BOLJE DA NE MORAS

BOLJE DA NE MORAS ALI AKO MORAS?! KAKO  IZABRATI IZMEDJU BRATA I ZENE, MAJKE I ZENE  I SLICNO? DA LI JE STRAST UVEK NEGATIVNA ILI UVEK POZITIVNA ILI SE PRETVARA IZ JEDNE  U DRUGU I POSTAJE OPSESIJA? SILOVANJE U BRAKU?

Pisala sam juce o raznim vrstama ljubavi.Da se ne moze ziveti samo sa jednom vrstom, vec su potrebne i sve ostale. I da se ne mogu zamenjivati jedna drugom.I onda dodjes  u situaciju da moras da uskladis odnose izmedju primarne porodice i nove porodice koju stvaras. Nekad to nije toliko tesko ,a nekada je put po trnju. Majka ne voli snajku, brat ne voli zeta i slicno.  Sta onda uraditi? Odnos svekrve i snajke i dalje daleko od harmonije. Dok devojka ne trpi da joj se neko meša u vezu, majka teško prihvata da više nije najvažnija žena svom „milom dečaku”

Teško je biti snajka, ali nije lako biti ni svekrva. Od svih porodičnih odnosa - ovaj verovatno ima status najkomplikovanijeg. Dve žene u "borbi" za istog muškarca večna je i nikad dovoljno "opevana" tema, jer se vremena menjaju, a suština ostaje ista. Nijedna žena nije dovoljno dobra za mog sina i neću da se njegova majka meša u moj brak - polazne su osnove većine svekrva i snajki. Poštovanje intime je recept za svaku snajku i svekrvu - savetuje dr Milićević. Zato je važno da niko nikome ne ugrožava prostor i eventualna pravila. - Ako baš ne možete da pronađete zajednički jezik u svakodnevnim aktivnostima, potrudite se da se viđate što ređe i da se u tim trenucima suzdržite od vređanja i rasprave. Taj način komunikacije ničemu ne vodi, a pritom loše deluje na svačije zdravlje i nerve - savetuje doktorka i snajke i svekrve.Istraživanje koje je sprovela internet stranica "Netmums" pokazalo je da jedna od četiri žene smatra da je njihova svekrva opsednuta kontrolom, da se meša u sve i da je pomalo zločesta. Trećina njih je otkrila da su im zahtevne svekrve nametnule osećaj da nisu dovoljno dobre supruge, pa su mnoge od njih prisiljene da se presele iz zajedničkog doma ili čak da se razvedu.  Vladana zato savetuje suprugama da ne dozvole da ih svekrve vređaju i unižavaju sve dobro što urade, ali da se potrude da budu razumnije, jer su mlađe, zdravije, u boljoj mentalnoj i fizičkoj snazi. Ako im stave do znanja da ih poštuju, svaka trezvena osoba će na to odgovoriti istom merom.

 Ali, ako to ne učini, onda joj stavite do znanja da ste ličnost i da nema prava da vas napada bez razloga. Ukoliko vidite da je ona bolesno zaljubljena u sina i da nijedna razumna informacija do nje ne stiže, odustanite od pokušaja da joj objasnite bilo šta. Za pomoć se obratite mužu, ali budite fini u izlaganju problema i sve vreme imajte na umu da mu se, ipak, žalite na voljenu majku. U prevodu - čak i ako imate najgoru svekrvu na svetu, ne bacajte "drvlje i kamenje" na nju pred sinom - savetuje naša sagovornica.

Ona još poručuje svekrvama da ne zaborave da je i njihova snajka nečije dete, a snajkama da se prisete da će i one jednog dana biti svekr(i)ve. Možda se tu krije ključ uspeha ovog odnosa? A sto se tice sina i muza koji se oseca uzasno izmedju "dve vatre" ,jedino sto moze da uradi da proba da ih obe razume i da  nikako ne potpiruje ni jednu vatru jer ce svi izgoreti.

Sto se tice suparnistva izmedju brata i sestrinog muza ( ili sestre i bratove zene)  situacija je takodje ozbiljna. Jedan nas prijatelj to ovako komentarise : Zena mogu da imam sto al sestra je jedna!. Pa dobro braca i sestre se najvise vole. I to je potpuno u redu. Ali kad nadjes partnera i sa njim stvaras svoju porodicu moras da postavis granice jer kao sto sto puta do sada rekoh  te dve ljubavi su potpuno razlicite. Tako da ti moras da izbalansiras i doziras pravilno sva osecanja. Volim brata ( sestru) al volim i partnera s kojim cu imati decu. U mom zivotu ima mesta za sve. Ne dozvoljavam da uopste dodje do pitanja izbora oni ili ja? Birati izmedju primarne porodice i nove porodice je nemoguce. Jer obe su sastavni deo nas. Obe su nam potrebne. Tako da i u ovom slucaju kao u slucaju majke i snajke, braca i sestre moraju naci kompromis za normalnu komunikaciju. Sto ne znaci da se iskljucuje i bliskiji i srdacniji kontakt. Naprotiv. Sto  ne uzivati u druzenju sa bracom i sestrama i partnerima. Svi zajedno ,slicnih godina. Potpuno super! 

Pisala sam i o strasti. Znate to sta je strast? Kada nesto izuzetno volis,skoro pa iznad svega. A nekad i to izvan svega se desi i tad nastaje opsesija. Dobro je osecati strast. Strast nas motivise. Imati strast prema poslu, prema hobiju, prema odnosima sa prijateljima i naravno strast u ljubavnoj vezi. Bez strasti nista nije isto. Bez strasti sve je pusto otaljavanje. Ali kad nas strast preuzme i izgubimo kontrolu nad sobom cinimo strasne stvari. Mnogo zlocina se pocini zapravo zbog strasti. Zbog prelazenja granica. Jedna od tih strasti je ljubomora koja recimo u braku moze dovesti do silovanja partnera. Strasna ljubomora moze dovesti i do ubistva partnera  i jos mnogo vrsta zlocina. Pa onda bih  ja striktno napravila podelu na pozitivnu i negativnu strast. Pozitivna je ona koja nam daje elan da ono sto radimo radimo najbolje sto mozemo. U ljubavi strast nam daje osecaj srece i zadovoljstva. A negativna strast je recimo ljubomora i mrznja. Znate kako obe deluju. 

AKO SE STRAST USELI U VASE ODNOSE SA PRIMARNOM I NOVOM PORODICOM MOGU NASTATI VELIKI PROBLEMI. ZADRZIMO STRAST DA BUDE POZITIVNA POSTAVLJAJUCI GRANICE. TAKODJE SU GRANICE BITNE U SMISLU DA NE PRETERUJEMO SA KOLICINOM STRASTI PREMA NEKOME ILI NECEMU!

AH, LJUBAV!

NARAVNO DA BI SVI VOLELI DA OBJEDNIMO SVE VRSTE LJUBAVI I DA TAKO CRPIMO POZITIVNU ENERGIJU! JER, LJUBAV JE POKRETAC! OD NJE ZAVISIMO, ONA NAM JE NEOPODNA I JEDNOSTAVNO NE MOZEMO DA ZIVIMO BEZ NJE. STA SE DESEVA KADA MORAMO DA BIRAMO IZMEDJU RAZLICITIH LJUBAVI? KADA NE MOZEMO SVE DA IH IMAMO? POKUSACU DA ODGOVORIM!

