ZIVOT NA POKLON

USTVARI SVAKI DAN ZIVOTA NAM JE POKLONJEN! PA ZASTO ONDA NE CENIMO POKLON? ZASTO NE ZIVETI ZIVOT NAJBOLJE STO JE MOGUCE? JOS GORE ZASTO GA ODUZETI? ZASTO KOMPLIKUJEMO ZIVOT? ODGOVORI NA OVA PITANJA SU NEMOGUCI, PA IPAK HAJDE DA POKUSAMO DA BAR NESTO RAZRESIMO. MADA....

 Samoubistvo je u krajnoj liniji samoprezir ili samomržnja sprovedena u delo. Najčešći motivi su da osoba spase sebe ili svoje najbliže od patnje koju više ne može da podnese .

Ne prođe nijedan dan a da se u našoj zemlji ne dogodi makar jedno samoubistvo, a još više zabrinjava podatak da je u porastu broj mladih koji se odlučuje da digne ruku na sebe.

Danas se u Vojvodini svakog dana neko ubije, a nekih dana i po dvoje. U Novom Sadu svakih deset dana događa se po jedno samoubistvo, a na jedan suicid dolazi dvadeset pokušaja. Od šest do osam ljudi pogođeno je svakim samoubistvom, a muka izjeda svaki naredni dan onima koji ostaju iza nesrećnika. Svake godine u Srbiji samoubistvo počini oko 1.500 osoba, i po toj crnoj statistici zauzima 13. mesto u svetu – gotovo polovina se dogodi u Vojvodini, gde stopa samoubistava spada među najviše u svetu. Dok je na teritoriji naše zemlje na 100.000 stanovnika, stopa suicida 17,3, u Vojvodini je ta strašna brojka čak 22,5.

Vršilac dužnosti direktora Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" doc dr Ivana Stašević Karličić kaže za Telegraf.rs da mi po broju samoubistava spadamo u grupu sa umerenom stopom u Evropi, ali da je veoma važan podatak o porastu samoubistava kod mladih.  Po aktuelno dostupnim podacima u Srbiji godišnje se realizuje oko 1.500 samoubistava. Data stopa samoubistava svrstava Srbiju u grupu sa umerenom stopom samoubistava u Evropi, sa pozicijom na 13. mestu, i to iza razvijenih evropskih zemalja. Samoubistvo je složena psihološka pojava, relativno stabilne učestalosti, sveprisutna. Četiri osobe svakoga dana u našoj zemlji sebi oduzmu život, što je broj koji svakako zaslužuje ne smo pažnju vec i  angažovanje ne samo profesionalaca u domenu mentalnog zdravlja, već i čitave zajednice . Prema njenim rečima, samoubistvo češće čine muškarci, dok žene imaju više pokušaja.

- Veća učestalost je među starijom populacijom. Naime, svaki drugi suicid realizovala je osoba starije od 60 godina. Međutim, veoma je važan podatak o porastu broja samoubistava kod mladih. U populaciji od 15 do 35 godina samoubistvo je jedan od tri vodeća uzroka smrti, a broj pokušaja samoubistva je daleko veći, u adolescenciji ovaj odnos je čak 50:1 - kaže naša sagovornica .Objašnjava da se samoubistva najčešće dešavaju u populaciji osoba sa mentalnim poremećajima i poremećajima ponašanja:- I to kod osoba sa depresijom, bolestima zavisnosti kao što su alkoholizam, narkomanija, zatim osobe sa šizofrenijom i one sa graničnim poremećajem ličnosti.

Da situacija nije za zanemarivanje, dokaz je i noć između nedelje i ponedeljka, kada je Hitna pomoć u Beogradu imala pet poziva roditelja dece, koja su pretila da će se ubiti.  

Jedno dete je, naime, reklo da će se ubiti, drugo je pretilo da će to isto učini, ali tako što će iseći vene, treće da će popiti veću količinu lekova...  Sve su bili stariji adolescenti...

Noć kao noć, sama po sebi, nije mogla da utiče, struka kaže da je reč o slučajnosti, ali da je to svakako bio njihov apel za pomoć.

Doc dr Ivana Stašević Karličić nam je tim povodom objasnila da je sama adolescencija je posebno osetljivo razdoblje života i odlikuju ga, osim formiranja stabilnog i trajnog identiteta, sklonost depresivnim stanjima, različiti poremećaji ponašanja, ali i autodestruktivnost, koja se manifestuje kroz samopovređivanje, sklonost rizičnim ponašanjima, kao što su zloupotreba alkohola, psihoaktivnih supstanci, nebezbedni seksualni odnosi, brza vožnja, i pokušaji samoubistva.

- Bilo koji oblik autodestrukcije kod mladih ljudi, najčešće, nije usmeren protiv života, već predstavlja pokušaj odbrane od nepodnošljivih unutrašnjih stanja ili osećanja. Stoga je pravovremeno javljanje za pomoć profesionalcima iz oblasti mentalnog zdravlja od ključnog značaja za prevenciju samoubistva - objašnjava naša sagovornica.

Na pitanje kako prepoznati ovakva ponašanja kod dece i sprečiti da dođe do najgorih situacija, ističe da je samoubistvo u grupi mladih najčešće impulsivno, a samim tim i teško predvidivo.Naravno da postoje znaci upozorenja na koje roditelji, porodica, školska sredina i vršnjačka grupa moraju obratiti pažnju, a to su: povlačenje u sebe, ćutljivost, napetost, promenjivo raspoloženje, različita rizična ponašanja. Adolescenti su posebno osetljiva grupa, s obzirom na to da u skladu sa svojim uzrastom i razvojnom fazom, dramatično doživljavaju ono što im se događa, teško podnose neuspehe, odbacivanja, razdvajanja... Stvaranje atmosfere poverenja, razumevanja i tolerancije, otvorena komunikacija, prihvatanje promena, u porodičnom sistemu je baza podrške mladima, a svakako da je pomoć školskog psihologa, psihijatra i generalno zdravstvenog sistema uvek dostupna svima.

– Hrpa je različitih razloga za pokušaj samoubistva, ali gotovo da je zajednički imenitelj svih – sveopšta usamljenost i beznađe. Egzistencijalni problemi zauzimaju vrlo visoko mesto u toj gomili razloga. Sve više ljudi ostaje bez radnog mesta, posla je sve manje i iz te situacije ne vide izlaz.

I bogati plaču, ali neki problemi se i te kako mogu rešiti pomoću novca, čak i zdravstveni. Lekovi su nužni, a koštaju mnogo i skupi pregledi u privatnim ordinacijama često su jedini izlaz u haotičnom zdravstvu ove zemlje. Novac možda ne donosi sreću, ali je sigurno da lišava mnogih briga , omogućava samostalnost i daje mogućnost izbora.

Generacija ljudi koji imaju oko 50 godina najviše je pogođena tranzicijom, jer su mnogi imali valjan posao, koji im je pružao mogućnost kakvog-takvog preživljavanja. Sada su, ostavši bez posla, izgubili i to malo parče sigurnosti. Iznenađeni su i u šoku, jer su posle toliko godina čestitog rada sada na ulici. I sve to bez nade da će se, bar kad je posao u pitanju, bilo šta promeniti. Žene su ostale bez, često teško izborene, materijalne nezavisnosti. Muškarci, navikli da izdržavaju porodicu, kada ostanu bez posla sebe vide samo kao teret i nekog od koga nema nikakve koristi, ko nema nikakvu funkciju u familiji.

Svedoci smo da se ljudi sve češće odlučuju da javno demonstriraju odluku o pokušaju samoubistva. Na televiziji se, sad već svakodnevno, prikazuju gotovo direktni prenosi pokušaja suicida.

– Neko to pokuša da uradi javno i želi da pokaže svima da se na takav korak odlučio, jer ima utisak da ga niko ne sluša. Čovek viče kad ga niko ne čuje!

