MASONSKE VIBRACIJE

 STA JOS MOZE DA SE KAZE O MASONIMA KOJI VISE NIKAKO NISU TAJNO DRUSTVO.TEORIJA ZAVERE MOZDA ALI IPAK SVE VISE SE  ZNA I PRICA O MASONERIJI.

Zidanje znači zidanje ili građenje. Masonstvo se bavi konstruiranjem elemenata u društvu namijenjenih kontroli. Masoni grade programe kontrole uma koji uključuju religiju, politiku, filozofiju i zabavu. Masonski program naziva se hram i mnogi hramovi udomljuju idole poput vjerskih vođa, učitelja, političara i zabavljača. Ovi hramovi su izgrađeni pomoću geometrijskih vibracija. Ovo je slično konceptu kimatike. Riječi i zvukovi stvaraju vibracije, a vibracije imaju matematička svojstva. Osoba koja slijedi masonski program upija te vibracije u svoje umove. Sljepoočnica se u anatomiji odnosi na strane temporalnog režnja. Kada osoba sanja ili koristi svoju maštu, misli se zgušnjavaju u vizuale u njihovim temporalnim režnjevima. Kada normalni ljudi komuniciraju, uče i upijaju informacije, malo je prirodne strukture koja bi začepila, blokirala ili dovela um u trans. Masonski hramovi izgrađeni su na prijevari. Slobodni zidari specijalizirani su za davanje strukturalnog integriteta svojim obmanama. Ako mogu osmisliti laž s matematičkom preciznošću onda tu laž smatraju istinom. Većina ljudi u društvu koji imaju utjecaj na visokim razinama u politici, medijima, obrazovanju, zabavi i religiji obučeni su u nekom obliku zidarstva ili rade sa slobodnim zidarima koji im pomažu u njihovim arhitektonski dizajniranim prijevarama.

Slobodno zidarstvo ima drevno podrijetlo i različiti oblici korišteni su u svim drevnim civilizacijama i carstvima. Modernizirano slobodno zidarstvo razvilo se iz različitih skupina uključujući Rimokatoličku crkvu, Malteški red, Vitezove templare, Kraljevske viteške redove i Cehove klesara. Razna tajna društva koriste ista znanja i tehnike kao i masonerija. Malteški red je masonska organizacija koja koristi Velikog majstora i stupnjeve inicijacija baš kao i masonerija. Suvereni malteški vojni red najstariji je viteški red na planetu koji potječe s otoka Malte i odobrio ga je rimski papa. Aleksandrijsku knjižnicu razvila je grčko-egipatska dinastija Ptolomeja i korištena je za prikupljanje i monopoliziranje cjelokupnog znanja i pisama u starom svijetu. Koristili su silu i novčane naknade kako bi prikupili svo pisano znanje, a zatim je Julije Cezar prebacio scenarije u Rim i na otok Maltu prije nego što je namjerno zapalio knjižnicu. Ovo je bila strateška zavjera koju su izvele imperijalne krvne loze kako bi prikriveno monopolizirale znanje. Tijekom križarskih ratova Vitezovi Templari otkrili su nešto od ovog preostalog masonskog znanja kroz Red Al-Hashashin koji se također naziva Asasini. Asasini su ovo znanje dobili iz Solomonovog hrama. Rim je zatvorio Vitezove templare kako bi pokušao zatvoriti njihove konkurente prije nego što postanu preveliki. Vitezovi templari kasnije su preformatirani u engleski Red podvezice i španjolski Red Montesa. Na kraju su stvorili priglupe civilne podjele kroz ono što je moderno masonerija.

Znanje masonerije je o prijevari i kontroli uma. Postoje razne masonske podjele i grupe i sve je to danas isprepleteno. Kabala je također oblik zidarstva i čarobnjaštva i također je općenito zaglupljena verzija u usporedbi s okultnim znanjem koje posjeduju kraljevske i plemićke obitelji. Veliki majstori imaju najviše znanja i daju učenja putem inicijacija ili stupnjeva. Za članove koji nisu sociopati inicijacije su uglavnom ceremonijalne, no oni koji dokažu svoj kriminal i psihopatiju sličnu inicijacijama u bandama dobivaju pravo znanje. Svrha slobodnog zidarstva je kontrola uma i prijevara. Slobodno zidarstvo škotskog obreda je glava svih slobodnih zidarskih redova koji ne uključuju organizacije masonskog tipa poput Malteškog reda, Reda Svetog groba, Reda podvezice ili Reda zlatnog runa.