Posto kad kazemo ljubav prvo pomislimo na onu ljubav prema partneru. Ta nas ljubav zaokuplja, od zaljubljenosti preko  duboke i iskrene ljubavi, do ljubomore, do potpunosti kojom nas ispunjava. Sta onda kada partner iz nekog razloga prestane da u vama vidi sve ono sto je do sada video, ili jednostavno sta ako se vi "ohladite"? Logicno veza ide ka svom kraju. I to je obicno najbolje. Nastavljanje takve veze na silu moze doneti mnogo problema. Medjutim, sta ako je ta veza bracna i u njoj postoji dete ili deca? Deca uvek ispastaju pri razvodu jer ih razdvajaju od jednog roditelja, od brata i sestre, babe i dede i ostalih bliskih osoba.Muskarac i zena nadju sebi nove partnere. Deca nove roditelje ne mogu da nadju. I sad vi resite da zbog dece trpite brak. Takav kakav je.  I to je velika greska. I izuzetno velika zrtva. Sto je najgore deca ne cene tu zrtvu jer vi isfrustrirani zbog propale veze niste bas dobro drustvo i dobar primer deci. Vasa nervoza zasenjuje vasu ljubav. A necete verovati da to ustvari radite iz totalno sebicnih razloga, a ne zbog dece. Izigravajuci zrtvu vi od svih clanova porodice prosite ljubav  i paznju. I u sustini vi se hranite decijom ljubavlju koja vam potpuno  zamenjuje partnersku ljubav. A to su svakako razlicite vrste ljubavi. I da je srece svaka bi normalna srecna porodica bila akumulator silne ljubavi i pravi punjac  vaseg zivota. Ovako prazninu koju osecate zbog formalnog prividnog odnosa sa partnerom ne moze nista da ispuni. Ni sva kolicina decije ljubavi. Znaci ne zavaravajte se i ne gusite decu ljubavlju koja prerasta u ogromne kolicine ljubavi  jer nemate kome drugo da je date. Nemozete spojiti te dve ljubavi nikako. Ljubav  istrast koju ste imali za partnera ne moze da postane topla majcinska ljubav! U toj igri "ja sam vam i otac  imajka" samo cete vi izgubiti i zato se dobro cuvajte te igre.

 Roditeljska ljubav je ogromna. Spisak stvari koje ste spremni da ucinite za vasu decu nema kraja. Zasto/ Zato sto ih volite.Ali na listi suludih stvari nalazi se i jedna veoma opasna. Volite decu vise od svog partnera. Naravno!

Pre nego što glasno prevrnete očima na ovu konstataciju, sačekajte da objasnimo. Niko ne osporava činjenicu da treba da volite svoju decu, stavljate njihove potrebe pre svojih, svoje slobodno vreme planirate na osnovu njihovih obaveza i slično. Deca treba da budu nahranjena i okupana i zbrinuta. To je sasvim jasno. Partnera ne treba da hranite, okupate, zbrinete kao dete. Voleti dete je kao pohađanje osnovne škole – to je obaveza, koju ne možete zakonski da izbegnete. Voleti partnera je kao pohađanje fakulteta – to je vaš izbor. Istraživanja su pokazala da deca koja odrastaju u vezi gde se partneri vole naočigled svih, ne kriju svoje emocije, odrastaju srećnija, sigurnija u sebe i smirenija. Imaju model ljubavi ispred sebe neprekidno. A za ljubav znamo da je pokretač, što sreće, to i svega dobrog u životu. Istraživanja su, takođe, pokazala da partneri koji nisu skloni razrešavanju konflikta, umeju stres izazvan problemima u vezi, da prenesu na decu. Deca koja odrastaju u sredini nezdravog braka, sama prenose taj obrazac na ostatak njihovog društvenog života. Njihov uspeh u školi je upitan, odnosi sa društvom takođe, i imaju problematičan odnos prema rešavanju problema. Jedna od najboljih stvari koje možete da ponudite svojoj deci tokom odrastanja je ljubav prema partneru. Za njih nema ništa lepše od sredine gde se roditelji obožavaju. Grupa psihologa je 2010.godine, sprovela istraživanje i skupljala odgovore na pitanje: šta čini život srećnim – deca ili dobar brak? Većina ljudi je odgovorila deca. Oslanjajući se na decu za sreću je kratkoročna sreća, kažu psiholozi. Deca su mala jedan kratak period, zavise od vas svega par godina, posle odrastaju postaju tinejdžeri i na kraju odrasli ljudi sa svojim željama i prohtevima. Zatim odu od kuće, kao što ste otišli i vi.

Danas su roditelji toliko predani deci, da je roditeljski pravac dobio naziv „helikopter roditelji”. U nekom periodu, deca budu ta koja održavaju vezu partnera živom. Jednom kada to prestane, brak se raspada, jer partnere ne veže više ništa. Čak je primećena visoka razvodna stopa parova koji su u šezdesetim godinama. 

Gerontolozi su otkrili da većina parova u svom poodmaklom dobu, ne pamti zajedničko vreme provedeno sa partnerom. Uspomene koje nose su uglavnom vezane za decu kada su bila mala. Zaključeno je da su partneri od predanosti deci, odustajali od davanja predanosti jedno drugom.

U osnovi očekivanja odrasle osobe da je partner prihvata bez obzira na to šta ona radi i kako se ponaša leži manir roditelja da detetu pružaju ljubav bez discipline, što vodi formiranju razmažene i teške ličnosti.

Kad smo kod porodice i dece pomenula sam babe  i dede. Ako zivite svi zajedno morate da znate da se vase ponasanje, ljubav  i paznja prema roditeljima (vasim ili partnerovim) direktno urezuje u mozak i srca vase dece. Onako kako se vi ponasate i ona ce kad odrastu. Ni tu ne mozete nicim zameniti roditeljsku ljubav prema vama sa partnerovom ili decijom. I to je potpuno razlicita vrsta ljubavi. Pa ako mislite da ste sad odrasli i imate svoju decu ljubav roditelja vam vise nije potrebna. Gresite. I ta ljubav vam je neophodna da biste bili potpuno ispunjeni. Zato prihvatite njihovu ljubav, uzvratite je, to ce uneti mir u porodicu,samim tim i srecu!

Sira porodica podrazumeva da imate rodjake manje ili vise bliske. Ne budite sebicni. Kada stvorite svoju porodicu ne zaboravite ih. I oni svojom ljubavlju upotpunjavaju vas zivot. Kao i dobri prijatelj i komsije,kolege. 

Ili drugim recima osobe koje volite i koje vole vas ne vole vas istom vrstom ljubavi. To morate da shvatite. Ne mozete jednom vrstom da zamenite drugu vrstu. I zato vodite racuna ,ne pravite izbore ni na ciju stetu. Cuvajte svoje ljude!

 

Zar ne bi bilo lepo kada bi vas neko mogao voleti takvog kakvi ste, samo zato što postojite – kada bi vas voleo bezuslovno? Verovatno bi svi želeli takvu ljubav, ali da li je ona moguća u stvarnom životu?

Potpuno vam je jasno da pojam bezuslovna ljubav ne postoji zaista. Ili ipak....

MOZDA OVAJ POST I NIJE ODGOVORIO NA PITANJE LJUBAVI. LJUBAV JE SIROK I KOMPLEKSAN POJAM. LJUBAV VAM PRUZAJU MNOGI LJUDI OKO VAS. IPAK VI SE FOKUSIRAJTE SAMO NA VASE BLISKE OSOBE IZ OVOG TEKSTA. I POTPUDITE SA DA IM DATE NAJVISE LJUBAVI STO MOZETE. A KADA VAM UZVRATE AKUMULIRAJTE JE ICUVAJTE KAO NAJVECE BLAGO. NIKADA NE ZAMENJUJTE JEDNU VRSTU LJUBAVI DRUGOM! SVE LJUBAVI  SU VAM NEOPHODNE!

IGRA MACKE I MISA

KO JE PAMETNIJI MACKA ILI MIS? RODITELJ ILI DETE? NOVA VREMENA NOVI NACINI RODITELJSTVA. IZUZETNO JE TESKO BITI RODITELJ DANS,ALI NIJE LAKO NI BITI DETE !

Roditelji u Srbiji postali su pravi detektivi, pa masovno prate i špijuniraju svoje mezimče preko smartfon aplikacija, a u želji da zaštite decu od neželjenih situacija u koje mogu upasti!

Istrazivanja pokazuju da deca na internetu provode čak i do sedam sati dnevno i za to najviše koriste pametni telefon, pa su i roditelji počeli da koriste ovaj kanal kako bi mogli da kontrolišu aktivnosti dece na telefonima, koliko provode vremena igrajući igrice ili koristeći Vajber.

Pored toga, sve je veći broj roditelja u našoj zemlji koji se odlučuju da aplikacije ovog tipa za praćenje instaliraju na svoj i detetov telefon kako bi u svakom momentu znali gde im je dete i šta radi.

Takođe, ukoliko se zabrinu, a dete se ne javlja, roditelj u bilo kom trenutku pomoću ove aplikacije može uključiti mikrofon na pametnom telefonu svog deteta i tako čuti šta se dešava.