– Takvi ljudi imaju potrebe da ih se vidi i čuje! Patnja im je prevelika, a jedino nad čime imaju kontrolu jeste njihov sopstveni život. Sve ostalo ne zavisi od njih. Ljudi žele da kažu – vidite šta me je pritislo, ja moram tako da postupim! Društvo je postalo neosetljivo za probleme, najčešće egzistencijalne, “malog” čoveka. Ukoliko takav čovek želi da skrene pažnju, on se odluči, jer smatra da tako mora i da je jedino efikasno ako jasno, glasno i javno demonstrira svoje nevolje. Jer, oseća da niko na njega ne obraća pažnju dok nekim do sada uobičajenim i “legalnim” putem traže bilo kakvu pomoć, recimo preko Centra za socijalni rad, često i suda, policije… Oni smatraju da jedino sila i televizija mogu da im reše problem! Mnogi koji to posmatraju vide da se tako rešavaju nevolje, tek kad se na sebe skrene javna pažnja, jer sve dok mnogo ljudi ne bude uvučeno u slučaj, država i njene institucije ne reaguju! Država, pak, ne sme da rizikuje da se ne uključi u sve to, pa okupi ekipu stručnajaka i uključi kamere, jer bi u protivnom, zbog nereagovanja, došlo do teške osude čitavog društva, a ne samo pojedinca. TV prenos pokušaja samoubistva izuzetno je opasan, ne zato što se nekom daje ideja o samoubistvu, već što se prikazuje opcije na koji način se to može uraditi! 

U vremenu kada je i vršnjačko nasilje sve češće i u Vojvodini, alarmantno je saznanje, potvrđuju istraživanja, da nasilje među adolescentima ostavlja trajne posledice i direktno je povezano sa povećanjem broja samoubistava. Veliki procenat maltretirane i omalovažavane dece, kad odraste pokuša da se ubije. Ranisavljev opominje da se pozivi u pomoć mladih ljudi, koje maltretiraju često stariji drugari u školi, moraju ozbiljno shvatiti, jer oni, na žalost, nemaju kome da se obrate. Ko i kako, osim policije, može da opomene siledžije, a da se oni ne ogluše o te opomene. Roditelji i škola očito ne mogu da izađu na kraj sa siledžijama. Agresivno ponašanje vuče korene iz porodice, a ne, kako se pogrešno smatra, prvenstveno zbog lošeg uticaja medija. Jer, svi gledamo televiziju i čitamo novine, a nismo svi skloni agresivnom vladanju i oponašanju huligana.

Dok kompanije nastavljaju da ignorišu preporuke koje bi dovele do boljeg zdravstvenog stanja zaposlenih kao i preporučene programe za upravljanje stresom, broj osoba koje su svoj život okončale samoubistvom u SAD-u dostigao je novi rekord, stoji u skorašnjem izveštaju Biroa za statistike o radu. Kako je to naglašeno u Washington Post-u, u izveštaju objavljenom u decembru 2019. godine stoji da, iako se broj poginulih na radnom mestu smanjio, stopa samoubistava skočila je za 11% između 2017. i 2018, sa ukupno 304 ovakva samoubistva. Takođe, iz Biroa dodaju i da je ova brojka u realnosti verovatno mnogo veća.

Dva su slučaja koja su uzdrmala javnost i privukla pažnju na samoubistva na radnom mestu ili ona povezna sa radnim mestom, posebno usled ekstremno loših radnih uslova: u septembru se jedan zaposleni u Fejsbuku ubio u zgradi kompanije; ova kompanija je nakon toga makar jednom zaposlenom naložila da ne diskutuje o ovom incidentu.

A u decembru, nekadašnji direktor francuske telekomunikacione kompanije Orange osuđen je na četiri meseca zatvorske kazne, nakon što je presuđeno da su njegove taktike koje su uključivale otpuštanje viška radnika izazvale 19 samoubistava među zaposlenima između 2008. i 2009. godine (iako su advokati rekli da je broj zaposlenih koji su se ubili i više nego duplo veći od ove cifre).

JEDINU  KONTROLU KOJU COVEK MOZE DA IMA TO JE KONTROLA NAD SVOJIM ZIVOTOM. ZATO LJUDI U BEZNADJU POSEZU ZA SVOJIM ZIVOTOM. A REKLI SMO NA POCETKU DA JE SVAKI DAN POKLON I DA SE PREMA ZIVOTU MORAMO ODNOSITI KAO PREMA POKLONU -DA MU SE RADUJEMO.

POLJUBAC JE SUSRET NAJLEPSI NA SVETU

 POLJUBAC! KOLIKO JE TO MOCNO! LJUBLJENJE JE NESTO STO JE NEOPHODNO U NASEM ZIVOTU. DOBRO,  SAD SU NAM TO ONEMOGUCILI DA BI NAS POTPUNO  UNESRECILI . MEDJUTIM, NE DAJTE SE I NIKADA, ALI NIKADA NE ODUSTAJTE OD POLJUPCA. 

Poljubac je dodir usnama koji izražava gest naklonosti, pozdrav, poštovanje ili najintenzivniji ljubavni trenutak.

Poljupcem u obraz izražavamo srdačan pozdrav, dobrodošlicu i čestitke. A poljubac žene i muškarca je najnežniji i najsnažniji ljubavni dodir, koji izražava želju ljubavnika za potpunim telesnim i duševnim spajanjem.

Studije su pokazale da u proseku svaka osoba tokom svog životnog veka provede otprilike 336 sati ljubeći se. Prilikom ljubljenja, dve trećine ljudi naginje glavu na desnu stranu. Do ovog zaključka je došao nemački naučnik Onur Gintirkin koji je širom Amerike, Nemačke i Turske posmatrao 224 parova kako se ljube.. Poljubac je odličan detektor kompatibilnosti partnera. Biološki antropolog Helena Fišer smatra da u svima nama postoji sklonost ka osobama sa određenim biološkim profilom. A da li je neko naš dobar parnjak, saznaćemo kroz poljubac. Kad naše usne dodirnu tuđe, pet od 12 moždanih živaca se aktivira koji prikupljaju što više informacija. Naša pljuvačka, pored raznih hemijskih supstanci, sadrži i druge podatke o nama (npr. nivo zdravlja, se*sualna kompatibilnost), koje nam pomažu da napravimo razliku u izboru partnera. Zanimljivo je to da reakcija našeg tela na poljubac je slična "alarmu" organizma koji se javlja u pretećim situacijama. Zahvaljujući neurotransmiterima po imenu  epinefrin i norepinefrin (zaduženih za "bori se ili beži" stanje), prilikom ljubljenja nam se ubrzavaju otkucaji srca, a povećava se dotok kiseonika u mozak. Ovlaš poljubac, ili kako bi se u žargonu nazvao "cmok", u lingvistici se definiše kao bilabijalni ingresivni klik. Bilabijalni znači dvousneni, ingresivni - ulazni, a klik je termin za "coktavi suglasnik" koji opisuje zvuk do koga dolazi kada se usne spoje.Prilikom ljubljenja dolazi do širenja zenica. Naučnici smatraju da je to možda jedan od razloga što većina ljudi zatvara oči dok se ljubi.

Kad nekog poljubite prvi put, neurotransmiter dopamin koji je zadužen za žudnju i želju, ali i voljne pokrete, dostiže svoj vrhunac. Naš mozak doživljava dopamin kao nagradu, a pošto ljubljenje uzrok njegovog skoka, želja za poljupcima se pojačava.Poljupci posredno deluju na san i apetit. Naime, nauka je dokazala da dopamin koji se luči prilikom ljubljenja utiče na smanjenje apetita i otežava spavanje.

Poljubac ne bi bio moguć da nema mišića po imenu "orbicularis oris" (kružni mišić). Ovaj mišić koristimo kad "pućimo" usne.

Francuski poljubac podrazumeva razmenu pljuvačke, što omogućava i razmenu hormona. Naime, muška pljuvačka je puna testosterona koji se na taj način prenosi na ženu, a koji izaziva se*sualnu želju.

Zadovoljstvo partnerom povezano je sa kvantitetom ljubljenja u vezi. Ako se puno ljubite, to je siguran znak da ste srećni. S druge strane, isto istraživanje je pokazalo da ovo pravilo ne važi za se*s.  Ženama je poljubac mnogo važniji nego muškarcima. Studija u kojoj je učestvovalo 1.000 studenata oba pola pokazalo je da žene koriste poljubac da "procene" potencijalnog partnera u smislu veze i budućnosti, dok je on za većinu muškaraca stepenik na putu ka se*su.

