RADOST EVROPE - 50-TI PUT! PRAVA DETETA! DECIJI OMBUDSMAN! DETE JE COVEK U ODELU DETETA  GOVORIO  JE DUSKO RADOVIC!
Slogan 50. “Radosti Evrope” - “Put u središte sreće”, osmišljen je kao modifikacija naslova avanturističke knjige Žila Verna, budući da 2019. godina predstavlja osvrt na prethodnih 50 godina, kada je čuvena Donka Špiček, uz podršku svojih saradnika, osmislila Međunarodni susret dece Evrope, danas najveću i najstariju međunarodnu manifestaciju dečjeg stvaralaštva, i započela putovanje u samo „središte sreće“, igre i prijateljstva. Ovom manifestacijom se promoviše razvoj kulturnih različitosti, usvajanje pravih vrednosti i afirmaciju zajedništva i tolerancije kod dece i mladih. Steta sto postoji samo jedna ovakva manifestacija i sto ona nije globalna kad se vec sve globalizuje. Ali,srecna sam sto makar ovo postoji jer secam se da smo u nasoj skoli docekivali decu iz Evrope i vodili ih kod sebe na spavanje  idruzenje. Tada kad se engleski ucio tek od V razreda ( a moja skola Maksim Gorki imala je samo ruski jezik sporazumevanje je bilo jako tesko,ali ne i nemoguce). Tolika je moc deteta - da premosti sve barijere pa i jezicke.
Najvažnije poštovanje svih atributa detinjstva: slobode rasta, slobode pameti, slobode igre, slobode otkrivanja…Dušan Radović se borio za veliko i, po njegovom mišljenju, sveto đačko pravo na neznanje. Pravo na ono obično, a pre svega na ono veličanstveno neznanje, dovedeno do anegdota u dijalogu profesora i đaka (đačka je reč poslednja!), koje će se pamtiti celog života i po kojem je, od kolevke pa do groba, najlepše đačko doba. Naravno, tu je najviše pravo na istorijsko neznanje, sa primerima:
“Šta odgovori đak koji ne zna odgovor na pitanje: – Zašto je Karađorđe podigao Prvi srspki ustanak?
Prvo, sigurno da je imao razloga.
Drugo, da nije imao razloga, on to ne bi radio.
Treće, niko ništa ne radi bez razloga, a najmanje bi to učinio Karađorđe.”
Radović je tako dobro znao da niko ne može biti tako duhovit kao đak koji ne zna.“Teško je biti dete i biti dobar. Lakše je biti odrastao i razumeti decu”.
Toliko sam govorila o skolovanju, o nekim cudnim stvarima kojima opterecuju predskolce ( o rodnom opredeljenju) pa sam pisala o filozofiranju da se mama  itata zovu roditelj 1 i roditelj 2 ,a sada novi zakon razmatra obavezan vrtic od 3 godine. Dosad je bilo obavezno samo predskolsko, a kad su moja deca rasla samo skola je bila obavezna, a dete je do 7 godina moglo biti DETE! I to moje dete koje u svojoj porodici uci sve ono sto je vazno - prave  porodicne vrednosti. Urusavanjem porodice i njenim istrebljivanjem na sve nacine doslo se i do toga da dete treba "isterati" iz sigurnog porodicnog okruzenja vec u 3 godine. Sledece je da vam uzmu dete kad krenete iz porodilista u svoj porodicni dom! Sta ce dete ispunjeno strahovima nauciti u tom vrticu i kojim ce se vrednostima okrenuti ne zelim ni da mislim a kamoli da pisem. Znate vi o cemu ja govorim? !
Ko ce  i kako stititi decija prava ( ombudsman?) ne znam, ali znam da su deca najugrozenija bica na planeti. I da su im sva prava koja treba da ima dete ukradena. Pedofilija, zlostavljanje, rijaliti sou programi koji se vrte 24/7 na TV-u, crne hronike sa svih medija i preko milion informacija u jednom danu ( vecinom nebitnih), zagadjena planeta, propalo drustvo  i pad moralnih i drugih vrednosti. U takvom okruzenju rastu danas nasa deca. Pa ga ti poduci dal da bude cvrcak ili mrav ( vidi blog od juce).
Konvencija o pravima deteta:
Konvencija počiva na četiri temeljna principa, bez čijeg zadovoljenja nije moguće ostvariti ni ostala prava:
pravo na život, opstanak i razvoj - koje država mora da obezbedi svakom detetu, u maksimalno mogućoj meri
nediskriminacija - svoj deci pripadaju jednaka prava, bez obzira na: rasu, boju, pol, jezik, veroispovest, političko ili drugo uverenje, nacionalno, etničko ili socijalno poreklo, imovinsko stanje, onesposobljenost, rođenje ili drugi status deteta, njegovog roditelja ili zakonskog staratelja
najbolji interes deteta - u svim postupcima koji se tiču deteta, njegov/njen najbolji interes imaće prioritet
uvažavanje mišljenja deteta - pravo deteta da izrazi svoje mišljenje u svim stvarima i postupcima koji ga se tiču i da se to njegovo mišljenje uzme u obzir.Konvencija je delo profesionalaca i stručnjaka i namenjena je, pre svega, profesionalcima: nastavnicima, vaspitačima, zdravstvenim i socijalnim radnicima, advokatima, sudijama i pripadnicima svih onih profesija koji rade ili profesionalno dolaze u kontakt sa decom. Namenjena je i roditeljima. Ali njenu suštinu treba da poznaju u najvećoj mogućoj meri i sama deca. Poznavajući i razumevajući blagovremeno sva prava koja im pripadaju samim rođenjem i koja im se garantuju Konvencijom, deca će sazrevati u odgovorne osobe koje će znati da poštuju i tuđa prava i da se bore za što doslednije ostvarivanje svojih.
Na uskraćenost, neadekvatno ostvarivanje ili pak kršenje nekog prava iz Konvencije može da ukaže svako. Kad god se prava deteta ne poštuju treba reagovati kao pojedinac, grupa ili institucija i skrenuti pažnju nadležnima: ministarstvima, institucijama, službama, lokalnim organima, ili se obratiti organizacijama za prava dece za pomoć i posredovanje. Konvencija, u tom smislu, služi kao putokaz šta i kako treba činiti. 
Neka prava su važnija od drugih
NETAČNO. Nema više, odnosno manje važnih prava, ne postoji njihova hijerarhija. Svako pravo može u određenoj situaciji da postane najznačajnije za pojedino dete ili njegovo bliže okruženje.

