANIRANI JE SNIMLJEN PO NJENIM MEMOARIMA).
Znate moj stav o abortusu. Opravdan je kada je zbog zdravstvenih razloga ( majke ili bebe) nemoguce ostvariti trudnocu do porodjaja. Ili kada je beba nastala kao posledica silovanja i zlostavljanja. U svim drugim slucajevima prvo treba dobro razmisliti. Nikad nije bas abortus jedino resenje. Uvek postoji jos neko iako ga u prvi mah ne vidimo. Zato treba dobro razmisliti. Abortuse koje danasnje devojke obavljaju po cak 9 puta opravdavaju zaposljavanjem, finansijskom situacijom ili cak nemogucnoscu da zbog mucnine odu na more??? Ili jednostavno ne zele obavezu - koja za njih predstavlja dete! Sad ako je majci dete obaveza onda se zaista zapitam ima li svrhe da ga rodi? Skoro da su one u pravu. Mada, to se cesto pitam zar danasnje devojke ne znaju nista o kontracepciji? A ako znaju ( naravno da znaju) zasto je ne koriste nego idu na abortuse kao meru kontracepcije. Uzas!
Da se vratimo mi na Abi koja je i sama imala  dva abortusa - na dva nacina. Za nju  su bili veoma opravdani razlozi iako je sa drugim abortusom dozivela pravi pakao. Rad na klinici u kojoj se obavljaju abortusi bio je studentu psihologije potpuni izazov. A da ne kazem da je "namamljena" i pricom da se na klinici vode psiholoski razgovori  i da se devojkama ( zenama) pomaze da se odluce. Taj deo je potpuno privukao. I dok je radila kao psiholoski savetnik ,a kasnije u  upravnica klinike ( cak 8 godina) rodila je i jedno dete u vrlo srecnom braku. Ni suprug ni roditelji  nisu razumeli zasto radi to sto radi ali su je uvek podrzavali. Ispred klinike svakodnevni protesti ljidi koji se bore za zivot beba.  Nekada i uspeju da neka devojka ne udje u kliniku! A onda prilikom jedne intervencije i asistiranja kod pobacaja ( iako je bila samo savetnik) videla je onu bebu koja bezi od sonde i prelomila je u sebi. Shvatila je istinu. Klinika se bavi samo pobacajima i tako zaradjuje ogromne sume novca. Tada prelazi na drugu stranu i pocinje njena borba za zivot beba. Danas Abi ima osmoro dece.
Evo i njene zivotne price. Rodjena je1980-te u Teksasu. Diplomirala psihologiju.Iako odrasla u konzervativnoj porodici koja se protivi pobacaju Abi je zapocela volontiranje  u klinici za planirano roditeljstvo nakon sto je ugledala njihov stand na sajmu volontera na njenom fakultetu. Predstavnici klinike su trvdili da oni zapravo rade na tome da smanje broj pobacaja.Njen rad na klinici  i volontiranje pocelo je 2001-ve godine.zanimljivo je da je ipak sve vreme bila u jako dobrim odnosima sa aktivistima iz Koalicije za zivot ( danas se zovu 40 dana za zivot).Svojim trudom i vrednim radom  postala je najbolji zaposleni za 2008.mu godinu. Vec sledece godine kada je gledala kak ose fetus grci i pokusava da pobegne od vakumske cevi koja hoce da ga izvadi iz materice odlucuje da napusti taj posao. Za samo devet dana koji je provela u paklu  kajanja ona 2009-te odlazi iz klinike.
Џонсон је аутор двеју књига. Непланирано , објављено у јануару 2011. године, говори о њеном раду у Планираном родитељству и њеном претварању у опозицију побачаја; књига је основа за филм који је објављен у марту 2019.  Зидови се причају: Радници клинике за побачај причају своје приче , објављен 2016. године, препричава приче о бившим побачајима који су стигли кроз њено министарство .
Klinika u kojoj je Abi radila je tuzila Abi ,ali se nije dobro provela na sudu jer su isplivali mnogi ruzni detalji iz zivota  i rada klinike. Zato je Abi oslobodjena, a 2013-te klinika je zvanicno zatvorena!
Zanimljivo je i to sto su Abi kao baptist i Doug ( njen suprug) kao luteran uopste  ucestvovali  u slucajevima namernog pobacaja - abortusa.  Mada opet 2012-te oboje su postali katolici. Verovatno otud i toliko dece jer katolicka crkva zabranjuje abortus!
SAD JEDNO UPOZORENJE: FILM NEPLANIRANI NEMOJTE GLEDATI SAMI. POTRUDITE SE DA SA VAMA BUDE PARTNER. DRUGO  IMA SCENA U FILMU KAO ONO SKLAPANJE FETUSA KOJE SU POTPUNO UZNEMIRAVAJUCE. ALI SIGURNA SAM I DA SU POTPUNO REALNE.  NA KRAJU MI ZENE TRPIMO ZAISTA NEVEROVATNE STVARI, BOLOVE, RANE KOJE NIKAD NE ZACELE. I ZATO UZMIMO SE U PAMET  I UCINIMO SVE DA NE DODJE DO NEZELJENE TRUDNOCE. A AKO DODJE IZBOR JESTE TEZAK I ZATO SAGLEDAJTE CELOKUPNU SLIKU KOLIKO GOD DA UZNEMIRAVAJUCE IZGLEDA.

