PORODICNI RUCAK

 PORODICNI RUCAK BI TREBAO DA POSTOJI IAKO SU SVI ZBOG OBAVEZA ONEMOGUCENI U TOME. PORODICNI RUCAK PODRAZUMEVA DA JE CELA PORODICA NA OKUPU I DA SEM UZIVANJA U OBROKU MOZE SVAKO DA PODELI SVOJU SRECU ILI TUGU. NARAVNO KAKO SE SVE PROMENILO I OVA TRADICIJA NESTAJE TAKO DA ME JE STRAH KAKO DA NAJAVIM SLEDECE PORODICNO OKUPLJANJE ( A NIKO NIJE UMRO ILI SE RODIO STO JE SVAKAKO BOLJA VARIJANTA). MEDJUTIM, NE ODUSTAJEM. PA SRECNO  MI BILO!

Veoma mučan i neprijatan događaj za sve članove porodice pri kojem je karakteristična neprijatna tišina. Članovi se ne usuđuju da progovore jer znaju da to vodi početku nove svađe koja je najopasnija upravo za stolom jer su svima pri ruci noževi i viljuške.
Svi se trude da što pre pojedu hranu tako da mogu da se udalje od stola.
Ipak, pored svih mera predostrožnosti, svađa se započne na najneočekivaniji način:Dete: Lepo je, ali bi bilo bolje da ima malo više soli.Majka: A jel' nije dovoljno dobro za tebe, a? Znaš li ti koliko sreće imaš da jedeš ovu hranu? Znaš li koliko je onih što nemaju ništa? Nije slano! Pa neću ni da kuvam više, snađite se sami!Dete: (ne brani se jer zna da će samo napaviti još veću glupost, zato ćuti par sekundi i onda najponiznijim glasom pita) Da li ipak možete da mi dodate samo malo soli?Otac: Da ti dodamo?! Ja tebi da dodam?! Pa koji si ti parazit, sve čekaš da ti se servira. Sve bi ti da ti dođe na tacni! Ljubinka, ti si kriva za ovo, ti si ga razmazila. Naučiću ja tebe pameti, ima kaiš da radi! Ali ovo nije sve, a nije ni najgore. Zamislite okupljanje kao moje. Cetvoro dece pa njihovi partneri i njihova deca ( za sada jedno unuce). Svi razliciti po mnogo cemu. Pocev od toga sto je izbor hrane potpuno 'nemoguca misija" jer niko ne jede istu hranu - znaci svi jedu razlicito do toga koja su interesovanja i stavovi o svetu oko nas. Srecom, prosli smo period kad ces vise da imas svoju pordicu, jer je to na okupljanjima bio LAJF MOTIV ili najvaznija stvar. Evo sad su dvoje starije dece sa svojim novim porodicama, ostala deca imaju ozbiljne veze. Cime ih sada smarati? Kad ce deca - unucici. Za sada samo jedno, a mi hocemo jos naravno. Konverzacija na porodicnom rucku mora da bude lagana,a opet se nekako pretvori u pravi rat. Nikad necu shvatiti direktnu povezanost varenja i govorenja istine. Ali ima nesto u tome. Sve ono sto inace ne bi izgovorio na porodicnom rucku jednostavno izadje iz tebe!

Postoji bezbroj razloga i izgovora koje često pronalazimo da izbegnemo porodični ručak. Nekada je to namerno, nekad zaista ne možemo da stignemo. Živi se previše brzo, pa nekad ne stignemo ni da se zaustavimo i setimo se šta je ono što je istinski važno. Hajde da pronađemo jedan razlog da porodični ručak postane tradicija!Prvi razlog zajedničkog ručka i razlog zašto ih ne bi trebalo izbegavati jesu zdravi obroci. Na trpezi se uvek nađe nešto sveže, kuvano, puno povrća i zdravih namirnica. Uvek je bolja opcija ručati kod kuće, nego negde u pekari.Pipremanje ručka u kom učestvuje čitava porodica garantuje sjajnu zabavu. Organizujte se tako da svako radi ponešto, neko secka povrće, neko drugi sprema roštilj, neko kolač. Važno je samo da svi zajedno učestvujete i zabavljate se! Neka kuvanje postane jedna od vaših omiljenih zajedničkih aktivnosti!

U svoj brzini savremenog načina života ponekad zaboravimo na sitnice koje najviše znače.

Odložite telefone, okupite se za stolom i uživajte u omiljenoj hrani. Osetite čar zajedničkih obroka, zajedničkog vremena koje bi uvek trebalo ceniti.

Tada imate priliku da razgovarate sa svojom porodicom, šalite se i smejete, rešavate neke probleme, pravite zajedničke planove. To vreme treba da bude samo vaše i da svi zajedno uživate u njemu!Cak i kada tokom nedelje ne uspete da se organizujete i ručate ili večerate svi zajedno, vi i vaši ukućani se potrudite da to uradite bar nedeljom . Ako tokom nedelje imate previše posla, obaveza oko fakulteta ili škole, nedeljom, barem na par sati, sve možete staviti na pauzu i uživati u zajedničkom vremenu!bog brzog tempa života i previše obaveza, savremenim porodicama nije lako da okupe sve članove u isto vreme za trpezom. Nastojte da u danima kada su deca na raspustu zajedno uživate u porodičnim ručkovima. Na taj način mališani će da usvoje zdrave navike u ishrani koje će ih spasiti od gojaznosti, sve prisutnije među decom. Istraživanja su pokazala da osobe koje se uglavnom hrane kod kuće, izbegavaju brzu hranu i peciva, imaju znatno manje šansi da postanu gojazne. Dovoljan je podatak da obrok u restoranu u proseku sadrži 60 odsto više kalorija od onog spremljenog kod kuće.

U studiji gde su učestvovala deca stara od 9 do 14 godina ustanovljeno je da ona koja ručaju kod kuće sa roditeljima, manje jedu prženu, nezdravu hranu i piju sokove. Njihova ishrana je bazirana na povrću i ključnim hranljivim materijama, kalcijumu, gvožđu i vlaknima. Uz to piju više vode, a manje soka.

Obedovanje sa porodicom odlična je prilika i da se deca upoznaju sa svim namirnicama i ishranu obogate novim ukusima. Osim toga, česti porodični ručkovi, dokazali su naučnici, imaju moć da smanje rizik od depresije i poremaćaja u ishrani. Mogu čak i da odbrane od poroka. Naime, naučnici su ustanovili da deca koja najmanje pet puta nedeljno ručaju sa roditeljima, kasnije znatno ređe odlučuju da puše, konzumiraju alkohol i drogu. Kod tinejdžera koji manje od tri puta nedeljno ručaju sa porodicom, čak tri i po puta povećan je rizik od konzumiranja narkotika. Tri puta je veća verovatnoća da će probati marihuanu, dva i po puta da će propušiti, sklonii su i alkoholu.

I mlađi i stariji koji redovno obeduju sa porodicom imaju manje problema sa stresom, jer uz zalogaje dobijaju i podršku najbližih, dokazali su naučnici.

Ovo se odnosi na obicne porodicne nedeljne ruckove. Medjutim, ja imam tremu od ozbiljnog porodicnog rucka na kome moraju da budu svi prisutni. A to ce biti jako jako tesko. Sve uklopiti je skoro potpuno nemoguce. Ali ja ne odustajem. Nisam dzabe vodolija! Tako da eto imam skoro mesec dana da sve osmislim i realizujem.

RAZMISLITE DOBRO OTOME KOLIKO JE VAZAN PORODICNI RUCAK. PRETRPITE I 'SMOR' PITANJA, NADJITE VREME IAKO STE BAS  U FRCI JER NEKADA BAS TAJ PORODICNI OBROK MOZE DA RESI 'BRDO' PROBLEMA, POMOZITE DA SE ON OSTVARI NAJCESCE STO JE MOGUCE! I POZELITE MI SRECU SVAKAKO!

UVEK POSTOJI RESENJE

 JEDNOSTAVNO UVEK POSTOJI RESENJE! SAD STO GA MI NE VIDIMO ILI NECEMO DA GA VIDIMO TO JE DRUGA STVAR. SAD OPET JE BOLJE DA SAMI NALAZIMO RESENJA JER AKO NAM IH DRUGI NALAZE  MOZEMO PROCI VRLO LOSE. NAZALOST LJUDI BEZE OD RESAVANJA PROBLEMA I PRISTAJU NA GOTOVA RESENJA. OVE DVE PRICICE DELUJU DA NISU POVEZANE PA IPAK RAZMISLITE BOLJE  I VIDECETE O CEMU PRICAM.

Henrija Kisindžera su jednom pitali:

- Šta je to „šatl" diplomatija ?

Kisindžer je odgovorio:

- To je univerzalni jevrejski metod za rešavanje bilo kog problema! Objasniću na primeru.

Potrebno je udati ćerku Rokfelera za jednostavnog ruskog momka iz zabačenog sibirskog sela.

Kako? Vrlo jednostavno! Idem u sibirsko selo, tamo nađem jednostavnog ruskog momka i pitam ga:

- Da li želite da se oženite za američku Jevrejku?

On mi kaže:

- Zašto?! Pa mi imamo puno naših lepših devojaka! ..

A ja mu kažem:

- Da, ali ona je ćerka milijardera!

A on na to: Ooooo, pa to menja stvari! ..

Zatim odlazim u Švajcarsku, na sastanak odbora banke i pitam:

- Da li želite da imate sibirskog seljačkog predsednika banke?

- Fuj, - kažu mi u banci.

- Da, ali on je Rokfelerov zet

- Ooooo pa to menja stvar

Onda idem do Rokefelera i pitam:

- Da li želite da imate zeta ruskog seljaka?

On mi kaže: O čemu to pričate, svi u našoj porodici su finansijeri!

A ja mu kažem:

- Da, ali ovaj Rus je predsednik odbora Švajcarske banke!

Je li?

- Ooooo! To menja stvar! Suzi!