MASONSKI PLAN
Zamislite...
Zamislite kako bi izgledao svet kada bi se model masonske
organizacije primenio na celu strukturu društva. Kako bi izgledao svet u
kojem bi cela populacija ljudskog roda bila inicirana i sledila principe
Slobodnog Zidarstva? Kako bi sve funkcionisalo, kakvi bi bili ljudi
pojedinačno, kakve bi bile zajednice, kakvo bi bilo celo društvo?
Ako bi smo uzeli u obzir sve principe masonske organizacije,
svo znanje, sve relacije, učesnike u organizaciji, sve procese i postupke
koji sadejstvuju u masoneriji, kakav bi svet to bio?
Zamislite... Masonsko bratstvo upravo ima taj plan. Ono smatra
da je univerzalno bratstvo i da bratski lanac treba da poveže ceo svet u
jednu Ujedinjenu celinu. Zamislite da svi pozitivni koncepti masonerije,
sa evoluiranim i primenjenim konceptima usaglašenim u društvu ljudi
daju globalno društvo koje nema ograničenja današnjeg doba.
Zamislite .... da svaki muškarac i svaka žena imaju mogućnost
da Uče, da saznaju o sebi i svetu, da se Razvijaju upravo u skladu sa
svojom Istinskom Prirodom, da se Usavršavaju jedino u onome za šta su
prirodno Obdareni i za šta imaju prirodne sposobnosti da Izvrše, ni
manje, ni više, da se uključe bez spoticanja u postojanu građevinu
civilizacije, kao savršeni kamen, da budu na svom savršenom mestu.
Zamislite... tu Utopiju!
Ono šta se protivi ovom Planu jesu sve one sile koje ograničavaju
ljudski um, svest, dušu, iz raznolikih stanja nesavršenosti i mana,
upravo onih koji čoveka (kao "Majstora Masona") ubijaju i zatrpavaju u
neznani grob, tame, materije, zatvorenosti.
Zamislite da uspe ovaj plan, da svako prihvati sebe i ono šta
jeste, da svako bude potpuno iskren (kao ljudski aspekt posvećenosti
Istini), da svako vredno radi (upravo ono šta je sposoban, naučen i191
voljan da radi), da svako duboko poštuje svakoga drugoga, ne želeći da
ikoga uskrati prava koja su njemu i njoj prirodno dati.
Zamislite... da ljudi prihvate da ovde i sada odbace sve te
okove, stege, laži, zlonamernost (i mnoštvo drugih mana koje su sami
sebi iskrivljeno civilizacijski nametnuli pogrešnim razumevanjem
ljudskosti)... da se svako, ovde i sada odluči da bezpogovorno na dalje
istraje u dobronamernosti, časti i poštenju (u prelaznom periodu - po
bilo koju cenu)... zamislite da li bi taj trenutak bio opšta revolucija i
momenat Iluminacije - Voljno stupanje u Slobodnu.
Zamislite da su svaki muškarac i žena dosledno sledili
masonske principe, da su posvećeni i vredni Učenici i Pomoćnici, da
iskustvom i napredovanjem stasaju u istinske Majstore - a to jeste
životna realnost u mogućnosti. Zamislite kako bi bez okova sadašnjeg
društvenog uređenja čovečanstvo, civilizacija i celokupno postojanje na
ovoj planeti bili reorganizovani.
Zamislite... da li je to moguće... odlukom ovde i sada.
Zamislite ... ostvariti Masonski Plan ... za dobrobit svih ljudi
sveta, na radost i u slavu Velikog Neimara Univerzuma.
Zamislite... i moguće je.
Život u Svetlu
DOBROČINSTVO
Dobročinstvo u Slobodnom Zidarstvu potiče od devet vrlina,
koje su simbolisane našim osnovnim znamenjima.
Kecelja predstavlja vrlinu opreznosti.
Čekić predstavlja vrlinu odmerenosti.
Dleto predstavlja vrlinu pravičnosti.
Poluga predstavlja vrlinu snage.
Libela predstavlja vrlinu dobronamernosti.
Visak predstavlja vrlinu nade.
Uglomer predstavlja vrlinu vere.
Šestar predstavlja vrlinu inteligencije.
Lenjir predstavlja vrlinu znanja.
Mistrija predstavlja vrlinu transcedencijeSinarhija predpostavlja vladavinu svetom od strane elite
prosvetljenih inicijata. Ovo je svetska vlada u formi institucije koja
upravlja čovečanstvom na osnovu najviših duhovnim i društvenih
principa.
Sinarhija je više od političkog pokreta jer podrazumeva
osetljivost na istoriju i evoluciju ljudske rase, razvoj i promenu
društvenih zakona koji se menjaju.
Izvesni ljudi bajkovito veruju u postojanje duhovno superiornih
bića - Prosvetljenih Inicijata - Tajnih Majstora - koji obitavaju u senci
istorije i upravljaju istorijskim procesima putem svojim umnih i
duhovnih moći. Postoji verovanje da je mesto u kojem oni obitavaju
nazvano Agarta ili Šambala i da se ono nalazi u Indiji, na Tibetu.
Tajni svet Agarte je u izobilju Mudrosti koje je dostupno
čovečanstvu putem inicijacija tajnih redova. Tajni redovi i Bratstva su
samo uvod u istinsku Mudrost koja izvire iz Šambale.
Može se reći da se nad haosom i anarhijom teži upravljati
svetom putem Sinarhije.
Ordo Ab Chao. Red Nad Haosom.
II.
Principi Sinarhije se oslanjaju na sprovođenje ideja institucije
koje su zasnovane na duhovnim i društvenim temeljima.inarhija je
195
zasnovana na principima, za razliku od anarhije ona predstavlja Red i
Hijerarhiju kojom upravlja Autoritet.
Autoritet kontroliše tri najvažnija dela društva - Religiju, Vojsku
i Obrazovanje, a pod ta tri dela spadaju ostali.
Pod Edukacijom se ubrajaju kultura, umetnost i nauka. Pod
Zakonom se ubrajaju sudovi, policija, vojska i spoljni odnosi. Pod
Ekonomijom spadaju sindikati, vlade i radnička klasa. Najviša ambicija
Sinarhističke filozofije je društvo bez klasa. Samim tim sinarhističko
društvo ima odgovornost nad političarima koje predvode Mudri.
Mir, pravda i prosperitet mogu biti dosegnuti kroz procese
kojima prolazi društvo. Moraju se sagledati principi na kojima je
civilizacija zasnovana, sveti spisi drevnih civilizacija koji sadrže vredne
sociološke aspekte, ono što podučavaju i primetiti odakle su došle velike
civilizacije, te kako su se razvile i evoluirale.
Istorijska lekcija je zasnovana na objedinjujućim rezultatima
eksperimenata koji su izvedeni u civilizaciji. Poznavanje društvenih
problema i rešavanje tih problema omogućava primenu viših znanja.
Društvo i država koji bi bili zasnovani na bilo kakvom robovskom
obliku su beskorisni, a Sinarhija je jedini model vlasti koji prevazilazi
postojeći kapitalizam, feudalizam, demokratiju i monarhiju.
Prvi impulsi ka sinarhističkim federacijama su ujedinjavanje
država - oni se moraju uspostaviti na ekonomskim federacijama koje
povezuju ekonomske interese država, ali i ekonomiju interesa društva.
Ekonomski interesi su materijalni stadijum ujedinjenja sveta. Nad
materijalnim oblicima se grade drugi oblici ujedinjenja - ujedinjenje
kulture, inteligencije, zakona, kontrole, rada i naposletku religije. Sve su
to procesi koji se sprovode evolutivnim metodima. Ovakva
ujedinjavanja poništavaju granice država. Svet postaje jedno. Planeta i
čovečanstvo se ujedinjuju.
E Pluribus Unum. Jedan narod.
III.
Sinarhija predstavlja kombinovanu vladavinu, a može se
pojmiti kao sinergistički upliv u politici. Čak ni Aristotel iz Atine nije
hteo da ikojem pojedinačnom obliku vladavine prizna ideal već je
naglašavao da je ono što je ispoljeno kao dobra vladavina ustvari ono što
196
je uspelo da profunkcioniše. Pre svega je neophodno živeti u skladu sa
prirodom, to je preduslov. Kooperacija i međusobna pomoć treba da
ostvare jednostavan cilj - ličnu i sveopštu sreću.
Demokratijom vladaju manipulativni demagozi, a taj oblik
vlasti je loš koliko i monarhija - vrlo je mala razlika. Razlika je više
psihološka nego praktična. Ono što je bitno je život države i kvalitet
življenja u njoj. Teorije koje ne zažive ne znače ništa, računa se ono što je
ostvareno u realnosti. Ostvareni modeli prikazuju stanje, prikazuju
procese koji su doveli do tog stanja i sagledavanjem kompleksne slike
istorije prikazuje potencijale budućnosti.
Predsednici, ministri, kraljevi i kraljice ne vladaju državama -
oni su načinjeni za vlast - kreirani da bi sprovodili principe trenutno
željene vlasti. Oni se usmeravaju da vladaju u domenima religije,
aristokratije (meritokratije), korporacija i narodnih masa. Glavešine
država su lutke čije žice i udove pokreću interesne grupacije koje ih drže
- čvrsto... ili labavo...
Povremeno, poneki čvrst "igrač" se pojavi na pozornici te može
ponekad uticati na pravce razvoja i odvijanja događaja. Nekada se veze
sa takvim "lutkama" preseku, a ona sama biva sklonjena sa pozornice -
ako ne sledi scenario.
U nazovi jakim demokratskim zemljama narod, a ne parlament,
vodi društvo. To je površno viđenje. Korporacije i interesne grupacije
novcem kontrolišu planove. Multinacionalne kompanije imaju interesne
sfere i interne ekonomije veće od mnogih država. Takve kompanije jesu
države za sebe iako nemaju svoju stolicu i poslanika u Ujedinjenim
Nacijama.
Kako sistem funkcioniše jeste bitniji detalj od toga kakva je
zastava, kruna ili neko slično površno obeležje, nacionalnost recimo...
Realnost sistema mora da počiva na dve bazične stvari - ljudskim
pravima i slobodi govora. Očito je da svet, definitivno, nije još ispunio
ovaj "ideal" - ali postoji Sila koja upravlja tokom događaja koja vodi
čovečanstvo ka tome. Duboka reforma je vrlo problematična za
sprovođenje. Nazovi demokratija, pa i monarhije jesu prepreke. Šta reći
za komunizam i fašizam? To su neophodne faze evolucije. Kontrakcije i
ekspancije ljudske svesti.
Svaki oblik vlasti je tiranski dokle god sebe smatra vlašću - a ne
službom, tj. dok se tako ne ponaša.
197
Aristokratija koja nastaje od meritokratije je vrlo prirodna stvar
jer se stvara sposobnošću i inteligencijom u smislu upravljanja nad
svojom sudbinom. Nagrada za to je mogućnost upravljanja širim
ekonomskim i interesnim domenima. To nikako nije statičan i
hijerarhijski feudalni sistem kojim se postiže socijalni status. Prava
donose odgovornost. Uspon sam po sebi pretpostavlja i mogućnost
pada. Stvoreno, nasleđeno i trenutno bogatstvo jesu pogodnosti i
obeležja vlasti. Ali svaki oblik ponašanja i upravljanja koji može da
izmakne kontroli ujedno biva preindisponiran ka manipulaciji od strane
nekog drugog centra moći - koji se takođe uspostavio meritokratski.
Religija je element koji je izuzetno duboko ukorenjen u društvu
te se ne može potceniti. Oficijelno država i crkva su odvojene, ali to je
samo pitanje formalizma, ne i konkretnog ponašanja vlasti i naroda.
Religija se u svom najnižem nivou ponašanja ne smatra ničim drugim do
faktorom kojim se barata u cilju sprovođenja posebnih ciljeva Sinarhije.
Religije sveta na stvarnom duhovnom nivou nisu bitni činioci budući da
konceptualno i filozofski, pa ni istinski Duhovno, ne odražavaju
Univerzalnu Istinu. Univerzalna istina je rezervisana za (meritokratski
određeno) pojedince koji su izabrani kao pogodni i sposobni da prime i
čuvaju tu Istinu - do pravog momenta kada će velika promena religija
biti izvedena.
Kapitalizam se projektovan na demokratske sisteme potpuno
kontroliše sistemom informisanja. Dostupnost i kontrola nad izvorima i
tokovima informacija su modusi kojima se postiže sputavanje,
održavanje ili usmeravanje društvenog sistema. Vitalne informacije
nikada ne dolaze do naroda - to je dokazano beskorisno.
U hijerarhiji vlasti funkcionalan je onaj sistem u kojem svako
vrši svoju prirodnu ulogu koja mu je određena merom volje i milosti
Inteligecije i proviđenja Duha Velikog Neimara Svemira. Takva vlast
istinski još nije manifestovana i jasno je da po svom smislu jeste
utopistička. Ideja savršenog društva u kojem sve funkcioniše u
potpunom skladu jeste ideal Sinarhije - ali i činjenično jeste utopija.
Stoga se položaj svakoga u hijerarhiji određuje meritokratskim
principima.
Idealna jednačina kvalitetnog društva je sinergistički zbir
kombinacije uticaja religije, aristokratije, korporacija i naroda koji vođeni
sinarhijom ostvaruju kvintesenciju svojih prirodnih osobina i kapaciteta.