Žene često imaju običaj da prilikom poljupca podignu jednu nogu. Objašnjenja za ovu pojavu je nekoliko. Po nekima je to reakcija tela na uzbuđenje, drugi misle da dame na taj način šalju poruku partneru da se potpuno prepuštaju njegovom zagrljaju, a naučnici tvrde da je to jednostavno način da žena održi ravnotežu u tom položaju tela, jer je većina njih niža od mušakaraca . Svetski rekord u dužini ljubljenja drži bračni par sa Tajlanda - Akekači Tiranarta i njegova supruga Laksane. Na Dan zaljubljenih 2013. ušli su u Ginisovu knjigu rekorda, a ljubili su se čak 58 sati, 35 minuta i 58 sekundi.. Vremenom, ljubljenje smanjuje nivo hormona stresa - kortizola, i čini da se osećamo bezbedno i smireno. Efekat je još veći kada se ljubimo sa osobom s kojom smo dugo u vezi.

Poljubac je takođe najlepši način da sagorite kalorije. Studije su pokazale da se tokom brzog, romantičnog poljupca utroše dve do tri kalorije, dok strastveni francuski poljubac sagoreva pet i više. Što je poljubac duži i intenzivniji, to više kalorija sagori!  Nauka tvrdi da je ljubljenje lekovito. Osim što pruža užitak, poboljšava kožu, ubrzava cirkulaciju, sprečava bolesti zuba, a čak i ublažava glavobolju. . Ljubljenje oslobađa velike količine oksitocina, poznatog i pod imenom hormon ljubavi. Oksitocin je odgovoran za održavanje bliskosti između dve osobe.  Tako ljubljenje posredno utiče na jačanje ljubavi kod parova koji su zajedno čak i po nekoliko decenija.

Zaboravite na skupe kreme protiv bora, ljubite se. Prilikom ljubljenja angažuje se čak 30 mišića lica koji kožu održavaju gipkom, te je tako zatežu i sprečavaju nastanak bora.Zanimljiva studija je pokazala da muškarci koji poljube partnerku pre odlaska na posao u proseku više zarađuju od onih koji nemaju tu naviku. Na listi "prvih sećanja", poljubac zauzima prvo mesto! Istraživanja su pokazala da se većina ljudi, čak 90 %, daleko bolje i jasnije seća prvog poljupca nego na primer prvog se*sa. Zahvaljujući hipofizi i hipotalamusu, tokom ljubljenja naše telo proizvodi endorfine, vrstu enzima sličnih opijatima, čije je dejstvo čak 200 puta jače od delovanja npr. morfijuma. Otud jak osećaj euforije i sreće za vreme ljubljenja. Antropolozi tvrde da čak 90 % ljudi na svetu praktikuje ljubljenje. Kako onih preostalih 10 % iskazuje nežnost, nije objašnjeno.Običaji vezani za ljubljenje razlikuju se širom sveta. Tako je negde ljubljenje u javnosti još uvek zabranjeno, a za ovaj prekršaj u Indoneziji biste mogli da dobijete pet godina zatvora. Tokom samo jednog francuskog poljupca dolazi do razmene čak 278 vrsta bakterija. Međutim, bez obzira na ovaj podatak, naučnici tvrde da ćete se verovatnije zaraziti od celodnevnog rukovanja sa drugim ljudima, nego od ljubljenja. Za korona virus, nažalost, ovo pravilo ne važi.

Poljubac u obraz je svakako najčešći vid poljupca, i u većini kultura on ima značenje običnog pozdrava, tj. praktikuje se umesto rukovanja, pogotovo ako se sa nekim dobro znamo. Naravno, nekad taj poljubac može biti nežan i sa drugačijim značenjem, kada želimo nekom da stavimo do znanja da nam se dopada, ili uvertira za neki drugii poljubac.

Naš poljubac u vazduhu koji neko treba da uhvati, uvek je simpatičan gest i šarmantan gest. Interesantan je zato što podrazumeva ispoljavanje emocije koju poljubac inače znači, a bez fizičkog kontakta.Takođe, može biti i signal koji upućuje na to da neko flertuje sa nama. Zapamtite to kada vam neko sledeći put uputi leteći poljubac. 

Poljubac  u celo.Mnogi ovaj poljubac nazivaju majčinski poljubac, jer prenosi poruku o zaštitničkom odnosu koji prema nekom imamo. Podrazumeva pažnju, spremnost na požrtvovanje za onog koga volimo, intiman je i uliva nam sigurnost. Ako vas partner na taj način često ljubi, onda znajte da mu je do vas jako stalo. 

Poljubac u vrat ili vampirski .Evo ga jedan seksi poljubac! Ili onaj koji pravi šljivice na vratu, pa zbog toga i nije omiljeni. Ali, poruka je veoma jasna - onaj ko vas poljubi na ovaj način, tj. sa namerom da ostavi trag, to čini kako bi "obeležio svoju teritoriju".

Poljubac na blic .Ovaj poljubac svakako pripada onim ljubavnim poljupcima, ali pristojnim, kada se npr. par nalazi u javnosti pa nije prikladno da se baš ljube suviše upadljivo. Takođe, praktikuju ga najčešće parovi koji su dugo zajedno.

Eskimski poljubac.  Ljubljene nosićima se smatra tradicionalnim poljupcem Eskima, koji na taj način ispoljavaju svoje emocije. Postoji teorija da je poljubac sa trljanjem nosića nastao zbog hladnih vremenskih uslova naroda na severu, koji se na taj način zapravo greju. Međutim, interesantan je podatak da ova vrsta poljupca postoji i među pojedinim afričkim narodima, kod kojih je on zamena za rukovanje.

Grickanje usnama.Poljubac koji dvoje zaljubljenih praktikuju kao intiman poljubac, koji je sladak, nežan, ali i strastven, i uglavnom predstavlja uveriru za francuski poljubac.Naravno, nije baš primeren ukoliko ste na javnom mestu i okruženi ljudima. AKo volite da se ljubite na ovaj način, to zanči da ste zagonetni i da volite ljubavne igrice. 

 I na kraju čuveni poljubac koji je zaštitni znak svih ljubavnika. Smatra se najpolarnijom vrstom poljupca, i tehnikom ljubljenja koja je nezaobilazna u ljubavnim vezama. Kada vas neko poljubi na ovaj način, poruka je jasna - želi da bude sa vama. 

Naravno, neka francuski poljubac bude vaš izbor kada ste sami sa svojim partnerom, i kada se možete prepustiti uživanju.

Nemojte nikada da potcenite vaznost poljubca. Delite poljupce, partneru, deci ,bliskim osobama uopste. Ne postoji nista lepse i vaznije od poljupca. 

 Pored toga što izaziva leptiriće u stomaku i pomaže da se povežete sa drugom osobom, poljubac znatno poboljšava vaše zdravlje i jača vaš imunitet.

Nesumnjivo je da ljubljenje pričinjava veliko zadovoljstvo, ali ono je itekako korisno za naš organizam. O njegovom lekovitom dejstvu svedoče izjave stručnjaka.
Dok se ljubite, vaš mozak oslobađa dopamin, koji podstiče strast i osećaj bliskosti sa partnerom. Supstance koje se nalaze u poljupcu izazivaju fizičko i emocinalno zadovoljstvo. Čini nas zdravim i poboljšava imunitet- rekao je doktor Jil Varnado, osnivač "Get Checked 4 Life" neprofitne oraganizacije koja se zalaže za pružanje zdravstvenih usluga ljudima u rizičnim sredinama.
Čuva belinu vaših zuba- poljubac ne može da zameni četkicu za zube, ali ljubljenje umanjuje  plak na zubima, dok istovremeno stimulisanjem lučenja pljuvačke odstranjuje bakterije i sprečava pojavu karijesa.Ljubljenje je prirodni proces čišćenja. Pljuvačka čisti vaša usta i odstranjuje čestice hrane posle obroka- istakla je Hejdi Hausur, potparol Akademije opšte stomatologije. Minerali u pljuvački pomažu ponovnu izgradnju površine zuba i sprečavaju njihova oštećenja. Ljubljenje vaše zube čini blistavim i zdravim i smanjuje troškove odlaska zubaru.