Konvencija ne obavezuje, jer nije zakon
NETAČNO. Iako prvobitno usvojena od strane Generalne skupštine UN, Konvencija postaje obavezna kad je država, tj. njen parlament usvoji. U našoj zemlji, prema Ustavu SRBIJE, Konvencija je zakon kao i svaki drugi. Slobodnije rečeno, Konvencija je Dečji Ustav.

Deca imaju pravo da rade šta hoće
NE. Prava deteta ne znače apsolutnu slobodu činjenja. Suština prava deteta je da im se obezbedi život i razvoj u sigurnosti, zdravom okruženju da bi mogli da ostvare sve svoje potencijale i daju doprinos društvu i kao deca i kad odrastu.

Mala deca ne mogu da donose odluke
NETAČNO. Nijedno dete nije toliko malo da ne može da izrazi svoju potrebu, želju ili mišljenje. Pitanje je samo kako to saopštava i kako odrasli na to reaguju. Male bebe to čine pokretima, mimikom i plačem, a starija deca rečima. Uvažavanjem tako iskazane potrebe ili želje, odrasli daju mogućnost detetu da na svoj način utiče na donošenje odluke.

Deca nisu dovoljno zrela da učestvuju u donošenju važnih odluka
NETAČNO. Da li je neka odluka važna za samo dete znaćemo tek onda kada ga to pitamo. U životu svakog deteta i na svim uzrastima postoje stvari koje ga se direktno tiču i koje su za njega važne. Mnogo je tema i sadržaja u porodici, školi ili ustanovi o kojima dete može i treba da bude saslušano, a njegovo mišljenje uvaženo.

Više prava za decu - manje prava za odrasle
NETAČNO. Smisao dečjih prava nije zamena autoriteta ili anarhija, već stvaranje preduslova za ostvarivanje ljudskih prava svakog pojedinca bez obzira na uzrast.

Dajemo deci prava, a šta je sa njihovom odgovornošću?
NETAČNO. Kao PRVO, ne dajemo MI deci prava, već im ona PRIPADAJU rođenjem. DRUGO, učeći da imaju prava, deca istovremeno uče da ta ista prava pripadaju i drugima. Zalažući se za poštovanje sopstvenih prava, deca razvijaju osećaj odgovornosti i poštovanja prava drugih pojedinaca i grupa. Isto tako, učestvujući u donošenju odluka, deca lakše preuzimaju na sebe i odgovornost za njihovu primenu.

Najveće obaveze u ostvarivanju Konvencije o pravima deteta pripadaju roditeljima
NETAČNO. Najveća odgovornost i obaveza da se prava dece što doslednije i svestranije ostvaruju je na državi. Država je ta koja je potpisala i ratifikovala Konvenciju i ona sa svojim organima i nadležnim službama stoji kao garant da ce se ta prava i uživati u praksi. Međutim, prema samoj Konvenciji uloga roditelja je od najvećeg značaja i država mora da poštuje prava i odgovornosti roditelja da usmeravaju i savetuju dete u vezi sa njegovim/njenim pravima, shodno razvojnim mogućnostima deteta. 
PRAVO DETETA NA LJUBAV  - NAJVAZNIJA STAVKA.  MAME I TATE VOLITE SVOJU DECU NAJVISE STO MOZETE I POKAZUJTE IM TO SVAKOGA TRENA U DANU. NE BRINITE NE MOZETE GA RAZMAZITI ZATO STO JEDINO VI MOZETE DA MU ULIJETE SIGURNOST U SEBE. BAVITE SE SVOJOM DECOM IAKO STE UMORNI, NERVOZNI, LJUTI.... NE DOPUSTITE DA BILO KO SEM VAS FORMIRA VASE DETE. TO JE VASE PRAVO!

OVO JE TAJ  HOROR MESEC KAD SE SLAVE VESTICE I OSTALI DEMONI I ZLO! ALI SVE TO NIJE NISTA U POREDJENJU SA PRAVIM HOROROM - UBIJANJE MAJKI OD STRANE SINOVA! I NEMA OBJASNJENJA!
Radila sam sa koleginicom koju je sin tukao i vredjao isto kao i suprug. Umesto da zastiti majku stao je na stranu oca alkoholicara. Uzas. Osecam se strasno jer i ja trpim nasilje vec toliko godina od supruga alkoholicara. A imam dva sina!
Da li neko moze da opise kroz kakve sve probleme, kroz kakva odricanja prolazi majka da bi rodila sina?
Nema veće sreće nego kad žena sazna da je trudna. Ta sreća se samo pojačava, ako je moguće, kada se dete rodi. Nema većeg blagoslova za bebu nego kada je željena i iščekivana s nestrpljenjem. 