198
Ono što se ostvaruje kada se ove komponente dinamički uravnoteže
može dovesti do evolutivnih koraka napred u razvoju čovečanstva.
Korupcija svake i bilo koje komponente donosi raspad sistemu. Sistemi
društava i država su se gotovo uvek raspadali putem ratnih sukoba.
IV.
Očiti cilj sinarhističkog pokreta je uspostavljanje ekološki
održivog Novog Svetskog Poretka. Ova vizija obuhvata stvaranje
jednonacionalne globalne ljudske populacije - i to do određenog datuma,
kao i restauracija biosfere u stanje kakvo je bilo pre jednoga veka.
Da bi se ostvarila ova vizija promene se odvijaju na svim
nivoima koji su bitni - obrazovanje, zakon i ekonomija koji su do sada
imali jedan razvojni tok dovedeni su do tačke u kojoj ne mogu normalno
da se razvijaju.
Mora se shvatiti da na sceni uvek postoji sadejstvo sila koje
održavaju ravnotežu u razvoju čovečanstva. Jedna sila stvara promenu,
druga teži da održi postojeća stanja sputavanjem promena. Ovo nisu
"crno-beli" odnosi. Jedna sila uvek želi da zadrži (za sebe i svoj komfor)
trenutno ostvareno stanje, dok druga sila uvek gura društvene poretke u
promenu.
Razvoj nauke je grubo sputan ekonomskim interesima. Religija
je sputana zastarelom dogmom. Obrazovanje je sputano očajem u koje
čovečanstvo srlja. Zakon je vezan korupcijom.
Dok jedna sila uporno održava sisteme druga ih razgrađuje.
Razgrađivanje se odvija probojem ideja na nekom od tri osnovna dela
sinarhističkog koncepta - ili, u slučaju nesposobnosti vršenja promene -
ratom.
Velika populacija i industrijska aktivnost izazivaju izumiranje
vrsta i uništavanje biosfere. Politička struktura, koja broji više stotina
država, sa svim društvenim uređenjima i vladajućim aparatima, nad
mnoštvom nacija, ograničava slobodu kretanja, komunikacija, razvoja
obrazovanja, kulture. Zavisnost indistrije od fosilnih goriva i energije
koja se dobija iz nečistih i nesigurnih atomskih sistema preti da će se
urušiti u istom momentu kada nedostatak postane definitivan.
Fašistički način rešavanja ovakvog problema je depopulacija
genocidom. Svaki sistem ima svoje rešenje. Pitanje je koliko

199
konzumerizam ima mogućnost da se obuzda. Komunizam bi ošišao sve
glave koje štrče, religija svakoga ko ne veruje u "pravovernost"...
rešavanje problema razvoja čovečanstva se ne zasniva na usvojenoj
platformi, već na stvaranju nove koja je nadgradnja svih prethodnih. Na
osnovu stečenih saznanja iz istorije i posmatranja ostvarenih sistema
moguće je upravljati dinamičkim procesima. Promena se ne podstiče na
jednom nivou, već su dejstva uticaja raspoređena u svakom domenu.
Izazivanje globalnog rata je samo jedna moguća solucija.
Sinarhističko rešavanje problema vladavine ne podrazumeva
neophodnost rata. Niti se sinarhistički modeli usklađuju sa idejama
uništavanja i ubijanja. Meritokratski odabir upravitelja sistema nikada
ne može biti potpuno jasan onima na nižoj grani hijerarhije. Upravo zato
je hijerarhija graduirana i sama u sebi i u sistemima koje pokreće. Postoje
hijerarhije na hijerarhijama, a da "niže" hijerarhije nisu ni svesne "viših".
Istinska vlast je potpuno skrivena u sinarhističkom modelu.
Strategija razvoja čovečanstva i evolucije planete je skrivena u
umovima i svesti Vladara iz Senke. Ta strategija se ne oslanja samo na
iskustvo istorije i inteligenciju nauke i filozofije već i na duhovne uticaje.
Ona se sprovodi prema veoma preciznom "astrološkom" kalendaru.
Ko može vladati post-industrijskim svetom? Grupa? Jedna
nacija? Jedna religija? Istorija pokazuje da se nove civilizacije obično
uzdižu na ruševinama i po propasti prethodne. Ako se pomisli da bi
jedna nacija mogla vladati svetom, odmah se tome suprotstavlja ideja
globalnog rata koji bi sa sadašnjim mogućnostima uništavanja sveo tu
naciju na šačicu ljudi koja ne bi imala kompletan sistem, niti vlasti, niti
dovoljan broj populacije da opstoji kao nacija.
Svetske religije, same po sebi su vrlo militantne i agresivne,
kako u domenu prozelitizma toliko i na ekonomskom planu. Svaka ima
svoju istoriju obeleženu užasima osvajanja - i dogmatski jakim
oponentima koji su zatrti silom. Nijedna od velikih religija ne može da
opstane u budućnosti - ako neće da se podvrgne promeni. Kao zatvoreni
sistemi konvencionalne religije će se u određenom momentu raspasti ili
raspršiti - ili će svojom agresivnošću gurati svet u propast sukobom sa
"oponentima" vere - sve zbog dominacije nad populacijom (imože takođe u
200
izvesnom momentu izazvati poništavanje starih verovanja - ali jedino u
sadejstvu sa naukom i obrazovanjem. Besmislenost ateizma nikada i nije
dolazila u obzir za sinarhistički vođenu planetu. Univerzalna Religija je
generalno najpodrobnije sadržana i preneta inicijacijama Masonerije i
njenih viših stepenova hijerarhije - iako Masonerija sama po sebi nije
religiozna institucija.
Masonerija, kao globalna organizacija, ima najsnažniju tradiciju
tajnosti, smisla predodređenosti i dokazala je sposobnost da uspostavlja
nacije prema masonskim principima i redu.
Slobodno zidarski red je polu-javna, polu-tajna bratska
organizacija koja obuhvata sistem moralnosti ogrnut alegorijom i
ilustrovan simbolima, koja je i potvrdila sposobnost da preživi i u
najtežim uslovima. Njeni članovi veruju u Boga - Velikog Neimara Svih
Svetova, a veruju i u besmrtnost duše nakon smrti. Njeno članstvo je
obavezano zakletvama koje postoje već stotinama godina, odražava
disciplinu i privrženost Veštini, kao i lojalnost sabraći Masonima,
članstvo se meri u milionima pripadnika reda, a samo ustrojstvo je
pretrpelo minimalne (zanemarljive) izmene od svog prvog pojavljivanja
i obznanjivanja u javnosti. To je dokaz kvalitetnog ustrojstva i
organizovanja na uzvišenim i stabilnim idealima čovečnosti.
Masonerija je predodređena da preživi bilo kakav lom ili kolaps
globalnog sistema. Tokom istorije Masoni su bili članovi vlada, službi,
vojske i poslovanja na svim nivoima i svojim uticajem su usmeravali
razvoj događaja. Masonerija poseduje potencijal, u smislu inteligencije i
moralnosti, za upravljanje celokupnim sistemom, pogotovo što državne
i nacionalne odrednice ne predstavljaju nikakvu prepreku u povezivanju
Masona. Gotovo sve vlasti, gotovo svih država na svetu jesu sastavljene
od Masona.
Masonerija je prvi i najevidentniji sloj sistema Sinarhije -
vladavine tajnih društava.
Ipak, Slobodno zidarstvo predstavlja samo školu u kojoj se
određeni ljudi razvijaju kvalitetnim obrazovanjem, te odakle tek
pojedini bivaju uključeni u više hijerarhije sinarhističkog modela. Zbog
svoje veze sa "profanim" svetom, Slobodno zidarstvo je i polje dejstva
kroz koje deluju sinarhistički uticaji. Masonerija ne kroji sudbinu sveta,
ona je samo sprovodi.
201
Može se prepoznati da (generalizovano) postoje tri sloja
sinarhističkih tajnih društava i svako ima troslojnost hijerarhije - ma
koliko da graduiranih stepenova svaka celina ima za sebe i sprovođenje
svog usavršavanja i delovanja na niže strukture.
Očito je postojanje tajnih društava u obrazovanju, zakonu i
ekonomiji, a svako tajno društvo poseduje specifičnosti za domen u
kome tajno opstoji. Počevši od klubova u školama i univerzitetima, od
klubova kojima se pripada po ekonomskim i socijalnim standardima, do
tajnih društava religiozne, hermetičke i okultne prirode. Svaka struktura
ima dodirni sloj sa materijalnom emanacijom u svetu, tzv. "Spoljašnji
red" - masoni tako imaju "Plave" Lože; zatim se nad njima uzdižu
"Crvene" Lože, a nad tim, čega ni Masoni nisu svesni, druge nad-
masonske strukture kojima retki (meritokratski odabrani) Masoni
pripadaju.
V.
Markiz Žozef Aleksander Sent-Iv D'Elveder (1842-1909) bio je
francuski filozof i politički naučnik koji je na uzbunu oko rasta anarhije
razvio i obznanio svetu socio-politički koncept sinarhije.
Osnovni koncept koji je izložio u nekolicini knjiga predstavlja
sinarhiju kao establišment svetske vlade kao instituciju koju vodi i koja
je zasnovana na duhovnim, koliko i društvenim principima. Njegove
ideje su slične Platonovim (izloženim u "Republici") po kome vlast
kontroliše prosvetljena elitna grupa u domenima religioznih,
društvenih, političkih i ekonomskih institucija. Najveća Sen-Iv-ova
inspiracija su bili vitezovi Templari (preteča Masonerije) koje je
predstavio kao potpuni primer istorijskog ispoljavanja sinarhije. Drugi
uzor su bili Kelti kod kojih su Druidi - Mudraci predvodili zajednice i
društvo u celini. Zbog svojih religioznih elemenata sinarhija može da se
pojmi kao oblik Teokratije.
Upravo je Sen-Iva 1885 posetila grupa indijskih filozofa
predstavivši mu indijsku kulturu i društveno-političke koncepte, te kako
isti izviru i bivaju upravljani iz Agarte. Bivajući veoma impresioniran
ovim konceptima u svoj koncept sinarhije je uključio ideje o skrivenim
Majstorima, Adeptima i Tajnim Inicijatima - upraviteljima i
navigatorima sa unutrašnjih viših planova egzistencije. Njegove ideje su