 Aplikaciju Fajnd maj kids (Find my kids) sam instalirao, a rekao sam i ćerki da ću je instalirati, a to sam učinio jer kraj u kome živimo nije baš najbolje osvetljen uveče kada se ona vraća kući iz škole iz popodnevne smene. Postoji i opcija da se uključi mikrofon na njenom telefonu, odnosno da mogu da slušam sve šta se priča, što može biti korisno u, ne dao bog, nekoj lošoj situaciji - rekao je jedan roditelj  koji već godinu dana koristi ovu aplikaciju.

On je naglasio da nikako ne zloupotrebljava ćerkinu privatnost, kao i da je ne prati, već da samo obraća pažnju kada je napustila prostor škole i kuće i obratno.

 Ako dete ne čuje zvono na telefonu, roditelj može da kod sebe pritisne taster i onda će detetov telefon jako da zazvoni. Kod deteta na telefonu nema mnogo opcija, a važno je da postoji dugme za alarm u kriznim situacijama i ona odmah šalje upozorenje roditelju s tačnom lokacijom, kao neki panik taster .

Sve veći procenat roditelja počinje da razume kako funkcionišu mobilni telefoni, a sa druge strane, sve veći broj njih shvata koliko internet, tačnije vreme koje dete provodi na telefonu, može biti opasno. Sve to zajedno dovodi do toga da roditelji, hteli ne hteli, moraju da nauče da prate šta im deca rade.

Praktično sve veći procenat roditelja počinje da prati svoju decu i koristi ove aplikacije i to je sasvim okej, vrlo je poželjno i trebalo bi još veći broj njih to da radi!

Psihoterapeut Jelena Manojlović kaze  da bi ovakve aplikacije trebalo koristiti jedino ako se dete kreće u problematičnom društvu:

-Trebalo bi poštovati donekle pravo deteta na privatnost. Ako dete otkrije praćenje, počeće da gubi poverenje u roditelja i još više će da skriva svoje ponašanje. Deca su pametnija od nas starijih i naći će način da nas prevare, ostaviće telefon negde drugde.

Dakle igra macke i misa. Ko pobedjuje ostaje da se vidi u narednom periodu. Nemam  pravi odgovor na ovo pitanje. Danas sam roditelj i mnogo davno sam bila dete. Jedino je sigurno da su vremena mnogo drugacija, teza, opasnija. Pa opet privatnost deteta zaista treba da postoji. Roditelj ne mora bas sve da zana. Jer  takodje i dete  ne zna sve o roditelju. Jedno je sigurno, roditelj zeli da zastiti dete,ali u svojoj brizi zaista preteruje  usvom spijuniranju sto zaista nije u redu. Mislim da i vi svi shvatate da deca svakako bolje poznaju tehnologiju ma koliko mi mislili da nije tako. Ako hoce da nas nadmudre ucinice to!

ZATO RODITELJI PROBAJTE VISE DA RADITE NA POVERENJU. DA VAM DETE BILO KOG UZRASTA MOZE SVE RECI U SVAKOM MOMENTU. ALI IPAK OSTAVITE MU PRAVO NA PRIVATNOST JER TO JE NAJVAZNIJA STAVKA NA SVETU. IMATI SLOBODU. BITI SLOBODAN DA MISLIS I RADIS ONO STO ZELIS. NARAVNO AKO NA BILO KOJI NACIN SUMNJATE DA VAM JE DETE U OPASNOSTI ( REALNOJ) ONDA MORATE DA POSEGNETE ZA SPIJUNIRANJEM MA KOLIKO TO RUZNO BILO.

GORAN, TOMAS, HAUS

 HJU LORI JE MAESTRALNO ODIGRAO DOKTORA HAUSA U ISTOIMENOJ SERIJI.  A JEDAN BEOGRADJANIN NEMACKOG POREKLA BIO JE INSPIRACIJA ZA OVAJ NEVEROVATAN LIK. 

Doktor Tomas je svetski priznati dijagnostičar, naučnik i profesor, jedan od pionira primene kvantne fizike u medicine I jedan od pionira doktora klovnova. Bolest može da konstatuje na vašem licu. On je lekar koji nikada nije koristio lekove.

Baš kao lik kojeg tumači glumac Hju Lori, doktor Tomas Bolt je poznat po rešavanju medicinskih zagonetki za koje niko drugi ne ume da postavi dijagnozu. Scenaristi Hausa su bili inspirisani njegovim slučajevima i ekscentričnim ponašanjem.

Ovaj vrlo traženi lekar, čija karijera je inspirisala seriju, kaže da su roleri najbrži vid prevoza do posla, i zato na njima juri kroz zakrčene njujorške ulice. Kad god dobije hitan poziv, on ih obuva i kreće u novu misiju spasavanja.

Danas ima 54 godine i ako ukucate njegovo ime u Gugl, uverićete se koliko je tražen.

Radio je u šest bolnica istovremeno. Kako je sam rekao - doktori se ne razlikuju od zidara i neophodno je da učiš od mnogih. Medicinska škola ga je naučila mnogo o lekovima, ali njegova obuka je više bila zasnovana na ishrani i vežbanju.Ne postoji jedan lek za koji je dokazano da produžava život. Jedine stvari koje to mogu da urade su voće i povrće - rekao je.

Bolta često vodi intuicija. On pokušava da se poveže s pacijentom što je brže moguće, nadajući se savezu u kojem se pacijent oseća prijatno, pa mu poverava najintimnije detalje o sebi.

Sastavio je i upitnik i kada dođete prvi put kod njega, obavezno je popunjavanje istog. Upitnik ima 32 strane i u njemu su pitanja o istoriji bolesti, društvenoj istoriji, navikama, hobijima, zaposlenju, izlaganju sredstavima za čišćenje, industrijskim hemikalijama, putovanjima u inostranstvo,...Bolt procenjuje da je neophodno dva sata da bi se upitnik popunio. Ne izvinjava se nikada zbog tako komplikovanog zahteva. Ljudi su složeni, pa njima tako i pristupa.

Radio je i sa tvorcima softvera koji su pravili program za pacijente s upitnikom koji bi pomogao targetiranje lekarima koji nemaju vremena da postavljaju mnogo pitanja. Ekonomija moderne medicine nije u skladu sa iscrpnim intervjuima.

Bolt je poseban, on voli svoj posao i pacijente, a na tome bi mogao da mu pozavidi čak i njegov alter ego s malih ekrana.

Doktor Tomas Pečner, bivši bubnjar Bajage i instruktora, danas leči pola Holivuda a bio je inspiracija za televizijsku seriju i lik doktora Hausa. Pečner (BOLT) je studirao i doktorirao medicinu u Beogradu, on je Nemac rođen u Beogradu, zvao se Goran i Tomas i postao je inspiracija za čuvenu američku seriju Dr Haus. Danas deci kad imaju temepretauru stavljaju čepić u guzi, niko se više ne seća obloga o sirćeta. Postavlja se pitanje ko je zdrav čovek, onaj kome je dobar rendgenski snimak, a on je recimo masovni ubica, treba postaviti kosmičku dijagnozu, odnosno gledati i duhovnu i mentalnu stranu pacijenta. Jednom godišnje dolazi u Srbiju i nesebično želi da svoje znanje podeli sa onima koji na ovaj način žele da dodju do izlečenja.

Arogantan, sarkastičan, dosetljiv, duhovit, genijalan… On je jedan, jedini i neponovljiv – doktor Haus.

Uz to što je glavni dijagnostičar u Prinston-Plainsboro bolnici, dr Gregori Haus je i ogorčeni, osvetoljubivi, usamljeni zavisnik o tabletama protiv bolova.

Na malim ekranima ga glumi genijalni Hju Lori, a smatraju ga jednim od najbolje napisanih televizijskih likova.

Njegov cinizam, britak jezik i veliki ego naišli su na plodno tlo kod publike, a izjave koje pogađaju pravo u metu razlog su zbog koje su ovu seriju gledali čak i oni koji ne vole medicinske teme. Ovo su neke od njegovih najupečatljivijih dosetki:

1. Stvari se menjaju. Ali ne znači da se menjaju na bolje.

2. Svi grešimo i svi plaćamo za te greške.

3. Biti normalan je bez veze.

4. Ako razgovaraš s Bogom, onda si religiozan. Ako Bog razgovara s tobom, onda si psihotičan.

5. To što ti misliš o meni me neće promeniti, ali bi moglo promeniti ono što ja mislim o tebi.

6. Radi pametno, ne teško.

7. I zabavlja me i nervira to što ti misliš da treba da budem manje tvrdoglav od tebe.

8. Slušati srce je lako. Probaj jednom da poslušaš mozak.

9. Ne postoji tanka linija između ljubavi i mržnje. Između ljubavi i mržnje zapravo postoji Kineski zid s naoružanim stražarima na svakih 10 metara.