Svaki pokret bebe se beleži u mentalnoj mapi uma majke. Ako ga nema dugo da se "oglasi", majka ga nežnim pokretima ruke budi ili zabrinuta trči kod lekara. Pazi šta jede, jede raznovrsno, pije dovoljno vode, odriče se kafe, jer ima viši cilj. Planira šta sve treba da kupi za bebu i odavno merka jednu "zeku" koju je videla u izlogu. Iako zna da je maler da se bebi kupuje pre nego što se rodi, ne može da odoli... Ako mora da leži celu trudnoću u bolnici, na održavanju, preležaće i neće ni razmišljati o tome da li će joj teško pasti.Ješće bljutavu hranu, ako ima pritisak i biće joj najukusnija. Kada je sestra u bolnici pita da li hoće da bude majka ili manekenka, reći će k'o iz topa "Majka" i navaliće da pije vodu da bi mleko nadošlo. Manuće se priča da se voda ne pije je će stomak da ostane.A onda dođe na svet dečak. Privija ga na grudi da oseti dobrodošlicu na ovaj svet, koliko ga je dugo želela i čekala. Želi sve sama da radi, čak i kad joj duša spava, da ga presvuče desetak puta dnevno, da ga šeta po parku, uspava držeći ga u naručju i ljuljuškajući, jer gleda ga svakodnevno i vidi da se menja iz dana u dan. Raste, a ona ne želi ništa da propusti. Kad protrči, pušta ga po stazama, ne želi da ga sputava, a ona leti za njim, ne verujući da dete može da bude tako brzo.Nerviraju je svi ostali koji ne reaguju u sekundi, da ga zaštite, pomognu mu... I stalno ga ljubi, grli, miriše mu kosicu, jer veruje da će to sve od njega da napravi boljeg čoveka, govori mu svaki dan da ga voli do neba i sunca i nazad, jer njoj to nikad nisu govorili. Uvek okružen igračkama, uči ga da deli s drugom decom, da đubre baca u kantu, da ne dira devojčice, da kaže hvala i izvini.Noćima ne spava dok temperatura skače. Prespava joj noć u rukama, a ujutru je ona kao isceđena krpa. Nema veze, samo da je njemu dobro. I ona je tada dobro. Strepi iza vrata intenzivne nege posle operacije, mali je, treba mu mama, ona najbolje zna kako da ga uspava i umiri, šta da kaže i zapeva. Razaznala bi njegov plač među stotinama drugih. I kad sedne, sedi kao na iglama... Noću se budi samo da se uveri da li diše. Pokrije ga i sto puta zahvali Bogu što ga ima.
Učila je s njim da povuče tu kosu liniju kad je učio prva slova. Nije odustajala, trudila se da ga zabavi, nasmeje, uveravala da će sve savladati uspešno. Tačno se seća kada je prvi put plakao jer se udario i prvih suza kad je osetio nepravdu. Trudila se da ga pusti da istraži svet sam, ali je ona uvek bila tu, da objasni, pomogne ili samo da posmatra.Sta se desilo s tim i takvim sinom, koga je majka rodila, gajila, trudila se da bude najbolji što može, pa je postao ubica? Ubica majke. Zašto su stradale Tatjana u Kaluđerici, Desa u Bogatiću i mnoge druge majke pre njih? I to od ruke sina. Sinova u čiji ste život utkali i svoj. U Bogatiću su u poslednjih šest godina tri majke stradale od ruku sinova, a jedna baka se još bori za život. Tukli su ih motkama, ubadali noževima, rezali, pesničili do smrti... Nezvanično, mediji pominju i psihička oboljenja i slučajeve nervnog rastrojstva. Jer, kako inače drugačije objasniti toliku mržnju i bes prema onima koje su ih rodile?! Nekad je dovoljan doduše i koji promil alkohola više, "samo" svađa i potom zločin u afektu.Sad ima tu dva objasnjenja. Oba su mi potpuno besmislena. Frojd kaze da je u pozadini incestualno osecanje prema majci. Drugi naucnici tvrde da je stvar u kontroli. Jer sinovi ne mogu da podnesu da ih majka kontrolise. Majka moze nekada da predje granice zeleci da zastiti svoga sina. To shvatam i razumem.
Ipak, ubiti majku zbog preuzimanja kontrole je stvarno besmisleno. Film "Davitelj protiv davitelja" opisuje majku koja kontrolise sina medjutim ,prosto ne mogu da poverujem da smo mi majke toliko posesivne i kontrolisuce. Pa opet, ne verujem da je bilo koja majka zasluzila smrt od ruke svoga sina!
Sad opet ni sinovima nije lako ako se majka mesa u njihov zivot bukvalno za sve. Ali ljudi shvatate li uopste sta je MAJKA! Slazem se majke mogu biti mnogo posesivne iz prevelike ljubavi i brige za sina. I to opterecuje. Razumem. Ali ne razumem i nemam objasnjenje zasto sin ubija majku.Bolest je mozda opravdanje. Ali bolest na relaciji sin majka i majka sin je dvosmerna. Mozda majka ima bolest. I onda treba lecenje za nju. A ne ubistvo. Kakvi smrtni grehovi. Za ubistvo majke nema kazna. Bio bolestan ili ne sin mora da zna da je ta zena majka ucinila za njega sto niko  nikada nije i nece.
UZASNA TEMA RAZUME. HOROR! NAJGORI! STRAH I BES  I NERAZUMEVANJE! DA LI JE MOGUCE DA SIN POSLE SVEGA STO MAJKA UCINI ZA NJEGA ODLUCI DA JE UBIJE. I DA LI MAJKA MOZE DA BUDE KRIVA AKO ZELI SVE NAJBOLJE ZA SVOG SINA POSLE OGROMNOG TRUDA KOJI JE ULOZILA?
MAJKE NAPRAVITE GRANICU. TAKO VAM BOGA. PREDJETE LI JE SIN MOZDA NECE MOZI DA SE KONTROLISE DA BI USPOSTAVIO KONTROLU NAD SVOJIM ZIVOTOM!