202
snažno uticale na religiozne filozofe tog doba - Helenu Blavatsku, Žerara
Enkosa, Alis Bejli, Rudolfa Štajnera, Maksa Heindla što se prenelo na
filozofska znanja koja su sami predstavljali.
Sinarhija je u srži društvene filozofije Martinističkog pokreta, te
je gotovo u potpunosti inkorporirana i primenjena u Martinističkim
Redovima, koji postoje i danas u izvesnom broju zemalja sveta.
Martinistički redovi se po svojoj strukturi i filozofiji nadgrađuju nad
Masonerijom. Dok je nad svima njima Veliki Egipatski Masonski Obred,
koji od davnina daje Svetlost koja se prenosi u svet.
Novi Svetski Poredak kao ustrojstvo sveta sa jednom vlašću teži
da se uspostavi prema modelima Ujedinjenih nacija, Evropske unije,
Svetske trgovinske organizacije, Sjedinjenih Američkih Država i sličnih
ekonomskih konglomerata čija bi ekonomska vezanost bila nadgrađena
teološkim znanjem - što predstavlja uslov za sinarhističko društvo.
Ekonomski principi jesu proistekli iz naučnih, tehnoloških i
intelektualnih modela, ali za zaokruživanje sistema je neophodno
uvođenje novog religioznog i duhovnog elementa - koji se ostvaruje
putem uticaja i povezivanja tajnih ekonomskih društava sa tajnim
okultnim bratstvima.
Sen-Iv je uveo u shvatanja filozofa ideju o "korenskim rasama" i
naveo je postojanje izvesnog "Velikog Belog Bratstva" kao Vrha Vrhova
svih Struktura Sinarhije. Čovečanstvo u trenutnom stadijumu
predstavlja petu korensku rasu, peti razvojni stadijum ljudske svesti, a
legendarna grupa Mudraca iz Velikog Belog Bratstva nadgleda ljudske
aktivnosti i preko skrivenih struktura promoviše i sprovodi sinarhističke
principe. Velikim Belim Bratstvom upravlja Kralj Sveta - Rex Mundi.

NAVELIKO SE PRICA O NEKAKVOM BUDJENJU, GLOBALIZMU  KAO NOVOM SVETSKOM PORETKU, O TOME DA LI CE NASTATI APOKALIPSA ILI ZLATNO DOBA. CITAJUCI  O TOME STA JE MASONSKI PLAN SHVATATE KO UPRAVLJA SVETOM. DA LI JE KONACNI ISHOD TOG PLANA DA SE LJUDI UNISTE ILI SPASU OVAKVOG SVETA KAKAV JE SAD OSTAJE DA SE VIDI. MISLIM KO PREZIVI PRICACE.

ekonomskim elementima koje populacija predstavlja). Nove religije,
poput Sajentologije, su generalno konzistentnije sa odgovornim
upravljanjem planetom. Gnosticizam koji podzemno buja

NE POSTOJI ZIVOT VAN MREZE

 AKO POMISLITE DA BILO STA RADITE, MISLITE ILI SE KRECETE BEZ KONTROLE 'VELIKOG BRATA' U OGROMNOJ STE ZABLUDI. NEKADA SU TO KRILI OD NAS. SADA GOVORE O TOME BEZ PROBLEMA.

Pentagonov obaveštajni ogranak razvija novu tehnologiju koja će omogućiti masovno praćenje kretanja ljudi širom sveta i imati sposobnost da označi „anomalije“.

Projekat se zove program Hidden Activity Signal and Trajectory Anomaly Characterization (HAYSTAC) i ima za cilj da uspostavi 'normalne' modele kretanja kroz vreme, za različite lokacije i populacije i utvrdi šta određenu aktivnost čini netipičnom," navodi se u saopštenju za štampu Kancelarije direktora nacionalne obaveštajne službe (DNI).

HAYSTAC je čedo DNI odeljka za napredna istraživanja obaveštajnih projekata (IARPA). To je kao DARPA, Pentagonovo odeljenje za istraživanje naučno-fantastičnih tehnologija, ali sa fokusom na obaveštajne projekte. Prema agenciji, projekat će analizirati podatke sa uređaja povezanih na internet i senzora "pametnog grada" koristeći AI.

„Svakodnevno se stvara sve veća količina geoprostornih podataka“, piše Džek Kuper, programski menadžer HAYSTAC-a, u saopštenju za javnost o projektu. „HAYSTAC pruža priliku da iskoristimo mašinsko učenje i napredak u veštačkoj inteligenciji da bismo razumeli obrasce mobilnosti sa izuzetnom jasnoćom. Što bolje možemo da modelujemo normalno kretanje, to oštrije možemo da identifikujemo šta je neuobičajeno i da predvidimo moguću hitnu situaciju."

Kuper je naveo primer posmatranja saobraćajnih obrazaca kako bi se predvideo teroristički napad. „Kada idete autoputem tokom špica, očekujete da će tamo biti mnogo vozila jer ste putovali mnogo puta“, rekao je on u videu. „Kada idete autoputem u špicu, a tamo nema nikoga, imate osećaj 'ovo nema smisla, ovo je nenormalno.' Možemo da koristimo ovu vrstu informacija da predvidimo kako će se stvari verovatno odvijati. ”

Kuper je takođe naveo privatnost, odnosno njen nedostatak, kao motivaciju za razmišljanje o ljudskom kretanju. „Danas biste mogli pomisliti da privatnost znači da živite van mreže, u nekoj nedođiji“, rekao je on. „To jednostavno nije realno u današnjem okruženju. Senzori su jeftini. Svi ih imaju. Ne postoji takva stvar kao što je život van mreže."

Na veb sajtu IARPA-e uključuje nekoliko kompanija koje žele da budu deo projekta, kao i brifing od 22. marta sa detaljima o postojećim projektima Pentagona, izvedenim od strane odbrambenog izvođača Assured Information Security (AIS) za koje bi HAYSTAC mogao biti zainteresovan.

U jednom projektu, AIS je simulirao sajber napad sa 104 osobe i posmatrao način na koji se kreću. „Uređaji su uključivali tradicionalne desktop sisteme, laptopove, tablete i mobilne platforme. Modaliteti su uključivali akcelerometar i žiroskop, podatke o pritiskanju tastera, podatke o mišu, interakcije sa ekranom osetljivim na dodir i druge informacije“, saopštila je firma. „Tehnologija prati korisnike kroz biometrijske karakteristike, uključujući biometriju pritiska na tastere, ponašanje pokreta miša i detekciju hoda.

U drugom projektu, nazvanom GANSpoofer, AIS je koristio AI model nazvan generative adversarial network (GAN) da napravi lažne korisnike koji bi mogli prevariti biometrijski skener. GAN-ovi su korišćeni za kreiranje hiperrealističnih fotografija ljudi i životinja koje ne postoje. „Pokazali smo da možemo i da otkrijemo jedinstvene anomalije povezane sa biometrijskim ponašanjem pojedinca i da koristimo ove informacije da transformišemo podatke ne samo u realne obrasce na nivou populacije, već i u obrasce specifične za tu osobu“, tvrde iz kompanije AIS.

Kompanija AIS takođe tvrdi da je razvio model učenja koji bi mogao da otkrije simptome traumatske povrede mozga kod vojnika samo prateći kako koriste svoj pametni telefon. Prema njihovom istraživanju, položaj telefona na telu i podaci akcelerometra i žiroskopa sa uređaja mogli bi da pomognu da se predvide određene bolesti i povrede sa više od 90 odsto tačnosti.

HAYSTAC će se baviti ovim i drugim sličnim projektima u naredne četiri godine.

Dakle, ne radi se o klasičnom prisluškivanju, koje nam svaki put prođe kroz glavu kada sa nekim razgovaramo o planiranom putovanju ili nečemu što želimo da kupimo pa nam nekoliko momenata kasnije na Facebook profilu iskoči oglas o baš tom subjektu razgovora.