NEMOJ DA JEDES HLEB SA PATOSA- GOVORILA JE MOJA BAKA! OD PROSLOSTI DO BUDUCNOSTI! PATOS I PATOS I PATOS!
Nekada smo ( pa do skoro) isli na Kalenic po hleb sa patosa ili u Vojvode Stepe i danas svratimo u mali beli kucerak privuceni hlebom koji mirise kao ni jedan! Zidane peci na patosu  su danas retkost i normalno je da su fabrike zamenile vredne pekare, jer ko bi nahranio dvomilionski grad. Ipak, nostalgija ostaje. I kao sto rekoh neki dan, zao mi je sto nasa deca ne mogu da vide mnogo lepih stvari.
Progres mora da postoji, znam. Da nije napretka jos bi ziveli i bez struje i bez masina i komjutera i telefona...  A mozda bi i bilo bolje.Umesto pekare na Kalenicu, jos jedan kafic. Valjda to tako treba. Pa se poredjali, apoteka, kafic, apoteka, kafic kao dve najneophodnije stvari na svetu. Monotoniju razbijaju prodavnice... Ima pekara ne kazem, ali nema ovog divnog hleba - sa patosa.
Na Trg Republike prosto ne zelim da odem otkad je dobio novo moderno ruho. Da nije "Konja" ne bih ga ni prepoznala. Na Kalemegdanu asfaltirane mnoge staze, Skadarlija poplocana nekim plocama...Progres valjda diktira da se sve staro i lepo unisti. Sta ja znam??? Mene hvata tuga i uzasna nostalgija.
Al opet gledam slike iz "belog sveta" , deca mi malo putuju, a i internet radi svoje. I nekako Berlin i Bec i Atina su ostali "svoji" usprkos progresu. Zanatlije nisu proterane u  mnogim metropolama sveta, naprotiv! I sad ako mi prihvatamo nas Beograd takvim kakvim su ga napravili, verujem da turistima nije bas jasno. Mi koji imamo retko bogatu proslost trudimo se da je unistimo sto vise mozemo. Mada opet danasnje generacije drze se "ajfona". Kakvi obucari, sajdzije  i ostali. Tako da shvatam da proslost mora da se prenosi sa kolena na koleno kako je oduvek i bilo. Medjutim, osecam da je proslost ostala gde je i bila i da nije preneta u sadasnjost samim tim tek buducnost mi izgleda lose.
I sad malo da se poigram reci da ovaj tekst ne bude pretuzan. Patos je nekada bio uobicajeni pod u kucama. Jeste drveni, ali ni nalik brodskom podu ili parketu ili slicnim podovima danas. Patos je bio izmedju zute,narandjase i svetle braon boje i njegovo odrzavanje je bilo "ogledalo" domacice. Postojala je specijalna mast kojom se premazivao i glancao do besvesti. Ali je bio prelep zaista. Danas, naravno niko ne bi imao vremena za to, pa svaki pod lici jedan na drugi, ali  nekad se tacno po patosu znalo ko si, kakav si odakle si i tako dalje.Ako imate srece mozda poznajete nekog ko ima patos kao pod.
Patos u glasu imaju glumci kada hoce nesto da naglase. Glumiti "sa patosom" je privilegija, urodjeni dar koji se nemoze nicim imitirati. Samo retki glumci su to imali u sebi. Neverovatan i nepogresiv osecaj kad i sta treba da naglase. Nauciti tekst uloge je jedno, "uci u ulogu kako kazu scenarista i reziser je drugo, a osetiti ulogu nesto sasvim trece. Postoje glumci "sa patosom" i to  je sreca.
Moram jedan dan da pisem o vrstama hleba. Bas dobra tema.  U Pecincima postoji i muzej hleba sto svakako hleb i zasluzuje. I verujem da ga ima bezbroj vrsta. Ali ne znam da li je neki ravan hlebu sa patosa.
PATOS, PATOS I PATOS. SVA TRI JEDINSTVENA. SVA TRI U PROSLOSTI ( GLUMCI IZVINITE). SADASNJOST JE JOS JEDNOM POKAZALA  KOLIKO JE SUROVA I SEBICNA.
A PROSLOST JE OSTALA DALEKO, NAPUSTENA I NEPRIZNATA.
PATOS!