Održava mladalački izgled- ukoliko se često ljibite, možete reći zbogom botoksu ili fejsliftingu. Seks terapeut i autor Ava Kadel  istakla je da ljubljenje radi fejslifting lica. Dok se ljubimo, pokreću se 30 mišića lica, što održava njihovu vitalnost- naglasila je Kadel.  Kao što vežbanje u teretani održava mišiće tela, tako i  pokretanje mišića lica pospešuje njihov   tonus, što umanjuje zanke starenja- rekla  je doktorka Lorel.
Ubrzava metaobolizam- dok se ljubite, oećate da vaše srce ubrazno kuca, ali to nije samo vaš osećaj to je zaista tako.
Srčani ritam je brz, oslobađa se adrenalin i ostali neurotransmiteri u krvi, a povećanje adenalina ubrzava vaš metabolizam i sagoreva kalorije- izjavio je doktor Varnado. Minut ljubljenja sagoreva od 2 do 5 kalorija.
Jača imunitet- zamena pljuvačke znači i zamenu klica. Dok ste izloženi bakterijama druge osobe, vaše telo stvara antitela za odbranu od njih, što osnažuje vaš imunitet i čini vas jačim u borbi protiv bolesti. Smanjuje nivo stresa kojem ste izloženi- poljubac u organizmu oslobađa prirodni antidepresiv, oksitocin. Doktor Džošua Gizercki, osnivač i direktor "Vitality Logix Internal Medicine" izdvojio je da ova supstanca vodi do boljeg seksa i orgazma. I dok umanjuje stres, poljubac istovremeno snižava proizvodnju kortizola i  novo holesterola u našem telu.

SHVATILI  STE, ZAR NE? NE DOZVOLITE DA VAM NIKO UZME POLJUBAC. LJUBITE SE NE USTRUCAVAJTE SE!

BOLJE DA NE MORAS

BOLJE DA NE MORAS ALI AKO MORAS?! KAKO  IZABRATI IZMEDJU BRATA I ZENE, MAJKE I ZENE  I SLICNO? DA LI JE STRAST UVEK NEGATIVNA ILI UVEK POZITIVNA ILI SE PRETVARA IZ JEDNE  U DRUGU I POSTAJE OPSESIJA? SILOVANJE U BRAKU?

Pisala sam juce o raznim vrstama ljubavi.Da se ne moze ziveti samo sa jednom vrstom, vec su potrebne i sve ostale. I da se ne mogu zamenjivati jedna drugom.I onda dodjes  u situaciju da moras da uskladis odnose izmedju primarne porodice i nove porodice koju stvaras. Nekad to nije toliko tesko ,a nekada je put po trnju. Majka ne voli snajku, brat ne voli zeta i slicno.  Sta onda uraditi? Odnos svekrve i snajke i dalje daleko od harmonije. Dok devojka ne trpi da joj se neko meša u vezu, majka teško prihvata da više nije najvažnija žena svom „milom dečaku”

Teško je biti snajka, ali nije lako biti ni svekrva. Od svih porodičnih odnosa - ovaj verovatno ima status najkomplikovanijeg. Dve žene u "borbi" za istog muškarca večna je i nikad dovoljno "opevana" tema, jer se vremena menjaju, a suština ostaje ista. Nijedna žena nije dovoljno dobra za mog sina i neću da se njegova majka meša u moj brak - polazne su osnove većine svekrva i snajki. Poštovanje intime je recept za svaku snajku i svekrvu - savetuje dr Milićević. Zato je važno da niko nikome ne ugrožava prostor i eventualna pravila. - Ako baš ne možete da pronađete zajednički jezik u svakodnevnim aktivnostima, potrudite se da se viđate što ređe i da se u tim trenucima suzdržite od vređanja i rasprave. Taj način komunikacije ničemu ne vodi, a pritom loše deluje na svačije zdravlje i nerve - savetuje doktorka i snajke i svekrve.Istraživanje koje je sprovela internet stranica "Netmums" pokazalo je da jedna od četiri žene smatra da je njihova svekrva opsednuta kontrolom, da se meša u sve i da je pomalo zločesta. Trećina njih je otkrila da su im zahtevne svekrve nametnule osećaj da nisu dovoljno dobre supruge, pa su mnoge od njih prisiljene da se presele iz zajedničkog doma ili čak da se razvedu.  Vladana zato savetuje suprugama da ne dozvole da ih svekrve vređaju i unižavaju sve dobro što urade, ali da se potrude da budu razumnije, jer su mlađe, zdravije, u boljoj mentalnoj i fizičkoj snazi. Ako im stave do znanja da ih poštuju, svaka trezvena osoba će na to odgovoriti istom merom.

 Ali, ako to ne učini, onda joj stavite do znanja da ste ličnost i da nema prava da vas napada bez razloga. Ukoliko vidite da je ona bolesno zaljubljena u sina i da nijedna razumna informacija do nje ne stiže, odustanite od pokušaja da joj objasnite bilo šta. Za pomoć se obratite mužu, ali budite fini u izlaganju problema i sve vreme imajte na umu da mu se, ipak, žalite na voljenu majku. U prevodu - čak i ako imate najgoru svekrvu na svetu, ne bacajte "drvlje i kamenje" na nju pred sinom - savetuje naša sagovornica.

Ona još poručuje svekrvama da ne zaborave da je i njihova snajka nečije dete, a snajkama da se prisete da će i one jednog dana biti svekr(i)ve. Možda se tu krije ključ uspeha ovog odnosa? A sto se tice sina i muza koji se oseca uzasno izmedju "dve vatre" ,jedino sto moze da uradi da proba da ih obe razume i da  nikako ne potpiruje ni jednu vatru jer ce svi izgoreti.

Sto se tice suparnistva izmedju brata i sestrinog muza ( ili sestre i bratove zene)  situacija je takodje ozbiljna. Jedan nas prijatelj to ovako komentarise : Zena mogu da imam sto al sestra je jedna!. Pa dobro braca i sestre se najvise vole. I to je potpuno u redu. Ali kad nadjes partnera i sa njim stvaras svoju porodicu moras da postavis granice jer kao sto sto puta do sada rekoh  te dve ljubavi su potpuno razlicite. Tako da ti moras da izbalansiras i doziras pravilno sva osecanja. Volim brata ( sestru) al volim i partnera s kojim cu imati decu. U mom zivotu ima mesta za sve. Ne dozvoljavam da uopste dodje do pitanja izbora oni ili ja? Birati izmedju primarne porodice i nove porodice je nemoguce. Jer obe su sastavni deo nas. Obe su nam potrebne. Tako da i u ovom slucaju kao u slucaju majke i snajke, braca i sestre moraju naci kompromis za normalnu komunikaciju. Sto ne znaci da se iskljucuje i bliskiji i srdacniji kontakt. Naprotiv. Sto  ne uzivati u druzenju sa bracom i sestrama i partnerima. Svi zajedno ,slicnih godina. Potpuno super! 

Pisala sam i o strasti. Znate to sta je strast? Kada nesto izuzetno volis,skoro pa iznad svega. A nekad i to izvan svega se desi i tad nastaje opsesija. Dobro je osecati strast. Strast nas motivise. Imati strast prema poslu, prema hobiju, prema odnosima sa prijateljima i naravno strast u ljubavnoj vezi. Bez strasti nista nije isto. Bez strasti sve je pusto otaljavanje. Ali kad nas strast preuzme i izgubimo kontrolu nad sobom cinimo strasne stvari. Mnogo zlocina se pocini zapravo zbog strasti. Zbog prelazenja granica. Jedna od tih strasti je ljubomora koja recimo u braku moze dovesti do silovanja partnera. Strasna ljubomora moze dovesti i do ubistva partnera  i jos mnogo vrsta zlocina. Pa onda bih  ja striktno napravila podelu na pozitivnu i negativnu strast. Pozitivna je ona koja nam daje elan da ono sto radimo radimo najbolje sto mozemo. U ljubavi strast nam daje osecaj srece i zadovoljstva. A negativna strast je recimo ljubomora i mrznja. Znate kako obe deluju. 

AKO SE STRAST USELI U VASE ODNOSE SA PRIMARNOM I NOVOM PORODICOM MOGU NASTATI VELIKI PROBLEMI. ZADRZIMO STRAST DA BUDE POZITIVNA POSTAVLJAJUCI GRANICE. TAKODJE SU GRANICE BITNE U SMISLU DA NE PRETERUJEMO SA KOLICINOM STRASTI PREMA NEKOME ILI NECEMU!