10. Kažu da ne možeš živeti bez ljubavi … Mislim da je kiseonik daleko neophodniji.

11. Oči mogu da prevare, osmeh da slaže, ali cipele uvek govore istinu.

12. Kada želiš da znaš istinu o nekome, taj neko je poslednja osoba koju bi trebalo da pitaš.

13. Arogancija mora da se zasluži.

14. Ako možeš da odglumiš da si iskren, možeš da odglumiš sve.

15. Smernost je važna osobina. Naročito za ljude koji često nisu u pravu.

Ne mogu da garantujem da su Goran ,Tomas, Pecner, Bolt jedna ista osoba. Svakako su inspiracija za lik Gregori Hausa. Mnogo je tu slicnosti, osim jedne ogromne stavke a to je pristup gutanju  pilulica. I kao sto obojica ( ili jedan) Tomas ne piju pilule niti ih preporucuju, Gregori guta po ceo dan Vikodin ( lek protiv bolova).

VELIKI SAM FAN CREGORI HAUSA IAKO JE VRLO AROGANTAN I KRAJNJE NEOBICAN COVEK. INTRIGANTNO JE GLEDATI NJEGOVO OPHODJENJE PREMA PACIJENTIMA I KOLEGAMA ( PRETPOSTAVLJENIMA). SAMO AKO POTPUNO SHVATIS NJEGOVO PONASANJE I RAZMISLJANJE MOZES DA RAZUMES SVU NJEGOVU VELICINU. TO STO GA CINI JEDINSTVENIM.

 PA AKO DO SADA NIKADA NISTE GLEDALI SERIJU DOKTOR HAUS KRAJNJE VREME JE DA JE POGLEDATE I DA NAUCITE MNOGO TOGA ( NE SAMO O MEDICINI). OVA SERIJA JE PANDAN SIMPSONOVIMA JER HAUS DAJE RESENJA ZA MEDICINSKE SLUCAJEVE NA NACIN KOJI TO RADE SIMPSONOVI - DAKLE NESTO STO SE NIGDE NE KORISTI ( ILI RETKO) ,A TREBALO BI. TO JEST DAJE NAM DRUGI PRISTUP!

 

TRI PALME NA KALEMEGDANU ( USTVARI 6)

 TRI PALME NA OTOKU SRECE.... MIRIS MORA, PALMI ,  BONACA ILI LAGANI VETRIC  I ZNAMO DA SMO NA MEDITERANU. OD SADA KAKO SU NASTALE OVE KLIMATSKE PROMENE  I U SRED KONTINENTALNOG BEOGRADA OSETICMO MEDITERAN. DA LI JE TO DOBRO ILI NE VIDECEMO!

U Evropi baš i nije toliko lako naleteti na nekoga ko uopšte ne veruje u klimatske promene. Iako je poricanje klimatskih promena u punom zamahu u Americi - i to ne ponajmanje u Beloj kući - većina ljudi u našim krajevima uglavnom prihvata da se klimatske promene u nekoj meri događaju. Pa ipak doslo je vreme poricanja koje koriste cak i politicari. Iako je svetski samit o klimatskim promenama jos 2010 -te doneo konkretne nacine za ocuvanje prirode i klime nista nije sprovedeno u delo.
Tako da se umanjuje  značaj potrebe za brzom akcijom po pitanju klimatskih promena , šta  je  to nego  čisto poricanje, ali nisu ništa manje toksični za napore da se reše klimatski problemi. I ovi argumenti se sve brže javljaju u javnosti. Umesto da tvrde da se klimatske promene ne događaju, sada kažu da je prekasno da se bilo šta uradi, ili da je preteško ili da je previše kontroverzno ili da nije fer ili da je prebrzo.

„Nije besmisleno pokušavati izbegavati plastiku ili ograničiti potrošnju mesa, ali nikada nećemo sve ubediti u to, plus postoje socijalno-ekonomski razlozi zašto to nije moguće za sve. Čak i da jeste, to bi bilo poput pokušaja isušivanja okeana pipetom u poređenju sa sistemskim promenama u industrijama koje su najodgovornije za zagađenje. Sto kompanija je odgovorno za 71 odsto svih emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.

U izveštaju se ovo naziva „whataboutism” ili po srpski „a šta je sa neprijavljenim Kinezima”. Poljoprivredna industrija upire prst u automobilsku industriju i obrnuto. Političari ističu da je globalna proizvodnja ugljen-dioksida u njihovoj zemlji mala, pa se time pravdaju što ništa ne preduzimaju.

Prvo, svaka zemlja mogla bi da iznese verziju ovog argumenta, a ako to svi rade, nema nade da se ograniče klimatske promene. Drugo, emisije po glavi stanovnika u zapadnom svetu su relativno visoke - na primer stanovnik Velike Britanije emituje oko pet puta više od Indijca. Treće, tehnološki i ekonomski napredne nacije su sposobnije za akciju od mnogih drugih nacija, a za to imaju i dodatnu istorijsku odgovornost kao zemlje koja su u prošlosti mnogo zagađivale.

Priča da se nečega odričemo ako smanjimo emisiju ugljen-dioksida je bušna. „Ima mnogo prednosti koje ćemo osetiti u svakodnevnom životu, od smanjenja zagađenja, aktivnijih putovanja, manjih troškova za goriva i slično”, kaže Lemb.

Vazduhoplovna industrija je posebno dobra u manipulisanju ovim argumentom, toliko dobra u stvari da smo mogli da čujemo i da su „električni avioni na pomolu“.

Nisu. Ili će možda biti, za nekoliko decenija, ali istraživanje IPCC-a je pokazalo da moramo da prepolovimo emisiju u narednih deset godina. „Morate da pokažete da će ove tehnologije biti dostupne u nekom smislenom roku“, kaže Lemb, a trenutno su avioni koji ne zagađuju kao grožđe na vrbi.

Ciljevi nikako nisu isto što i politika. Gledajući globalno, veoma nam loše ide to sa ciljevima. Nedavno je objavljeno da smo kao čovečanstvo izbegli da ispunimo bukvalno sve ciljeve postavljene 2010. na konferneciji u Aičiju sa ciljem zaštite divljih životinja i ekosistema.

Ovo se zove grinvošing (greenwashing) i predstavlja suštinu strategije kojom se industrija fosilnih goriva bori protiv regulative, kako navodi izveštaj. Nije uopšte sigurno da su nam za sada potrebna fosilna goriva da bismo u budućnosti prešli na upotrebu obnovljivih izvora. „Možemo da preskočimo pravo na obnovljive izvore“, kaže mi Kuk.

A ni nemamo vremena za nežno skidanje sa fosilnih goriva: imamo samo deset godina.

Ili drugim rečima, treba nam šargarepa, a ne štapi. Stvari poput finansiranja brze železnice umesto aviona, a ne nameti za one koji često lete.

Ali restriktivne mere su već normalan i prihvaćen deo života. Na primer, sigurnosni pojasevi su restriktivna mera koja se primenjuje po zakonu radi bezbednosti vozača i njihovih putnika, a automobilska industrija je bila snažno protiv njih kada su uvedeni. Takođe, mogu se (i treba ih) koristiti zajedno sa podsticajima, to nije i/ili priča.

Ovo su opravdane brige ako se iznesu iskreno. Ali, kako kaže Kuk, često je ovo „skretanje pažnje, gde se napada u osnovi nepostojeća verziju klimatske politike“, koja je inače često postavljena baš tako da uzme u obzir društvenu pravdu kako se baš ne bi događalo da najugroženiji budu i najviše pogođeni.

U svakom slučaju, ne morate povećavati porez na najsiromašnije u društvu da biste ublažili klimatske promene. Smanjivanje troškova voznih karata je dobar primer. A nameti na često letenje pogađaju najbogatije ljude u društvu, koji po definiciji mogu da priušte.Najugroženiji članovi društva takođe najviše trpe zbog sagorevanja fosilnih goriva tj. zbog njegovog uticaja na zdravlje - rafinerije su uglavnom tamo gde živi sirotinja - i tako zapravo najviše mogu dobiti od zelene politike.