VESTERNI! SPAGETI VESTERNI! GIBANICA VESTERNI! KANTRI MUZIKA! ENNIO MORIKONE MUZICKA  LEGENDA VESTERNA ! DOLI PARTON I KENI RODZERS IKONE KANTRIJA!
U vesternu, jedinom autentičnom američkom filmskom žanru, proslavili su se legendarni reditelji Hauard Hoks, Entoni Man, Džon Ford, Robert Oldrič, Bad Botičer... Vesterni često prikazuju sukob primitivnog i zastarelog načina života i moderne tehnologije ili društvenih promena. Često za takve opise služe prikazivanja sukoba između domorodaca i došljaka ili američke konjice, ili pak opasnost koja prijeti rančerima od Industrijske revolucije. Američki vesterni četredesetih i pedesetih godina naglašavaju vrednosti časti i poržtvovnosti. Vesterni iz šezdesetih i sedamdesetih su često obojeni pesimističkim tonovima, glorificirajući buntovnog antijunaka i naglašavajući cinizam, brutalnost i nepravednost američkog zapada. Žanr vesterna, pogotovo u filmovima, često prikazuje osvajanje divljine i podređivanje prirode u ime civilizacije ili zapljenu teritorijalnih prava od originalnih stanovnika tih područja. Vestern opisuje društvo organizirano oko kodeksa časti, a ne zakona. Popularna percepcija vesterna je priča koja se vrti oko života polunomadskog lutalice, obično kauboja ili revolveraša.
 Značajan uspeh ovaj žanr je doživeo i u Italiji, gde su Serđo Leone i Serđo Korbuči tokom šezdesetih godina prošlog veka i kasnije snimali tzv. "špageti vesterne". Revolveraše, šerife i odmetnike u vesternima glumili su Džon Vejn, Bert Lankester, Klint Istvud, Li Van Klif, Henri Fonda, Gregori Pek, Džejms Stjuart, Kurt Rasel, Kevin Kostner i mnogi drugi sjajni glumci, a u ovom žanru je nastalo na stotine i stotine filmova, uključujući i one iz najnovije produkcije u režiji braće Koen ili Kventina Tarantina. Tokom šezdesetih i sedamdesetih u Italiji se dogodio preporod vesterna sa "špageti-vesternima" ili "italo-vesternima". Zajednička obeežja špageti vesterna su: niski proračun, talijanski jezik, talijanski redatelji, nepoznati glumci, snimanje u talijanskim filmskim studijima Cinecitta, na Sardiniji i na lokacijama u Španjolskoj, u pustinji u pokrajini Almería (zbog jeftine ekipe i troškova produkcije kao i zbog sličnosti s krajolicima jugozapadnog SAD-a), te su prepoznatljiva po prenaglašavanju općih mjesta, mitskih odrednica i žanrovskih konvencija vesterna, neretko minimalističkom redateljskom prosedeu i čestim posezanjima za hipertrofiranim nasiljem, kojeg kao i akcije ima mnogo više nego u klasičnom vesternu. Demitologizacija i dekonstrukcija izvorno američkog filmskog žanra pritom su dijelom provođene namjerno, a dijelom su se javile kao posljedica rada u evropskim (neameričkim) kulturama i uz skromne proračune. Filmovi Sergia Leonea imaju parodijsku dimenziju (čudna uvodna scena u filmu Bilo jednom na Divljem zapadu je preinačenje uvodne scene vesterna Freda Zinnemanna Točno u podne) koja im daje drugačiji ton od holivudskih vesterna. Charles Bronson, Lee Van Cleef i Clint Eastwood postali su slavni zahvaljujući nastupima u špageti-vesternima.
Pa eto, i ti famozni filmovi o borbama partizana protiv mrskih nacista upravo su najvećim delom kreirani po uzoru na američke vesterne; režiseri Bulajić, Krvavac, Mitrović, Bauer, svi oni stvarali su na temeljima kaubojskih klasika u režiji  Hoksa, Forda, Stardžisa... Da li ste nekad čuli za termin "gibanica vestern"?   Od nasih glumaca u  vesternima ( koprodukcijama igrali su Gidra Bojanic  i Aca Gavric) Upravo tako su filmski recenzenti tog vremena prozvali tzv. partizanske filmove, slikovito sugerišući stilsku srodnost sa "špageti"vesternima. Da cela ova priča dostigne razmere groteske potrudili su se Mađari - tokom 70-tih godina nastao je i "gulaš vestern".Dakle, stigosmo i do "gibanica vesterna" koje smo kao klinci gledali svakog 29. novembra i 1. maja, pa tako i znali napamet replike iz filmova "Valter brani Sarajevo", "Bitka na Neretvi", "Most", "Užička republika"... Jedino što nismo znali bio je broj nemačkih vojnika stradalih od ruke Bate Živojinovića (u pitanju su cifre od kojih se vrti u glavi). Soldati Vermahta jesu teško stradali u našim "vesternima", a njihovi generali i pukovnici redovno su bili u stanju negde između besa i očaja. Popularnosti ovog žanra pred jugoslovenskom publikom doprinosile su i koprodukcije,       a narocito Vinetua, bili su prihvatljivi i „podobni“  .I da li  postoji neko ko je odrastao  60 i 70-tih godina   da  nije igrao "Kauboja  i Indijanaca" ili u nasoj verziji "Partizana  i Nemaca", mada su  se ravnopravno sa partiznama po skolskim dvoristima i parkovima borili i kauboji. I naravno svi su hteli da budu partizani, a ne Nemci, ali cudno je da su svi hteli da budu kauboji, a ne Indijanci. Losa propaganda. Iako su Ameri (kauboji) dosljaci  koji su na sve nacine iskorenili Indijance ispadose pozitivni likovi jer su belci, jer su bolje naoruzani i jer ne skidaju skalpove. Ja sam uvek bila Vinetuova sestra Ribana. Sad kad razmislim pa ja  sam  i kao dete shvatala nepravdu. Sigurno su  i drugi to kapirali ,ali su nam Indijanci predstavljeni kao divljaci.
 Kantri ili vestern muzika je muzički pravac koji je početkom 20. veka nastao u Sjedinjenim Američkim Državama. Potiče iz tradicionalnih elemenata narodne muzike evropskih doseljenika - pre svega Engleza i Iraca. Nekako sam vecinu vesterna obozavala  bas zbog ove muzike.

Kantri muzika nije nikada uživala reputaciju „dobre“ muzike, bar ne u Evropi. Kantri je bio izvan granica dobrog ukusa. Kantri su žene sa oblinama i neuredni muškarci sa gitarama.

Potreban je samo jedan pogled na dodelu američkih kantri nagrada pa da svima sve bude jasno: jednostavna popularna muzika sa lošim tektovima koji sadrže priče o domaćoj piti, hladnom pivu, majci, domovini, svemu što trebalo da predstavlja dom. Meni je potpuno u redu da se peva o svom domu i onome sto coveku predstavljaju dom i porodica. Film "Zvezda je rodjena" ima  cak cetiri verzije tokom svih ovih godina, poslednja sa Bredli Kuperom i Ledi Gagom donosi izuzetnu kantri pesmu "Shallow" koja postaje planetarni hit ,sto znaci da kantri i te kako zivi i sad.
NEKAKO VESTERNI NA MENE DELUJU OPUSTAJUCE KAO I KANTRI MUZIKA. MADA SU ONI STARIJI MENI TUZNI ZBOG INDIJANACA  CIJI VIGVAMI GORE  U SVAKOM FILMU. IPAK, PRIJA MI TA NEPREKIDNA BORBA ZA SVOJ DOM. VEC PRICA O PARTIZANIMA KOJI TAKODJE CUVAJU SVOJ DOM OD NEMACA  I CIJE KUCE GORE ISTO KAO I INDIJANSKE POSTO JE O NASOJ PROSLOSTI  TEZE MI PADA I NE OPUSTA ME NARAVNO.
AKO STE DO SADA IZBEGAVALI DA GLEDATE VESTERNE SMATRAJUCI IH SAMO DOSADNOM JURNJAVOM NEKIH LIKOVA NA KONJIMA I BESKRAJNOM PUCNJAVOM  PRIREDITE SEBI  IZNENADJENJE PA POGLEDAJTE VESTERNE KROZ ISTORIJU DO OVIH NAJNOVIJIH I UZIVAJTE U KANTRI MUZICI.
DOMACE FILMOVE O PARTIZANIMA I NEMCIMA TIPA VALETER BRANI SARAJEVO REDOVNO GLEDA PREKO  MILIJARDU LJUDI ( KINA).