AH, LJUBAV!

NARAVNO DA BI SVI VOLELI DA OBJEDNIMO SVE VRSTE LJUBAVI I DA TAKO CRPIMO POZITIVNU ENERGIJU! JER, LJUBAV JE POKRETAC! OD NJE ZAVISIMO, ONA NAM JE NEOPODNA I JEDNOSTAVNO NE MOZEMO DA ZIVIMO BEZ NJE. STA SE DESEVA KADA MORAMO DA BIRAMO IZMEDJU RAZLICITIH LJUBAVI? KADA NE MOZEMO SVE DA IH IMAMO? POKUSACU DA ODGOVORIM!

Posto kad kazemo ljubav prvo pomislimo na onu ljubav prema partneru. Ta nas ljubav zaokuplja, od zaljubljenosti preko  duboke i iskrene ljubavi, do ljubomore, do potpunosti kojom nas ispunjava. Sta onda kada partner iz nekog razloga prestane da u vama vidi sve ono sto je do sada video, ili jednostavno sta ako se vi "ohladite"? Logicno veza ide ka svom kraju. I to je obicno najbolje. Nastavljanje takve veze na silu moze doneti mnogo problema. Medjutim, sta ako je ta veza bracna i u njoj postoji dete ili deca? Deca uvek ispastaju pri razvodu jer ih razdvajaju od jednog roditelja, od brata i sestre, babe i dede i ostalih bliskih osoba.Muskarac i zena nadju sebi nove partnere. Deca nove roditelje ne mogu da nadju. I sad vi resite da zbog dece trpite brak. Takav kakav je.  I to je velika greska. I izuzetno velika zrtva. Sto je najgore deca ne cene tu zrtvu jer vi isfrustrirani zbog propale veze niste bas dobro drustvo i dobar primer deci. Vasa nervoza zasenjuje vasu ljubav. A necete verovati da to ustvari radite iz totalno sebicnih razloga, a ne zbog dece. Izigravajuci zrtvu vi od svih clanova porodice prosite ljubav  i paznju. I u sustini vi se hranite decijom ljubavlju koja vam potpuno  zamenjuje partnersku ljubav. A to su svakako razlicite vrste ljubavi. I da je srece svaka bi normalna srecna porodica bila akumulator silne ljubavi i pravi punjac  vaseg zivota. Ovako prazninu koju osecate zbog formalnog prividnog odnosa sa partnerom ne moze nista da ispuni. Ni sva kolicina decije ljubavi. Znaci ne zavaravajte se i ne gusite decu ljubavlju koja prerasta u ogromne kolicine ljubavi  jer nemate kome drugo da je date. Nemozete spojiti te dve ljubavi nikako. Ljubav  istrast koju ste imali za partnera ne moze da postane topla majcinska ljubav! U toj igri "ja sam vam i otac  imajka" samo cete vi izgubiti i zato se dobro cuvajte te igre.

 Roditeljska ljubav je ogromna. Spisak stvari koje ste spremni da ucinite za vasu decu nema kraja. Zasto/ Zato sto ih volite.Ali na listi suludih stvari nalazi se i jedna veoma opasna. Volite decu vise od svog partnera. Naravno!

Pre nego što glasno prevrnete očima na ovu konstataciju, sačekajte da objasnimo. Niko ne osporava činjenicu da treba da volite svoju decu, stavljate njihove potrebe pre svojih, svoje slobodno vreme planirate na osnovu njihovih obaveza i slično. Deca treba da budu nahranjena i okupana i zbrinuta. To je sasvim jasno. Partnera ne treba da hranite, okupate, zbrinete kao dete. Voleti dete je kao pohađanje osnovne škole – to je obaveza, koju ne možete zakonski da izbegnete. Voleti partnera je kao pohađanje fakulteta – to je vaš izbor. Istraživanja su pokazala da deca koja odrastaju u vezi gde se partneri vole naočigled svih, ne kriju svoje emocije, odrastaju srećnija, sigurnija u sebe i smirenija. Imaju model ljubavi ispred sebe neprekidno. A za ljubav znamo da je pokretač, što sreće, to i svega dobrog u životu. Istraživanja su, takođe, pokazala da partneri koji nisu skloni razrešavanju konflikta, umeju stres izazvan problemima u vezi, da prenesu na decu. Deca koja odrastaju u sredini nezdravog braka, sama prenose taj obrazac na ostatak njihovog društvenog života. Njihov uspeh u školi je upitan, odnosi sa društvom takođe, i imaju problematičan odnos prema rešavanju problema. Jedna od najboljih stvari koje možete da ponudite svojoj deci tokom odrastanja je ljubav prema partneru. Za njih nema ništa lepše od sredine gde se roditelji obožavaju. Grupa psihologa je 2010.godine, sprovela istraživanje i skupljala odgovore na pitanje: šta čini život srećnim – deca ili dobar brak? Većina ljudi je odgovorila deca. Oslanjajući se na decu za sreću je kratkoročna sreća, kažu psiholozi. Deca su mala jedan kratak period, zavise od vas svega par godina, posle odrastaju postaju tinejdžeri i na kraju odrasli ljudi sa svojim željama i prohtevima. Zatim odu od kuće, kao što ste otišli i vi.

Danas su roditelji toliko predani deci, da je roditeljski pravac dobio naziv „helikopter roditelji”. U nekom periodu, deca budu ta koja održavaju vezu partnera živom. Jednom kada to prestane, brak se raspada, jer partnere ne veže više ništa. Čak je primećena visoka razvodna stopa parova koji su u šezdesetim godinama. 

Gerontolozi su otkrili da većina parova u svom poodmaklom dobu, ne pamti zajedničko vreme provedeno sa partnerom. Uspomene koje nose su uglavnom vezane za decu kada su bila mala. Zaključeno je da su partneri od predanosti deci, odustajali od davanja predanosti jedno drugom.

U osnovi očekivanja odrasle osobe da je partner prihvata bez obzira na to šta ona radi i kako se ponaša leži manir roditelja da detetu pružaju ljubav bez discipline, što vodi formiranju razmažene i teške ličnosti.

Kad smo kod porodice i dece pomenula sam babe  i dede. Ako zivite svi zajedno morate da znate da se vase ponasanje, ljubav  i paznja prema roditeljima (vasim ili partnerovim) direktno urezuje u mozak i srca vase dece. Onako kako se vi ponasate i ona ce kad odrastu. Ni tu ne mozete nicim zameniti roditeljsku ljubav prema vama sa partnerovom ili decijom. I to je potpuno razlicita vrsta ljubavi. Pa ako mislite da ste sad odrasli i imate svoju decu ljubav roditelja vam vise nije potrebna. Gresite. I ta ljubav vam je neophodna da biste bili potpuno ispunjeni. Zato prihvatite njihovu ljubav, uzvratite je, to ce uneti mir u porodicu,samim tim i srecu!

Sira porodica podrazumeva da imate rodjake manje ili vise bliske. Ne budite sebicni. Kada stvorite svoju porodicu ne zaboravite ih. I oni svojom ljubavlju upotpunjavaju vas zivot. Kao i dobri prijatelj i komsije,kolege. 

Ili drugim recima osobe koje volite i koje vole vas ne vole vas istom vrstom ljubavi. To morate da shvatite. Ne mozete jednom vrstom da zamenite drugu vrstu. I zato vodite racuna ,ne pravite izbore ni na ciju stetu. Cuvajte svoje ljude!

 

Zar ne bi bilo lepo kada bi vas neko mogao voleti takvog kakvi ste, samo zato što postojite – kada bi vas voleo bezuslovno? Verovatno bi svi želeli takvu ljubav, ali da li je ona moguća u stvarnom životu?

Potpuno vam je jasno da pojam bezuslovna ljubav ne postoji zaista. Ili ipak....