Nažalost, ovaj argument iskorištava patnju ljudi da bi zaštitio interese proizvođača fosilnih goriva. Da nam je zaista stalo do muke ovih ljudi, tehnologija za proizvodnju obnovljive energije ne bi podlezala patentima. A fosilna goriva već nanose drastičnu štetu životima na globalnom jugu.

Više znamo o uticajima i budućim rizicima od klimatskih promena nego o tome kako cigarete škode ljudskom zdravlju, ali ipak primenjujemo politiku ograničavanja pušenja. Ne treba nam potpuna sigurnost u ishodima da bismo se opredelili za klimatsku politiku i ne zahtevamo je ni u jednom drugom polju velikih vladinih odluka, na primer, ulasku u rat ili izlasku iz Evropske unije. Preduzimanje odlučne akcije po pitanju klimatskih promenama prouzrokovaće mnogo manje patnje od bilo kog od ovih primera.

Priznajem, ovo je baš koska. Do sada nismo uspeli da promenimo način života dovoljno da sprečimo klimatsku katastrofu. Ali nalaženje puta kroz ove izazove nije tako nemoguće kako se čini. Jedan od načina da se suprotstavi ovom argumentu, kaže Lemb, jeste da se pogledaju istorijske analogije, pokreti za građanska prava, na primeKlimatske promene nisu binarna stvar, pa da ili imamo klimatske promene ili ne. „Već smo se pomirili s određenim promenema u klimi“, kaže Kuk, „ali nije zakucano koliko će tačno biti loše“. Takođe, možete se reći da postoji moralni problem s ovakvim stavom. Mi u Evropi ili Severnoj Americi nismo prvi ili najteže pogođeni klimatskim promenama, a odustati od borbe znači odustati od svih ljudi koji, eto, slučajno ne žive baš tu gde mi živimo.r, koji su uspešno „promenili mišljenje i promenili politike u prošlosti“.

 

Prema novom izveštaju, više od milijardu ljudi koji žive u 31 zemlji širom sveta je u riziku za masovno raseljavanje do 2050. godine pod pretnjom ekoloških šokova, sukoba i građanskih nemira pogoršanih klimatskom krizom.

Institut za ekonomiju i mir, koji takođe objavljuje globalne indekse mira i terorizma, rekao je da će nesposobnost nošenja sa klimatskim katastrofama takođe dovesti do pogoršanja nesigurnosti hrane, povećane konkurencije oko resursa i priliva izbeglica u otpornijim zemljama.

„Tokom sledećih 30 godina nemogućnost pristupa hrani i vodi samo će se povećavati bez hitne globalne saradnje“, rekao je Stiv Kilelea, osnivač i izvršni predsednik IEP-a. „U odsustvu akcije, građanski nemiri, neredi i sukobi će se najverovatnije povećati.“

Bliski Istok, Južna Azija, Podsaharska i Severna Afrika suočavaju se sa najgorim ekološkim pretnjama na globalnom nivou, navodi se u izveštaju. Devetnaest zemalja kojima preti neka od najgorih ekoloških kriza, uključujući Avganistan, Siriju i Pakistan, takođe su neke od najmanje mirnih zemalja na svetu, navodi se u izveštaju.

U Pakistanu, Etiopiji i Iranu, koji navodno imaju najveći broj ugroženih ljudi, „čak i male ekološke pretnje i prirodne katastrofe“ mogu dovesti do masovnog raseljavanja.

Evropa i Severna Amerika suočiće se sa prilivom izbeglica, kaže se u izveštaju - ova dva kontinenta suočavaju se sa manje rizika povezanih sa klimatskom krizom i u boljoj su situaciji da upravljaju onima koje se pojave.

Do 2050. godine oko 3,5 milijardi ljudi širom sveta moglo bi se suočiti sa nesigurnošću ishrane - što je skoro 50 odsto više od današnje stope nesigurnosti ishrane , navodi se u izveštaju. Broj ljudi koji se suočavaju s manjkom pijaće vode verovatno će porasti sa 2,6 milijardi danas na 5,4 milijarde 2040. godine, a s obzirom na to da se većina slučajeva nasilja vezanog za vodu dogodila u Jemenu i Iraku, u izveštaju se navodi da postoji veza između ekstremnog manjka pijaće vode, otpornosti i miroljubivost.

Samo 16 zemalja - uključujući Švedsku, Irsku i Island - trenutno se ne suočava sa ekološkim pretnjama, navodi se u izveštaju. Koristeći podatke UN-a i drugih međunarodnih tela, izveštaj je ocenio sposobnost 157 zemalja da izdrže osam ekoloških šokova, kao što su porast temperature, rast stanovništva i nesigurnost hrane.

Ovo nije prva studija koja ukazuje na vezu između klimatskih promena, političkih nemira, siromaštva i migracija. Američko Ministarstvo odbrane je nazvalo klimatske promene "množiteljem pretnji” jer uvećavaju konflikte i nestabilnost, a istraživači na Stenford univerzitetu su ustanovili da je jaz između bogatih i siromašnih zemalja 25 procenata veći nego što bi bio bez klimatske krize. Kako će klimatske promene stvoriti 1,5 milijardi migranata - i niko ne zna gde će oni završiti; po međunarodnom pravu, nijedna zemlja ne mora da prihvati klimatske izbeglice. 

NJISU SE PALME NA OTOKU SRECE, NJISU SE PALME U BEOGRADU .....LEPO! ALI MENI MNOGO SMETA  OVA KLIMATSKA ZAVRZLAMA. NE MOGU DA SE NAVIKNEM NI NA ONO MENJANJE LETNJEG U ZIMSKO I OBRNUTO VREME. TAJ SAT MI SMETA. STA ONDA RECI ZA SVE OSTALO.  TORNADO U KIKINDI, NEVIDJENE POPLAVE, PREKO 30 STEPENI NA KRAJU SEPTEMBRA I TAKO SVASTA NESTO. SKORO PA U DUKSU MOZEMO ICI CELE GODINE. HM, MOZDA JE TO DOBRO?

MOJE DETE

NE ZNAM NA STA VAS ASOCIRA OVAJ NASLOV, ALI U OVOM POSTU  BICE POPLAVE EMOCIJA! POSTOJI TOLIKO RAZLOGA ZASTO NEKO USVAJA DETE,  A ISTO TOLIKO ZASTO NEKO DETE DA NA USVAJANJE! I ZAISTA NECU NI  SLUCAJNO DA  HEJTUJETE BILO KOJU STRANU JER.... DA LI JE LAKO DOCI DO ODLUKE DA USVOJIS DETE? ILI ... DA LI JE LAKO DATI DETE NA USVAJANJE? DA LI JE IKADA PRAVI MOMENT DA SE USVOJENOM DETETU KAZE ISTINA? I ODMAH TREBA DA OTKLONIM DVE KATEGORIJE - TRGOVINA DECOM I DECA SA SMETNJAMA U RAZVOJU  KOJU ZBOG TOGA BIOLOSKI RODITELJI  OSTAVLJAJU PO RAZNIM USTANOVAMA . DVE OGROMNE TEME O JEDNOJ SAM VISE PUTA PISALA VODJENA LICNIM ISKUSTVOM, O OVOJ DRUGOJ MNOGO TEZOJ NIKAD NISAM ,ALI DOCI CU  I DO NJE!

Tako da cu u ovom blogu pokusati da objasnim ( ako se to ikako moze) koji su to razlozi kda bioloski roditelji daju svoje dete na usvajanje. Obrnuto od toga je mnogo jasnije. Obicno decu usvajaju ljudi koji iz bilo kojih razloga ne mogu da imaju svoju decu.

Osim što prolaze kroz niz administrativnih procedura ne bi li ušli u program usvajanja deteta, budući roditelji koji se odluče na ovaj plemenit korak dodatno su opterećeni vađenjem brojne dokumentacije za koju sami plaćaju takse, a kada konačno uspeju da usvoje dete, od države ne dobijaju ni dinar pomoći, za razliku od bioloških roditelja ili hraniteljskih porodica.

Više od 6.000 mališana u domovima i hraniteljskim porodicama u Srbiji čeka na usvajanje, a godišnje ih u proseku 130 bude usvojeno. Oko 760 parova čeka na usvajanje, a zbog administrativnih i drugih poteškoća mnogi od njih odustanu od namere da nekom mališanu podare dom i porodicu. Domaći parovi u poslednjih 10 godina usvojili 1.277 mališana. Ovo su podaci iz 2017-te godine.

