TERMINATOR I ABEL

 NE, NE RADI SE O ALI RADI SE O VESTACKOJ INTELIGENCIJI. KOLIKO DOBROG DONOSI TEHNOLOGIJA TOLIKO I LOSEG. KAKO NAUCNICI VIDE BUDUCNOST? KAKO JE JA VIDIM?

Svi postavljaju jedno pitanje: Šta nam budućnost donosi? Da li smo u opasnosti da nas na našim poslovima veštačka inteligencija u potpunosti zameni ili će ona „samo” postati naš dragoceni pomoćnik? Evo šta kažu pouzdana istraživanja.

Budućnost je svetla za novu tehnologiju. Stručnjaci očekuju da će veštačka inteligencija nastaviti da se razvija i usavršava, što će dovesti do revolucionarnih promena u brojnim sektorima kao što su zdravstvo, bankarstvo, auto-moto industrija, obrazovanje i mnogi drugi. Praktično nijedan sektor neće ostati bez uticaja ove nove tehnologije.

Među najznačajnijim promenama koje će AI doneti u određene sektore su:

• mogućnost da se na osnovu digitalne narukvice postavi dijagnoza i preporuči adekvatni medicinski tretman;
• upravljanje novčanim fondovima kroz analizu velikog broja varijabli i omogućavanje bržeg donošenja odluka;
• unapređenje nacionalne sigurnosti kroz automatizovanje oružja za čiju upotrebu nisu neophodni ljudi;
• porast samovozećih automobila: predviđa se da će do 2025. godine broj vozila koja imaju instaliranu AI tehnologiju porasti za 109%
• Uticaj AI na tržište rada

Sva ova predviđanja potvrđuju jedno: tržište rada značajno će se izmeniti. Određena zanimanja i pozicije tako će u potpunosti preći u ruke veštačke inteligencije, ali će istovremeno nastati veliki broj novih pozicija koje će podrazumevati i primenu novih veština.

Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma o budućnosti rada donosi podatke koji govore da će AI poslovi biti najtraženiji u narednih pet godina. Na to se nadovezuju predviđanja koja kažu da će u 2023. godini broj pozicija za AI stručnjake porasti za neverovatnih 46%.

Drugim rečima, veštačka inteligencija neće zameniti ljude, ali će njena primena od kandidata zahtevati da se obuče za obavljanje novih poslova i rad na drugačijim pozicijama. Stoga bi svi oni koji žele da imaju siguran posao u budućnosti trebalo da razmisle o usvajanju znanja i veština za rad sa AI sistemima.

SVETSKI ekonomski forum (NjEF) saopštio je da će u narednih pet godina veštačka inteligencija zameniti ljude na 14 miliona radnih mesta u svetu. Na osnovu ankete u kojoj je učestvovalo više od 800 kompanija, NjEF očekuje da će poslodavci do 2027. godine otvoriti 69 miliona radnih mesta, dok će ugasiti 83 miliona poslova. Veštačka inteligencija uveliko ima primenu u medicini, poljoprivredi, a koristi se čak i u pravosudnoj praksi, a njen razvoj će imati i pozitivan i negativan uticaj na radna mesta, predviđaju stručnjaci Svetskog ekonomskog foruma.

O tome da je taj problem prepoznat svedoči i to da je Evropska komisija donela čitav niz akata kojim pokušava da reguliše ovu oblast, pa i prava radnika. Tu bih izdvojio predlog Evropske regulativne uredbe gde su prava radnika i primena veštačke inteligencije u toj oblasti svrstani u visokorizične procese koji mogu da ugroze ljudsku slobodu, prava i bezbednost – kaže Umeljić.

Postoje i procene investicione banke „Goldman Saks“ koje pokazuju da bi veštačka inteligencija mogla da zameni 300 miliona poslova s punim radnim vremenom.

Obrazovni sistem se mora prilagoditi ovim novim temama i moraju se organizovati javne rasprave kako bi se ove teme približile građanima.

EVROPSKA unija će verovatno ove godine postići dogovor koji će otvoriti put ka usvajaju prvog velikog zakona o veštačkoj inteligenciji,Nije bilo razloga za oklevanje i čekanje na uvođenje zakona. To je neophodno kako bi se ubrzalo uvođenje neophodnih promena u sve sisteme u kojima će veštačka inteligencija imati ogroman uticaj.