Dođi. Gospodin Kissindžer vam je našao verenika. On je predsednik Švajcarske banke!

Suzi: Fujjj... Svi ti finansijeri su šmokljavi, glupi, i dosadni.

A ja joj kažem: Da, ali on je krupna sibirska muškarčina.

Ona: Ooooo, pa to menja stvar...''

Bilo je to jednom kada je negde u neko selo došao neki stranac.

Znao je da tamo živi na hiljade majmuna. I tako je seljacima ponudio 10 dolara za svakog majmuna kojeg će za njega uhvatiti.

Seljaci su sa oduševljenjem prihvatili ponudu stranca i odmah krenuli u lov. Stranac je od njih otkupio sve – na stotine majmuna koje su ulovili.

Кad se broj majmuna malo smanjio seljaci su ih prestali loviti. Stranac je stoga podigao svoju ponudu i seljacima ponudio 20 dolara za svakog majmuna. Seljaci su bez oklevanja ponovno krenuli u lov.

Broj majmuna se još smanjio i ljudi su se ponovo vratili poljoprivredi. Stranac je zato ponudu povećao na 25 dolara, ali s vremenom je ostalo vrlo malo majmuna tako da je bilo gotovo nemoguće naći još kojeg.

Stranac je tada najavio novu ponudu. Za svakog majmuna seljacima je ponudio 50 dolara. U isto vreme on je morao zbog posla otputovati i za otkup majmuna ovlastio je svog pomoćnika.

Кako šefa nije bilo, seljacima je dao ponudu pomoćnik:

“Vidite sve ove majmune u kavezima koje je prikupio moj šef. Prodajem vam ih za 35 dolara a kada se šef vrati u selo, možete mu ih prodati po 50 dolara za svakog.”

Seljani su ozbiljno shvatili i počeli se organizovati. Prikupili su sve svoje uštede i otkupili sve majmune.

Nikad više nisu videli ni stranca ni njegovog pomoćnika, ostalo je samo selo puno majmuna.

Sada ćete možda bolje razumeti priče o deonicama, hipotekama i bankama kojih zadnjih godina ima sve više. Možda će vam biti lakše razumeti priče o uzrocima globalne finansijske krize, ali sam siguran da će vam biti jasno da je to priča o majmunima."

Ne znam ko je autor priče, ali znam ko su majmuni.  

I tako glava nam je prepuna informacija i izbora. Sta cemo uciniti samo od nas zavisi.

Pandemija koronavirusa obeležila je celu 2020. i promenila naše živote na milion načina, ali jedan, veoma bitan, često se previđa - praćenje svega što radimo postalo je intenzivnije i masovnije nego ikad pre.

Zatvaranje zbog kovida 19 nateralo je sve nas da na internetu provodimo mnogo više vremena - radilo se onlajn, sastančilo se i družilo preko video-poziva, neprestano su se pratile vesti s različitih aplikacija, striming-servisi doživeli su dodatni procvat... U digitalnoj eri, koja, nažalost, već godinama liči na svet iz knjige „1984” Džordža Orvela, nagla i prinudna selidba skoro cele planete na internet samo je omogućila da svi budemo još ranjiviji i da se prati baš sve što radimo.Tehnološki giganti iz Silicijumske doline već dugo zarađuju milione skupljajući i prodajući podatke o korisnicima i sve to su samo pojačali, ali su se u to sad uključile i mnoge države, pravdajući masovni nadzor borbom za zaštitu zdravlja građana.

- Tehnološki napredak poslednjih godina doveo je do toga da pandemija kovida 19 bude apsolutno novo iskustvo za moderno društvo. Ljudi u vreme španske groznice 1918. nisu imali priliku da razgovaraju i vide rođake izolovane u drugom delu zemlje, nisu mogli da rade od kuće, niti da prate koncerte svojih omiljenih muzičara sa kauča - pišu u radu „Pandemija kovida 19: Još jedan katalizator za državno praćenje ljudi” portugalski istraživači i sociolozi Antonija do Karmo Bariga, Ana Filipa Martins, Marija Žoao Simoes i Delsio Faustino Nunjes.

Oni navode da su mnoge vlade požurile da pokrenu elektronske sisteme nadzora bez razmatranja etičkih posledica ili debate unutar društva. Sve zavisi od zemlje do zemlje, neke vlade su agresivnije u tome od drugih, a neke koriste situaciju da uvedu nove tehnologije ili pojačaju praćenje političkih protivnika. Tehnologije koje države poseduju imaju neverovatan potencijal za praćenje pojedinaca i krše njihovu prijatnost. Važno je naglasiti da većina mera masovnog nadzora predstavlja pretnju po privatnosti i demokratiju, a sada se suočavamo s rizikom normalizacije praćenja. Osim toga, opasno je što je nadzor sve prisutniji zbog mera uvedenih kao odgovor na krizu - pišu istraživači.

Američki istraživači Natali Ram i Dejvid Grej u radu „Nadzor u vreme kovida 19” navode da je Kina uvela aplikaciju za pametni telefon koju su svi morali da instaliraju i onda su bili obeležavani crvenom, žutom ili zelenom u zavisnosti od toga da li predstavljaju „zdravstvenu opasnost”, pa im je bio ograničavan pristup tržnim centrima, metrou i drugim javnim mestima. Sličan sistem obaveštavanja ljudi o zaraženima uveden je i u Južnoj Koreji, ali i u Severnoj i Južnoj Dakoti.

- Američka vlada već prati gomile mobilnih telefona pravdajući to borbom protiv korone. Privatne firme brzo su se uključile. Gugl analizira lokacije korisnika za svaki okrug u SAD. Sa Kinom, Južnom Korejom, Singapurom, Izraelom i drugima, koje navode kao primer, mnogi traže sličan nivo praćenja i na evropskim i američkim tržištima - navode oni.

Britanski Gardijan nedavno je objavio tekst u kome tvrdi da se uvođenje nadzora karakteriše kao nužno zlo, ali da postoji opasnost da dođe do „normalizacije praćenja”. Međutim, mnogi eksperti upozoravaju da je ono već postalo sveprisutno.ko vam je potreban argument da živite u naučnofantastičnom svetu, samo pogledajte u svoj telefon. Ovaj slatki, tanki i neverovatno moćni alat postao je centralan u našim životima, toliko da i ne razmišljamo o tome. Deluje sasvim normalno da ga izvučete iz džepa, gde god da ste na planeti i da pričate sa nekim na ko zna kom delu planete. Ali svakog jutra kad uzmete telefon u ruke, pravite sporazum sa operaterima: „Hoću pozive, a zauzvrat kompanija uvek zna gde sam.” Ovo je veoma intiman vid nadzora. Telefon prati gde živite i gde radite. Prati gde provodite vikende i večeri. Prati koliko često idete u bar i da li vozite brzo. Prati i sa kim se srećete i pored koga spavate. Ovi akumulirani podaci mogu da bolje odslikaju vaš dan nego vi sami. Još 2012. naučnici su uspeli da ovakve podatke iskoriste i da s neverovatnom preciznošću pretpostave i šta ćete da uradite u naredna 24 sata - piše Brus Snajer, američki kriptograf, kompjuterski stručnjak i pisac u knjizi „Podaci i Golijat: Skrivena borba za prikupljanje podataka i kontrolu nad vašim svetom”.  

STA BI BIO ZAKLJUCAK? RESENJE UVEK MOZE DA SE NADJE. POZELJNO BI BILO DA  GA SAMI NADJEMO. AKO DOPUSTIMO DA VERUJEMO DRUGIMA ( NAROCITO POLITICARIMA IZA KOJIH SU OBAVEZNO KONTRAVERZNI BIZNISMENI) DOCI CEMO U SITUACIJU DA PRESIPAMO IZ SUPLJEG  U PRAZNO - TO JEST DA IZGUBIMO I ONO MALO STO IMAMO U MATERIJALNOM SMISLU. A AKO POMISLIMO NA NEMATERIJALNO ( NA NASU DUSU I PRAVA COVEKA) OVOLIKIM PRACENJEM  I UVIDOM STA RADIMO ZAISTA SU NAM TO I UZELI. PA SAD JEDINO OSTAJE PITANJE VREDI LI SE UOPSTE BORITI? MOJ ODGOVOR JE VREDI IAKO SVE IZGLEDA BESMISLENO I PRETESKO. VRATITE SE NA NASLOV

ZA SVE POSTOJI RESENJE!

ZENE

 HTELA SAM DA CEKAM 8.MART KOJI SU NAM NAMETNULI KAO NAS ZENSKI PRAZNIK. ALI NEKAKO OVIH DANA JE BIO I MOJ RODJENDAN I DAN ZALJUBLJENIH I UOPSTE MESEC JE MOJ MISTERIOZNIH VODOLIJA ,PA SAM RESILA DA SADA PONOVO OTVORIM TEMU ;DISKRIMINACIJA ZENA U SVIM SEGMENTIMA ZIVOTA, A NAROCITO NA POSLOVNOM PLANU. DOKLE VISE KARIJERA ILI DECA? PITAJU LI MUSKARCE IMAJU LI KOD KUCE DECU? DA DAME SE NE PITAJU ZA GODINE. MENE SU PITALI NESUDJENI POSLODAVCI- UVEK!

Republički zavod za statistiku je objavio da iako je u Srbiji 180.000 žena više nego muškaraca, one se teže zapošljavaju, lakše otpuštaju i imaju manju platu od muškaraca.

U Srbiji su žene brojnije i obrazovanije od muškaraca, prošle godine upisano je 33.000 više devojaka na fakultet, diplomiralo je skoro 8.000 više žena nego muškaraca, ali, radi 360.000 više muškaraca. I primaju 8,8 odsto veće plate. Da bi žena nadoknadila tu količinu novca morala bi da radi dodatnih 35 dana svake godine.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković navela da je ne iznenađuju podaci istraživanja jer se kao poverenica kroz praksu susreće sa žalbama žena koje se i najviše žale upravo zbog nemogućnosti zapošljavanja kao mlade žene jer je i dalje glavna pomisao poslodavca – ta žena će otići na porodiljsko odsustvo.