MOZDA OVAJ POST I NIJE ODGOVORIO NA PITANJE LJUBAVI. LJUBAV JE SIROK I KOMPLEKSAN POJAM. LJUBAV VAM PRUZAJU MNOGI LJUDI OKO VAS. IPAK VI SE FOKUSIRAJTE SAMO NA VASE BLISKE OSOBE IZ OVOG TEKSTA. I POTPUDITE SA DA IM DATE NAJVISE LJUBAVI STO MOZETE. A KADA VAM UZVRATE AKUMULIRAJTE JE ICUVAJTE KAO NAJVECE BLAGO. NIKADA NE ZAMENJUJTE JEDNU VRSTU LJUBAVI DRUGOM! SVE LJUBAVI  SU VAM NEOPHODNE!

IGRA MACKE I MISA

KO JE PAMETNIJI MACKA ILI MIS? RODITELJ ILI DETE? NOVA VREMENA NOVI NACINI RODITELJSTVA. IZUZETNO JE TESKO BITI RODITELJ DANS,ALI NIJE LAKO NI BITI DETE !

Roditelji u Srbiji postali su pravi detektivi, pa masovno prate i špijuniraju svoje mezimče preko smartfon aplikacija, a u želji da zaštite decu od neželjenih situacija u koje mogu upasti!

Istrazivanja pokazuju da deca na internetu provode čak i do sedam sati dnevno i za to najviše koriste pametni telefon, pa su i roditelji počeli da koriste ovaj kanal kako bi mogli da kontrolišu aktivnosti dece na telefonima, koliko provode vremena igrajući igrice ili koristeći Vajber.

Pored toga, sve je veći broj roditelja u našoj zemlji koji se odlučuju da aplikacije ovog tipa za praćenje instaliraju na svoj i detetov telefon kako bi u svakom momentu znali gde im je dete i šta radi.

Takođe, ukoliko se zabrinu, a dete se ne javlja, roditelj u bilo kom trenutku pomoću ove aplikacije može uključiti mikrofon na pametnom telefonu svog deteta i tako čuti šta se dešava.

 Aplikaciju Fajnd maj kids (Find my kids) sam instalirao, a rekao sam i ćerki da ću je instalirati, a to sam učinio jer kraj u kome živimo nije baš najbolje osvetljen uveče kada se ona vraća kući iz škole iz popodnevne smene. Postoji i opcija da se uključi mikrofon na njenom telefonu, odnosno da mogu da slušam sve šta se priča, što može biti korisno u, ne dao bog, nekoj lošoj situaciji - rekao je jedan roditelj  koji već godinu dana koristi ovu aplikaciju.

On je naglasio da nikako ne zloupotrebljava ćerkinu privatnost, kao i da je ne prati, već da samo obraća pažnju kada je napustila prostor škole i kuće i obratno.

 Ako dete ne čuje zvono na telefonu, roditelj može da kod sebe pritisne taster i onda će detetov telefon jako da zazvoni. Kod deteta na telefonu nema mnogo opcija, a važno je da postoji dugme za alarm u kriznim situacijama i ona odmah šalje upozorenje roditelju s tačnom lokacijom, kao neki panik taster .

Sve veći procenat roditelja počinje da razume kako funkcionišu mobilni telefoni, a sa druge strane, sve veći broj njih shvata koliko internet, tačnije vreme koje dete provodi na telefonu, može biti opasno. Sve to zajedno dovodi do toga da roditelji, hteli ne hteli, moraju da nauče da prate šta im deca rade.

Praktično sve veći procenat roditelja počinje da prati svoju decu i koristi ove aplikacije i to je sasvim okej, vrlo je poželjno i trebalo bi još veći broj njih to da radi!

Psihoterapeut Jelena Manojlović kaze  da bi ovakve aplikacije trebalo koristiti jedino ako se dete kreće u problematičnom društvu:

-Trebalo bi poštovati donekle pravo deteta na privatnost. Ako dete otkrije praćenje, počeće da gubi poverenje u roditelja i još više će da skriva svoje ponašanje. Deca su pametnija od nas starijih i naći će način da nas prevare, ostaviće telefon negde drugde.

Dakle igra macke i misa. Ko pobedjuje ostaje da se vidi u narednom periodu. Nemam  pravi odgovor na ovo pitanje. Danas sam roditelj i mnogo davno sam bila dete. Jedino je sigurno da su vremena mnogo drugacija, teza, opasnija. Pa opet privatnost deteta zaista treba da postoji. Roditelj ne mora bas sve da zana. Jer  takodje i dete  ne zna sve o roditelju. Jedno je sigurno, roditelj zeli da zastiti dete,ali u svojoj brizi zaista preteruje  usvom spijuniranju sto zaista nije u redu. Mislim da i vi svi shvatate da deca svakako bolje poznaju tehnologiju ma koliko mi mislili da nije tako. Ako hoce da nas nadmudre ucinice to!

ZATO RODITELJI PROBAJTE VISE DA RADITE NA POVERENJU. DA VAM DETE BILO KOG UZRASTA MOZE SVE RECI U SVAKOM MOMENTU. ALI IPAK OSTAVITE MU PRAVO NA PRIVATNOST JER TO JE NAJVAZNIJA STAVKA NA SVETU. IMATI SLOBODU. BITI SLOBODAN DA MISLIS I RADIS ONO STO ZELIS. NARAVNO AKO NA BILO KOJI NACIN SUMNJATE DA VAM JE DETE U OPASNOSTI ( REALNOJ) ONDA MORATE DA POSEGNETE ZA SPIJUNIRANJEM MA KOLIKO TO RUZNO BILO.

GORAN, TOMAS, HAUS

 HJU LORI JE MAESTRALNO ODIGRAO DOKTORA HAUSA U ISTOIMENOJ SERIJI.  A JEDAN BEOGRADJANIN NEMACKOG POREKLA BIO JE INSPIRACIJA ZA OVAJ NEVEROVATAN LIK. 

Doktor Tomas je svetski priznati dijagnostičar, naučnik i profesor, jedan od pionira primene kvantne fizike u medicine I jedan od pionira doktora klovnova. Bolest može da konstatuje na vašem licu. On je lekar koji nikada nije koristio lekove.

Baš kao lik kojeg tumači glumac Hju Lori, doktor Tomas Bolt je poznat po rešavanju medicinskih zagonetki za koje niko drugi ne ume da postavi dijagnozu. Scenaristi Hausa su bili inspirisani njegovim slučajevima i ekscentričnim ponašanjem.

Ovaj vrlo traženi lekar, čija karijera je inspirisala seriju, kaže da su roleri najbrži vid prevoza do posla, i zato na njima juri kroz zakrčene njujorške ulice. Kad god dobije hitan poziv, on ih obuva i kreće u novu misiju spasavanja.

Danas ima 54 godine i ako ukucate njegovo ime u Gugl, uverićete se koliko je tražen.

Radio je u šest bolnica istovremeno. Kako je sam rekao - doktori se ne razlikuju od zidara i neophodno je da učiš od mnogih. Medicinska škola ga je naučila mnogo o lekovima, ali njegova obuka je više bila zasnovana na ishrani i vežbanju.Ne postoji jedan lek za koji je dokazano da produžava život. Jedine stvari koje to mogu da urade su voće i povrće - rekao je.

Bolta često vodi intuicija. On pokušava da se poveže s pacijentom što je brže moguće, nadajući se savezu u kojem se pacijent oseća prijatno, pa mu poverava najintimnije detalje o sebi.

Sastavio je i upitnik i kada dođete prvi put kod njega, obavezno je popunjavanje istog. Upitnik ima 32 strane i u njemu su pitanja o istoriji bolesti, društvenoj istoriji, navikama, hobijima, zaposlenju, izlaganju sredstavima za čišćenje, industrijskim hemikalijama, putovanjima u inostranstvo,...Bolt procenjuje da je neophodno dva sata da bi se upitnik popunio. Ne izvinjava se nikada zbog tako komplikovanog zahteva. Ljudi su složeni, pa njima tako i pristupa.

Radio je i sa tvorcima softvera koji su pravili program za pacijente s upitnikom koji bi pomogao targetiranje lekarima koji nemaju vremena da postavljaju mnogo pitanja. Ekonomija moderne medicine nije u skladu sa iscrpnim intervjuima.

Bolt je poseban, on voli svoj posao i pacijente, a na tome bi mogao da mu pozavidi čak i njegov alter ego s malih ekrana.