VEROVALI ILI NE! SVE VISE TUZBI PROTIV NAJVECIH FARMACEUTSKIH KOMPANIJA! BAJER ( PRVI ASPIRIN), MONSANTO (GMO), NOVARTIS ( VAKCINE PROTIV SVINJSKOG GRIPA)... CAK I DZONSON I DZONSON ( DECIJI PROGRAM, SAMPONA, KREMA, PUDERA) DOBIJAJU NA HILJADE TUZBI U KOJIMA SE NAVODI OPASNOST LEKOVA PO ZDRAVLJE LJUDI ( I DECE NA ZALOST). PA MOZDA JE VEC KASNO, ALI NEKAKO ZELIM DA VERUJEM DA JOS NIJE I DA CEMO SE IZVUCI IZ TIH KANDZI FARMACEUTSKE MAFIJE, AKO NE ZDRAVI BAR ZIVI!
Međutim, veća šteta od same kazne koja im se izrekne bude loš marketing, zbog čega upravo velike kompanije pristaju na nagodbe, obavezno uvek naglašavajući da nema reči o tome da priznaju odgovornost, ili da se upotreba spornog leka dovodi u pitanje.
Poslednje u tom smislu što se desilo bilo je da su farmaceutski divovi Bajer i Džonson end Džonson pristali da plate ukupno 775 miliona dolara kako bi se obustavilo oko 25.000 sudskih slučajeva pokrenutih zbog, kako se tvrdi, teških, a ponekad i fatalnih ishoda kod pacijenata koji su uzimali lek Xarelto (Ksarelto).
Kako se navodi, reč je leku koji se koristi za prevenciju moždanog udara, odnosno sprečavanja zgrušavanja krvi, tj. kao antitrombotik.
Ovaj lek, kako su za Telegraf Biznis rekli iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, nije zvanično registrovan u Srbiji.
 Otkako je preuzeo Monsanto, Bajeru se samo nižu problemi. Sve više korisnika sredstva za suzbijanje korova "Raundap“ tuži taj koncern i traži obeštećenje zbog bolesti koje, kako se tvrdi, izaziva glifosat.
Samo u protekla tri meseca, Bajeru je u SAD uručeno 5.000 tužbi zbog sredstva za uništavanje korova "Raundap“ . Time se broj tužitelja povećao na oko 18.400.
Bajer je izgubio prva tri sudska procesa zbog glifosata. Obeštećenja koja mora da plati su velika – delom se radi o visokim dvocifrenim milionskim sumama.
Monsantu je sudskom presudom naloženo da plati $289 miliona odštete čovjeku koji je na sudu tvrdio da je dobio rak zbog upotrebe Monsantovog herbicida baziranog na glifosatu.
U junu 2018. godine, započelo je suđenje na Višem okružnom sudu u San Francisku između Dewayna Johnsona i kompanije Monsanto. Johnson je u trenutku suđenja imao 46 godina i umire od ne-Hodgkinovog limfoma (NHL), za koji kaže da ga je dobio učestalim korištenjem Monsantovog profesionalnog herbicida RangerPro, kao radnik na održavanju sportskih terena u jednoj okružnoj školi. Postoji još oko 5000 sličnih tužbi koje čekaju proces. RangerPro je herbicid zasnovan na glifosatu, vrlo slučan jednom drugom Monsantovom herbicidu, nešto poznatijeg naziva, Roundup. Suđenje je vođeno po ubrzanom procesu s obzirom na Johnsonovo stanje i težinu bolesti.
Sud u Oklahomi doneo je odluku da je kompanija Džonson end Džonson (J&J) odgovorna za opioidnu krizu u toj državi.
Prema presudi, kompanija mora da plati 572 miliona dolara, što je pak znatno manje od 17 milijardi dolara koje je država prvobitno tražila.ma Američkim centrima za kontrolu i prevenciju bolesti, opioidi su bili odgovorni za više od 400.000 smrtnih slučajeva odnosno predoziranja od 1999. do 2017.
Gradski i okružni advokati se nadaju da bi ova odluka mogla da pruži model za buduća rešenja u javnim zdravstvenim pitanjima poput korišćenja vatrenog oružja i klimatskih promena i zagađenja.
Opioidi su supstance nastale preradom opijuma ili sintetičke verzije sa sličnim dejstvom. Obuhvataju zabranjene droge kao što je heroin i lekove na recept kao što je kodein.
Opioidi u vidu sredstava protiv bolova koji se dobijaju na recept su u načelu bezopasni ako se uzimaju kratko vreme pod nadzorom lekara.Dugotrajna upotreba dovodi do zavisnosti.
Ujedinjene nacije prošle godine su upozorile da zloupotreba opioida prerasta u globalnu epidemiju.
Najnovija analiza Goldman Sachsa je precizno objasnila pojam i suštinu farmaceutskog biznisa. Farmaceutskim kompanijama koje slučajno razviju terapiju za brzo i efikasno lečenje bolesti preti propast, jer profit ne dolazi od zdravih ljudi već od onih kojima se terapija može prodavati tokom čitavog života. Medicina je nekada bila umetnost, skoro magija na usluzi Ijudima. Danas, kada su zakoni o finansiranju i profitu ušli u svaku poru društva čak i zdravstvo, koje je od primarne važnosti, postalo je mesto velike moći i ogromnih poslova. Da, pacijent danas nije više čovek već potrošač. To je jedan veliki biznis. I tako bolesti, nekad toliko ne željene danas se čak i proizvode.Razboleti se, u savremenoj medicini nema isto znčenje kao nekada. Zdravlje je riječ koju treba zauvek izbrisati iz našeg rečnika. Po mom mišIjenju, ne poznajem Ijude koji ne pate od manje ili više teških bolesti.Poznajete li vi nekog ko je bas potpuno zdrav?