PUTOVANJE KROZ VREME - KADA BI UOPSTE I BILO MOGUCE ( ILI VEC JESTE?) BILO BI KARTA U JEDNOM PRAVCU! PUTOVANJE U BUDUCNOST JE  IZVESNIJE NEGO PUTOVANJE U PROSLOST. ALI ZAMISLITE SAMO KAKO BI BILO KAD BI PUTUJUCI KROZ VREME USPELI DA ISPRAVITE SVOJE ILI CAK TUDJE GRESKE! APSOLUTNO FANTASTICNO, ZAR NE?
Kvantni fizičar, Brajan Koks, rekao je da je putovanje kroz vreme moguće ali samo u jednom pravcu.
– Glavno pitanje je, možete li napraviti mašinu za putovanje kroz vreme? Odgovor je da, ali možete otići samo u budućnost. Koks još objašnjava i da je putovanje kroz vreme u osnovi moguće zahvaljujući Ajnštajnovoj teoriji relativiteta.
Ali možda najvažniji komentari što se tiče putovanja kroz vreme dolaze od svetski poznatog astrofizičara Stivena Hokinga koji objašnjava izvodljivost putovanja kroz vreme,da kroz vreme može da se putuje na tri načina: vremenskim svemirskim tunelom (tzv. crvotočinom), kruženjem oko tela velikom silom gravitacije ili putovanjem kroz svemir velikom brzinom. Još je Ajnštajn teorijski definisao vremenske crvotočine, prolaze u vremenu kroz koje je moguće putovanje. To je podsvemirski tunel koji spaja dve udaljene tačke u prostoru ili vremenu. S obzirom na to da je ovaj hodnik kraći od normalnog rastojanja dve tačke u prostoru, putovanje je takođe kraće, u nekim slučajevima skoro trenutno. Iako su crvotočine poznate samo iz filmova naučne fantastike, one i sad postoje, ali su toliko male da ih je nemoguće koristiti – smatra Hoking.
Kao drugi oblik putovanja kroz vreme on navodi kruženje oko svemirskih tela velikom gravitacijom. Kako vreme brže prolazi u svemiru nego na Zemlji koja ga gravitacijom usporava, kruženjem oko crne rupe u svemiru moguće je otploviti u budućnost. Prema fizičaru, kada bi letelica kružila oko središnje crne rupe Mlečne staze, u kojoj se u samo jednoj tački nalazi koncentrisana masa četiri miliona naših sunca, vreme bi u letelici prolazilo dvostruko sporije nego na Zemlji. Najveće šanse prolasku u budućnost daje putovanje velikim brzinama. S povećanjem brzine, vreme se za putnike usporava, a pri brzinama bliskim brzinama svetlosti gotovo i potpuno staje. Kada bismo sagradili svemirski brod dovoljno brz da dosegne 99,99 odsto brzine svetlosti, vreme bi za putnike gotovo stalo. Dok na brodu prođe jedan dan, na površini Zemlje protekla bi godina. Nakon desetodnevnog putovanja velikim brzinama, putnici bi na Zemlji zatekli vršnjake, ali deset godina starije – kaže Hoking.
– Trebalo bi šest godina  samo da se dostignu ove brzine. Posle prve dve godine dostigli bi polumračnu brzinu i bili daleko izvan solarnog sistema. Posle druge dve godine trebalo bi putovati na 90 procenata svetlosne brzine. Nakon još dve godine punog potiska, brod bi dostigao punu brzinu, 98 procenata brzine svetlosti i svakog dana na brodu prošla bi jedna godina na zemlji. U takvim brzinama putovanje do ruba galaksije bi trajalo samo 80 godina za one na brodu.Ako bi konstruisali beskonačno dug, masivni cilindar i zavrteli ga na njegovoj osi blizu brzine svetlosti, to bi povuklo prostor i vreme i obmotalo ih oko sebe, pa bi određeni putevi oko tog obrćućeg cilindra završili u svojoj sopstvenoj prošlosti .Ako napravite crvotočinu (prečicu između dve udaljene lokacije u vremenu i prostoru) i pošaljete jedan njen kraj da teče brzinom blizu brzine svetlosti i vratite ga nazad, uobičajeni efekti širenja vremena stavili bi jedan njen kraj u budućnost drugog, pa bi mogli proći pravo kroz grlo crvotočine i završiti u prošlosti... Opšta teorija relativnosti u principu dozvoljava putovanje u prošlost, ali deluje da ga svaki put isključuje. Izgleda da se nešto čudno dešava, da postoje neka osnovna pravila koja isključuju vremensko putovanje. Ali sve ovo je vrlo logicno zato sto postoje paralelni svetovi pa je pomalo besmisleno  putovanje kroz vreme ,ako ste vec u mogucnosti da u isto vreme zivite i u proslosti i u sadasnjosti i u buducnosti.a putovanje kroz vreme je zapravo put bez povratka.
„Ali ljudi bi hteli da se vrate! I tu nastaje problem. Savremena nauka tvrdi da je povratak u prošlost nemoguć. Narušavanje hronologije, odnosno istorije kakvu mi poznajemo, moglo bi da dovede do fatalnih promena u tom istorijskom toku, odnosno do vremenskih paradoksa“.
Najpoznatiji je „paradoks dede“, odnosno misaoni eksperiment kojim se dokazuje da je zapravo nemoguće putovati kroz vreme. Ovaj paradoks polazi od teze da je moguće da čovek odluči i uspe da putuje kroz vreme, to jest da pronađe i ubije svoga dedu pre nego što je upoznao njegovu baku. To bi značilo da jedan od njegovih roditelja nikad nije ni mogao biti začet.
Sa druge strane, ako putnik nije putovao kroz vreme radi ubistva, njegov deda je još živ, što znači da će se on ipak roditi, zatim putovati kroz vreme i ubiti dedu. Ovakvim razmišljanjem se dovedi u pitanje mogućnost putovanja kroz vreme. Osim toga, ako prisustvujete u prošlosti, znači da ste tamo već bili, da jeste i da ćete biti deo same te prošlosti koja vas je tu i dovela.
Većina naučnika je uverena da u prirodi postoji mehanizam „hronološke samoodbrane“ svemira od paradoksa. Tako da, ako se neko uputi u prošlost sa zlom namerom da ubije nekog starca, toj osobi će planove i nameru nešto svakako pokvariti.
Znači, zaključak je sledeći: putovanje u prošlost je teoretski moguće, ali tehnološki gledano, ono je milijardu puta teže nego let u budućnost.
Ako u svemirskim merilima naša civilizacija poživi još neko vreme, mi možemo postići brzinu svetlosti. Štaviše, već danas otprilike razumemo kako bi se to moglo izvesti. Ako postoji makar jedan realni način da se prevaziđu razorni efekti brzine svetlosti, onda će sledeće generacije neke naprednije civilizacije svakako realizovati ovu zamisao.
Bez obzira na to što u ovom trenutku leteće mašine za putovanje kroz vreme ne postoje, čak se i ne prave, postoje sa druge strane crteži odnosno skice vremeplova koji bi mogao da povede putnike u budućnost. Važno je to što su sve te postojeće varijante fizički i tehnološki jasne savremenim inženjerima. Drugim rečima, kada nauka još malo bude napredovala, biće moguće napraviti ove mašine.
Ili kako bi rekako Leonardo da Vinci koji je bio ili putnik kroz vreme kao i Tesla ili imao komunikaciju sa vanzemaljcima: Postoje ljudi koji vide, postoje ljudi koji vide tek kad im se objasni i postoje ljudi koji ne vide nikad. Sto znaci da ako ne mozete da otvorite um ne mozete ni da vidite!
I poslastica za kraj moze da bude i pitalica: Kad bi nekako mogli da  putujete kroz vreme gde bi pre u proslost da ispravljate greske ili u buducnost,  da vidite sta vas ceka?
I TAKO. JA VERUJEM U TO PUTOVANJE KROZ VREME MADA JESTE PARODOKSALNO  ZIVETI U ISTO VREME I PROSLOST I SADASNJOST!  ILI JE POTPUNO KUL?! NE ZNAM, A VOLELA BIH!