Objašnjava i da ženu koja traži posao, prelazi sa jednog posla na drugi, poslodavac ne može da pita da li je udata, da li ima i planira decu.

“To nije ni od kakvog značaja za obavljanje posla. Meni je besmisleno da mladu ženu od 25, 26 godina pitate da li planira porodicu i bebu. Mnogi poslodavci su naučili da ne smeju da postavljaju to pitanje”, ocenjuje Jankovićeva.

Objašnjava da su uz to, manjina u bolje plaćenim profesijama.

“Žene mnogo više rade u zanimanjima koja su manje plaćena – zdravstvo, socijalna zaštita. Videli smo koliko su te delatnosti bitne, i nadam se da će se ta zanimanja u budućnosti mnogo više ceniti. Nadam se da ćemo dobiti jedan balans jer nigde rodni disbalans nije dobar, ni u kom zanimanju”, ocenjuje poverenica.

Govoreći o zapošljavanju, navodi da imamo veliki rodni jaz naročito u kategoriji žena preko 55 godina gde, kako kaže, ima samo 40 procenata zaposlenih žena.

“Mnogo je teže naći posao već posle 45 godine, jer neki poslodavci vas doživljavaju kao starije radnike, a ne kao ljude koji su upravo u periodu života kad mogu da daju svoj maksimum zbog predrasuda da će biti manje efikasni, da nisu spremni da uče nove tehnologije, naročito je to izraženo kod žena”, ocenjuje Jankovićeva.

Ističe da je to predrasuda jer i žene i muškarci žele da uče.

Jos 1979-te godine potpisana je konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije zene:

Države članice ove konvencije, konstatujući da Povelјa Ujedinjenih nacija ponovo proglašava veru i osnovna prava čoveka, dostojanstvo i vrednost čovekove ličnosti i u ravnopravnost muškarca i žena, konstatujući da Opšta deklaracija o pravima čoveka potvrđuje načelo nedopustivosti diskriminacije i proglašava da su svi lјudi rođeni slobodni i jednaki u dostojanstvu i pravima, i da svakom pripadaju sva prava i slobode koje su tamo navedene, bez ikakvih razlika, uklјučujući i razliku u pogledu pola, konstatujući da države potpisnice Međunarodnog pakta o pravima čoveka imaju obavezu da obezbede ravnopravnost muškaraca i žena u pogledu svih ekonomskih, društvenih, kulturnih, građanskih i političkih prava, imajući u vidu međunarodne konvencije zaklјučene pod pokrovitelјstvom Ujedinjenih nacija i specijalizovanih agencija koje se odnose na ravnopravnost muškaraca i žena, imajući, takođe, u vidu rezolucije, deklaracije i preporuke koje su usvojile Ujedinjene nacije i specijalizovane agencije koje se odnose na ravnopravnost muškaraca i žena, zabrinute, međutim, zbog činjenice da i pored svih ovih instrumenata i dalјe postoji široka diskriminacija žena, podsećajući da se diskriminacijom žena krše načela ravnopravnosti i poštovanja lјudskog dostojanstva, da to predstavlјa prepreku ravnopravnom učešću žena u političkom, društvenom, ekonomskom i kulturnom životu njihovih zemalјa, sputava dalјi napredak društva i porodice i otežava potpun razvoj sposobnosti žena da učestvuju u službi svojih zemalјa i čovečanstva, zabrinute zbog činjenice da su, u uslovima siromaštva, ženama najmanje dostupni hrana, zdravstvena zaštita, obrazovanje, obuka i zapošlјavanje i zadovolјenje drugih potreba, uverene da će uspostavlјanje novog međunarodnog ekonomskog poretka, zasnovanog na ravnopravnosti i pravičnosti, znatno doprineti ostvarenju ravnopravnosti muškaraca i žena,aglašavajući da je likvidacija aparthejda, svih oblika rasizma, rasne diskriminacije, kolonijalizma, neokolonijalizma, agresije, strane okupacije, dominacije i mešanja u unutrašnje stvari drugih država od bitne važnosti za potpuno ostvarenje prava muškaraca i žena, potvrđujući da će jačanje međunarodnog mira i bezbednosti, popuštanje međunarodne zategnutosti, međusobna saradnja svih država, bez obzira na njihov društveni i ekonomski sistem, opšte i potpuno razoružanje, posebno nuklearno razoružanje pod strogom i efikasnom međunarodnom kontrolom, afirmacija principa pravičnosti, ravnopravnosti i uzajamne koristi u odnosima među zemlјama, ostvarenje prava naroda pod stranom i kolonijalnom dominacijom i stranom okupacijom na samoopredelјenje i nezavisnost, kao i poštovanje nacionalnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, doprineti društvenom napretku i razvoju, a time i ostvarenju potpune ravnopravnosti muškaraca i žena, uverene da potpun i svestran razvoj zemalјa, blagostanje sveta i stvar mira zahtevaju najveće učešće žena, ravnopravno s muškarcima, u svim sferama života, imajući u vidu veliki doprinos žena blagostanju porodice i razvoju društva, što do sada nije u potpunosti priznato, društveni značaj materinstva i ulogu oba roditelјa u porodici i podizanju dece, i svesne da uloga žene u rađanju ne treba da bude osnov za diskriminaciju, već da podizanje dece treba smatrati zajedničkom odgovornošću muškaraca i žena i društva u celini, svesne da je potrebno izmeniti tradicionalnu ulogu muškarca, kao i ulogu žene u društvu kako bi se ostvarila potpuna ravnopravnost muškaraca i žena, rešene da primene principe sadržane u Deklaraciji o eliminisanju diskriminacije žena, kao i da u tu svrhu usvoje mere potrebne za otklanjanje te diskriminacije.

 Usprkos tome što su obrazovane i što imaju znanja, kapacitet, potrebe i interese, žene ne učestvuju ravnopravno s muškarcima u kreiranju ekonomske i razvojne politike. Zbog svoje reproduktivne uloge one su češće od muškaraca diskriminisane na tržištu rada i na radnom mestu.  Zene i devojčice  su češće od muškaraca i dečaka „pogođene raznim oblicima rodno zasnovanog nasilja“.  Zbog tih pojava celo društvo trpi i da rastu nezaposlenost, siromaštvo i nasilje, kao i da se smanjuje ogućnost za brži ekonomski razvoj.

 Najveći jaz između muškaraca i žena je u domenu rada i novca.Naravno na drugom mestu ( mozda ipak su oba na prvom mestu) je svakako nasilje prema zenama i devojcicama.

Realno ova je tema veoma kompleksna. Licna iskustva mnogih zena dokazuju tvrdnju da diskriminacija nikad nije prestala, a verovatno ni nece prestati. Moja baba je imala pricicu prigodnu za ovu temu kao sto je imala za sve teme koje su vezane za zivot zene. Poruka te pricice je otprilike: Kad si devojcica - cuti sta ti znas, kad se udas muz ti stalno govori - cuti sta ti znas i sef na poslu govori ti svojim ponasanjem to isto ( samo na malo "finiji" nacin ili u vidu mobinga), kad ostaris svi ti kazu - cuti baba sta ti znas!

MUSKARCI VLADAJU SVETOM, ALI ZENE IPAK VLADAJU MUSKARCIMA IAKO ONI TOGA NISU SVESNI. I MANITE SE PRICE O EVINOJ KRIVICI I ONJENOM POSTANKU OD ADAMOVOG REBRA. ZENA I MUSKARAC SU LJUDSKA BICA . SVAKO LJUDSKO BICE IMA SVOJE VRLINE I MANE. SVAKI COVEK IMA SVOJE LICNE KARAKTERISTIKE I LICNE VREDNOSTI BEZ OBZIRA KOG JE RODA.

PA MISLITE O TOME -VRLO JE VAZNO!

SVE STO MOZES DANAS

SVE STO MOZES DANAS NE OSTAVLJAJ ZA SUTRA SAVETOVALA ME JE MOJA BAKA. KAKVA SU TO DIVNA VREMENA BILA. TEKLA SU U  MIRU I SPOKOJU. I TACNO SI ZNAO STA JE NE VAZNO A STA VAZNO I STA JE ISTINITO ,A STA LAZNO. DANAS LJUDI SU PROMENILI PRIORITETE, SRLJAJU U UBRZANOM VREMENU U SVOJU SIGURNU PROPAST. Rec moram  je postala imperativ. Moram, ovo,moram ono dok izdrze srce i mozak, a onda se desi nesto sto vas "opameti" ,mada se to uvek kasno desi. Mora se poraditi na prioritetima jer vreme je vec dovoljno suludo, svet oko nas je u agoniji, pa ako mi sebi ne organizujemo zivot kako treba gotovi smo. Rec moram mora da se odnosi samo na one zaista bitne kategorije. Rec ziveti mora da se izjednaci sa recima treba da uradim to i to, a ne moram. Kada budemo stvari posmatrali na taj nacin, zivot ce nam postati mnogo lepsi i kvalitetniji.Gde god da budete tražili savete o postavljanju prioriteta, neminovno je da ćete naići na ime Stephen Covey (Stiven Kavi) i njegov model od 4 kvadranta za određivanje prioriteta. Postavljanje prioriteta treba da postane deo vas. Evo njegovog modela. 

Kvadrant I (hitno – važno): ovo su sve one stresne aktivnosti koje nam često i neplanirano iskaču, koje su hitne, ali su i važne za rešiti ODMAH. Poziv od šefa, plač deteta, odlazak kod doktora/u hitnu pomoć, rok za završavanje projekta, itd. Dakle, sve neke vatre koje što pre moramo gasiti. 

Kvadrant II (nije hitno – važno): ovde su sve one aktivnosti koje nam puno znače na duže staze, i čije rezultate često nećemo ni videti odmah. Rad na vezi sa partnerom, na promeni posla, na upisivanju na neki kurs, započinjanje dijete/treninga. Ovde su sve one aktivnosti koje su nam realno najbitnije u životu, a koje najčešće odlažemo. Ironija, zar  ne?