Sta to prodaju farmaceutske kompanije? Prodaju strah, strah od starenja i strah od smrti.Ono što su ranije bila prihvatljiva i normalna stanja postali su stvari koje treba lečiti tabletama. Farmaceutske firme zajedno sa naftnom industrijom su sektori koji imaju najveću moć na Vašington i na Belu kuću.Prodavati tablete, prodavati ih svima, je glavni posao u poslednjih 30 godina.

 Marcia Angell, već godinama je jedan od glavnih kritičara, pravi trn u oku za farmaceutske firme: "U mojim istaraživanjima sam saznala da skoro 75 % novih Ijekova nije ništa novo. Bili su to stari Iekovi ali u novim pakovanjima i kombinacijama. To pokazuje koliko je limitirana inovacija u ovom sektoru. Sve ovo je mnogo važno reći, jer veliki broj Iekova u prodaji nisu novi, stari su. Njihov sastav je isti kao 1980. ako ne i od ranije. U ovoj indrustiji veoma malo je novog pod suncem nebeskim.""Najveće tržište za farmaceute su zdravi Ijudi. Njihov cilj je prodati što veći broj Iekova zdravim Ijudima. Ili pak sa malim prepravkama, firme prodaju više bolest nego lek. Ako uspiju da ubede zdarave osobe koje predstavljaju ogromno tržište, da imaju bolest koju treba lečiti onda stvarno i uspijevaju da stvore BlockBaster. To jest, lek koji vredi milijardu dolara u receptima. Najnovija stvar u farmaceutskoj industriji, bez sumnje je marketing."
Takva vrsta marketinga obuhvata definiciju bolesti, i koristi se u stvaranju novih bolesti, nastoji da normalna osjećanja i iskustva Ijudi definiše kao bolesti. Stvarajući bolesti koje zahtevaju farmakološki tretman.

Lisa Cosgrove: "Prvo sam primetila da je patentu Prozac-a, najprodavanijem antidepresivu, isticao rok upotrebe, zbog toga farmaceutska kuća koja ga je proizvodila, Eli Lily, je izgubila ogroman profit zbog plasiranja na tržište sličnih i jeftinijih rivalskih Iekova. Bilo je jasno da Eli Lily ima veliki interes da pronađe novi poremećaj za koji da bi se propisivao Prozac. Poslije nekog vremena, primetila sam da je masovno reklamiran jedan novi lek, Sarafen, za liječenje jedne nove bolesti Predmenstrualni disforični poremećaj (PMDD). Ovaj poremećaj nije ništa drugo nego tenzija i nervoza koje neke žene imaju nekolika dana prije menstruacije. Po nekima, ta bolest onemogućava poslove i leči se tabletama. Tako je bilo. Komisija eksperata je utvrdila da je PMDD ustvari istinski mentalni poremećaj. I on je ubačen u glavnu literaturu o mentalnim bolestima. U svom istraživanju sam saznala da je većina članova komisije koja je sastvaljena da odluči da li je PMDD stvarno depresivni poremećaj, imala finansijske dogovore sa Eli Lilly. Farmaceutskom kućom koja proizvodi Sarafem."Sarafem, Fluoksetin, je potpuno identična stvar kao Prozac. Radi se o istom leku, kojem su jednostavno samo promenili boju. Stavljajući ga u Ijubičastu kapsulu. "Lekovi su svakako korisni" kaže doktorica Rapoport. Ali ako uzmete međunarodni memorandum o mentalnim bolestima, ili tekstove moderne psihijatrije, shvatićete da ne postoji bolest zvana " Socijalno anksiozni poremećaj ". Na kraju možete pronaći rijedak poremećaj zvani socijalna fobija .Ono što se stvarno desilo je da GSK proizvođač Paxila, u periodu od 18 mjeseci, zahvaljući impresivnim komunikacionim kampanjama je uzela ovaj rijedak slučaj zvani socijalna fobija preimenovala ga i definisala ga poremećajem, zatim dodala danas jako modernu riječ, anksioznost i pretvorila ga u epidemiju, koja pogađa jednog od 8 Amerikanaca. Rezultat je da je Paxil sa 3 milijarde dolara godišnje, za kratko vreme postao najprodovaniji antidepresiv na svetu.
I sta sad mislite da su  to jedini slucajevi ? Ovo je samo jedan od desetine hiljada koji se dogadjaju zadnjih godina. Farmaceutska mafija stvara bolesti i  lekove koji to nisu i prodaje ljudima koji pojma nemaju da nisu ni bolesni! Jezivo! Monstrouzno! Potpuno neoprostivo, zastrasujuce!