Između ostalog, ona je navela da će biti uvedeno obavezno označavanje slika generisanih veštačkom inteligencijom. Veštačka inteligencija će biti dobar učitelj i moći će da se meri sa ljudima u toj oblasti. Četbotovi su napredovali ogromnom brzinom proteklih meseci, a mogu da se takmiče i sa ljudima u određenim oblastima. Brzi napredak izazvao je burne reakcije, od uzbuđenja zbog mogućnosti nove tehnologije do straha od negativnih posledica. Danas su četbotovi izuzetno dobri u čitanju i pisanju, a ta sposobnost će im omogućiti da pomažu učenicima da nauče ili unaprede svoje veštine. Na početku ćemo biti iznenađeni koliko mogu da nam pomognu u čitanju kao pomoćnici, ali i da daju savete kako da se popravimo u pisanju.

Međutim, kako kaže, i dalje je teško naučiti četbotove da procenjuju kvalitet i daju savete, jer profesori kada to rade moraju da gledaju brojne elemente, poput strukture, jasnoće i drugih osobina.

To zahteva visok kognitivni proces, koji je teško integrisati u kodu.

IME mu je Abel, on je robot-dete, on je emocionalni robot jer već neko vreme uči da prepoznaje ljudske emocije i da stupa u kontakt sa sagovornikom rasuđivanjem i razgovorom, tako što kamera koju poseduje skenira lice sagovornika kako bi beležila emocije koje izlaze sa lica i iz otkucaja srca i tako - Abel čita našu unutrašnjost.

Abel je stvoren u laboratoriji, oblikovan je kao 12. godišnji dečak i proizvodi sve izraze lica, praveći ružno ili srećno, sarkastično ili zadovoljno, on je u stanju da daje glas i lice. Da bi Abelu moglo da se omogući da komunicira ugrađena je  složena mešavina hardvera, posebno 42 servomotora nove generacije koji vode pokretanje glave, ruku i svakog najsitnijeg detalja lica. Abel ima glavu, gornji deo tela, šake, ali pre svega ima vizuelno-socijalni sistem percepcije koji vrši prepoznavanje lica i procenjuje emocionalni izraz lica svog sagovornika. 

Abelovi „roditelji“su kompanija koja se bavi softverom „Emotiva“, specijalizovana za duboku tehnološku veštačku inteligenciju, specijalizovana za prepoznavanje emocija i sarađuje sa Centrom „Enriko Pjađo“ Univerziteta u Pizi na istraživanju, tako je nastao Abel, humanoid koji je u stanju da se empatično odnosi sa pacijentima koji boluju od neurorazvojnih i neurodegenerativnih poremećaja

Novo poglavlje u razvoju Abelovih mogućnosti jesu neuroni ogledala? Neuroni ogledala predstavljaju klasu motornih neurona koja se nehotice aktivira kada pojedinac izvrši radnju ali i kada posmatra istu radnju koju izvode drugi subjekti. Oni su direktno zapaženi kod ljudi, majmuna i ptica, a naziv proizilazi iz činjenice da oni „reflektuju“ istu radnju koju obavljaju sami ili sa drugima.  

Abel će takođe služiti u nezi adolescenata sa poremećajima u ponašanju i kod starijih osoba sa demencijom ili Alchajmerom, bolestima koje su u porastu u svetu. A saradnja sa Emotivom i Istraživačkim centrom u Pizi ostaće stalna sa ciljem da se proširi na druge oblasti istraživanja socijalne robotike u medicinskom kontekstu, kao što su servisni roboti, roboti pratioci koji će nam – u budućnosti koja sada nije daleka – pomoći u svakodnevnim akrtivnostima.Robot Abel je poslednja reč veštačke inteligencije. On je ljubazan, gotovo pokoran, ali ostaju pitanja i izvesna protivljenja primene veštačke inteligencije na raznim poljima i mogućnosti njene zloupotrebe, pitajući se šta ako taj „slatki“ robot-dečkić koji će da drži za ruku dedicu sa problemima postane agresivan, arogantan, grub tokom razgovora jer nisu nametnuta ograničenja? I sa obrazloženjem: sada se sve odvija u malim laboratorijama, ali loša veštačka inteligencija kakvu štetu može da nanese? Da li će korišćenje novih tehnologija poboljšavati svet ili će poslužiti za njegovo uništavanje?

VEŠTAČKA inteligencija (VI) je opasna koliko i nuklearno oružje i za njenu kontrolu treba uspostaviti međunarodne okvire i sporazume poput onih za upotrebu atomskog arsenala, upozorio je nedavno direktor "Gugla" i prvi čovek kompanije "Alfabet" Sundar Pičai.