Kvadrant III (hitno – nije važno): u ovom kvadrantu su sve one aktivnosti koje predstavljaju neke distrakcije i prekide. To su one aktivnosti koje vam deluju hitno i neodložno, ali kad bolje razmislite shvatite da vam i nisu tako važne. Npr. neki prijatelj kog dugo niste videli vam se javi da je u gradu i vi odmah idete sa njim da se vidite, a posle shvatite da ste u stvari više želeli da radite nešto drugo. Ili kada vas u sred nekog važnog posla zove telefonom neko i priča pola sata. Čak i dete koje već 5. put hoće nešto novo da vam kaže, dok vi pričate telefonom. 

Kvadrant IV (nije hitno – nije važno): ovo su često aktivnosti na koje trošimo najviše vremena, a najmanje nam koriste. Stoti slatkiš koji pojedete u toku dana, još jedna serija koju gledate umesto da učite ili spremate kuću, “još samo jedna” provera maila ili Facebooka.

A onda realizacija korak po korak. Prvo na odvojenom papiru podelite ciljeve u 2 grupe po njihovoj hitnosti (hitno – nije hitno).Zatim ciljeve iz te dve grupe podelite po njihovoj važnosti (važno – nije važno).Dok je razdvajanje ciljeva po hitnosti lak posao, vrlo je moguće da naiđete na teškoće kada budete trebali da ih razdvojite po njihovoj važnosti. Ovde od pomoći može biti tzv. “srednji korak”. Svakom cilju dodelite kategorije A, B, C. Vrednost A dodelite cilju koji vam je najvažniji, B onima od srednje važnosti, a C ciljevima sa najmanjom važnošću. Pošto ste uspeli da razdvojite ekstreme, A i C ciljeve, možda će vam biti lakše i da B ciljeve sada ipak svrstate u jednu od tih kategorija. Ukoliko i dalje mislite da neki B cilj treba i dalje da ostane sa tom vrednošću, onda ga u tabeli stavite između dva odgovarajuća kvadranta.Prepišite ciljeve u tabelu.

A kada malo bolje razmislite, najviše vremena upravo i provodite na ta dva poslednja kvadranta. I tehnologija i životni zahtevi koji se stavljaju pred pojedinca su vremenom toliko napredovali da su nam samo još više otežali da se posvetimo tom kvadrantu. Prvo, prihvatite da se ne možete odupirati aktivnostima iz kvadranta I. Kada šef zove, vi morate ići na razgovor. Kada dete plače ili želi nešto da vam kaže, vi morate reagovati. Morate ga nahraniti, okupati. Ili na primer, ako se povredite ili krene da gori ručak. Te vatre se prosto moraju prve gas II. Kako starimo i dobijamo nove životne uloge, tek onda cela priča postaje još više komplikovana.

Šta onda možete menjati?

Pa, praktično sve iz kvadranta III i IV.

U redu je da kažete “ne” viđenju sa prijateljem, ako imate nešto važnije da radite.

Poimanje vremena je toliko relativno – čini nam se da neprijatne stvari traju čitavu večnost, a lepi i prijatni događaji kao da su proleteli dok pljesnieš dlanom o dlan. Obrni okreni, dan ima 24 sata. Šta ćemo tokom dana uspeti da uradimo zavisi od načina na koji poređamo prioritete i krenemo u realizaciju. U suprotnom, celog života ćemo pričati da ćemo uskoro početi da vežbamo i da ćemo jednog dana završiti onu hrpu predmeta koja nas čeka.

Dobro se cuvajte "kradljivaca vremena" bilo da su to ljudi iz vase okoline, bilo da su to vase omiljene igrice ili serije! 

I evo jos jednog nacina da sredite svoju listu prioriteta ako su vam oni kvadranti komplikovani.

Za pocetak napravite listu svojih životnih vrednosti koje ujedno predstavljaju i prioritete. Te liste su podložne promenema, tako da ono što su nam prioriteti sa 20 godina, ne moraju biti sa 30 ili 40. Koliko je ono što sada radite u skladu sa vašim vrednostima? Recimo ako je na vrhu liste zdravlje, da li se ponašate u skladu sa tim i vodite računa o svom zdravlju? Porodica? Koliko zaista kvalitetnog vremena provodimo sa svojim bližnjima? Ako postoje neki neskladi, vreme je da preispitamo prioritete ili da reorganizujemo svoje dnevne aktivnosti.Sledeća vežba koju ne bi trebalo preskočiti je vođenje dnevnika aktivnosi i može mnogo pomoći. Nismo uvek svesni koliko vremena trošimo na određene stvari. Ovde se većina ljudi iznenadi i otkrije neke iznenađujuće stavke. Ja sam se suočila sa činjenicom da aktivnog i produktivnog rada ima mnogo manje nego što sam mislila, a da na gledanje u sadržaje i društvene mreže preko telefona trošim mnogo više nego sam želela. Ta saznanja su me zamislila i bila dragoceno otkriće. Ovaj zadatak podrazumeva da bez ikakve težnje za promenom, svakoga dana od trenutka ustajanja do odlaska na spavanje upisujemo svaku svoju aktivnost i tačnu satnicu koliko je vremena proslo. Najbolje je pisati bukvalno sve. Poželjno je voditi dnevnik mesec dana kako bismo uočili svoje šablone i što je najbitnije osvestili svoje vreme. Kada postanemo potpuno svesni vremena, tek onda možemo i da ga drugačije organizujemo i postignemo sve što želimo.Tek kada smo jasno sagledali svoje vrednosti i prioritete i osvestili svoje ponašanje i svoje vreme, možemo i da napravimo to do listu za svaki dan, nedelju, postavimo mesečne i godišnje ciljeve. Kako ta lista može biti podugačka, nekada zaista nije moguće sve postići..

Tada je važno da se preispitamo i postavimo prioritete. Šta je zaista bitno i hitno (pa to rešavamo odmah), šta je bitno, ali ne mnogo hitno (pa možemo malo odložiti), šta je hitno ali ne i bitno (to su obično molbe drugih da nešto uradimo ili obaveze koje sebi namećemo kako bismo izbegli neku važnu ali neprijatnu aktivnost), i šta nije ni bitno ni hitno (odmah precrtati).

Usvajanje interpersonalnih veština kao što je asertivnost je korisno, naročito kod poslova koji nisu bitni. Na ispunjavanje molbi drugih ljudi nekada trošimo mnogo vremena, iscrpljujemo se i zaričemo da nećemo nikada više, a onda kada nas neko nešto zamoli sve krene iznova i jednostavno ne znamo da izgovorimo ne. To je neasertivnost i ona podrazumeva nedovoljno zauzimanje za sebe. Mnogo stvari nas može sprečavati da budemo asertivni ali najčešće je to strah od odbacivanja, stid da nekoga odbijemo, ili osećaj krivice koji je vezan za ideju da nečinjenjem možemo da naudimo drugom.

 

Svi ovi ciljevi i liste nikako ne treba da znače da ne treba da budemo spontani, igramo se i zabavljamo. Kao što je deci vreme za igru jednostavno neophodno, tako i odrasli treba da imaju vreme za uživanje, dokolicu i aktivnosti koje im prijaju. Zato nemojte biti previše strogi prema sebi i dozvolite da se opustite, uživate i ne zapostavljate stvari koje vam “pune baterije”. Iako mnogi zaborave da stave na listu, krajnji cilj svega jeste da budemo srećni i zadovoljni i ako to postignemo, sve ostalo će biti lakše.

OVAJ SAM TEKST TREBALA DA PISEM U MESECU JANUARU KADA SU VLADALI 'JARCEVI' I OVAJ TEKST JE NAJVISE POSVECEN JEDNOM 'JARCU'. I SAMI ZNATE DA JE OVAJ HOROSKOPSKI ZNAK OPTERECEN REDOM I DISCIPLINOM I DA PLANIRAJU SVE DO NAJMANJE SITNICE.  HRPE CEDULJICA  I PODSETNIKA SU  UVEK OKO NJIH.  MOZDA VAM TO ZAISTA IZGLEDA BEZVEZE I KAO NEKO DODATNO OPTERECENJE ALI VERUJTE MI ORGANIZOVANJE VREMENA I POSTAVLJANJE PRIORITETA OLAKSACE VAM ZIVOT MNOGO!

QANON PLUS SAMAN JEDNAKO QANON SAMAN

 NEKAKO ZADNJIH MESECI  ILI VEC GODINA REALNO PRICA SE MNOGO O QANONU. ZNATE VEC DOSTA O TOME ZATO CEMO SADA POKUSATI DA SPOJIMO QANONA SA SAMANIZMOM. SAMO DA VAS PODSETIM  DA JE Q INACE DEO IQ (KOEFICIJENTA INTELIGENCIJE). I KAD SPOJITE IQ I QANON ( PRISTALICE  DONALDA TRAMPA) PA NA SVE TO SE UMESA SAMAN -SLIKA JE VRLO IMPRESIVNA.