Farmaceutske kompanije  u ovo vreme zarađuju milijarde dolara, zbog toga je važno sakriti sve rizike što je duže moguće, da bi se zaradilo što više novca, osvojilo tržište i ostvario profit, čak i ako bi zbog tužbi jednog dana morali da plate velike sume novca. U svakom slučaju, otkloniće sporove tako što če platiti kaznu u iznosu koji je samo delić naspram onoga što su zaradili pre tužbi.

MOGLA BIH DA PISEM NA DESETINE BLOGOVA O OVOJ TEMI. ZATO EVO ZATVORIH NEKAKO KRUG. TABLETE SE PROIZVODE DA LECE ZDRAVE LJUDE. MISLITE O TOME!

JEDAN DAN ZIVOTA

NEKAD JE JEDAN DAN ISTO KAO I CEO ZIVOT!  JEDAN DAN U ZIVOTU DZABALEBAROSA I JEDAN DAN U ZIVOTU MILIJARDERA. POSTARAJAMO SE ZA CARPE DIEM!
Današnji dan provodim nekako isto kao i prethodnih 60 otkad je počela vrelina. Asfalt gori, ja u 4 zida, vrtim se okolo, sednem za kompjuter i malo sam na fejsu, ocenjujem tuđe živote, pratim dešavanja, smejem se modnim promašajima „folk generacije“... A i malo igram moju omiljenu ubijalicu vremena „Sims“... i tako satima... pojedem nešto i nastavim.
U tom mom životu živim drugu realnost. Gradim karijeru, imam kuću koju svi mogu samo da sanjaju, custom made vozilo, nekog dragog i naš podmladak kako trčkara okolo. Ostvarila sam sve ambicije i životne želje. Šta kog đavola...?! Navala. Ljudi koji su me zvali sve dok im je nešto trebalo. Svesna sam bila da će to tako biti, svesna sam i sada zašto ih nema. Lepo gradsko lice odjednom je zauvek nestalo, niko ga se više i ne seća. Umorila sam se bila od svega. Lažnih obećanja, prijatelja, grada koji sve uzima a ništa ne daje. I šta dalje? „Motika u ruke pa na njivu“, rekli bi naši roditelji. Hm...Teško... Motika je odavno retro. Šta voliš da radiš? U čemu uzivaš? Hobi! Zašto ne unovčiti svoj hobi?! Nešto u čemu uživaš i što radiš za sebe i za druge. Pogotovu ako znaš da ti je to „Bogom dano“. Pronašla sam svoju „motiku"! Pisem blogove,  a  carpe diem svaki dan!
O Bransonu znamo skoro sve – kako je osnovao konglomerat Virgin Group, koje poslovne savete daje, sa kim se povezuje, koje hobije i sportove obožava… Forbes njegovo bogatstvo procenjuje na 5 milijardi dolara.

Branson nema nameru da se penzioniše, i većinu vremena provede radeći na neprofitnim inicijativama. Šta drugo možemo da očekujemo od čoveka koji se slikao sa svojim zaposlenim koji je zaspao na radnom mestu?

Da li ste se ikada zapitali kako izgleda jedan dan u životu Richarda Bransona? Evo odgovora.
Brenson ustaje u 5 ujutro svakog dana.

„Rano ustajanje mi daje vremena da postignem sve, i dan mi protiče efektivno“, kaže Branson u svom blog postu.
Dosta vremena provodi sa porodicom i svi zajedno doručkuju. Kako kaže, porodica mu je veoma važna, i daje mu energiju i pre nego što započne radni dan.jegove omiljene aktivnosti uključuju i kajt surfing, plivanje, bicikliranje i tenis.

Poznati su mnogi njegovi poduhvati, kao na primer kada je 2010. godine trčao maraton u Londonu, obučen kao leptir. Godinu dana ranije surfovao je sa golom manekenkom na leđima. U februaru se na talasima takmičio sa bivšim predsednikom Amerike, Barackom Obamom. „Ne postoji ništa kao osećaj slobode, ushićenja i spajanja sa prirodom koji dolaze od kajt surfinga – i neverovatnog naleta adrenalina koji vam daje“, napisao je u jednom blog postu.
Branson ne ustaje rano samo zbog sebe već i zato što tada može da se čuje sa ljudima iz kancelarija koje su u različitim vremenskim zonama.
„Mogu da prođem kroz mejlove pre nego što se većina sveta loguje“, zaključuje Richard.
Na poslu prati sve što se dešava vezano za „Virgin Group“, ali i na različitim društvenim platformama, čita vesti, i u stalnom je kontaktu sa zaposlenima.

„Biti moderan biznis lider znači da imate prst na pulsu (događanja) i da tačno znate o čemu govorite. Ja sam uvek na vezi sa svojim „Virgin“ timom“.
Svuda nosi sa sobom notes i o tome kaže: „Moja „tajna uspeha“ je što uvek sve zapisujem! Ne bih mogao da vam kažem šta bi sa mnom bilo da nisam imao olovku pri ruci da zapišem sve svoje ideje odmah čim bi mi pale na pamet“Da bi održao visok nivo energije tokom dana, Branson popije čak 20 šolja čaja – belog, bez šećera. Kada je reč o hrani, Branson najviše voli sendviče sa jajima, kao i čorbe njegove žene, pastirsku pitu i pečenje.