"Ne snimaju nas, to bi zaista bilo teško za obradu i izvlačenje podataka. Kada tokom razgovora pomenete putovanje, oglasi vam se ne prikazuju zato što su prisluškivali razgovor, već zato što ste dva, tri dana ranije već pretraživali sajtove za putovanja. Pošto su ti sajtovi imali ikonice za lajk i šer, Facebook je to saznao. U suštini oni su iz vašeg ponašanja izvukli da se interesujete za putovanja i onda vam serviraju takve oglase“

I to nije jedini način na koji Facebook i ostale platforme sakupljaju informacije o nama. Ne možemo ih tek tako proglasiti glavnim krivcima. Nažalost, iz nemarnosti ili neznanja sami sebe često dovodimo u neugodnu situaciju.

Mnogi od nas nisu ni svesni koje sve lične podatke i u kojim situacijama poklanjamo drugima. Gotovo svaka aplikacija koju preuzimamo ili stranica kojoj pristupamo nudi uslove korišćenja. To je onaj tekst koji uglavnom ne čitamo već pretrčimo pogledom, a koji nam zapravo objašnjava na šta sve pristajemo da bismo mogli da koristimo određenu pogodnost. Daje nam uvid u pravila igre na koje pristajemo.

Dobar primer naše naivnosti i nemarnosti jeste aplikacija za vremensku prognozu Accuweather. Nakon instaliranja aplikacija vam traži odobrenje da uključite usluge za lokaciju kako biste dobili najprecizniju prognozu za svoju lokaciju, gde god se nalazili. Međutim, ova aplikacija za pružanje informacija o vremenskoj prognozi suočila se sa ozbiljnim optužbama za špijuniranje korisnika i prodavanje njihovih informacija. Prema dokazima sigurnosnih istraživača, podaci o tačnim kretanjima korisnika ove aplikacije prodavani su trećim licima. Takođe, utvrđeno je da iako su zahtevali uključenu lokaciju, podatke su uzimali i kada je ona bila isključena.

Zbog čega bi Googlu, Facebooku i drugim sličnim tehnološkim kompanijama bili potrebni naši lični podaci? Razlog je krajnje jednostavan. Konkretno kada je Google u pitanju, neophodno je znati da ova kompanija više od 80 odsto svojih prihoda ostvaruje posredstvom oglašavanja. Da bi Google i sve njegove aplikacije mogle da reklamiraju ono što nas interesuje, neophodno je da nas dobro poznaju. Odnosno da znaju što više o nama. Po mogućstvu sve.

Da bismo razumeli kako to Google radi, dovoljno je da pođemo od nas samih. Odnosno toga kako izgleda naš odnos sa prijateljima. Da bismo rekli da nekog dobro poznajemo, prethodno moramo da dobijemo odobrenje da postanemo deo njegovog života. Da imamo uvid u njegove navike, tajne, privatnost, ponašanje, gde stanuje, gde se kreće, šta kupuje... Identično radi i Google sa nama. Traži odobrenje, a mi ga puštamo u naš život. Sa našom dozvolom zaviruje u našu pretragu na internetu, poruke koje razmenjujemo, fotografije, pamti ključne reči koje izgovaramo... I da, time direktno narušava našu privatnost. Ali toga obično postanemo svesni kasno. I to je naš ugao gledanja. Ali ako pitate Google, stvari lako mogu da se postave drugačije.

Želeli ste da besplatno koristite Gmail, Youtube i razne druge aplikacije? U redu, može. Ali zauzvrat nam dajte svoje podatke. Pritom vas o pravilima ove igre unapred obaveštavamo.

Prilično fer zar ne? Pa i nije. Da bi aplikacije dobro upoznale nas i naše potrebe, nisu im dovoljne samo informacije koje im dobrovoljno dostavljamo. Za nešto su se i same pobrinule.

"Postoje podaci koje oni prikupljaju o nama i obrade ih. Te podatke im nismo dali nego su ih faktički uzeli od nas. To su lajkovi, podaci o otvorenim stranicama, kojim grupama pripadamo, u koje doba dana ih koristimo. Podaci o našem ponašanju. Društvene mreže u principu mogu da prate šta radimo na internetu i kada sve informacije prikupe na jedno mesto, one kreiraju naš profil, odnosno relativno preciznu sliku o nama

Društvene mreže, internet, kao i generalno tehnologija primarno su stvoreni sa dobrim ciljem. Da nas gurnu napred, učine boljim, olakšaju svakodnevno funkcionisanje. Ipak, kao što je slučaj i sa većinom drugih izuma, vremenom su se okrenuli protiv nas. Gotovo identično se dogodilo i sa plastikom, koja je u prvi mah zamišljena kao sredstvo koje će nam život učini jednostavnijim. Uživajući u njenim blagodetima, sami smo stvorili deponiju sa kojom danas ne znamo šta ćemo i koja nam guta eko-sistem. Identično kao i plastika, i internet je postao veliko stovarište. Prenatrpano mejlovima, porukama, slikama, komentarima, lažnim vestima... Došli smo do toga da nam je mozak pretrpan đubretom.

Mnogi ne shvataju količinu informacija i podataka koju ljudski mozak na svakodnevnom nivou mora da obradi. Oko 400 sati video-snimaka stavlja se na Youtube svakog minuta. Dnevno se pošalje oko 500 miliona tvitova... Koliko tek poruka na raznim platformama poput Twittera, WhatsAppa, Vibera, Signala...

Međutim, u moru đubreta koje se svakodnevno taloži na stovarištu zvanom internet jedna stvar je isplivala kao najdragocenija valuta savremenog doba – informacija. Ko njom vlada taj je gospodar pameti i naših života. Jednostavno, dobre stvari u rukama pogrešnih ljudi lako počnu da koketiraju sa zlom.

Značaj informacije u današnje vreme i moć društvenih mreža, konkretno Facebooka, mnogo pre nas spoznali su neki pametni ljudi. Shvativši to na vreme znali su kako ovaj alat da iskoriste kako bi došli do zacrtanog cilja.

Vratimo se u jun 2016. godine, otprilike pet meseci pre predsedničkih izbora u Americi. Tada je Stiv Benon, urednik ultradesničarskog sajta "Brajtrajt“, preuzeo uzde Trampove kampanje. I tačno je znao šta treba da radi. Jedna od prvih odluka mu je bila da angažuje "Kembridž analitiku“ (KA), koja se pozicionirala kao kompanija koja uspešno vodi digitalne kampanje širom sveta. KA je zapravo ćerka firma "SCL Group“ (Strategic Communication Laboratories), kompanije koja se bavi upotrebom bihevioralne psihologije u svrhu propagande i marketinga.

Ključ strategije KA za vođenje Trampove kampanje bio je zapravo psiholog Aleksandar Kogan čije je glavno polje delovanja bila upravo bihevioralna psihologija. Trik koji je osmislio, a koji je, kako će se kasnije ispostaviti, doneo republikancima i Trampu pobedu na izborima, jeste aplikacija u vidu malog kviza koji je uz dogovor sa Facebookom upeo da postavi na ovu platformu. Običan mali kviz ličnosti koji je otprilike dvesta sedamdeset hiljada korisnika Facebooka preuzelo i učestvovalo u njemu. Ali što je još važnije, oni su tim preuzimanjem Koganu omogućili ne samo da prati njihove aktivnosti, već i aktivnosti njihovih prijatelja. Neki podaci govore da je Kogan uz pomoć ove cake uspeo da prikupi podatke o oko 80 miliona korisnika Facebooka. Što je najvažnije, onih koji imaju pravo glasa u SAD. Kako će se kasnije ispostaviti, Kogan je prikupljene podatke prosledio "Kembridž analitici“ koja je sa ovim blagom znala šta da radi – ukratko, ciljano je slala određeni sadržaj svakom ponaosob i time uticala na mišljenje korisnika (čitaj glasača), a samim tim i na ishod izbora. KA je naravno poricala da je koristila ilegalne podatke, a Facebook je u međuvremenu, iako nije priznao bilo kakvu odgovornost, pristao da plati paprenu kaznu.

O mogućnosti da se digitalnim sredstvima utiče na kampanju priča se godinama unazad. Zapravo je sve počelo sa kampanjom na internetu Baraka Obame, dok je KA povezivana i sa kampanjom koja je rađena za Bregzit.

Facebook kao pravi trezor sa informacijama postao je vrlo moćna platforma u političke svrhe. Ovo nije priča o politici i političarima i njihovim promenama, već o biračima i tome kako su se oni promenili. Najbitnije je da im sadržaj zaokuplja pažnju i vreme.

Možemo li uopšte da zamislimo koliku moć poseduje Mark Zakerberg time što se nalazi na čelu tako moćne kompanije kao što je Facebook? Ili na primer Džef Bezos? Treba li tolika moć u rukama jednog čoveka da nas plaši? Možemo li ih nazvati savremenim vladarima sveta?