 Pojam šamanizam se odnosi na verovanja da svetom vladaju nepoznate sile i duše umrlih , sa kojima može opštiti samo posebno obdareno lice, odnosno šaman, i na niz postupaka kojima leči bolesti, upućuje zajednicu na podnošenje žrtava i ispraća duše preminulih na drugi svet. Veruje se da se to postiže prelaskom preko ose sveta i stvaranjem posebnih odnosa sa duhovima, ili zadobijanjem kontrole nad istima. Šamanima su pripisivani sposobnost upravljanja vremenskim prilikama, gatanja, tumačenja snova, astralne projekcije, putovanja „višim“ i „nižim“ svetovima. Šamanističke tradicije postoje širom sveta još od praistorijskih vremena.Saman označava čovjeka, koji stoji u središtu vjerskog i kulturnog fenomena šamanizma. Sljedbenici šamanizma šamana smatraju vračom ili čudotvorcem koji ima mogućnost tijekom svojih putovanjima u stanju transa stupiti u kontakt sa "svijetom duhova". rema mišljenju mnogih šamanskih tradicija šaman može biti muškarac ili žena. Mogućnost postati šaman se temelji na sposobnosti, u snovima i vizijama spoznati poruke duhovnog svijeta. Budućeg šamana (najčešće kao dijete) nazivaju duhovi u snovima, vizijama ili u stanju trance i čak daju i naloge. Svaki šaman ima najmanje jednog "učitelja-duha". U obiteljima u kojima je predak bio šaman, mogućnost kontaktiranja svijeta duhova se nasljeđuje. Mladi šamani uče od fizičkih učitelja (starijih iskusnih šamana) ispravnu provedbu rituala i interpretacije poruka iz duhovnog svijeta. rema mišljenju mnogih šamanskih tradicija šaman može biti muškarac ili žena. Mogućnost postati šaman se temelji na sposobnosti, u snovima i vizijama spoznati poruke duhovnog svijeta. Budućeg šamana (najčešće kao dijete) nazivaju duhovi u snovima, vizijama ili u stanju trance i čak daju i naloge. Svaki šaman ima najmanje jednog "učitelja-duha". U obiteljima u kojima je predak bio šaman, mogućnost kontaktiranja svijeta duhova se nasljeđuje. Mladi šamani uče od fizičkih učitelja (starijih iskusnih šamana) ispravnu provedbu rituala i interpretacije poruka iz duhovnog svijeta. 

 Lice nedavnog upada demonstranata u američki Kongres bila je slika i neprilika izvesnog QAnon Šamana.

Svi smo videli tog tetoviranog i kostimiranog tipusa kako urla golih prsa, u krznu i sa vikinškim rogovima na glavi, patriotskim bojama na faci, te improvizovanim kopljem na američkoj zastavi.ris Dežulović je u pravu kad kritički upoređuje ovu kreaturu sa nekadašnjim pravim revolucionarima poput Ernesta Če Gevare.

Tim doktorom medicine i kvintesencijom kuloće u gerilskoj uniformi, sa tompusom i beretkom sa petokrakom, na najpoznatijoj mu fotografiji.

A isti takav beše i uživo, npr. na Brionima u društvu sa Titom, lep kao slika ili kao sišao sa postera po sobama nekadašnjih studenata.

Onih koji su stvarno sanjali pravedniji svet.ok je baš sve lažno u vezi sa pojavom, ponašanjem i verovanjima QAnon Šamana, kao što su fejk i njegovo krzno i plastični mu rogovi.

Ipak, lako je sprdati se sa ubogim Šamanom/Čenslijem, koji smrtno ozbiljno veruje u (tzv. QAnon) kabalističku zaveru dubokodržavnih pedofila što po podrumima picerija i Bele kuće siluju decu ili im piju krv da bi večno bili mladi.

Međutim, ništa tu nije smešno.

Osnova ove teorije zavere je duboko antisemitska (Kabala je škola mišljenja u judaizmu) i sa jasnim nacističkim korenima.

Jer, vodeća teorija zavere u nacističkoj Nemačkoj bila je baš ona o Jevrejima koji duboko vladaju državom, te potajno kradu, ubijaju i piju krv nemačkoj deci.da su i lik i zlodelo samozvanog QAnon Šamana krajnje ilustrativni za ceo globalni trampoidni pokret i njegovu zaverašku i rasističku (sup)kulturu.

Dakle, za jedan amalgam Nju Ejdža, ezoterije, zdrave ishrane, teorija zavere i – čistog nacizma.

I zato, slika jeste zgodna, ali evo tačno 1.389 reči koje nastoje da objasne ovaj društveni fenomen.

Krenimo od rogova.

Šlemovi sa rogovima popularno se vezuju za Vikinge – iako stvarni Vikinzi uopšte nisu imali ovakve nepraktične šapke.ronađeni su arheološki ostaci ukupno šest vikinških šlemova, od Jorkšira sve do Kijeva, i – nijedan nije imao rogove.

Ali, umesto da ovu popularnu zabludu pripišemo preterano bukvalnom shvatanju Hogara Strašnog, njena (pseudo)istorija je mnogo zlokobnija.

Ona vuče korene iz romantizma u 19. veku, a prvi put se pojavljuje u operama Riharda Vagnera (ciklus Prsten Nibelunga), gde su muški horovi nosili upravo rogate šlemove.

Vagner je bio i antisemita inspirisan tzv. arijevskom mitologijom, dok je on sam bio inspiracija i omiljeni kompozitor Adolfa Hitlera.

Rogovi, krzno i nordijski simboli zato i danas predstavljaju (post)modernu odeždu za savremene rasiste i neonaciste.

Ovo naizgled infantilno preoblačenje u (lažne) Vikinge nije modna stvar nekoliko kretena koji žele da privuku pažnju ili se rogato istaknu u masi crvenih kačketa.

U pitanju je uniforma za neonaciste koji prihvataju predhrišćanski (pošto je i Isus bio Jevrejin) neopaganizam (otuda i nadimak Šaman).

I koji nordijski folklor kvarno interpretiraju u priču o nadmoći bele i arijevske rase.

Što sa stvarnom istorijom Vikinga, inače upadljivo (multi)kulturnih naroda, nema nikakve veze.

Nemački romantičarski nacionalizam je u 19. veku izdašno prepravljao ili izmišljao istoriju na osnovu rasističkih teorija, srednjovekovnih epova, pa i bajki braće Grim, i stvorio mit o Vikinzima kao belim varvarima i etnički homogenim osvajačima.

Ovo je zauzvrat uticalo i na naciste, njihove simbole, obrede inicijacije, pa i na formiranje SS.

A nordijski simboli, rune i tome slično, i danas su znaci raspoznavanja za neonaciste širom sveta.

Zatim, taj Šaman ili Džejkob Čensli istovremeno je i narajcani – antivakcinaš.

I to još od pre nego što je to (nažalost) postalo kul.

On je od 2005. radio u američkoj vojsci kao činovnik u magacinu, ali je izbačen već 2007. pošto je odbio da se vakciniše protiv – antraksa.

Ali ni ovo ne treba da iznenađuje. Militantni antivakseri (i antimaskeri) tipično pripadaju ekstremnoj desnici na političkom spektru.

Međutim, Čensli jeste relativno neobičan zato što paralelno prihvata i niz njuejdžerskih, nadrilekarskih i šarlatanskih verovanja.

A ona se već karakteristično vezuju za levoliberalne hipike iz mitološkog San Franciska, a ne Valhale.

Na primer, on se na Fejsbuku predstavlja i kao Energetski iscelitelj i Saosećajni vidar koji provodi vreme u meditaciji i dubokom transu.

U jednom razgovoru, sebe je opisao kao „osobu sa brojnim paranormalnim i vanzemaljskim iskustvima“, koji „pobeđuje mračne demonske sile, održava svete ceremonije, čisti ekosisteme i oslobađa umove“.

Doktor Nestorović bio bi ponosan.

S tim u vezi, internete je posebno razonodila vest da je Šamanova majka zakukala pošto joj sin u zatvoru ne dobija – organsku hranu.

Dakle, uhapšeni desničar, konspirolog i rasista Čensli zahtevao je ljudsko mu pravo da u želudac trpa jedino klopu ili živež stvoren bez veštačkog đubriva.

U tom smislu, ovaj čova vaistinu ne deluje kao uobičajeni neonacista ili skinhed u cokulama.

Već pre kao hipik sa dredovima, iscelitelj kristalima, srebrnom vodom i šamanskim halucinogenima, a koji se hrani organski, ekološki, lokalno i bez glutena.

Ali, iznova samo na prvi pogled.

Zato što i ove lajfstajl i šatro zelene prakse imaju svoju mračniju istoriju, poput spomenutih pseudovikinških rogova.

Naime, vodeći ideolog nacističke doktrine krvi i tla bio je agronom, eugeničar i Hitlerov ministar poljoprivrede Rihard Dare.

Poput Musolinija, i on je insistirao da se hrana nipošto ne uvozi, već uzgaja lokalno i organski.

Zbog čega su, uostalom, nacisti i pokrenuli kampanju osvajanja Ukrajine kao žitnice Trećeg rajha.

Zatim, prvu organsku poljoprivredu (tada se nazivala biodinamičkom), 1924. pokreće austrijski antisemita, vatreni rasista i ezoteričar Rudolf Štajner.

Njegov najveći fan bio je Rudolf Hes, a prvi organski zasadi pojavljuju se baš u okolini zloglasnog nacističkog logora Dahau.

Najzad, tzv. ekofašizam je i savremena, neoromantičarska i tehnofobna politička ideologija koja insistira na mističnoj vezi između etnički čiste nacije/rase i zdravog života koji je u nekakvom skladu sa prirodom.

Ekofašisti su bili i teroristi poput Unabombera (Teda Kačinskog), ali i Brentona Taranta koji je 2019. ubio 51 osobu po džamijama u Krajstčerču na Novom Zelandu.

I sad, naravno da mnogi savremeni ekološki pokreti, zaštitari životinja, zagovornici organske ili lokalno uzgojene hrane i njima slični, nemaju nikakve veze sa otrovnim političkim ideologijama.

Međutim, mnogi i imaju.

Ljubav prema lokalnoj hrani, nacionalnoj kuhinji, kao i posebna državna briga za američkog, nemačkog ili pak srpskog seljaka, zaista mogu da budu divne stvari.

Ali, mogu da budu i šatro prihvatljivo lice zatucanog nacionalizma, izolacionizma, ako ne i samog ekofašizma.

Nacistički ideal bio je upravo nemački seljak koji živi i uzgaja hranu potpuno prirodno, lokalno i nacionalno, i koji ima da predstavlja samu osnovu nemačke ekonomije.

Zvuči romantično i seksi?

I nekako poznato, bar ako pročačkamo stranačke programe većine partija u Srbiji, koje bi takođe da oslanjaju nacionalnu privredu jedino o domaćinsku i lokalnu poljoprivredu?