DA LI JE RAZLICITOST NAJVECA  CIVILIZACIJSKA VREDNOST? ZATO BESPOLNOST I JOS MNOGO TOGA DRUGOG TREBA DA KAZE NE GLOBALIZACIJI I TRPANJU  U JEDAN KALUP. SVI SMO RAZLICITI STO SVEDOCI I OTISAK NASEG PRSTA NA LICNOJ KARTI. CEMU ONDA UNIFORMISANJE? VIRTUALNI SVET CE SRUSITI SVE TE RAZLIKE, KAKVA CE TO BITI NOVA CIVILIZACIJA?
Svaki čovek je individua za sebe. Jedinstven. Originalan i neponovljiv. Čovek je i društveno biće, teži životu u zajednici, voli da pripada, da deli, da doprinosi i stiče ugled u toj istoj grupi ljudi. Imam osećaj da se često ta naša jedinstvenost zapostavi, izgubi ili jednostavno uguši zbog velike želje za pripadanjem ili konformizmom.Sistem je takav da je svako ponašanje koje odstupa od propisanog kažnjivo.Forsiranje dece da budu ista kao poželjnog ponašanja i kasnije stila života, nosi sa sobom netolerantnost prema različitosti. Deca često odbijaju da se igraju, a kada odrastu i da kontaktiraju sa nekim ko je različit od njih, ne shvatajući da iz te različitosti mogu mnogo toga da nauče, da zajedno mogu mnogo više da postignu.Negovanje individualnosti i svog mikrosveta koji čine naša uverenja, norme, afiniteti, veštine i ciljevi, ne podrazumeva automatski i odsustvo uklapanja u sredinu i društvo. Koliko sam samo puta napisala da se ljudi jednostavno uklapaju u ovo drustvo guseci svu svoju razlicitost. Takodje sam vrlo razocarana sto mi kao neko napredno drustvo valjda ne postujemo razlicitosti.  Tesnja da svi budemo isti i da se ne razlikijuemo ni po polu, ni veri, ni politickim shvatanjima i drugim aspektima zivota obicnog coveka primorava nas na konformizam i globalizaciju. Individualnost je sve teze ocuvati.
Kompanija Facebook radi na kreiranju virtuelnog sveta pod nazivom Horizon.

Konkretno, radi se o VR aplikaciji koja će biti mešavina društvenih mesta gde korisnici mogu da se druže razgovaraju kao i drugih mesta na kojima će moći da igraju igre jedni protiv drugih.
Ljudi će biti prisutni u virtuelnom svetu putem animiranog avatara. Aplikacija će biti dostupna za testiranje početkom 2020. godine, a tu privilegiju će imati mala grupa korisnika društvene mreže Facebook.Detalji o Horizonu i prvi snimak virtuelnog prostora prikazani su na Facebookovoj Oculus Connect 6 konferenciji developera. Rečeno je da će svi koji budu koristili Horizon moći da pozovu "ljudske vodiče" da im pomognu da se bolje upoznaju s virtuelnim okruženjem.Vodiči neće biti "moderatori" koji će kontrolisati ponašanje.
Aplikacija će sadržavati alate koji će omogućiti ljudima da kontrolišu svoju interakciju s drugim korisnicima, a ponudiće i opciju da korisnici izgrade svoje sopstveno okruženje u virtuelnom svetu pa će moći da dizajniraju svoje avatare.
Celi prostor je u animiranoj temi jer je namenjen da se koristi uz Facebookov Oculu Quest headset koji nema grafiku visoke rezolucije.
Svi oni koji su zainteresovani da učestvuju u ranoj testnoj fazi mogu da se prijave.
Kreiranje virtuelnog sveta će omogućiti Facebooku da ugasi Facebook Spaces i Oculu Rooms 25. oktobra.
Fejsbuk je napravio BUM u svakom pogledu jos od svog postanka 2004-te godine. Vecina ljudi na planeti je vec umrezeno i ostvaruje kontakte preko ove drustvene mreze.  Kakav li ce BUM uciniti novi virtualni svet mogu da zamislim. I dok rijaliti sou programi testiraju "zive ljude" u zatvorenom prostoru, virtualni svet Fejsbuka cinice to preko Fejsbuka. I na kraju jasno je da je i SIMS  bio vise test nego  virtualna igrica.
SVAKAKO DA JE SVAKIM DANOM RAZLIKA IZMEDJU VIRTUALNOG IREALNOG SVETA ( AKO ON UOPSTE I POSTOJI) SVE MANJA. RAZLICITOST SE USPRKOS NAPREDNOM DRUSTVU NE TOLERISE. VLADARI PLANETE ( ILI NJIHOVI NAREDBODAVCI IZ SVEMIRA) TRAZE SAMO KONFORMIZAM I GLOBALIZACIJU. JER REALNO LAKSE JE NA PRAVITI MODEL PONASANJA LJUDI KOJI SU ISTI I PRAVILA " ZIVOTNE IGRE" NEGO SA POTPUNO RAZLICITIM LJUDIMA ( STO MI U KRAJNJOJ LINIJI I JESMO).
KO USPE DA SVOJU RAZLICITOST UOKVIRI U KONFORMIZAM I GLOBALIZACIJU MOZE SLOBODNO DA KAZE DA ZIVI DOBITNU KOMBINACIJU ZIVOTA. OSTALI...
PA ONI ISTI KAO SVI ZIVOTARE, A ONI RAZLICITI PATE I NAJCESCE SU U NEKOJ KAZNI, ALI SU MAKAR SLOBODNI STO JE JAKO VELIKO DOBRO!!!