Slobodan Marković u razgovoru za naš list ističe da koliko god kompanije poput Facebooka i Amazona bile velike, moramo da imamo uvid u to da nisu same i da je njihov uticaj ograničen. Ograničen, ali nikako nezanemarljiv.

"U određenim delovima sveta Facebook nije toliko popularan kao u Srbiji. Facebook jeste veliki, ali nije jedini. Međutim, to što nije jedini ne znači da ne treba od njih zahtevati potpunu odgovornost. Pitanje odgovornosti tiče se pre svega američkih vlasti s obzirom na to da je Facebook njihova firma. Ono što je problem jeste to da mi nemamo puno vremena za čekanje jer se sve dešava jako brzo i svaki problem koji danas nastane ima potencijal da se brzo proširi i napravi veliku štetu. Što bi se reklo, požuri polako. Funkcionisanje velikih kompanija poput Facebooka potrebno je regulisati ne samo iz razloga zaštite podataka ili zaštite konkurencije, već zbog normalnog funkcionisanja društva.“

Zbog brojnih skandala i curenja informacija, Facebooka i Googla pre svega, svetska javnost je poslednjih godina sve više postala zainteresovana za pitanje zaštite ličnih podataka i regulisanja tehnoloških giganata. Međutim, sa interesovanjem je raslo i nepoverenje da će do ikakvih promena doći. O tome najbolje govori anketa koju je informativni portal "Aksios“ sproveo među građanima Amerike pre tri godine. Anketa je pokazala da većina Amerikanaca, čak 59 odsto, želi da država reguliše firme društvenih medija. S druge strane, čak 55 odsto ispitanika ne veruje da će do toga doći, što je za čak 15 procenata veći broj od onog iz 2017. godine. Takođe, u istom periodu od novembra 2017. do novembra 2018. za 14 procenata je porastao broj onih koji misle da društvene mreže štete demokratiji i slobodi govora (sa 43 odsto na 57 odsto).

Javnost је ovih dana ponovo uzburkana nakon što je bivša uzbunjivačica iz Facebooka Frensis Haugen (37) zaslužna za nekoliko bombastičnih "curenja“ informacija iz ove kompanije. U nedavnom intervjuu na CBS-u Haugen je istakla da su dokumenti koje je pustila u javnost pokazali da je Facebooku vlastiti "razvoj bio važniji od bezbednosti“, kao i da Zakerberg zbog svoje neprikosnovene pozicije na vrhu kompanije ima "jednostranu kontrolu nad tri milijarde ljudi“.

Njeni navodi u vezi sa Instagramom, koji je u vlasništvu Facebooka, posebno su zabrinjavajući. Kako je istakla, interna istraga Facebooka pokazala je da ova druga društvena mreža utiče na mentalno zdravlje tinejdžera, ali on nije delio svoje nalaze kad su oni sugerisali da je platforma "toksično“ mesto za mnoge mlade ljude. Prema slajdovima koje je preneo "Volstrit džornal“, 32 odsto anketiranih tinejdžerki reklo je da kad se oseća loše u vezi sa vlastitim telima, Instagram čini da se osećaju još gore.

Posebno je dopadljiv deo u kojem je Haugen govorila o nemirima koji su izbili na vašingtonskom Kapitol Hilu u januaru – rekavši da je Facebook pomogao da se potpiri nasilje. Ona je istakla da je Facebook uključio bezbednosne sisteme za smanjenje dezinformacija tokom američkih izbora – ali samo privremeno.

Primeri koje je Frensis Haugen navela ponovo su otvorili pitanje koliko nas društvene mreže i tehnologija menjaju kao osobe, ne samo kao glasače ili potrošače.

Telefoni i kompjuteri kao i sav prateći sadržaj na njima postali su sastavni deo naših navika, sredstvo korišćenja bez kojeg nismo isti. Budite iskreni, pogotovo vi stariji, i priznajte sebi koliko ste brojeva telefona zapamtili od kada ste počeli da koristite pametne telefone? Realno – malo, a i zašto biste kada ste raskupusane imenike zamenili digitalnim do kojih vam treba tri klika. Do odgovora na pitanje, ukoliko prethodno ne znate, koji je glavni grad Burkine Faso danas vas deli 10 sekundi... Nekada naporno prelistavanje enciklopedije. Činjenica je da nam je tehnologija postala nadograđena pamet i olakšavajuće sredstvo u mnogim profesijama. Internet nas je poput dilera navukao na svoje proizvode i teško bismo mogli da se naviknemo na život bez njega. Razmazio nas je, napravio lenjim.

Kada sve stavimo na vagu, njegove prednosti i mane, teško je definisati da li nam je internet doneo više dobrog ili lošeg. Da li biramo da ga nazovemo oružje dobrog ili lošeg... Sagovornik "Ekspresa“ kaže da je internet, kao i sve ostalo, mač sa dve oštrice.

"Osim mogućnosti da s lakoćom kontaktiramo nekog ili naučimo nešto novo u bilo koje doba dana, doneo je i neke stvari koje su civilizacijski napredak. Izrada kovid vakcina ili onlajn kupovina. S druge strane, on može biti i opasan. U slučajevima kada procure informacije ili sajber kriminala. Internet je figurativno podigao kamen i sve ono što je loše sada vidimo.“

Na sreću ili nesreću, u zavisnosti od toga kako gledate, tehnologija nastavlja da se razvija. Realnost se menja strahovitom brzinom, takvom da ju je teško ispratiti. Ukoliko ste bili iznenađeni sa Siri, s početka teksta, kako onda reagujete na Amazonovog digitalnog asistenta "Aleksu“ s kojim možete da razgovarate ili da mu tražite da uradi neke zadatke umesto vas. Takođe osmišljenog da vam olakša život. Robot umesto vas kontroliše temperaturu u kući, pali i gasi svetla, zaključava vrata. On je u kući ono što je Siri na telefonu.

Međutim, on u svojim veštinama ide još dalje. Najnovija verzija "Alekse“ koju je Amazon ponudio korisnicima više neće raditi na komande. Ova verzija prati navike vlasnika, pamti vreme u kome je dobijala naredbe i sama procenjuje kada treba nešto da uradi. Gde je granica do koje će razvoj tehnologije ići? Imamo li zaista potrebu za svim ovim olakšicama? Ako sadašnje verzije "Siri“ i "Alekse“ mogu ovo, šta će tek moći za pet ili deset godina. Ako nam sada pamte imena i gase svetla umesto nas, šta će biti sutra? Da li ćemo i sa njom napraviti istu grešku kao i sa plastikom i internetom... Da li će i ona pasti u pogrešne ruke? U ovim razmišljanjima nismo jedini, iste strahove dele i mnogo moćniji od nas, čak i oni koji veliki novac ulažu u razvoj veštačke inteligencije.

Pet poznatih giganata Microsoft, Facebook, Google, IBM i Amazon pre nekoliko godina objavili su zajedničku saradnju i ulaganja, a zadatak im je samo jedan, da što bolje sprovode istraživanja o veštačkoj inteligenciji. Konkretno Microsoft ulaže milijardu dolara u laboratoriju "OpenAl“ koja planira da u narednih 10 godina razvije AGI (artificial general intelligence). Trenutna veštačka inteligencija mora mnogo da evoluira kako bi u potpunosti razumela kompleksnost ljudskog mozga. AGI je, makar hipotetički, zamišljena kao oblik veštačke inteligencije koja će ako ne nadmašiti, onda makar imitirati čoveka.

Laboratorija "OpenAI“ do sada je smislila programe koji mogu da napišu kraću priču, novinsku vest ili pesmu. Jedan od njih igra igrice bolje od ljudi, što se pokazalo na turniru "Dota2“ gde je i pobedio.

Iako Bil Gejts predstavlja jednog od najvećih i najpoznatijih ulagača u veštačku inteligenciju, smatra da ona može da bude velika opasnost ukoliko padne u pogrešne ruke.

"Moć veštačke inteligencije je toliko neverovatna da će promeniti društvo na mnoge načine. Neki će biti dobri, neki loši. Svet nije imao takvu tehnologiju koja je u isti mah i obećavajuća i opasna. Znate, imali smo nuklearnu energiju i nuklearno oružje. Potencijalno mesto u kome bi veštačka inteligencija mogla da napravi najviše štete u budućnosti jeste u sistemima oružja“, rekao je Bil Gejts na Simpozijumu o veštačkoj inteligenciji usmerenoj na čoveka na Univerzitetu Stenford 2019. godine.

DAKLE PROJEKAT SA POCETKA PRICE NIJE NESTO VAU STO PRVI PUT CUJEMO. KONTROLA SE ODVIJA ODAVNO. ALI SE SA RAZVOJEM TEHNOLOGIJE PROSIRILA BUKVALNO NA SVAKOG COVEKA NA PLANETI. A TO JESTE ZASTRASUJUCE.NE RADIM NISTA STO NE BI TREBALO KAZE SVAKO OD NAS - A DA LI SMO SIGURNI U TO? MOZDA ISKACEMO IZ SABLONA? ALI NE BRINITE VRATICE VAS ONI GDE TREBA. E ZATO NAS KONTROLISU. 