Od lažnih teorija zavere o vaskolikoj (jevrejskoj) kabali zlostavljača dece, sve do lažne vikinške i arijevske istorije; od nadrilekarskog antivakcinašenja i energetskog isceljivanja, sve do lažno zdrave hrane i šatro zdravog života – taj QAnon Šaman jeste popkulturna ikona svega što je opasno i lažno u savremenom društvu.

Dok ispod te infantilne, ezoterične, nezaposlene i nejebičarske površine, progovara onaj mnogo zlokobniji i poznatiji – nacizam.

Istorijski, kulturno, vrednosno, psihološki i sociološki.

Ceo taj njuejdž misticizam, ezoterično šarlatanstvo, antisemitsko zaverašenje, pa čak i krv i tlo organske hrane, jesu blisko povezani sa najmračnijom ideologijom u ljudskoj istoriji.

Uostalom, i Rudolf Hes i Hajnrih Himler bili su opseduti astrologijom, Jozef Gebels Nostradamusom, a cela nacistička Nemačka se bila valjala u zaveraškom misticizmu i ezoteriji poput prasadi u svinjcu.

Pa i sam Adolf Hitler je voleo životinje i bio nepušač i vegetarijanac.

Agresivni etnonacionalizam ili čak nacizam u savremenom dobu postali su nekako – hipi.

Ili su to oduvek bili?

Nije to nikakva alternativna, već ona već viđena ekstremna desnica.

Od Levijatana koji štiti životinje kad ne progoni Rome, preko antivakcinaša koji Žive za Srbiju, sve do nekakvih Nju Ejdž Četnika koji organizovano deluju na internetu.

Kad ne prave mimove sa tzv. Pepe Žapcima, američki, evropski i srpski nacisti danas se hrane organski, prirodno i zdravo, furaju na velnes i zdrave stilove života, narajcano brinu i za životinje i za lokalnog seljaka, kao i za rasno i etnički čistu zemlju i vodu.

Poput najnovijih naci-šamana u američkom Kongresu, oni su duhovni i spiritualni, bave se jinom i jangom, pa i jogom u helankama umesto u martinkama, protive i glutenu i vakcinama, dok priželjkuju apokaliptičnu, nacionalnu i rasnu borbu između Nas i Njih.

A na nama je da to prepoznamo, razumemo, i da upozorimo.edan od vinovnika nereda na Kapitol Hilu, Džejkob Čensli, tvrdi da je organska hrana važna za njegova šamanistička verovanja

Anon Šaman odbijao je bilo koju hranu koja nije organska od kako su ga prebacili u zatvor u Vašingtonu. Zbog toga je izgubio 10 kilograma, pošto nije jeo više od nedelju dana, napisao je njegov advokat u dopisu sudu.

Džejkob Čensli (33), poznat i kao Džejk Andželi, kome će se suditi pred federalnim sudom po optužbama za njegovu ulogu u upadu u zgradu američkog Kapitola, tražio je od zatvorskih nadležnih da mu serviraju hranu koja se poklapa sa njegovom samoproglašenom šamanističkom verom - za koju tvrdi da mora biti isključivo organska.Ponizno zahtevam nekoliko konzerva organskog povrća - tunjevinu u konzervi (divlje ulovljenu) - ili organske supe u konzervi“, napisao je Čensli službenicima zatvora u pismu 27. januara. „Od ovakve ishrane sam odstupio svega nekoliko puta tokom poslednjih 8 godina, sa štetnim efektima po zdravlje”, nastavlja u pismu.

udija je pitao da li je to iskreno versko uverenje. Čenslijev advokat je rekao da jeste.

Čensli je jedan od najznačajnijih optuženih u vezi sa upad na Kapitol, zahvaljujući svojoj čuvenoj šubari s rogovima. Njegov pravni tim optužio je bivšeg predsednika Trampa za podsticanje gomile na juriš na zgradu i rekao da Čensli želi da svedoči protiv Trampa na njegovom suđenju o opozivu, koje treba da počne 9. februara.

Savezni tužioci su procenili da u Čenslijevom slučaju postoji rizik od bekstva i insistirali na tome da on predstavlja opasnost za javnost.

„On je odvojen od stvarnosti, dok njegovi postupci na Kapitolu pokazuju spremnost da se postupa po tim pogrešnim uverenjima“, napisali su tužioci u januarskom dopisu tražeći od sudije da mu odbije kauciju. „On predstavlja rizik za bekstvo zbog ove kombinacije.“

OVAJ TEKST JE NARAVNO POTPUNA KONTRADIKTORNOST MOM DOSADASNJEM PISANJU. ZNAM JA TO. KLELA SAM SE U QANON I TAKO TO. VERUJEM JA I U SAMANE STVARNO. A IQ HOMERA SIMPSONA JE DOKAZ DA SE MOZE BITI GENIJE I SA IQ 58 ( KO PRATI MOJE BLOGOVE ZNA O CEMU PRICAM). I TAKO VERUJEM JA U MNOGO TOGA. CAK I U OVOG MODERNOG CE GEVARU  JER GENIJE I LUDAK U ISTOJ SU RAVNI ,GRANICA JE SKORO NEVIDLJIVA, KAO IZMEDJU LAZI I STINE. TAKO DA OVAJ TEKST PROCITATE SIROKO OTVORENOG UMA KAKO JA UMEM DA POSAVETUJEM. JER AKO GLEDATE NA QANON SAMANA KAO NA 'OTKACENOG ' LIKA ILI SPRDNJU ONDA GRESITE. UVEK POKUSAJTE DA VIDITE SIRU SLIKU. I ZNAJTE SVE JE NA OVOM SVETU POVEZANO JEDNO S DRUGIM.

MOC RECI

 DA LI STE NEKADA RAZMISLJALI KOLIKU MOC IMAJU RECI? RECI KOJE MOGU I 'GVOZDENA VRATA" DA OTVORE. LEPE RECI, RUZNE RECI... ZNATE I SAMI DA POSTOJE TAKOZVANI SLATKORECIVI LJUDI KOJI SVOJIM RECIMA MOGU DA VAS UBEDE U STA GOD ZELE. ZNATE IDA POSTOJE LJUDI KOJI SU 'OSTRI' NA JEZIKU I MOGU VAS 'ISECI' ZA CAS. A POSTOJE KAO STO ISTO ZNATE I LJUDI KOJI SU BRZOPLETI PA SU ZBOG 'STO NA UM TO NA DRUM' U STANJU RECI MNOGO TOGA PRE NEGO STO UOPSTE RAZMISLE DA LI TO TREBAJU RECI.

Kakvi god su ljudi u pitanju, i kakve god su reci u pitanju moramo samo jednu stvar da shvatimo i prihvatimo ;REC KOJU IZGOVORIMO NE MOZEMO  NIKAKO VRATITI - IZBRISATI. Pa zatao moramo mnogo dobro da pazimo sta govorimo da ne bismo povredili ljude oko sebe.Bajka nazvana 1001 noc i li Arapske noci najbolje docarava moc reci.

U davnim vremenima je u Samarkandu živeo silni kralj Šahrijar koga prevari žena sa crnim robom. On ubi i nju i roba i zapovedi da mu svaku noć dovedu jednu ženu koju bi drugi dan sasekli po njegovoj zapovesti. Jedne noći dođe i red na prelepu i bistru Šeherzadu, kćer kraljevog vezira. A ta Šeherzada nije bila obična žena, nego je znala hiljadu i jednu prelepu priču, kojim je ubijala vreme kralju Šahrijaru. Prve noći pripovedala je kralju Bajku o trgovcu i duhu što je kralja vrlo zainteresovalo. Šeherzada koja je bila mudra te slatkorečiva, uvek bi priču prekidala pre kraja, kako bi bila sigurna da će je nastaviti sutradan i početi novu i tako bi svake noći dolazila kralju ispričati po jednu priču.

Šeherzada svoju priču počinje pričanjem o Sindbadu nosaču, mladom čoveku, koji je bio razočaran svojim životom. Jednom prilikom zapevao je pesmu o svojoj nesreći, te o tome kako ga je „zahvatila gorka i tamna sudba”, kako mu je život bedan i da to Bog vidi, ali ništa ne preduzima. Sindbad nosač upoznaje starijeg čoveka Sindbada moreplovca, koji priča priču o svojim putovanjima. Još kao mlad, živeo je lagodnim životom, ali kada mu je sve to dosadilo krenuo je na svoje  prvo putovanje. Nakon svake ispričane priče Sindbad moreplovac daje po sto zlatnika sindbadu nosaču i šalje ga kući uz napomenu da i sutra dođe da čuje još zanimljiviju priču, toliko zanimljiviju da će prethodnu priču i zaboraviti. Sedam priča Sidnbada moreplovca, sedam njegovih putovanja, imaju svoje sličnosti, ali je svaka na svoj način i drugačija.

Još nekoliko priča Šeherezada priča Šahrijahu, a sve su priče neverovatne i u njima je sve moguće: iz najveće sreće dospeti u bedu, ali i obrnuto – iz strašne pogibije uspeti se na vrhunac vlasti. Igrom slepog slučaja sve i svakad može da se preokrene. Nikad se ništa ne dovršava, odlaže se kao u nekoj beskrajnoj igri, odlaganje treba da zavara protivnika, a takva igra odlaganja postaje stvarnija i od stvarnosti.

Putem Hiljadu i jedne noći Šeherezada je odlagala svoju smrt, a kroz njenu priču saznaje se mnogo toga i o njoj: bila je to osećajna žena, znala je lepo da pripovedati, što ju je i ostavilo na životu, a nadasve, Šeherzada je bila mudra i lukava. Na kraju, car Šahrijah se divi Šeherzadi, učevnoj i rečitoj, te želi da je načini svojom ženom. Šahrijahov brat Šahzaman je za svoju suprugu uzeo Šeherezadinu sestru Dariazadu, a njihov otac postaje car.