Doktor Tomas Pečner, bivši bubnjar Bajage i instruktora, danas leči pola Holivuda a bio je inspiracija za televizijsku seriju i lik doktora Hausa. Pečner (BOLT) je studirao i doktorirao medicinu u Beogradu, on je Nemac rođen u Beogradu, zvao se Goran i Tomas i postao je inspiracija za čuvenu američku seriju Dr Haus. Danas deci kad imaju temepretauru stavljaju čepić u guzi, niko se više ne seća obloga o sirćeta. Postavlja se pitanje ko je zdrav čovek, onaj kome je dobar rendgenski snimak, a on je recimo masovni ubica, treba postaviti kosmičku dijagnozu, odnosno gledati i duhovnu i mentalnu stranu pacijenta. Jednom godišnje dolazi u Srbiju i nesebično želi da svoje znanje podeli sa onima koji na ovaj način žele da dodju do izlečenja.

Arogantan, sarkastičan, dosetljiv, duhovit, genijalan… On je jedan, jedini i neponovljiv – doktor Haus.

Uz to što je glavni dijagnostičar u Prinston-Plainsboro bolnici, dr Gregori Haus je i ogorčeni, osvetoljubivi, usamljeni zavisnik o tabletama protiv bolova.

Na malim ekranima ga glumi genijalni Hju Lori, a smatraju ga jednim od najbolje napisanih televizijskih likova.

Njegov cinizam, britak jezik i veliki ego naišli su na plodno tlo kod publike, a izjave koje pogađaju pravo u metu razlog su zbog koje su ovu seriju gledali čak i oni koji ne vole medicinske teme. Ovo su neke od njegovih najupečatljivijih dosetki:

1. Stvari se menjaju. Ali ne znači da se menjaju na bolje.

2. Svi grešimo i svi plaćamo za te greške.

3. Biti normalan je bez veze.

4. Ako razgovaraš s Bogom, onda si religiozan. Ako Bog razgovara s tobom, onda si psihotičan.

5. To što ti misliš o meni me neće promeniti, ali bi moglo promeniti ono što ja mislim o tebi.

6. Radi pametno, ne teško.

7. I zabavlja me i nervira to što ti misliš da treba da budem manje tvrdoglav od tebe.

8. Slušati srce je lako. Probaj jednom da poslušaš mozak.

9. Ne postoji tanka linija između ljubavi i mržnje. Između ljubavi i mržnje zapravo postoji Kineski zid s naoružanim stražarima na svakih 10 metara.

10. Kažu da ne možeš živeti bez ljubavi … Mislim da je kiseonik daleko neophodniji.

11. Oči mogu da prevare, osmeh da slaže, ali cipele uvek govore istinu.

12. Kada želiš da znaš istinu o nekome, taj neko je poslednja osoba koju bi trebalo da pitaš.

13. Arogancija mora da se zasluži.

14. Ako možeš da odglumiš da si iskren, možeš da odglumiš sve.

15. Smernost je važna osobina. Naročito za ljude koji često nisu u pravu.

Ne mogu da garantujem da su Goran ,Tomas, Pecner, Bolt jedna ista osoba. Svakako su inspiracija za lik Gregori Hausa. Mnogo je tu slicnosti, osim jedne ogromne stavke a to je pristup gutanju  pilulica. I kao sto obojica ( ili jedan) Tomas ne piju pilule niti ih preporucuju, Gregori guta po ceo dan Vikodin ( lek protiv bolova).

VELIKI SAM FAN CREGORI HAUSA IAKO JE VRLO AROGANTAN I KRAJNJE NEOBICAN COVEK. INTRIGANTNO JE GLEDATI NJEGOVO OPHODJENJE PREMA PACIJENTIMA I KOLEGAMA ( PRETPOSTAVLJENIMA). SAMO AKO POTPUNO SHVATIS NJEGOVO PONASANJE I RAZMISLJANJE MOZES DA RAZUMES SVU NJEGOVU VELICINU. TO STO GA CINI JEDINSTVENIM.

 PA AKO DO SADA NIKADA NISTE GLEDALI SERIJU DOKTOR HAUS KRAJNJE VREME JE DA JE POGLEDATE I DA NAUCITE MNOGO TOGA ( NE SAMO O MEDICINI). OVA SERIJA JE PANDAN SIMPSONOVIMA JER HAUS DAJE RESENJA ZA MEDICINSKE SLUCAJEVE NA NACIN KOJI TO RADE SIMPSONOVI - DAKLE NESTO STO SE NIGDE NE KORISTI ( ILI RETKO) ,A TREBALO BI. TO JEST DAJE NAM DRUGI PRISTUP!

 

TRI PALME NA KALEMEGDANU ( USTVARI 6)

 TRI PALME NA OTOKU SRECE.... MIRIS MORA, PALMI ,  BONACA ILI LAGANI VETRIC  I ZNAMO DA SMO NA MEDITERANU. OD SADA KAKO SU NASTALE OVE KLIMATSKE PROMENE  I U SRED KONTINENTALNOG BEOGRADA OSETICMO MEDITERAN. DA LI JE TO DOBRO ILI NE VIDECEMO!

U Evropi baš i nije toliko lako naleteti na nekoga ko uopšte ne veruje u klimatske promene. Iako je poricanje klimatskih promena u punom zamahu u Americi - i to ne ponajmanje u Beloj kući - većina ljudi u našim krajevima uglavnom prihvata da se klimatske promene u nekoj meri događaju. Pa ipak doslo je vreme poricanja koje koriste cak i politicari. Iako je svetski samit o klimatskim promenama jos 2010 -te doneo konkretne nacine za ocuvanje prirode i klime nista nije sprovedeno u delo.
Tako da se umanjuje  značaj potrebe za brzom akcijom po pitanju klimatskih promena , šta  je  to nego  čisto poricanje, ali nisu ništa manje toksični za napore da se reše klimatski problemi. I ovi argumenti se sve brže javljaju u javnosti. Umesto da tvrde da se klimatske promene ne događaju, sada kažu da je prekasno da se bilo šta uradi, ili da je preteško ili da je previše kontroverzno ili da nije fer ili da je prebrzo.

„Nije besmisleno pokušavati izbegavati plastiku ili ograničiti potrošnju mesa, ali nikada nećemo sve ubediti u to, plus postoje socijalno-ekonomski razlozi zašto to nije moguće za sve. Čak i da jeste, to bi bilo poput pokušaja isušivanja okeana pipetom u poređenju sa sistemskim promenama u industrijama koje su najodgovornije za zagađenje. Sto kompanija je odgovorno za 71 odsto svih emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.

U izveštaju se ovo naziva „whataboutism” ili po srpski „a šta je sa neprijavljenim Kinezima”. Poljoprivredna industrija upire prst u automobilsku industriju i obrnuto. Političari ističu da je globalna proizvodnja ugljen-dioksida u njihovoj zemlji mala, pa se time pravdaju što ništa ne preduzimaju.

Prvo, svaka zemlja mogla bi da iznese verziju ovog argumenta, a ako to svi rade, nema nade da se ograniče klimatske promene. Drugo, emisije po glavi stanovnika u zapadnom svetu su relativno visoke - na primer stanovnik Velike Britanije emituje oko pet puta više od Indijca. Treće, tehnološki i ekonomski napredne nacije su sposobnije za akciju od mnogih drugih nacija, a za to imaju i dodatnu istorijsku odgovornost kao zemlje koja su u prošlosti mnogo zagađivale.

Priča da se nečega odričemo ako smanjimo emisiju ugljen-dioksida je bušna. „Ima mnogo prednosti koje ćemo osetiti u svakodnevnom životu, od smanjenja zagađenja, aktivnijih putovanja, manjih troškova za goriva i slično”, kaže Lemb.

Vazduhoplovna industrija je posebno dobra u manipulisanju ovim argumentom, toliko dobra u stvari da smo mogli da čujemo i da su „električni avioni na pomolu“.

Nisu. Ili će možda biti, za nekoliko decenija, ali istraživanje IPCC-a je pokazalo da moramo da prepolovimo emisiju u narednih deset godina. „Morate da pokažete da će ove tehnologije biti dostupne u nekom smislenom roku“, kaže Lemb, a trenutno su avioni koji ne zagađuju kao grožđe na vrbi.