Ko misli da je reč o preterivanju, treba da pročita tekst "Ukrajina: živa laboratorija za VI ratovanje" koji su potpisali penzionisani general-major Robin Fontes, bivša zamenica komandanta operacija u Sajber komandi Vojske SAD i dr Jorit Kaming, jedan od direktora RAIN, globalne istraživačke grupe koja se bavi povezivanjem vojnog sektora i VI.

- Kai-Fu Li, izvršni direktor kompanije "Sinovejšn venčers", nazvao je sisteme oružja sa veštačkom inteligencijom "trećom revolucijom u ratovanju", posle baruta i nuklearnog oružja. Da li se ta revolucija odvija pred našim očima? Da li Ukrajina signalizira promenu karaktera ratovanja? Još ne. Iako još nedostaje promena karaktera rata, verujemo da je Ukrajina laboratorija u kojoj se stvara sledeći oblik ratovanja. To nije laboratorija na marginama, već centar pozornice, nemilosrdni i neviđeni napori da se fino podese, adaptiraju i poboljšaju sistemi sa VI ili poboljšanim VI za trenutnu primenu... Svakog dana dok se sukob nastavlja, a ljudska bića gube svoje živote na užasne načine, sistemi veštačke inteligencije se obučavaju sa stvarnim podacima sa pravog bojnog polja - ne da bi zaustavili patnju i okončali rat, već da bi postali efikasniji u borbi u sledećem: ratu veštačke inteligencije - zaključuju Fontes i Kaming.

U svetlu ovih predviđanja naivno deluje vest da je nemački umetnik Boris Eldagsen prevario žiri tehnološkog giganta "Sonija" koji je godišnju nagradu za fotografiju dodelio slici koju je on potpisao, a sintetisala ju je veštačka inteligencija. Eldagsen je odbio nagradu uz obrazloženje da je izveo prevaru samo da bi pokrenuo javnu debatu o zloupotrebi VI, koja može da bude savršena tehnologija za kreiranje obmana.

Ko misli da je falsifikovanje fotografije naivno, treba da se priseti kako je Hitler 1939. obmanuo svet uoči napada na Poljsku. Nemački vojnici su pobili poljske graničare, presvukli ih u nemačke uniforme, a zatim njihova tela fotografisali sa nemačke strane graničnog prelaza. Ta fotografija je upotrebljena kao "dokaz poljskog napada na Nemačku", čije je javno mnjenje zahtevalo odmazdu, a svetska javnost nije imala šta da prigovori. Tako je počeo Drugi svetski rat.

Skandal sa fotografijom kojim je obmanut japanski gigant se nije slegao, a već je usledio novi, objavljivanje intervjua sa teško povređenim vozačem Formule 1, legendarnim Mihailom Šumaherom, koji je napravila VI, pomoću beskrajnog niza informacija sa interneta koje je iskoristila da kreira što savršeniju obmanu. Pošto VI uspešno podržava i pokretne slike i zvukove, neće biti iznenađenje da se uskoro pojave falsifikovane video-izjave ljudi čija reč odlučuje o ratu i miru. Po mišljenju prvog čoveka "Gugla" to je jedna od vodećih pretnji današnjice.

- Među rizicima generativne veštačke inteligencije su lažni, takozvani dipfejk video-snimci, u kojima pojedinci mogu biti prikazani kako daju izjave koje zapravo nikad nisu dali. Takve zamke itekako pokazuju potrebu za regulativom veštačke inteligencije. Moraju postojati posledice za stvaranje dipfejk videa koji nanose štetu društvu. Svako ko je neko vreme radio s veštačkom inteligencijom shvata da je to nešto toliko drugačije i toliko duboko da bi nam bili potrebni društveni propisi da razmislimo o tome kako da se prilagodimo. Još nemamo sve odgovore, a tehnologija se brzo razvija. Dakle, drži li me to budnim noću? Apsolutno - priznao je Pičai.

Priča o tome da li je veštačka inteligencija neophodna je bespredmetana, jer se ona razvija od pedesetih godina prošlog veka, a intenzivno od osamdesetih i uveliko se koristi u svakodnevnom životu, od uređaja za navigaciju, internet - prevodilaca, industrije, medicine... Najveći izazov je u stvari njena zloupotreba u kontroli globalnog javnog mnjenja. Rat u Ukrajini pokazao je da se stavovi jedne zaraćene strane, ovoga puta ruske, mogu ukloniti iz javnosti jednostavnom blokadom na inetrnetu. Ukrajinska strana je čak najavila zabranu fotografisanja nepreglednih grobalja njenih boraca, jer to šteti borbenom duhu i zahtevima za još oružja od Zapada.