Što se tiče cara Šahrijaha, on naredi da se dovedu bez odlaganja pisari najveštiji iz svih zemalja muslimanskih, te taj niz čudesa i iznenađenja zapišu u knjizi priča o "hiljadu i jednoj noći". 

Sokrat bi rekao “Govori, da mogu da te vidim”. Ljudi se često nemarno odnose prema rečima koje izgovaraju sebi ili drugima, kao da reči nisu toliko važne, da samo dela treba shvatiti ozbiljno. Međutim, i reči su dela. Način na koji govorimo, naravno, utiče na kvalitet našeg odnosa sa drugima, ali i sa samim sobom.ozitivne i lepe reči sa sobom nose veliku moć. Kada ih iskreno izgovarate, imate moć da menjate svoj i tuđ život, jer njima hranite sebe i druge, i motivišete svet oko sebe da bude bolji, baš kao što i reči koje potiču iz mržnje i prezira uništavaju sve pred sobom.

Ako reagujete a potom odgovarate na situaciju destruktivnim rečima, to može da ostavi dubok i uništavajući trag na duši vašeg sagovornika. Lako je izreći par psovki i uvreda i produžiti dalje, ali je teže ali bolje prvo udahnuti pa onda bistre glave reći ono što imate, i to biranim rečima.

I sami znate moć reči, jer se i vama mnogo puta desilo da vas lepa reč ohrabri, a ružna učini depresivnim, čak i kada sagovorniku to nije bila namera. Vi imate moć da birate svoje reči. Zato uvek imajte na umu da se one ne mogu povući i poništiti. Kada ih izgovorite, u etru su zauvek.

Uvek birajte one pozitivne, isceljujuće i inspirativne. Time menjate život svoje okoline, i stvarate pozitivnu energiju oko sebe.

Da li biste se družili sa osobom koja vam od ranog jutra svakog dana zvoca da imate podočnjake, da ste se ugojili, da vam je kosa katastrofa, i da nemate pojma o svom poslu? Zašto se onda vi sami ponašate tako prema sebi? Kada opisujete sebe, kao i druge, birajte samo pozitivne reči. Kada krenete da kritikujete sebe pogrdnim rečima, uvek se zapitajte da li biste tako nešto rekli roditeljima ili najboljem prijatelju. Ako je odgovor negativan, zašto biste onda to rekli sebi?

P rvih nekoliko godina života, dok smo učili prve reči, donekle smo shvatali njihovu važnost, ali vremenom taj značaj je bledeo. Uz svo bogatstvo reči koje nam nudi jedan književni jezik mi koristimo jedva nekoliko stotina njih kroz ceo naš život.

Potpuno zaboravljamo činjenicu da su reči veoma moćan način komunikacije i veoma uticajan na našu psihu. Psiholozi su svesni ove činjenice i znaju kako da najbolje upotrebe moć reči za rešavanje najtežih problema. Rečima možemo uticati na nečije raspoloženje, tako što ćemo ga popraviti ili pogoršati, možemo širiti razne ideje koje će imati značajan uticaj u svetu oko nas, ili stavljati reči na papir i stvarati neprocenjiva umetnička dela.

Ljudi su jedina živa stvorenja na planeti koja imaju tu moć da komuniciraju jedni sa drugima pomoću reči, pa ipak, tu moć slabo koristimo. Imamo snagu da kontrolišemo raspoloženje ljudi u našem okruženju, da ih činimo srećnim ili tužnim.

Uzmimo jedan primer: ako sretnemo rano ujutro neku osobu i kažemo joj da izgleda sjajno, ona će u to stvarno poverovati i ceo dan će se osećati neverovatno lepo i širiće taj osećaj na druge ljude. Sa druge strane reči imaju i negativan efekat, dokazano je da kada nekom poznaniku kada ga sretnemo kažemo da ima boju lica kao osobe koje boluju od neke neizlečive bolesti, ako poveruje u te reči, postoji velika mogućnost da za godinu dana oboli od nečeg sličnog.

One imaju uticaj na naš svakodnevni život, samo što mi na to ne obraćamo preteranu pažnju. Koliki uticaj one imaju videćete na primeru svakodnevnog vida komunikacije među ljudima - a to je ogovaranje.

Skoro svaki razgovor između dvoje i više ljudi svodi se na ogovaranje, to je postalo i jedini vid razgovora. A ono ima veliki uticaj na naše ponašanje. Ako odlučite da upišete neki kurs iz poslovnih veština i krenete na prvi čas puni entuzijazma i poleta, baš tada sretnete kolegu koji je pohađao isti taj kurs i on vam kaže kako je profesor loš i nestručan, vi sa tim ubeđenjem idete na predavanje i naravno ništa ne naučite samo zbog te jedne pretpostavke.

Da je neko upotrebio druge reči pre kurs efekat je mogao da bude mnogo povoljniji. Tako je u svakodnevnom životu, ako želimo da nekome učinimo nešto nažao mi njemu uputimo loše reči i on se uvredi, ali ono što smo postigli je to da nas neko zamrzi.

Kada roditelji sasvim nesvesno kažu deci koja su nemirna i koja stvaraju buku svirajući neke instrumente, da prestanu to da rade jer mnogo grozno zvuči , deca stvarno u to poveruju i tokom odrastanja stvaraju odbojnost prema bilo kakvoj vrsti muzike i nikada ne požele da sviraju na nekom muzičkom instrumentu, i to sve samo zato što roditelji nisu obratili pažnju na reči koje su im uputili.

Osoba koja ogovara nekoga širi emocionalni otrov među ljudima. Kada nas nervira neka osoba mi počnemo da širimo takozvane glasine o njoj među kolegama i poznancima, a oni ni ne pokušavaju da provere te informacije i tako se mit o nekom čoveku širi sa snažnim posledicama. Najgori su oni ljudi koji namerno šire takve emocionalne otrove, njih možemo porediti sa kompjuterskim hakerima koji namerno šire viruse da bi zarazili nečije kompjutere.

U privatnom kao i u poslovnom načinu ophođenja sa ljudima moramo obraćati pažnju na reči koje koristimo jer one imanju uticaj sa nepreglednim posledicama.

Dokaz o uticaju reči na organizam možemo pronaći u tome da kada neko priča o hrani mi osetimo glad i naš organizam počinje da luči sokove potrebne za varenje. Tako isto i stvaramo mišljenje o nekoj osobi na osnovu reči koje smo čuli.

Lepim rečima otvaramo mnoga vrata. Pri potpisivanju poslovnih ugovora iskusni menadžeri koriste moć reči kada na kraju sastanka ispričaju zanimljivu priču ili anegdotu svom klijentu, a za priče je zadužena desna strana našeg mozga koja ujedno i donosi odluke, tako pomažemo klijentu da se brže odluči da potpiše ugovor.

Pokušajte da reči koje svakodnevno čujete, onako „u prolazu“, ne shvatate suviše lično, jer će imati veoma negativan uticaj na vaš život.

Treba biti oprezan i sa lepim i sa ružnim rečima, nikada ne možemo biti potpuno sigurni da nam je neko iskreno uputio reči. Koristite priliku da svakodnevno popunjavate vaš rečnik novim rečima, čitajte, stalno zapisujte nove reči i posle potražite njihovo značenje.

Mi kao ljudi imamo neverovatan dar poznavanja i upotrebe reci koji ne koristimo na pravi način. Kada bismo shvatili tu moć mnogo ozbiljnije bi pristupali svakom razgovoru. Još jedna stvar je veoma bitna, a to je da na osnovu reći koje nam je uputila neka osoba ne smemo stvarati pretpostavke. One su najgora stvar koju možemo da stvorimo na osnovu reči.

Obično stvaramo pogrešne slike o ljudima , o firmama, o nekim događajima, a u nekim slučajevima i o sebi. Pojedini ljudi izgrade svoju ličnost na osnovu obrazaca ponašanja koje su im rekli drugi. To ima veoma loš uticaj na naš život. Morate graditi svoju ličnost na osnovu vaših osećanja i sistema vrednosti, a ne uzimati nešto što vam je neko drugi nametnuo, nikada ne možete znati da li je to iskreno rečeno ili ne.

Učite se na primerima koje nam daju deca, kada se žena sprema za izlazak i pita prijateljicu kako joj stoji haljina, ona će joj odgovoriti da joj lepo stoji bez obzira da li je to istina ili ne, samo da joj se ne bi zamerila, ali ako pitate neko dete ono će vam odgovoriti iskreno, to je zato što na dečje rasuđivanje nemaju uticaja drugi ljudi i ono samo govori ono što vidi i ne povodi se za drugim mišljenjem, dečji mozak je potpuno otvoren i ono u tom uzrastu bira samo prave reči koje će uputiti nekom.

Pokušajte u ophođenju sa drugima da ne šaljete otrovne strelice iako će to u početku biti veoma teško jer smo navikli da tako komuniciramo. Odredite jedan dan kada nećete nasesti na provokacije i nećete nikoga ogovarati. Ovo će pasti teško ženskom delu čitalaca a li ni muškarci nimalo ne zaostaju za ženama po tom pitanju.

Ceo jedan dan bez ogovaranja i bez pričanja o ljudima koji nisu u vašem prisustvu. Naterajte sebe da to uradite. Zvuči jednostavno, ali u praksi je jako teško to ostvariti, jer ćete stalno biti izloženi uticaju osoba koje će vam slati otrovne emocionalne strelice.

Na kraju, nemojte zaboraviti najbitniju stvar - reči morate kombinovati sa delima. 

ISKORISTITE MOC RECI NA NAJBOLJI MOGUCI NACIN. ISKORISTITE JE ZA DOBROBIT NE SAMO SVOJU VEC  IVASIH BLISKIH OSOBA. ISKORISTITE JE I ZA BOLJU KOMUNIKACIJU SA SVIM LJUDIMA KOJE POZNAJETE ILI SAMO SRECETE! ISKORISTITE JE I DA SEBI POKAZETE  IDOKAZETE KO STE I KAKVI STE. NE ZLOUPOTREBLJAVAJTE JE,ALI SE I CUVAJTE SLATKORECIVIH LJUDI.