Ciljevi nikako nisu isto što i politika. Gledajući globalno, veoma nam loše ide to sa ciljevima. Nedavno je objavljeno da smo kao čovečanstvo izbegli da ispunimo bukvalno sve ciljeve postavljene 2010. na konferneciji u Aičiju sa ciljem zaštite divljih životinja i ekosistema.

Ovo se zove grinvošing (greenwashing) i predstavlja suštinu strategije kojom se industrija fosilnih goriva bori protiv regulative, kako navodi izveštaj. Nije uopšte sigurno da su nam za sada potrebna fosilna goriva da bismo u budućnosti prešli na upotrebu obnovljivih izvora. „Možemo da preskočimo pravo na obnovljive izvore“, kaže mi Kuk.

A ni nemamo vremena za nežno skidanje sa fosilnih goriva: imamo samo deset godina.

Ili drugim rečima, treba nam šargarepa, a ne štapi. Stvari poput finansiranja brze železnice umesto aviona, a ne nameti za one koji često lete.

Ali restriktivne mere su već normalan i prihvaćen deo života. Na primer, sigurnosni pojasevi su restriktivna mera koja se primenjuje po zakonu radi bezbednosti vozača i njihovih putnika, a automobilska industrija je bila snažno protiv njih kada su uvedeni. Takođe, mogu se (i treba ih) koristiti zajedno sa podsticajima, to nije i/ili priča.

Ovo su opravdane brige ako se iznesu iskreno. Ali, kako kaže Kuk, često je ovo „skretanje pažnje, gde se napada u osnovi nepostojeća verziju klimatske politike“, koja je inače često postavljena baš tako da uzme u obzir društvenu pravdu kako se baš ne bi događalo da najugroženiji budu i najviše pogođeni.

U svakom slučaju, ne morate povećavati porez na najsiromašnije u društvu da biste ublažili klimatske promene. Smanjivanje troškova voznih karata je dobar primer. A nameti na često letenje pogađaju najbogatije ljude u društvu, koji po definiciji mogu da priušte.Najugroženiji članovi društva takođe najviše trpe zbog sagorevanja fosilnih goriva tj. zbog njegovog uticaja na zdravlje - rafinerije su uglavnom tamo gde živi sirotinja - i tako zapravo najviše mogu dobiti od zelene politike.

Nažalost, ovaj argument iskorištava patnju ljudi da bi zaštitio interese proizvođača fosilnih goriva. Da nam je zaista stalo do muke ovih ljudi, tehnologija za proizvodnju obnovljive energije ne bi podlezala patentima. A fosilna goriva već nanose drastičnu štetu životima na globalnom jugu.

Više znamo o uticajima i budućim rizicima od klimatskih promena nego o tome kako cigarete škode ljudskom zdravlju, ali ipak primenjujemo politiku ograničavanja pušenja. Ne treba nam potpuna sigurnost u ishodima da bismo se opredelili za klimatsku politiku i ne zahtevamo je ni u jednom drugom polju velikih vladinih odluka, na primer, ulasku u rat ili izlasku iz Evropske unije. Preduzimanje odlučne akcije po pitanju klimatskih promenama prouzrokovaće mnogo manje patnje od bilo kog od ovih primera.

Priznajem, ovo je baš koska. Do sada nismo uspeli da promenimo način života dovoljno da sprečimo klimatsku katastrofu. Ali nalaženje puta kroz ove izazove nije tako nemoguće kako se čini. Jedan od načina da se suprotstavi ovom argumentu, kaže Lemb, jeste da se pogledaju istorijske analogije, pokreti za građanska prava, na primeKlimatske promene nisu binarna stvar, pa da ili imamo klimatske promene ili ne. „Već smo se pomirili s određenim promenema u klimi“, kaže Kuk, „ali nije zakucano koliko će tačno biti loše“. Takođe, možete se reći da postoji moralni problem s ovakvim stavom. Mi u Evropi ili Severnoj Americi nismo prvi ili najteže pogođeni klimatskim promenama, a odustati od borbe znači odustati od svih ljudi koji, eto, slučajno ne žive baš tu gde mi živimo.r, koji su uspešno „promenili mišljenje i promenili politike u prošlosti“.

 

Prema novom izveštaju, više od milijardu ljudi koji žive u 31 zemlji širom sveta je u riziku za masovno raseljavanje do 2050. godine pod pretnjom ekoloških šokova, sukoba i građanskih nemira pogoršanih klimatskom krizom.

Institut za ekonomiju i mir, koji takođe objavljuje globalne indekse mira i terorizma, rekao je da će nesposobnost nošenja sa klimatskim katastrofama takođe dovesti do pogoršanja nesigurnosti hrane, povećane konkurencije oko resursa i priliva izbeglica u otpornijim zemljama.

„Tokom sledećih 30 godina nemogućnost pristupa hrani i vodi samo će se povećavati bez hitne globalne saradnje“, rekao je Stiv Kilelea, osnivač i izvršni predsednik IEP-a. „U odsustvu akcije, građanski nemiri, neredi i sukobi će se najverovatnije povećati.“

Bliski Istok, Južna Azija, Podsaharska i Severna Afrika suočavaju se sa najgorim ekološkim pretnjama na globalnom nivou, navodi se u izveštaju. Devetnaest zemalja kojima preti neka od najgorih ekoloških kriza, uključujući Avganistan, Siriju i Pakistan, takođe su neke od najmanje mirnih zemalja na svetu, navodi se u izveštaju.

U Pakistanu, Etiopiji i Iranu, koji navodno imaju najveći broj ugroženih ljudi, „čak i male ekološke pretnje i prirodne katastrofe“ mogu dovesti do masovnog raseljavanja.

Evropa i Severna Amerika suočiće se sa prilivom izbeglica, kaže se u izveštaju - ova dva kontinenta suočavaju se sa manje rizika povezanih sa klimatskom krizom i u boljoj su situaciji da upravljaju onima koje se pojave.

Do 2050. godine oko 3,5 milijardi ljudi širom sveta moglo bi se suočiti sa nesigurnošću ishrane - što je skoro 50 odsto više od današnje stope nesigurnosti ishrane , navodi se u izveštaju. Broj ljudi koji se suočavaju s manjkom pijaće vode verovatno će porasti sa 2,6 milijardi danas na 5,4 milijarde 2040. godine, a s obzirom na to da se većina slučajeva nasilja vezanog za vodu dogodila u Jemenu i Iraku, u izveštaju se navodi da postoji veza između ekstremnog manjka pijaće vode, otpornosti i miroljubivost.

Samo 16 zemalja - uključujući Švedsku, Irsku i Island - trenutno se ne suočava sa ekološkim pretnjama, navodi se u izveštaju. Koristeći podatke UN-a i drugih međunarodnih tela, izveštaj je ocenio sposobnost 157 zemalja da izdrže osam ekoloških šokova, kao što su porast temperature, rast stanovništva i nesigurnost hrane.

Ovo nije prva studija koja ukazuje na vezu između klimatskih promena, političkih nemira, siromaštva i migracija. Američko Ministarstvo odbrane je nazvalo klimatske promene "množiteljem pretnji” jer uvećavaju konflikte i nestabilnost, a istraživači na Stenford univerzitetu su ustanovili da je jaz između bogatih i siromašnih zemalja 25 procenata veći nego što bi bio bez klimatske krize. Kako će klimatske promene stvoriti 1,5 milijardi migranata - i niko ne zna gde će oni završiti; po međunarodnom pravu, nijedna zemlja ne mora da prihvati klimatske izbeglice. 

NJISU SE PALME NA OTOKU SRECE, NJISU SE PALME U BEOGRADU .....LEPO! ALI MENI MNOGO SMETA  OVA KLIMATSKA ZAVRZLAMA. NE MOGU DA SE NAVIKNEM NI NA ONO MENJANJE LETNJEG U ZIMSKO I OBRNUTO VREME. TAJ SAT MI SMETA. STA ONDA RECI ZA SVE OSTALO.  TORNADO U KIKINDI, NEVIDJENE POPLAVE, PREKO 30 STEPENI NA KRAJU SEPTEMBRA I TAKO SVASTA NESTO. SKORO PA U DUKSU MOZEMO ICI CELE GODINE. HM, MOZDA JE TO DOBRO?