O usvajanju dece većina ljudi ima jasno izgrađene stavove - ili su za ili protiv, što je sasvim normalno. Naime, ceo proces usvajanja deteta nije ni malo jednostavan, prvo počevši s pravne strane. Ovo nije vezano samo za Srbiju, proces usvajanja je generalno takav da zahteva ogromno strpljenje što je sasvim u redu, s obzirom da odluka o usvojenju nije mala stvar i ne bi imalo smisla da je laka i jednostavna.

Prva stvar koju biste trebali da uradite je podnošenje pismenog zahteva za zasnivanje usvojenja koji se predaje Organima starateljstva u gradskom centru za Socijani rad.

Samo deca koja su trajno lišena roditeljskog staranja mogu da uđu u postupak usvajanja. A to znači da su njihovi biološki roditelji u potpunosti lišeni roditeljskog prava ili su saglasni sa usvajenjem, zatim ako su umrli ili su u potpunosti lišeni poslovne sposobnosti.

Prema Porodičnom zakonu, osim bračnih i vanbračnih parova, decu mogu da usvajaju i samci, muškarci i žene, s tim što im je, za razliku od parova, neophodna dozvola ministra za porodičnu zaštitu, odnosno ministra za rad, zapošljavanje, boračku i socijalnu zaštitu.

Zakon određuje kolika mora da bude razlika u godinama između deteta i potencijalog para koji želi da usvoji dete - ona ne sme biti manja od 18, ni veća od 45 godina. Prednost prilikom procesa imaju potpune porodice, tj. gleda se da, ukoliko je moguće, dete dobije i mamu i tatu.

Ljudima koji žele da usvoje dete obično nije važan pol, ali uglavnom traže da usvoje dete niskog kalendarskog uzrasta, dete koje je dobrog opšteg zdravlja kao i dete svoje nacionalnosti. Budući roditelji se najčešće opredeljuju za zdravu decu i ne žele da usvoje decu koja imaju zdravstvene i razvojne probleme. Moguće je usvojiti dete i željenog pola, ali važno je tu stavku napomenuti na početku samog procesa, ili ukoliko vas nadležno lice ne pita prilikom razgovora.

Nakon uspešno završenog procesa usvojenja, dete se upućuje u izabranu porodicu na period prilagođavanja koje aktivno prati centar za socijalni rad, a za koji je predviđen maksimalan period do šest meseci od dana usvojenja. Ukoliko je prilagođavanje proteklo bez problema, pristupa se svečanom činu zasnivanja usvojenja i time je celokupan proces usvojenja deteta završen.

Iako u Srbiji veliki broj dece čeka da bude usvojen, nažalost mali broj uspe da dobije porodicu i bude usvojen. Decu iz Srbije usvajaju i stranci, i to najčešće Šveđani i ljudi iz SAD-a.

Usvojiti dete je predivan i plemenit čin sam po sebi, bilo da već imate svoju decu ili ste se na usvajanje odlučili iz nekog drugog razloga. Pružiti nekome šansu za lep život i vama pruža osećaj zadovoljstva, smisla ali i ljubavi. Deca su tu da budu voljena i da nas vole, i bez obzira što mnogi smatraju da "Krv nije voda", usvojena deca će na vas gledati kao na svoje prave roditelje, baš kao što ćete vi njih smatrati vašom prvom decom - jer to i zaista jesu.

Mislim, da je dosao momenat koji izbegavam sve vreme. A to je kako se bioloska bajka suocava sa otudjenjem deteta bilo da je to ucinila svojom voljom ili pod pritiscima okline. Jednostavno ne zelim da poverujem da majka nosi dete u svom telu 9 meseci i da ga ne zavoli. Koje su to okolnosti koje je nateraju da ga da na usvajanje ne znam ( maloletnost, teska finansijska situacija...) ne bi smele da  postoje. Pa ipak ,desi se da dodje do toga i bioloska majka da svoje dete drugoj zeni. Naravno ovde ne mislim ni na surogat majke za koje mi totalno nije jasno kako mogu da daju dete koje su nosile mesecima  usvom telu. Ovde mislim na majke koje znaju zene kod kojih odlazi dete. To naravno nije dobro i ne verujem da moze po zakonu, ali se ipak desava. A onda se biloska majka pokaje zbog odluke i zeli svoje dete nazad. E tu dolazimo do pravog pakla. Obe majke imaju na svoj nacin pravo na to dete , cak i kad bioloska majka ne poznaje zenu u momentu usvajanja, kada se pokaje zbog svoje odluke pronalazi nacin da nadje svoje dete i zeli ga nazad. Zena koja je usvojila dete smatra ga svojim i naravno da ne zeli da ga vrati majci. I obe su u pravu naravno. Sada, obicno se ceka punoletstvo da bi se saopstilo detetu da je usvojeno. Nekada roditelji odluce da nikada ne kazu detetu, ali sticajem silnih nekih okolnosti dete to uvek sazna i moze da bude jako povredjeno sto mu nije receno da je usvojeno. Onda ono samo trazi bioloske roditelje i cesto napusta usvojitelje iako su mu pruzili mnogo paznje i ljubavi. Dete vrlo lako oprasta sto je ostavljeno. Ne bas uvek, ali odlazi sa pravom majkom ostavljajuci zenu koja ga je odgajila potpuno bespomocnu i zalosnu.

Martu Kozlov sam sasvim slučajno zapratila na instagramu. Jako brzo sam shvatila da žena posreduje u usvajanju dece i njene objave su mi postale dnevna doza realnosti koja udara nisko, po kolenima. Mnogo je priča o napuštenoj deci koje se nikada ne ispričaju, a toliko su teške da je Marta koja je njihov direktni učesnik, eno, zaplakala javno, pred svim radoznalim očima društvenih mreža.

Nekoliko meseci sam pratila te Martine objave u kojima je objašnjavala razne nelogične, tužne, teške, primitivne mehanizme usvajanja i otkrivala dirljive detalje o klincima koji su iz Srbije usvajani u inostranstvu.Od 2016. radi na usvajanjima. Sve što mi je otkrila se odnosi na njen angažman za špansku agenciju preko koje parovi iz Španije usvajaju decu iz Srbije. Sva deca koja su preko Marte usvojena u Španiji su bila Romi. Ovde, gde se često ističe da su deca najvažniji deo društva, kao i da su porodične vrednosti najveće, niko ih ne želi. Sve kroz šta prolazi godinama narušilo joj je zdravlje, više ne prepoznaje sebe, konstantno se oseća loše.Navodi  situacije koje najbolje definišu ljubav, optimizam, dečju iskrenost, tugu, težak život, napuštenost, zatucanost sredine, nefunkcionalnost sistema i sreću.

 LJUBAV

Ljubav je motor koji pokreće sve ali se ne vidi, samo je u vazduhu. Mama i tata vole to dete po koje su došli, i na koje čekaju između pet i 10 godina, ali su preplašeni i usvajanje deteta nije onako kao što su oni zamišljali dok su čekali.

Oni su mislili da ce doći, da će videti dete, i da će ga voleti. Vrlo često misle da ga vole i pre nego što ga upoznaju. A to je greška.Skoro sa svakom porodicom imam predugačke razgovore u kojima im obećavam da iako sada to ne mogu da vide, doći će jedan dan kada će toliko voleti to dete - da će da ih boli.Kazem im da mi veruju, da znam stvari koje oni ne znaju. Da bih izgurala to što im pričam, uhvatim se za tu ljubav koja je pokrenula celu proceduru u njihovom životu. Oni plaču, teško im je, ali mi ipak veruju.

Nakon mesec dana se čujemo preko skajpa. Dete više ne priča srpski. Malo se stidi od mene, pa se krije iza mame dok se smeška i nešto joj šapuće. Tada je već ljubav imala vremena da se opusti, pa prosto pršti na sve strane.

Scene najveće ljubavi su one kada dete plače za hraniteljima i traži utehu u novim roditeljima.

OPTIMIZAM

Optimizam se uvek pojavljuje u najkritičnijim trenucima.

Tog dana smo izdvajali iz hraniteljske porodice (u kojoj su bili sedam godina) brata i sestru. Imali su 7 i 8 godina. Španci su došli da ih usvoje zajedno. Smeštaj nam je bio u Nišu i odlazili smo na lokaciju u jedno selo po decu. Sat i nešto vožnje. Atmosfera u autu je jeziva. To na šta mi idemo tog dana je strašno za nas, a da ne pričam o deci.