Još jedan od Richardovih hobija jeste šah. Branson ne bi bio Branson da konstantno ne pokušava da prestigne svetske rekorde. Jedan ga je zamalo koštao glave – kada je 1985. godine hteo da sruši rekord brzine prelaska Atlantskog okeana. Njegov „Virgin Atlantic Challenger“ je potonuo, ekipa je spašena, a već godinu dana kasnije je uspeo da sruši rekord.
Nakon što uživa u večeri sa porodicom i prijateljima, Branson odlazi na spavanje oko 11 uveče svako veče. Kaže da mu je dovoljno oko šest sati sna.

Branson kaže da je važno da životu pristupamo sa osećajem za avanturu: „Duh avanturizma motiviše nas da sebi postavimo ciljeve, da pokrećemo sebe, hvatamo se u koštac sa teškim problemima i poslovima, i dostižemo neslućene visine“.
Poredjenje je potpuno neprimereno. Dzabalebaros i milijarder se ne mogu porediti. Ovaj prvi koristi dan po svojoj volji i potpuno carpe diem. Ovaj drugi u sluzbi biznisa pokusava da dan iskoristi takodje na njbolji nacin. Kome je lepse ne znam! Ali je evidentno da obojica uzivaju!
Pisala sam vec  o carpe diem. I to je nesto sto moramo svi da znamo i koristimo. I da nam onda taj dan makar  jedan dan u  zivotu bude zaista najbolji, najlesi i potpuno iskoriscen u sluzbu nase srece i zadovoljstva! I zaista nekad jedan dan moze da vredi vise od celog zivota!
A da ne bi zavisili od tog jednog dana potrudite se da iskoristite maksimalno svaki dan! I da onaj milijarder nije to slucajno, on je svoj potencijal  iskoristio na najbolji nacin!
TAKO DOBRO RAZMISLITE BILI DZABALEBAROS ILI MILJARDER ! SVAKI DAN MORA BITI POTPUNO ISKORISCEN U SKLADU SA TIM KO STE, STA STE I STA ZELITE OD ZIVOTA!
SVAKI DAN KOJI PROPUSTITE VELIKA JE  I NENADOKNADIVA STETA! I TOGA NARAVNO NISTE SVESNI, DRZECI SE ONOGA SUTRA JE NOVI DAN! JESTE NOVI, ALI NIJE OVAJ OVAJ KOJI STE PROPUSTILI!

GORI AMAZONIJA

GORI AMAZONIJA! FATU I NAJIN SU POSLEDNJE DVE ZENKE BELOG NOSOROGA!NAJUGROZENIJE ZIVOTINJE!
Fatu i Najin su poslednje dve ženke belih nosoroga i ovoj vrsti zaista preti izumiranje. Naučnici se sada nadaju da su našli rešenje za spas ove vrste, i ove dve ženke će da budu oplođene zamrznutom spermom dva uginula mužjaka. One se nalaze u rezervatu u Keniji, dok naučnica Silvija Koleoni na oplodnji  njihovih jajnih ćelija radi u laboratoriji u Kremoni u Italiji.
Amurski leopard je jedna od najugroženijih životinja iz porodice mačaka i procenjuje se da ih je u ovom trenutku preostalo svega tridesetak. Iako je drugi naziv za ovu životinju sibirski leopard, osim u Rusiji, ona se može pronaći i na šumovitim i planinskim terenima severa Kine. Zanimljivo je spomenuti da ova fascinantna životinja može da trči brzinom od 60 kilometara na čas, kao i da skoči 6 metara u dalj i 3 metra u vis.
Javanski nosorog je životinja čiju populaciju čini svega 35 jedinki. U pršlosti je ova životinja naseljavala gotovo čitavu Indokinu, dok danas živi samo u jednom prirodnom parku na Javi. Zanimljivo je spomenuti da, iako javanski nosorog visinom ne prelazi 2 metra, njegova težina može iznositi i blizu 2500 kilograma. Inače, na spisku ugroženih  vrsta Fonda za očuvanje života u divljini se pominje čak pet različitih vrsta nosoroga od kojih su tri kritično ugrožene. Pored javanskog, to su crni i sumatranski nosorog.
Planinska gorila, kao što naziv sugeriše, živi u šumama visokih planina, na nadmorskoj visini između 2500 i 4000 metara. Ono što je specifično za ovu vrstu gorile jeste velika koničina krzna, koja im pomaže da prežive u uslovima niskih temperatura, koje mogu biti i ispod 0 stepeni celzijusa. Procenjuje se da je danas preostalo oko 800 jedinki ove vrste.
 Saola, često nazivana i „azijski jednorog“, široj javnosti je malo poznata životinja koja se može pronaći u Vijetnamu i Laosu. Ovaj jedinstveni sisar se jedno vreme smatrao izumrlim, nakon istraživanja sprovedenog 1992. godine. Ipak, saola je kasnije ponovo uočena, ali se ne zna tačno kolika je populacija ove životinje.
 Južnokineski tigar je životinja za koju se pretpostavlja da više ne postoji u divljini, već samo u zoološkim vrtovima. Početkom 50-ih je u šumama Kine postojalo oko 4000 jedinki ove životinje, ali je tada od strane Mao Cedungovog režima proglašena za štetočinu, te su organizovane kampanje koje su vodile istrabljenju ove elegantne mačke.
Sumatranski slon je priznata podvrsta azijskog slona koja živi na ostrvu Sumatra. Ova životinja, čija težina iznosi oko 5 tona, jako je korisna za šumski ekosistem. Naime, dok se hrani biljkama, ovaj slon ujedno i raznosi njihova semena, te ugroženost ove vrste preti da naruši čitav ekosistem. Danas se procenjuje da u prirodi živi oko 2500 sumatranskih slonova.umatranski tigar je još jedna kritično ugrožena životinja sa Sumatre. I pored zakonske zaštićenosti on je i dalje izrazito ugrožen, jer na Sumatri uporno opstaje tržište na kome se prodaju delovi ove prelepe životinje. Inače, ovaj tigar je najmanja preživela podvrsta tigra, čija težina iznosi oko 100 kilograma. Pretpostavlja se da danas populacija sumatranskog tigra broji manje od 400 jedinki.
 Zapadna nizijska gorila je raspostranjena po velikom delu Afrike, te bi se na prvi pogled moglo pomisliti da nije ugrožena. Ipak, precizniji podaci pokazuju veliko i naglo smanjenje populacije ove životinje, koja se u proteklih 25 godina smanjila za čak 60%. Inače, ova vrsta gorile se razlikuje od ostalih gorila po nešto manjoj veličini, tipičnom tamom braon krznu i kestenjastim grudima.
 Vakita je ugrožena vrsta iz porodice pliskavaca (mailh kitova). Ova životinja je dužine oko jednog i po metra, a težinom ne prelazi 60 kilograma. Većina vakita ima sivi ili crni gornji deo tela, sa svetlom nijansom odozdo. Inače, vakita je endemska vrsta koja se može pronaći jedino u Kalifornijskom zalivu i pretpostavlja se da broji manje od 200 jedinki.
I da se razumemo ovo su vec zastareli podaci jer svake godine nestane potpuno nekoliko zivotinjskih ( i biljnih vrsta) a na desetine se nadju na granici izumiranja.