"

RODITELJSTVO

 PRICA O RODITELJSTVU U SRBIJI SE POSEBNO ZAKUVALA POSLE DVA MASAKRA KOJA SU SE DESILA U MAJU. NIKAD NIJE BILO LAKO BITI RODITELJ ( IMAM CETVORO DECE) ALI MI SE CINI DA JE SAD TEZE NEGO IKAD,KAKO VASPITAVATI DECU O VA ZLA VREMENA POTPUNA JE ENIGMA. NI OVI TEKSTOVI NECE MNOGO TOGAOBJASNITI ALI EVO IH UZ MOJ KOMENTAR DA UZ BESKRAJNU I BEZUSLOVNU LJUBAV PREMA DECI  IPAK IM TREBA ODREDITI GRANICE I BITI STROG I ISTRAJAN U ZABRANAMA.

Roditelji koji batinama kažnjavaju svoju decu, po nalogu centra za socijalni rad ići će na obuku o pravima deteta i roditeljstvu, stoji u radnoj verziji izmena i dopuna Porodičnog zakona, kojima se uvodi zabrana fizičkog kažnjavanja dece.- Izmenama i dopunama uvodi se eksplicitna zabrana fizičkog (telesnog) kažnjavanja dece kao vaspitnog sredstva ili prilikom čuvanja i podizanja dece. Propisuje se da u čuvanju, podizanju i vaspitavanju deteta roditelji ne smeju podvrgavati dete ponižavajućim postupcima, telesnom kažnjavanju i drugim kaznama koje vređaju ljudsko dostojanstvo i integritet deteta - rečeno je Kuriru u ministarstvu i dodato da se to odnosi i na hranitelje, staratelje i sva druga lica koja se staraju o detetu ili s detetom dolaze u kontakt u porodici ili drugoj sredini.

Roditelji koji i dalje misle da je "batina iz raja izašla" i ne odustaju od te vaspitne metode moraće da snose sankcije. Naravno, uslov je da budu prijavljeni za fizičko kažnjavanje deteta. A kazna je korektivni nadzor nad vršenjem roditeljskog prava, u čemu je nadležan organ starateljstva, tj. centar za socijalni rad, koji po Porodičnom zakonu obavlja poslove zaštite porodice, pomoći porodici i starateljstva.

- Sankcija za navedeno ponašanje po pravilu je sprovođenje korektivnog nadzora nad vršenjem roditeljskog prava, gde se roditelji ispravljaju u svojim postupanjima prema detetu koje fizički kažnjavaju. Prema izmeni i dopuni člana 80, organ starateljstva će imati ovlašćenja da nalaže roditeljima da se uključe u posebne obuke o ostvarivanju prava deteta i odgovornom roditeljstvu - navode u ministarstvu i dodaju da ukoliko hranitelji ili staratelji fizički kažnjavaju dete, sankcija može biti prestanak hraniteljstva, odnosno starateljstva, a u skladu sa zakonom. Radna verzija izmena i dopuna Porodičnog zakona predlaže i ukidanje mogućnosti da sud daje dozvolu za sklapanje dečjih brakova. Ministarstvo je tako sada usvojila ono što traže i Strategija za prevenciju i zaštitu dece od nasilja i Opšti protokol za zaštitu dece od nasilja, jer se dečji brak smatra oblikom nasilja nad decom. U Strategiji se, inače, navodi da je dečji brak brak u kojem je bar jedan od partnera dete, odnosno mlađi od 18 godina, kao i da su "dečji, rani i prinudni brak oblici nasilja koji predstavljaju grubo kršenje prava deteta, posebno devojčica, prema Konvenciji o pravima deteta i Konvenciji o eliminisanju svih oblika diskriminacije nad ženama", te da "ugrožavaju psihofizičko zdravlje devojčica i izlažu ih riziku od apatridije, nasilja u porodici, trgovine ljudima".

Gordana Plemić, direktorka udruženja "Roditelj", ističe za Kurir da od prvog dana podržavaju ove izmene zakona.

- Mi smo za zabranu bilo kakvog fizičkog, ekonomskog, psihičkog, mentalnog nasilja nad decom i to nije uopšte upitno. Kad dođete dotle da udarite dete ili na bilo koji način ga povredite, došli ste do trenutka kad i sebi i detetu dokazujete da nemate nikakav mehanizam osim da uvedete trenutno strahopoštovanje. A to nije autoritet, već strah koji daje trenutne učinke, a dugoročno velike loše posledice na rast i razvoj deteta - kaže Plemićeva i dodaje:

- Obuke za roditelje koji fizički kažnjavaju svoje dete su dobra podrška roditeljstvu i dobar put da usvajamo načine da decu vaspitavamo nenasilnim metodama. I važno je da promovišemo načine drugačijeg roditeljstva i vaspitavanja, kojih je mnogo, koji se ne zasnivaju ni na kakvom obliku kažnjavanja ili nasilja. A njih je jako puno, od toga da razgovarate s decom do doslednosti roditelja, tj. toga da ono što govori i sam radi - navodi za Kurir Plemićeva i dodaje da se kod nas roditeljstvo uglavnom doživljava kao nešto za šta ne treba pomoć, a to je pogrešan pristup - ne treba se ustručavati od traženja pomoći stručnjaka.

SVE E TO U REDU DECU TREBA ZASTITI U SVAKOM SMISLU MEDJUTIM NI DECA VISE NISU KAO NEKAD PA CE VRLO LAKO ZLOUPOTREBITI SVOJA 'PRAVA' A KO CE ONDA STITI RODITELJE?

Po rečima psihologa Džordana Pitersona iz knjige "12 pravila za život", promišljeniji roditelji ne bi dozvolili da neko do koga im je iskreno stalo bude predmet prezira gomile, prenosi sajt "detinjarije.com".

Nedavno sam posmatrao trogodišnjeg dečaka kako polako prati svoju majku i svog oca po krcatom aerodromu. Na svakih pet sekundi besno bi zavrištao – i što je još važnije, namerno je to radio. Nije bio na ivici živaca. Kao roditelj, znao sam po tonu. Samo je nervirao svoje roditelje i stotine drugih ljudi kako bi privukao pažnju. Možda mu je nešto bilo potrebno. Ali ovo nije bio način da to dobije, i njegovi roditelji je to trebalo da mu stave do znanja. Možda ćete reći “pa verovatno su bili premoreni ili neispavani posle dugog puta.” Ali, trideset sekundi pažljivo usmerenog rešavanja problema okončalo bi ovu sramnu epizodu. Promišljeniji roditelji ne bi dozvolili da neko do koga im je iskreno stalo bude predmet prezira gomile.

Takođe sam posmatrao jedan par koji nije bio u stanju da kaže “ne” svom dvogodišnjaku, zbog čega su morali da ga u stopu prate gde god bi mu dunulo da ide, tokom čitavog trajanja posete koja je trebalo da bude prijatna. Toliko se loše ponašao, čim nije bio pod striktnim nadzorom, da nisu mogli da se opuste i ostave ga ni sekundu bez rizikovanja. Želja njegovih roditelja da dozvole svom detetu da se ponaša nesputano i sledi svoje impulse, proizvela je potpuno suprotan efekat: oduzeli su mu nezavisnost. Budući da ga nisu naučili šta znači “ne”, rastao je bez svesti o granicama razumnog ponašanja, a samim tim i bez šanse za autonomiju. Klasičan primer kako previše haosa dovodi do previše reda (kao što je slučaj i kad je obrnuto). Viđao sam i roditelje koji nisu mogli da vode ozbiljan razgovor odraslih za trpezarijskim stolom jer su njihova deca od četiri i pet godina dominirala društvom, jela sredinu iz svih kriški hleba tiranišući prisutne, dok su oni osramoćeno i nemoćno gledali.

Kada je moja, sada odrasla ćerka, bila dete, drugo dete ju je jednom udarilo u glavu metalnim kamiončićem. Gledao sam kako je to dete godinu dana kasnije perfidno gurnulo svoju mlađu sestru unazad preko staklenog stočića. Majka ga je odmah zgrabila i oštrim tonom mu rekla da ne radi takve stvari, istovremeno ga pomazivši na odobravajući način. Podizala je malog boga i gospodara univezuma. To je nepisani cilj mnogih majki, računajući i one koje sebe smatraju borcima za rodnu ravnopravnost. Takve žene će se oštro suprostaviti svakoj naredbi odraslog muškarca, ali će poleteti da svom potomku zauzetom igranjem video igrica ispune naređenje i naprave sendvič. Buduće partnerke takvih dečaka imaće mnogo razloga da mrze svoje svekrve. Poštovanje žena? To je za druge dečake, druge muškarce – ne i za njihove mile sinčiće.