Meni se povraća ali moram da budem ta koja će da bude uzor ponašanja i pristupa. Ja ne smem da budem u transu.

Stižemo u porodicu, svi su napolju, kupili su balone sa helijumom da ih puste u vazduh kada krenemo. Hraniteljka plače. Hajde da se slikamo… Slikam ih. Insistiram da moramo da krenemo. Dečak je besan. Devojčica malo plače, mada je njoj to zabranjeno.

Nekako ih spakujemo u kola, s 55 kofera, kese, smoki, satovi, naočare za sunce, lakovi za nokte, baloni idu u vazduh. Vidim ih u retrovizoru. Samo želim da nisam tu, da to nisam ja. Fizički ne mogu da podnesem bol, ali vozim.

Sad smo već u planini, deca ćute sa novom mamom pozadi, ja vozim 30 km na sat pošto je magla užasno gusta i ništa se ne vidi. Deca počinju da plaču. Onaj najstrašniji dečji plač. Tih, sa ogromnim suzama. U tom trenutku, na pola puta između sela i Niša, dok dvoje dece koje smo tek odvojili od njihove porodice plaču kao kiša - meni puca guma. Mozak počinje da mi se topi. Treba mi tim od 50 ljudi da rešim logistiku prebacivanja automobila, dece, porodice i njihovog prtljaga do Niša. Pred nervnim slomom sam, ali pojavljuju se optimizam i snaga.

Otac i ja izlazimo iz kola, vadimo SVE iz gepeka, stavljam trougao, zaustavlja se mercedes da nam tu nešto prikenja. Ja imam dizalicu, ali nemam ono da odšrafim točak. Zaustavljam auto neki, momak i devojka Rumuni, i nas petoro u najjezivijoj mogućoj situaciji, sportski sredimo auto, dovoljno da možemo do Niša, lako ću ja posle.

DEČJA ISKRENOST

Bila je jedna devojčica koja je mrzela usvojitelje iz dna duše. Generalno - što više deca vole hranitelje, to više mrze usvojitelje.

Taj slučaj je bio jako težak, i apsolutno svaka osoba koja je u procesu potrebna da nam omogući da završimo papire (matičari, pravnici, policija) učinila je sve da nam maksimalno oteža. Ljudi su izgubili povratne karte, šetali su nas na relaciji Beograd - Doljevac - Niš kao majmune. Za tri dana smo prešli 1.400 km na toj relaciji. Umorni smo. Vraćamo se za Beograd i već je mrak. Dotle smo jako malo pričali. Nisam imala nikakav osećaj s tom porodicom. U jednom trenutku, glasić sa zadnjeg sedišta auta kaže: "Ja neću da idem sa njima, ja hoću s tobom". Kažem joj da je mnogo volim i da je predivna devojčica, ali da ne može sa mnom. Ona počinje da plače i kaže da njoj (majci) smrdi iz usta. Ja vozim dalje u tišini. Decembar je, odškrinut mi je prozor zato što u autu smrdi na metalni dah.

TUGA

Bio je jedan dečak koji je takođe jako teško podneo razdvajanje od hranitelja sa kojima je bio od rođenja. Imao je veliki otpor prema usvojiteljima i vrlo često sam morala ja da odlazim da ga smirim, utešim, uspavam.

Jednog dana sam ga dovela kod mene u sobu i on je počeo da plače kao kiša. Čučnuo je na pod. Nije bio vrsta deteta koja prihvata fizički kontakt, pa nisam mogla da ga zagrlim. Tako je čučao i plakao dugo i pitao me je za koliko vremena je leto. Bio je decembar, najtužniji slučajevi su uvek tu kad je najhladnije... Ja sam mu rekla za nekih šest meseci, a on me pita da li je to mnogo. Ja mu kažem da je to relativno. On mi kaže da su mu hranitelji rekli da će oni doći u Španiju na leto (što nije istina), pa me zato pita,dok jeca na podu. Ima i jaknu i rukavice i šal na sebi. Krećem da se zezam s njim što briše sline o rukavice. Malo se nasmeje. Glupo se osećam što sam pokušala da ga zasmejem, kad mu je potrebno da plače. Onda sam ga nagovorila da skine rukavice, šal, jaknu i kapu, pa smo se zavalili u krevet i gledali Moanu.

 

TEŽAK ŽIVOT

Bio je jedan dečak kog su našli pred Maxijem. Nisu znali datum rođenja, ni ime, nisu mogli da ga identifikuju, pa su mu dali ime i približni datum rođenja. Imao je oko 2 godine. Smešten je u Zvečansku, pa su dve naše porodice pokušale da ga usvoje. Jedna ga je vratila nakon dve nedelje, a druga nakon tri.

Jednom je krenuo da mi priča kako su ga u jednoj od te dve porodice terali da spava sa psom...

Ne pada mi na pamet nešto strašnije nego da uzmeš dete iz doma, pa da ga vratiš. Ta deca nose jednu specijalnu vrstu tuge u sebi.

Usvojen je kada je imao oko pet godina. Sada je u Španiji. Ide na tekvondo i na salsu.

NAPUŠTENOST

Usvajanja dece iz Zvečanske su mi pocepala srce na specifičan način. Kad sam vodila slučaj jedne devojčice, srela sam dva brata koja sam poznavala od prethodne godine. Tada sam napisala ovaj tekst:

Torta za doviđenja

Radim na usvajanju u istom domu u kojem sam to radila pre godinu dana.

Prvog dana sam došla da upoznam malu devojčicu i sela sam u dvorište sa njom i njenom novom porodicom. Malo nakon toga stiže grupa dece i jedan naleće pravo na mene. Zna me, a znam i ja njega. On je bio najbolji drug dečaka koji je pre godinu dana otišao iz doma sa novom porodicom.

Vidite - neki odlaze, a neki nikada ne.

Znala sam da želi da me zagrli ali nije hteo da bude napadan.

Ima devet godina. Dovoljno je veliki da ne radi prvo što mu padne na pamet, kao što deca obično umeju.

I tako, uhvatio je moje ruke i počeo da se ljulja napred - nazad dok mi je postavljao pitanja o svom drugaru i njegovom novom životu.

Imao je prelepe, krupne, pomalo sanjive oči koje su išle uz osmeh koji nikada nije skidao sa lica.

Iza njega, na par metara, stajao je njegov mlađi brat. Bio je smrtno ozbiljan, gledao me je iz daljine i slušao šta pričamo. Imao je šest godina.

Posle nekog vremena ljuljanja, pričanja, slanja slika njegovom izgubljenom drugu, pronašao je put do zagrljaja. Bio je nežna duša. Osetila sam kako njegovo srce prodire kroz sve moje slojeve i smiruje moje. Njegov brat se odvezao na biciklu. U vazduhu je lebdelo pitanje: da li bih ga povela sa sobom? Znao je da ne mogu. On misli da ga ne želim. Svi oni misle da ih niko ne želi.

Ali i posle sveg ovog vremena ima malu iskru nade da će ovaj put, ovaj put će doći da ga uzmu. Da će ovaj put on biti taj koji donosi tortu za decu koja ostaju dok im on na odlasku maše.

Do kuće sam lebdela. Srce mi se popelo u grlo i osetila sam da više ne postojim.

Danas je opet došao da me zagrli. Njegov brat je opet bio iza njega, ovaj put malo bliže, gledao me je. Kad je on otišao, brat je ostao. Prišao mi je korak bliže. Kleknula sam. Nije raširio ruke da me zagrli ali je sakrio lice u moje grudi i počeo da plače.

Za dva dana ću kupiti tortu za doviđenja. On će je jesti i isflekaće svoju odeću koju su nosili milioni dece pre njega.

Onda ću otići, a oni će... oni će ostati.

 

ZATUCANOST SREDINE

Nije bilo ni jedno usvajanje gde se nije na neki način provukla tema predispozicije. Deca sa kojom ja radim su Romi. Romska predispozicija da budu snalažljivi, da vole muziku, da budu skloni "muljanju", krađi, kriminalu. O tome pričaju lekari, psiholozi, socijalni radnici.

Većina dece sa kojom ja radim aktivno i otvoreno mrzi Rome. Ne znaju da su oni TO. A naučeni su da ih mrze, jer naše društvo vrlo otvoreno i ponosno mrzi Rome. U najboljem slučaju "samo" misle da su Romi niža rasa.