RECI KOMBINOVANE SA DELIMA UCINICE VAS ZIVOT MNOGO SRECNIJIM I LEPSIM. SVAKI DAN RADITE NA RECIMA I NJIHOVOJ MOCI. CUVAJTE SVOJ JEZIK, ALI UPOZNAJTE I DRUGE JEZIKE DA NA VISE JEZIKA MOZETE UPOTREBLJAVATI POZITIVNE RECI I KORISTITI NJIHOVU MOC!

SAMOCA

 DA LI ZAISTA SAMOCA TREBA  I MOZE DA BUDE STVAR IZBORA? NESTO NISAM SIGURNA U VEZI SA TIM! SVE CESCE VIDJAM STATUSE NA DRUSTVENIM MREZAMA KOJI ME NAVODE DA MISLIM DA SU LJUDI IZABRALI SAMOCU! CUDNO SVAKAKO JER COVEK JE SOCIJALNO BICE ,ZIVI U COPORU ( IZVINJAVAM SE PO NOVOM JE U KRDU) I KAKO ONDA BIRA DA ZIVI SAM/ ILI STO JE JOS TEZE ZA ODGOVORITI- ZASTO ZELI DA ZIVI SAM?

Pored onih koji vole samoću, postoje i ljudi koji od nje imaju strah. Strah od samoće je sam po sebi neprijatan i najčešće osobu dovodi u situaciju da stalno traži društvo drugih ljudi i tako je ostavlja bez mogućnosti izbora, budući da stalna glad za drugima može isključiti odabir onih koji osobi zaista odgovaraju i dovesti je u društva koja joj uopšte i ne prijaju. Ono što se nalazi u korenu straha od samoće je to da mnogi samoću doživljavaju kao strašnu, sumornu i tešku. Medjutim, to uopšte ne mora biti i nije tako. Mnogi ljudi dosta vremena u toku svog dana provode sami jer to baš tako žele.To nikako ne znači da ljudi koji vreme provode sami su veoma usamljeni. Samoća ne mora imati apsolutno nikakve veze sa osećanjem usamljenosti jer usamljenost ljudi osećaju onda kada im nedostaje društvo njima bliskih osoba.

U samoći pojedinac ne mora imati  potrebu da je sa drugima i samoća je tada najčešće slobodan izbor. Vreme koje se na taj način provodi može biti veoma kvalitetno provedeno jer ono ostavlja prostor za bavljenje sobom i aktivnostima ukojima osoba uživa.Dok provode vreme sami, ljudi se najčešće bave svojim unutrašnjim svetom.Tada imaju vremena da na miru razmisle o svim prethodnim dešavanjima u toku dana i možda donesu neke važne odluke.

Sa druge strane, provodjenje vremena „sam sa sobom“ može biti i u funkciji odmaranja i opuštanja. Ima onih koji upravo vreme u samoći smatraju najboljim mogućim odmorom. Za njih samoća ne mora predstavljati bukvalno fizičko udaljavanje od drugih. Njima je neka vrsta psihološkog povlačenja od drugih dovoljna  jer baš tih par trenutaka kada se „isključe“, čak i u prisustvu drugih, je za njih značajno jer im pomaže da saberu misli ili mozda pronadju rešenje problema koji imaju.Vreme u samoći je vreme za sebe i pravo je i potreba svakog čoveka da ga ima. Ono može biti znak koliko pažnje osoba  posvećuje sebi i koliko joj  je bitno da oslušne svoje unutrašnje biće. U vremenu kada je vremena za sebe sve manje, ponekad je potrebno zastati i osamiti se na neko vreme jer  kroz to vreme osoba se  ponovo može povezati sa sobom i ponovo spoznati one iskonske potrebe svog unutrašnjeg bića.

To vreme najčešće ne mora biti dugo jer provoditi dane i sate u samoći, koliko god da ste možda introvertni, dugoročno nije dobro kako za fizičko, tako i za mentalno zdravlje.Govorim o pomoći, jer samoća je uvek bolna. Bilo da je uzrok, posledica, bilo da je stigla kao izbor ili nesmotrenost, uvek je bolna na kraju. Uvek se nerado govori o njoj, i uvek se zapetljamo u zavrzlamu - kako ne misliti o onome o čemu ne bi trebalo. Uvek se pati zbog nekoga ko to ne zavredjuje.Mozda se zbog udaraca zivota sve vise povlacimo u sebi, postajemo sebicni ne dajuci nikom vise da pristupi, da nas ne bi povredili. Onda jednog dana shvatimo da nemamo roditelja na kome se mozemo osloniti, nemamo bracnog partnera koji bi sa nama jednako delio lepote i nedace zivota, nemamo decu koja nas slusaju ili su oni vec dovoljno odraslipa su krenuli svojim putem i vise nismo broj 1 u njihivim zivotima.

Uopsteno gledajuci razlozi za samocu mogu biti razliciti:

- neslaganje s drustvom, porodicom
- nerazumevanje na poslu, skoli
- siroce pa nema nikog na svetu
- stav samo sam ja u pravu i niko drugi, a vi ostali nista neznate i sl.

Bez obzira koji je razlog samoce, ne ume svako da se s njom nosi. Neko se zatvori u svoje svetove, neko na razne nacina pokusava da je prevazidje - knjige, skola za ples, sport, muzika, slike, setnje prirodom, kucni ljubimci, itd. Sama po sebi samoca je jako teska. To najbolje znaju oni koji je prozivljavaju.

Posledice mogu biti vise ili manje ocite, i ponekad te zna odvesti krivim putem. Skolski primer bi mozda bio kad deca uskoli trude se, da ne bi bili sami vec prihvaceni u drustvu, i rade stvari da bi se dopali ostalima (pice, droga, kradje, seks itd). Iza toga se uvek krije potreba za paznjom, za ljubavlju, za prihvatanjem i sl. Mozda su najekstremniji primeri kada su ljudi silom prilika bili van civilizacije pa onda (gotovo) polude, ogrube, zaborave na ljudskost i toplinu itd.

U svojoj svakodnevici, u okolini u kojoj zivite sigurno poznajete ljude koji su usamljeni i nemaju nikog. Sigurno ste culi o nekim starim ljudima koji su ostali sami jer ih sin, ili cerka ne posecuju ili obrnuto - otac se posvadjao sa sinom jer sin nije uradio kako je otac zelio. Ovi usamljenici po nekad se skroz povuku iz sveta ziveci medju svoja cetiri zida. Ne prilaze nikom da se druze, niti pak im ljudi prilaze da se druze.

Ponekad cini mi se da je dovoljno imati dobre volje, malo ljubavi i odlucnost, da ucinimo prvi korak da bi takvim ljudima bar na tren promenili dosadnu sliku usamljenog zivota.

Vrlo cesto, samoca je kao tisina - glasnija od svakog zvuka.

Samoca je uvek licni izbor, ali se maskira izgovorima da se nema vremena, da nas ne vole, da nas ne razume niko, ali to je jedna samoobmana, jer niko ne moze biti usamljen, ako to sam ne odabere

Sećate se “Oficira i džentlmena”? Posle zajedno provedene noći, Ričard Gir se poverava Debri Vinger: “Kad mi je umrla majka, tad sam shvatio da je čovek sam na svetu.”

Samoća je, donekle, priodno stanje čovekovo. Ona je, naime, potreba da se bude sam sa sobom i ostane u kontaktu sa svojim bićem. Granica koju povlačimo je individualna. Nekome je potrebno da provodi više vremena u sopstvenom društvu, nekom manje. Problem nastaje kad se poremeti ravnoteža i kad ste joj izloženi više nego što možete da podnesete. Ljudi koji su sposobni da budu sami karakterišu se  kao jake ličnosti i oni su sposobni za komunikaciju i uspostavljanje odnosa sa drugim ljudima.

Osobe koje teško podnose čak i najmanji dodir samoće najčešće bivaju žrtve ovog problema. Bila sam često u prilici da čujem da ljudi nisu u stanju da budu sami u prostoriji, te da, stoga, uključuju televizor. U strahu od samoće, oni završavaju sami. Teško je definisati samoću. Uobičajeno je da se smatra da su same osobe koje nemaju ljubavnog ili bračnog partnera. Svi vi, koji ste izgubili roditelje, složićete se sa mnom da je preovlađujuće osećanje u tom trenutku da ste ostali sami. Protiv tog bola od gubitka može se boriti samo na jedan način: životom.

Što se tiče ovog blažeg oblika samoće, stvari stoje malo drugačije. Čarobnog štapića nema i mora se mnogo raditi na sebi. I mora se ići svojim putem. Nekome će, možda, odgovarati agencija za upoznavanje, a nekome Internet. Mnoštvo je sajtova koji nude priliku da nadjete sebi partnera. Poznajem osobe koje su sklopile brakove zahvaljujući četu. Jedan moj poznanik kaže da mu forumi pomažu u upoznavanju osoba suprotnog pola. I mogu vam reći da njegova priča ima smisla. Ali vam je ne mogu ispričati. I ako je već ta vrsta samoće, ipak ćete se složiti sa mnom, proizvod novog vremena, onda u tom novom vremenu potražimo i rešenje.

Čovek koji vam kaže da pati zbog ljubavi je, u neku ruku, srećan čovek. Ako on nema nikakve druge probleme, ovaj će lako rešiti. Iskustvo nas uči da patnja ima dublje korene, te je ljubavna patnja samo posledica. Situacija je tada znatno složenija i mora se uložiti veliki trud da se prevaziđu životne nedaće.

MOZDA SAM NASLA NEKE ODGOVORE NA OVU TESKU TEMU, A MOZDA SAM SAMO ZAGREBALA POVRSINU. SAMOCA JE VRLO KOMPLEKSNA TEMA I ZAISTA SE TREBA  TEMELJNO PREISPITATI I BITI SIGURAN U ODLUKU - ZIVETI SAM!