CVRCAK I MRAV - BASNA? NE, REALNOST JE OVDE POTPUNO IZGUBILA SMISAO PORUKE KOJU OVA BASNA SALJE. BITI CVRCAK U DANASNJE VREME  JE DOBRO, A BITI MRAV NIJE. VASE ZNANJE, SPOSOBNOSTI, VREDNOCA NE VREDE NISTA, AL JE ZATO BITI U TRENDINGU SVE! KAKVO DRUSTVO!
Radite svoj posao najbolje moguce, kod kuce izvodite magiju da bi ziveli koliko toliko normalno, kao mrav ne prestajete da se trudite svakog dana. Rezultat nikakav ili jedva vidljiv. Ne radite nista, ali ste spremni da unovcite vas nemoral i lenjost. Imate sve! Odavno sam shvatila koliko je nase drustvo bolesno i da je decu nemoguce vaspitati! Ako ih kako bi trebalo ucimo da budu mravi, zivece tesko i jedva da ce imati minimum onoga sto je potrebno za normalan zivot coveka. ako ih ucimo da budu cvrcak imace sve sem onih pravih vrednosti koje bi trebali da poseduju. Gordijev cvor zar ne? I nema tog maca koji bi to presekao.
Usadila sam u svoju decu prave vrednosti. Ispali su  dobri ljudi-mravi. Nijedno ne zivi dobro! I zato znam o cemu pricam u ovom tekstu. I zaista nikada od pocetka vremena nije bilo teze uciti decu sta i kako treba. Jer, dobro je lose i lose je dobro. I nije tamo u "belom svetu" nista drugacije. Drustvo je svugde isto,samo sto smo mi ljudi takvi pa smo mravi u tudjem mravinjaku. A cvrci  na nasoj livadi.
Kada bi se nasao neko kome bi se verovalo i poceo da propagira zivot mrava i da skupi milionske preglede na  Instagramu mozda, ali samo mozda bi se nesto promenilo. Jos kad bi taj neko otisao u  UN i tamo odrzao govor u kome bi "ispljuvao" povrsnost i nemoral onih koji vladaju svetom mravi bi dobili statisfakciju i jos vrednije bi radili. Mada ima mrava i dalje koji jadni rade i 10 i vise sati  bez odmora i uzivanja. Socijalni zivot im se sveo na nulu ,porodica trpi i jednostavno to nije to. Covek ipak nije samo posao i nista vise.  S druge strane cvrci uzivaju,  i jedino za sta se bore to je da budu prvi u trendingu. ne verujem da ovo moze vise ikada da se isparavi.
Kada je Ezop pisao ovu basnu bio je vizionar i znao je gde ce otici ovo drustvo. Zasto sad nemamo vizionara koji ce nas vratitti na pravi put?
YouTube trending je kategorija koja je rezervisana samo za one najuticajnije. Youtube provlači video klipove kroz seriju različitih algoritama, a kasnije ih prezentuje korisnicima kao konačnu listu u Youtube trending kategoriji.
Postoji mnoštvo videa sa milionima pregleda, koji nikad nisu dospeli u trending kategoriju. Zašto se to dešava? To je zato što YouTube trending nije vezan samo za broj pregleda. To znači da samim tim što video ima veliki broj pregleda, ne znači da je zapravo i dobar. YouTube trending zapravo ima veoma veliki broj različitih faktora koji utiču na to da li će video završiti u trendingu ili ne.
Trending pomaže gledaocima da vide šta se dešava na YouTube-u i generalno u svetu. Neki trendovi su predvidivi, poput nove pesme najpopularnijih pevača ili filmskih trailer-a koji su dugo najavljivani. Neki su iznenađujući, dobar primer za to su viralni video zapisi, koji ni od kuda postanu popularni. YouTube trending zapravo izvlači kvalitetan sadržaj na površinu, kako bi korisnici lakše došli do njega.
YouTube trending nije personalizovan i prikazuje istu listu videa u svakoj zemlji, svim korisnicima, ne računajući Indiju. U Indiji, trending prikazuje istu listu videa za svaki od 9 najčešće korišćenih jezika. Trending lista na YouTube-u se ažurira na svakih 15 minuta, grubo računajući. Svakim ažuriranjem, određeni video se može pomeriti unapred ili unazad, ali i ostati na istom mestu.Prema nekom nepisanom pravilu, trending ima sklonost da izvači na površinu video klipove sledećeg tipa:
pogodne za prikazivanje velikom broju gledalaca,one koji nisu negativni, primamljivih naziva ili senzacioni,vezane su za neku trenutno aktuelnu temu na YT ili generalno u svetu,iznenađujuće, osvežavajuće, kreativne i sadržajne
Trending se trudi da izbalansira sve ove kriterijume. Kako bi to postigao, YouTube trending uzima u razmatranje mnoge signale, uključujući (ali nije limitiran samo na):broj pregleda, tok rasta u broju pregleda, odakle dolaze pregledi (imajući u vidu i preglede van YT platforme), starost videa.
Uzela sam Jutjub kao primer. Najnebuloznije stvari imaju najvise pregleda. Te cvrci zaradjuju mnogo vise nego mravi. Nazalost tako je u svim sferama zivota.
U danasnjem svetu izuzetno razvijene tehnologije svako, ali bas svako moze da se reklamira na  internetu. I da ne radi nista, a da postane slavan, mocan, bogat. Mrav moze da radi isto to, ali su njegovi klipovi nezanimljivi i ne moze da bude u trendingu. Apsurdnost ovog vremena ne moze se objasniti.
ZATO PREDLAZEM DA SE BASNA CVRCAK  I MRAV PROGLASI NEPODNOM, NEREALNOM I NEMOGUCOM.  U OVAKVOM DRUSTVU SRECA I BLAGOSTANJE SU NA STRANI CVRCKA A NE MRAVA I PRAVIH VREDNOSTI.  PA VI VIDITE KAKO CETE VASPITATU SVOJU DECU.