Imala sam dvoje dece koja su krenula nešto loše da pričaju o Romima kada je došlo dete da nam proda ružu, pa sam imala dugačak razgovor sa njima nakon kog sam im rekla da su i oni Romi. Naljutili su se na mene kao što se neko naljuti kad ga najstrašnije uvrediš.

Tu su i devojčice kojima se pokazuje da moraju biti dobre, tihe, umiljate, a dečacima se otima detinjstvo tako što im se pokazuje da budu dripci i barabe. Bio je jedan dečak koji je nakon što je prešao kod nas polako krenuo da skida fasadu barabe i da daje prostor detetu u sebi. Oscilacija između lika koji je naučio da predstavlja i nevinost deteta sa ogromnim očima i još većim pitanjima je bila fascinantna.

NEFUNKCIONALNOST SISTEMA

Sistem je pre svega nefunkcionalan zato što je pola digitalizovano, a pola je na papiru i stvari jednostavno ne mogu da funkcionišu.

Najveća nefunkcionalnost sistema potiče iz bezobrazluka i nadrkanosti radnika u javnim službama. Iskompleksirani ljudi koji imaju moć da ti daju ili da ti ne daju jedan papir. Na kraju će ti ga dati, ali prvo moraju da ti oduzmu poslednju trunku dostojanstva, pa tek onda.

SREĆA

Sreća je opet isto kao ljubav, vrlo apstraktan ali i prisutan koncept. Teško je videti sreću dok si u ovome. Sve je teško i sve je jako tužno. Ali kad se udaljiš od svega i pogledaš celu sliku, vidiš da ceo ovaj užas, na neki čudan način pliva u sreći. Sudbina ove dece koja nose pečat od rođenja je promenjena. Roditelji dobijaju šansu da se realizuju kao mama i tata i posvećeni su tome. Sreća je to što se od dva stranca i jednog napuštenog deteta napravila porodica ni iz čega, jedinica, veza koju ništa na svetu ne može da uništi.

Jednom je jedna devojčica bila mnogo tužna i rasplakala se i otišla je kod tate usvojitelja da je zagrli. On je stavio u krilo i ona je na srpskom počela da mu priča svoje muke. On nju ne razume, ali je sluša, i gleda je u oči, i ona ga gleda u oči dok nastavlja da jeca i da mu priča šta je povredilo i on je tu za nju, i uvek će biti tu, i ništa drugo nije bitno.

RAZMISLITE DOBRO AKO PRIPADATE JEDNOJ OD OVIH GRUPA. DOBRO RAZMISLITE JER U PITANJU JE NAJVECA DRAGOCENOST NA SVETU - DETE! NE DONOSITE OLAKO ODLUKE ZBOG KOJIH CETE SE KASNIJE KAJATI. I DA. OBAVEZNO RECITE DETETU DA JE USVOJENO I TO STO RANIJE!

BAJKE SU ZA MALU DECU

BAJKE SU ZA MALU DECU! BAJKE SU  I ZA 'VELIKU DECU'! TOLIKO SAM PISALA O BAJKAMA, CRTACIMA I UOPSTE PROGRAMU ZA DECU. I OPET OSECAM POTREBU DA KAZEM JOS NESTO. ODRASLI SU POTPUNO DRUGACIJI PO PITANJU BAJKE STO JE INORMALNO. ALI JE TUZNO KAD NESTANE DECIJE NEVINOSTI.TREBA ZIVETI BAJKU CEO ZIVOT! DECI TREBA PRICATI BAJKE JER SU ONE POUCNE I CVRSTO DEFINISU DOBRO I ZLO, ALI IPAK U OVOM UZASNOM SVETU BAJKE SU IZGUBILE LEPOTU I MAGIJU, PA I ONE NAJSTARIJE. CRVENKAPA SE U NEKOJ FORMI POJAVLJUJE JOS U  X VEKU. BAJKE BRACE GRIM KOJE SU PISANE PO ISTINITIM DOGADJAJIMA STO JE TOTALNI HOROR. I DIZNIJEVI JUNACI KOJI IMAJU  UZASNO DETINJSTVO SA ZLIM MACEHAMA.

Probala sam zaista da zamislim  necije detinjstvo bez bajki kao knjige ili kao crtaca. I da. Potpuno je nemoguce. Jednostavno svako to mora da ima u detinjstvu. Inace nikada nije bio dete. E sad . I deca su drugacija, roditelji su drugaciji i citav ovaj svet je drugaciji. Nista vise nije bajkovito pa ni bajke. Dobro i zlo su se toliko izmesali da granica kao u bajkama ne postoji. I to je zaista strasno.

Svaka bajka nosi sa sobom poruku, a vrednosti koje podržava odolevaju vremenu. U bajkama zlikovci uvek budu kažnjeni za svoja dela, oni koji su pravedni na kraju dobiju zasluženu nagradu, svako ima prava na drugu priliku da se pokaže.

Ovo je zaključak nemačkih akademaca koju su 40 godina radili na sastavljanju Enciklopedije bajki.

Hans-Jorg Uter, jedan od urednika enciklopedije, tvrdi da se danas bajke cene više nego ranije.

“Nas su zanimale razlike i sličnosti između priča u različitim kulturama”, rekao je Uter i dodao da su se “vrednosti koje se nalaze u srži bajki jedva menjale tokom veka”.

Autori 14. svetske enciklopedije, koja je sastavljena od 4.000 članaka, naglašavaju činjenicu da nisu sve bajke nastale iz drevnog oblika pripovedačke tradicije, nego da su neke nastale u prethodna dva veka, kao autorski radovi pisaca.

Uter je bajke pretvorio u svoj životni rad i proučio je razvoj u poimanju bajki, kao i teme koje su se koristile.

“Tema koja je verovatno zajednička većini kultura je ona o borcu protiv zmaja koji pokori celo neprijateljsko okruženje koje on simboliše”, rekao je on i naglasio da je u većem delu sveta zmaj čudovište i neprijatelj, a jedino u Aziji je drugačije.

Zmajevi su bili tema i u bajkama braće Grim, ali te bajke nisu postale tako popularne kao Snežana, Pepeljuga ili Crvenkapa. Uter ima objašnjenje i za to što su ovi likovi, a pogotovo zle maćehe, dostigli toliku populatnost.

Naime, razlog zbog kojeg su maćehe u bajkama stekle toliko negativnu reputaciju je to što su deca iz prvog braka očeva imala prednost u nasleđivanju.

Takođe, ono o čemu se često raspravlja, kada su bajke u pitanju, jeste i nasilje koje je neizostavno. Uter na to kaže da nasilje u bajkama ima svoju svrhu – postoji da bi one koji su napravili zlo stigla pravda.

Bajke su ranije bile mnogo brutalnije. U bajkama se u detalje opisivalo neko nasilje, ali je vremenom, kako bi bajke bile prilagođene i mlađim osobama, prilično ublažene.

Pored brutalnosti koja je vremenom morala da se ublaži, i prikazivanje žena, bez obzira da li su u ulozi zlih veštica ili princeza, nakon feminističkih kritika koje su bile prikladne, promenjeno je.

Ali, taman sam pre par godina pomislila da su bajke najzad  mnogo prihvatljivije nego nekad, kad opet dodje vreme promena. Opet su se desile neke velike promene koje su u odnosu na feminizam  mnogo gore. Danas se drustvo  sprema za jednopolne brakove,  satanisti jedu decu , a  tradicionalna porodica prakticno ne postoji.

I kako sad ziveti u bajci? Pa bio dete ili odrastao covek jasno je da masta pomaze da se prebrodi ovakav nacin zivota.  Mozda neko i pretera kao ove sline devojke i momci koji pomocu operacija lice na Barbike, Kenove, Pop zvezde i slicno. Oni realno zive bajku, mada  ni to nije  najbolje resenje. Ostali suoceni sa surovom realnoscu vrlo se tesko bore za neki dobar zivot. 

MOZDA IPAK TREBA PREISPITATI U POTPUNOSTI UTICAJ BAJKE NA DETE, ODRASLU OSOBU I UOPSTE LJUDSKA BICA. MOZDA MAGIJA BAJKE  NIJE U NJENOM SADRZAJU I SLIKAMA NEGO U TRENUCIMA KOJE ODRASLA OSOBA POSVECUJE DETETU PRED SPAVANJE!