Sumatranski orangutan je životinja koja živi na drveću tropskih kišnih šuma. U prošlosti se ovaj orangutan mogao pronaći po celoj Sumatri, kao i na većem delu ostrva Java, dok je danas zastupljen samo na nekim delovima Sumatre.  Ova životinja voli da živi u društvu, te često u velikim grupama posećuje plantaže voća, pre svega smokvi. Procenjuje se da populaciju sumatranskog orangutana čini oko 7000 jedinki.

Ovo je najveća morska kornjača na svetu čija težina može dostići 900 kilograma. Kao vrsta opstaje više od 150 miliona godina, a danas je najviše ugrožena nezakonitim lovom, krađom jaja i uništavanjem gnezda usled razvoja plaža. Često se dešava da morska kornjača slučajno proguta ostatke plastike iz okeana jer je podsećaju na njen glavni plen - meduze, zbog čega može imati probavne probleme. Može da se prilagodi niskim temperaturama vode zahvaljujući debelom sloju ulja i masti ispod kože.
Havajska morska medvedica pripada porodici pravih foka i za razliku od većine kojima odgovara hladna klima, ova foka preferira tropske predele. Havajska i Sredozemna morska medvedica su jedine opstale vrste, dok je karipska izumrla. Živi na severozapadnim Havajskim ostrvima i procenjeno je da je ostalo oko 1100 jedinki.
Kineski recni delfin. Međunarodna unija za zaštitu prirode smatra da je možda i došlo do njegovog istrebljenja jer je poslednji put viđen 2002. godine. Živi u reci Jangce u Kini koja je usled industrijalizacije korišćena za ribolov, transport i hidroelektranu zbog čega je i došlo do drastičnog pada broja jedinki. Ako do sada nisu izumrli, procenjuje se da ih je ostalo oko trinaest.
Kakapo je papagaj sa Novog Zelanda i jedna je od najneobičnijih ptica na svetu, najviše zbog toga što nije sposoban da leti. Smatra se da je to posledica odsustva neprijatelja i opasnosti od kojih bi ovi papagaji morali da beže, zbog čega su i dobili na kilaži i postali najteži od svih papagaja. Prijateljski su nastrojeni prema ljudima, a ukoliko se uznemire neće pobeći, već se se ,,zamrznuti’’ u mestu zbog čega su još simpatičniji. U proseku žive 90 godina.
U Srbiji su mnoge zivotinjske vrste ugrozene, najvise medvedi, zatim:
Šareni tvor, prdavac, patka njorka, apolonov leptir, veliki tetreb, belonokta vetruška, beloglavi sup, velika droplja, orao krstaš, crni daždevnjak i stepski soko su na ivici opstanka i ljudi bi trebalo da povedu računa, inače će potpuno izumreti i nestati s naših prostora.
Amazonska prašuma, nastala je pre najmanje 55 miliona godina. Sistematski, godinama unazad se uništava. Stručnjaci upozoravaju, ako nestane Amazonije, nestaće i života na Zemlji.
Prvi aspekt je svakako vezan za proizvodnju kiseonika. Svima je, još od osnovne škole, poznata priča da prilikom svakog petog udaha, udišemo kiseonik koji je nastao u Amazoniji.
Precizno rečeno, zapravo 16 odsto kiseonika koji nastaje na kopnu stvara se u Amazoniji, ali i to je dovoljno zastrašujuće kada se gubi takav resurs.