Zanemarivanje i zlostavljanje dece lošim vaspitavanjem ili potpunim izostankom nametanja discipline – može biti namerno i svesno. Ali mnogo češće, moderni roditelji su paralizovani strahom da ih njihova deca više neće voleti ako im odrede i najmanju kaznu. Toliko im je stalo do prijateljstva sa svojom decom, da su spremni da žrtvuju poštovanje. To nije dobro. Dete može imati mnogo prijatelja, ali ima samo dva roditelja, a oni su više od prijatelja. Zbog toga svaki roditelj mora naučiti da istrpi trenutnu ljutnju, pa čak i mržnju svog deteta koja se može pojaviti kao posledica disciplinovanja, pošto je detetova sposobnost da uvidi dugoročne dobrobiti kazne vrlo ograničena. Roditelji su društvene sudije. Oni treba da uče decu da se ponašaju na način koji omogućava smislene i produktivne odnose sa drugim ljudima.

Srećam se jedog odlaska sa svojom ćerkom na igralište kada je imala oko dve godine. Visila je na penjalici kada je bezobraznik sličnog uzrasta krenuo da stane na prečku o kojoj je visila. Pratio sam ga pogledom i oči su nam se srele. Polako i promišljeno počeo je da gazi njene ruke, sve većom snagom, iznova i izova, ne spuštajući pogled sa mene. Tačno je znao šta radi. Eto ti, ćale – to je bila njegova filozofija. Već je utvrdio da su odrasli jadni i da može lako da ih pobedi (šteta, onda, što će i sam postati isto). Bedna je budućnost koju su mu njegovi roditelji namenili. Na njegovo ogromno iznenađenje, zgrabio sam ga i bacio sa penjalice.

Zapravo ne, nisam. Samo sam svoju ćerku odveo negde drugde. Ali bi za njega bilo bolje da jesam.

Odlomak iz knjige “12 pravila za život”, izvor: "Detinjarije.com"

 

Iako imam sedamnaest godina, bajke su još uvek sastavni deo mog života. Opisala bih sebe kao “bajkovitu” osobu. U prevodu, verujem u čuda. Prvo su mi bajke čitali baka i roditelji. Zatim sam ih u formi crtanih filmova gledala od ujutro do uveče, a pred spavanje je opet neko morao da mi  čita. Dostigla sam nivo da svaki sekund filma znam napamet, tekst, muziku, pokrete, svako drvo, svaki prozor, stepenik, loknu… To je onaj nivo kada roditelji, već smoreni, počnu da izgovaraju “Nemoj opet isto, molim te”. Bila sam neumoljiva. Svanulo im je kada sam se osposobila da sama čitam. Naravno, po prirodi stvari, počela sam da gledam bajke ozbiljnijih formata. Još uvek sam na muzici iz filmova A Cinderella story, Beauty and the Beast, Sleeping beauty, The snow queen, Titanic, Pretty woman….

PRICA JEDNE TINEJDZERKE OSTAVLJA NAS POTPUNO BEZ DAHA. A U PRAVU JE SASVIM

E sad takvu mene, zamislite u ovom modernom vremenu. To već više liči na film Posetioci. Kada bih mojoj trenutnoj životnoj bajci morala da dam naslov, bio bi “Niđe veze”. Dok sam odrastala, maštala sam o trenutku kada će se u mom životu pojaviti princ. Znate ono kao ja idem ulicom, lep sunčan dan, bla, bla, bla… Znate šta me je snašlo? Sve sem princa. Počela sam da se pitam ko je kriv. Pa, da krenem redom…

Prvu ozbiljnu simpatiju sam imala u šestom razredu osnovne škole. Poučena primerima iz bajki, čekala sam da se kao slučajno sretnemo na putu do škole, da u džepu jakne pronađem čokoladicu, da mi pošalje neku lepu poruku… Kako da ne? Stalno je bio u grupi dečaka koja je dobacivala devojčicama, jaknu mi je isprskao mastilom, a od poruka sam dobijala prozivke tipa: „Šta si umislila? Što se praviš važna? Kakve su ti to čarape? (volim one šarene) Šta glumiš?“ i tako pune tri godine. A tek na kraju osmog sam saznala da mu se oduvek sviđam. Tada je bilo kasno. Više nismo imali priliku da se razvlačimo do škole, da me prati do kuće, da se krišom gledamo na odmoru… Više ni istim autobusom ne putujemo. Šteta…

Pre tri godine sam upoznala nekoga ko mi je delovao kao moguća bajka. Novogodišnja noć već sama po sebi posebna, ja jedva iskamčila da ostanem do ponoći, prva haljina, štikle, šminka…. vauuu. Dešava mi se Pepeljuga. Drugarice su razgrabile šta se dalo nahvatati a ja sam onako sva fina čekala da ON priđe meni. I prišao je. Ali ta moja finoća me je skupo koštala. Što sam ja bila bolja, on je bio gori. Što sam ja više verovala u nas, on je verovao da ću ja sve oprostiti. Kada baš mnogo zezne onda me restartuje nekim ukradenim, slatkorečivim i tugaljivim citatima. I tako skoro tri godine. Kada saberem utiske i uspomene, bio je više maćeha nego princ. Jedino zajedničko sa Pepeljugom mi je količina prolivenih suza. Meni su ostali miševi a njega je ugrabila jedna od ovih savremenih koja nije odrastala uz bajke. Ona za razliku od mene, zna da izda komandu, pa čik ne poslušaj. Šteta…

Kada bih ovog trenutka popunjavala na Fejsbuku status veze, od svih ponuđenih jedino što bi bilo istinito je opcija „Komplikovano je.“ Kako? Zašto? Nije da nemam pojma ali nije ni da razumem. Ovi današnji momci su pobrkali lončiće. Vise na tik-toku, gledaju lepotice i počeli su da veruju da je to stvarnost. Pravo da vam kažem, mogla bih i ja da se samosnimim kako se lomim ispred nekog ogledala, ali nešto mi je bljakasto. Savi kičmu na onom delu gde leđa prestaju da budu leđa, napući usta, izbaci grudi, uvuci stomak, ono kao neki pogled… i šta? Drugačija sam?  Izlazim u trenerci, nenašminkana, saplićem se na ravnom, zalivam se kafom… pa naravno da će „obožavalac“ biti razočaran kada me sretne. Šteta…

O emocijama da ne pričam. Očekuju da se ponašam kao da sam na pragu „Laze“ da bih pokazala nivo zainteresovanosti. Trebalo bi ranom zorom da pošaljem bar deset poruka, ako ne dobijem odgovor u roku od dva minuta da glavom razbijem vrata, da na ignorisanje plačem bar tri dana, da pravim ljubomorne scene, da u santimetrima merim razmak dok hodamo jedno pored drugog… E pa to ludilo se plaća. Proverite koliki honorar dobijaju učesnici rijalitija. Šteta…

Da se vratim na početak teksta i pitanje „Ko je kriv?“

Da li me je zeznula Pepeljuga koja blagotelećim pogledom gleda u princa dok joj on na kolenima obuva cipelicu. Ili me je upropastila uspavana lepotica koja ne bi preživela bes, ljubomoru i otrov da princ nije uzeo stvar u svoje ruke. One, onako smotane, ne mogu ni stepenik da pređu ako ih princ ne drži za ruku.

Da li je trebalo da odrastam uz Hogara Strašnog? Da kao Helga zveknem kriglom o sto i da se zabavljamo tako što obaramo ruke. A kada ne sluša, da mu zalepim šamarčinu. Vaspitnu…

Da li je kriv retroGADNI Merkur koji nikako da izađe iz mog horoskopa? To mi već dođe kao hronična bolest. Ma duže traje od Korone.

Da li su krivi momci koji nisu čitali bajke dok su odrastali? Dajte, dovedite se u red. Zasucite rukave, prekopajte kutije sa starim slikovnicama, pa krenite redom. To vam je bitnije gradivo nego bilo koja fizika, matematika… Današnji momci se upoređuju sa devojkama.  Odmeravaju ko je koga prvi zvao. Ako je devojka na poruku odgovorila posle pet minuta oni čekaju da odgovore za šest. Misle da su sve devojke iste. Uništavaju emocije zbog straha. Dure se… Šteta.

Vidim da sam neprilagođena ovom modernom vremenu i da u mojoj glavi još postoje prinčevi i princeze. U muškom i ženskom rodu. Nežniji i jači pol. ONA i ON. I to bez kompromisa. Šteta…

Ipak, u mom ljubavnom životu zanimljiva je jedna sitnica. Čini mi se da me mame vole više nego njihovi sinovi. Valjda vide i ono „bajkovito“ u meni. Pa, ako mi je za utehu, lakše ću stići do snajke nego do bajke. Šteta

MOMO KAPOR JE REKAO  NESTO NAJBOLJE O PUBERTETU : U MOJE VREME PUBERTET NIJE BIO  JOS PRONADJEN! 

TAKO DA STVARNO NE ZNAM STA RECI  O  RODITELJSTVU? SVOJU DECU SAM ODGAJILA DOBRO, VSC SU SVOJI LJUDI I IMAJU DECU. UNUCICE NECU NI DA PROBAM DA VASPITAVAM. SLEDICU METODE NJIHOVIH RODITELJA SLAGALA SE S TIM ILI NE!

Messenger

⇪