GRETA THUNBERG KAO LISA SIMPSON!  DA LI JE GRETA 'PIPI DUGA CARAPA" ( ASTRID LINDGREN - PISAC - SVEDJANKA) ILI VRLO PAMETNA TINEJDZERKA KAO  LISA? NOBELOVA NAGRADA ZA MIR! INACE I NOBEL I GRETA SU SVEDJANI. KO SVE MOZE DA DRZI GOVOR U UJEDINJENIM NACIJAMA.
Pakistanka Malala Jusafzai koja je Nobelovu nagradu za mir dobila sa 17 godina, bice svrgnuta sa mesta najmladjeg dobitnika ove nagrade ako Gretina kandidatura prodje ove godine jer ona ima tek 16 godina. Slicnost izmedju dobitnice i potencijalne dobitnice nagrade za mir postoji samo u njihovim govorima u UN pred politicarima sveta koji su 'prozivka" istih. I sto mislim da su obe devojcice potpuno izmanipulisane. Malala koja prica o ratu i ubijanju dece nije zaista dozivela te uzase o kojima prica ,a na pocetku se pricalo da jeste, a Greta koja se takodje zali na ukradeno detinjstvo zivi u blagostanju koja mnoga deca nemaju.Istina je da su price i jedne i druge bitne za opstanak ljudi i mir u svetu, ali se zapitam da li je do toga samo Greti i Malali? I da li  je ono sto pricaju njihova prica ili prica koja im je nametnuta? A to bi bilo zaista podmuklo narocito kad je Greta u pitanju. Devojcica je jos prosle godine napustila skolu da bi se "bavila politikom", pritom ima nekoliko mentalnih bolesti :Aspergerov sindrom (  vrsta autizma), OCD ( opsesivno kompulzivni poremecaj) ,selektivni mutizam - govori samo kad je potrebno!
Novinari su Gretu nazvali Pipi duga carapa - valjda sto je Svedjanka i sto je buntovna i radoznala.Koji tinejdzer to nije? I da li zaista samo Gretu brine klima? I zasto  umesto da se njeno izostajanje iz skole karakterise kao nesto lose, prihvata se kao cin herojstva! Greta umesto u skoli sedi pred parlamentom! Pa svi bi tinejdzeri to radili ,ali dobijaju kazne za izostanke! Ucitelji za nju kazu : Greta je pravi problem, ne slusa odrasle! Kao i svi tinejdzeri! Dakle, ne shvatam zasto je ona toliko posebna i genijalna.
Inace da nisam najveci moguci fan serije Simsponovi  ( koji su predvideli toliko toga) ne bih mozda ni primetila kako Lisa Simpson govori Donaldu Trampu predsedniku SAD u UN ( ova epizoda je prikazana godinama pre nego sto je on postao predsednik) skoro iste reci koje je Greta upotrebila pre neki dan u svom govoru u UN! Sta reci?
To sto  su Gretu ( bolesnu devojcicu) upotrebili  u politicke svrhe potpuno je nedopustivo.  Pa cak i kad bi poverovali da je ona zaista izuzetno pametna  i da sve sto prica ( vec su njene govore pretvorili u knjigu, pa i film)  zaista i misli i razume trebali bi da joj se poklonimo. Medjutim, same te mentalne bolesti po sebi pokazuju da je dete potpuno u svom svetu - svetu maste - dakle Pipi, a ne Lisa!
Ne znam kriterijume po kojima neko moze da drzi govor u UN.  Hajde politicari, hajde  naucnici,  uopste ljudi koji su necim zaduzili svet ( ili makar pokusali da isprave nesto u svetu), ali kako to moze da uradi jedna devojcica koja je napustila obrazovanje , a i dok ga nije napustila ko zna koliko  je toga mogla da nauci. I ona "proziva" politicare i objasnjava im sta treba da rade. Da se razumemo  klima jeste "goruce pitanje" ,ali se njome vec neko vreme bave odrasli i ozbiljni ljudi. Gretina  zelja ( i zelje sve dece na planeti) jeste da se zaustave ovolike promene klime, ali deca nazalost ne mogu da rese to pitanje.  I zato treba da se skoluju  i osposobljavaju da kad budu odrasli zaista rese ovaj problem.
I nemojte da mislite da nisam  svesna da je sve oko nas "ispolitizovano". Da su Malala i Greta samo pioni u "igri prestola". A to je vrlo ,vrlo lose! Mada, su i roditelji trebali da zastite i jedno  i drugo dete i da ne dopuste da se igraju njima i njihovim zivotima.
NA KRAJU ZELIM I DA SHVATITE DA POTPUNO PODRZAVAM IZREKU ;NA MLADIMA SVET OSTAJE. KAO STO STALNO PRICAM DA SU MILENIJALCI  GENIJALCI. PA IPAK OVAKVO MANIPULISANJE DECOM JE ZAISTA PRESLO SVAKU MERU. UMESTO DA SMO SE MI MATORCI POTRUDILI DA IM OSTAVIMO PLANETU  KAKVU SMO JE ZATEKLI , MI IM OSTAVLJAMO ZAGADJENU I ISTROSENU!  I TREBA BUNTOVNA MLADOST DA NAM TO PREBACUJE NA SVE NACINE. ALI NE OVAKO POJEDINACNIM 'PAMETOVANJIMA!
ILI STO JE JOS GORE SKRETANJEM PAZNJE !