Važno je napomenuti i to da u ovom trenutku ne gori cela Amazonija, ali da je još od 70-ih godina do danas iskrčeno 12 odsto prašume. Ovo je ugrozilo resurse za proizvodnju kiseonika, ali još više remeti balans ugljen-dioksida u atmosferi. Kišne šume Amazonije gore rekordnom brzinom u Brazilu, a u ponedeljak, nebo nad Sao Paolom bilo je crno od dima, iako su požari od ovog grada udaljeni 2.700 kilometara.Brazilski novinar Silio Bokanera kaže da su požari u ovo doba godine očekivani - u Brazilu je trenutno sezona suša koja traje od jula do oktobra. Ipak, on veruje da su mnogi požari koji gore u Amazoniji namerno izazvani.
n smatra da su za paljenje požara verovatno odgovornije manje grupe ljudi nego velike korporacije koje prodaju govedinu i soju. Bokanera veruje da korporacije ne bi rizikovale bojkot potrošača koji bi usledio ukoliko bi se otkrilo da su umešane u paljenje požara. Iako velike korporacije nisu nevine, bolje su informisane, kaže on.
Iako je namerno paljenje vatre oduvek bilo problem, nikada do sada nije zabeležen ovako visok broj požara. Bokanera kaže da počinioci sada znaju da neće biti kažnjeni.
U Brazilu je između januara i avgusta otkriveno više od 74.000 požara - najveći broj zabeležen od kada su merenja započeta 2013. godine. Većina požara gorela je u Amazoniji.
Istina je da još ne znamo, ali činjenice ukazuju na to da je zahvaćena veća površina. Trenutno nemamo kompletnu sliku delimično i zbog toga što mnogi požari još gore.Može se reći da neke šume imaju koristi od požara - vatra ponekad pomaže čišćenju šuma i omogućava drveću da ojača.
Ali to se ne dešava u Amazoniji, kaže profesor nauka o ekosistemu sa Univerziteta u Okfordu Javinder Mali.
- Ovo su požari zbog kojih smo zabrinuti - kaže on. Vatra za vlažnu prašumu Amazonije znači samo ogromnu štetu. Skoro sve požare u vlažnim šumama upalili su - ljudi.
Statistički podaci pokazuju da je 2016. godine takođe bilo mnogo požara, ali to je bila sušna godina, a 2019. to nije. Profesor Mali kaže da ovogodišnji požari gore jer su ih zapalili ljudi.Šumi je potrebno oko 20-40 godina ukoliko se stvore uslovi za regeneraciju - kaže profesor Mali.
Ali drveće koje preživi ove požare, biće oslabljeno i teže će podnositi suše i nove požare.
Ukoliko požari budu nastavili da bukte u Amazoniji svakih nekoliko godina, veliki deo prašume će biti pretvoren u grmlje.Ali klimatske promene i krčenje šuma su opasna kombinacija. Smanjenje padavina dovelo bi do suvljih uslova u prašumi koji bi bili pogodniji za širenje požara.
Ukoliko bi nestalo 30-40 odsto šume, postojala bi opasnost da se klima u ovoj prašumi potpuno promeni, kaže on.Mnogi tvrde da drveće Amazonije proizvodi 20 odsto svetskog kiseonika. Onaj nas peti udah!
Samo ove nedelje je zabeleženo 68 požara na teritorijama u kojima žive starosedeoci, kaže Džonatan Mozer iz organizacije Survival International.
- Teško je preuveličati značaj koji ove šume imaju za starosedeoce. Oni zavise od šume - za hranu, lekove, odeću, osećaj identiteta i pripadanja.
I TAKO SMO PRIRODU SABILI  U KUTIJU SIBICA. STA NAS BRIGA AKO IZGORE 'PLUCA' CELE PLANETE, STA CE BITI SA STAROSEDIOCIMA, ZIVOTINJAMA, BILJKAMA. VISE VOLIMO DA NEGDE POSTAVIMO HIPER MARKET I ODVRATNI BLOK SOLITERA NEGO DA SACUVAMO SUMU SA SVIM  NJENIM  STANOVNICIMA.
UZASNI SMO I SEBICNI. JER MI SMO IMALI TU PRIVILEGIJU DA VIDIMO JOS NETAKNUTU PRIRODU, A GENERACIJE KOJE DOLAZE TO NIKADA NECE VIDETI!