Organizacije koje se bave slobodom govora na internetu upozoravaju da se neprestano uvećava cenzura na popularnim društvenim mrežama, gde o istinitosti informacija i prikladniosti za objavljivanje sve češće odlučuje veštačka inteligencija, jer navodno nema dovoljno zaposlenih da obavljaju taj ogroman posao.- Sociološki posmatrano tehnologija je samo novi alat koji cenzuriše sadržaj na osnovu određenog vrednosnog sistema, naravno sa političkom podlogom, koji je neko ugradio u softver. Suštinsko pitanje je ko "vaspitava" veštačku inteligenciju koja upravlja i tek će upravljati sve brojnijim poslovima. Pitanje je da li će ovu tehnologiju kontrolisati države ili karteli proizvođača VI, čime će nacionalne države bitno izgubiti na značaju. Vrlo je nezahvalno u ovakvom vremenu previranja predviđati društvena kretanja, ali sigurno je da će doći do gubitka radnih mesta i do još nepravdenije raspodele društvenog bogatstva: bogati će biti još bogatiji, a siromašni još siromašniji. Naravno da i drugi delovi sveta spremaju tehnološki odgovor na zapadni projekat veštačke inteligencije i moguće je da će ona ubrzati novu podelu sveta -

Najave korišćenja veštačke intiligencije u vojne svrhe do nivoa da mašine same upravljaju sukobima naš sagovornik ne smatra verovatnim:

- Oni koji prave tehnologije ne prave ih tako da izgube kontrolu nad njima. Ponavljam, pravo pitanje je ko će kontrolisati tu tehnologiju. Cenzura takođe nije novost, vi već imate zapadni svet u kome sedam kompanija kontroliše više od 90 odsto medija. Ne treba imati iluzija da je ranije bilo bolje: istraživanja su, na primer, pokazala da je i u Nemačkoj i u Britaniji tokom Velikog rata 90 odsto medija izveštavalo na isti način. Današnja sutuacija, uključujući rat u Ukrajini, posledica je želje SAD da zadrže globalnu dominaciju, ili bar da odlože neminovno stvaranje multipolarnog sveta za bar 15 godina. Zbog toga u sledećih pet do 10 godina treba očekivati dalja svetska previranja.

VEŠTAČKA inteligencija se razlikuje od klasičnog softvera po tome što imitira biološke neuronske mreže, nervne sisteme živih bića. Veštačke neuronske mreže su sistem sastavljen od veoma velikog broja jednostavnih elemenata za obradu podataka, sposoban za prikupljanje, memorisanje i korišćenje eksperimentalnog znanja. Postoje, objašnjavaju stručnjaci, tri tipa obučavanja neuronskih mreža:

- Nadgledano obučavanje podrazumeva da se mreži daju ulazni podaci i očekivani izlazni podaci. Prilikom obučavanja ocenjivanjem, mreži se ne predstavljaju očekivani izlazni podaci, već joj se posle izvesnog vremena, dok pokušava da izvrši zadatak, predstavlja ocena prethodnog rada. Samoorganizacija, odnosno samoobuka, kada se mreži predstavljaju isključivo ulazni podaci, a onda ona sama uči i donosi zaključke, najbliži je veštačkom obliku života.

SEM Altman, izvršni direktor kompanije koja je stvorila Chat GPT veruje da će tehnologija zasnovana na veštačkoj inteligenciji preoblikovati društvo kakvo poznajemo. Altman veruje da ta tehnologija dolazi sa stvarnim opasnostima, ali može biti i "najveća tehnologija koju je čovečanstvo do sada razvilo" koje će drastično poboljšati naše živote. Mislim da bi ljudi trebalo da budu srećni što se mi pomalo plašimo ovoga - naveo je Altman.

Altman je bio naglasio da je kompaniji OpenAI potrebno da i regulatori i društvo budu što je moguće više uključeni u uvođenje Chat GPT-a i dodao da će povratne informacije pomoći da se odvrate potencijalne negativne posledice koje bi tehnologija mogla imati po čovečanstvo. Napominje da je u „redovnom kontaktu“ sa zvaničnicima vlade.

- Posebno sam zabrinut da bi ovi modeli mogli da se koriste za dezinformacije velikih razmera. Sada kada postaju sve bolji u pisanju kompjuterskog koda, oni bi mogli da se koriste za ofanzivne sajber napade - rekao je Altman.

Govoreći o Chat GPT 4, Altman kaže da najviše želi da upozori ljude o onome što nazivaju „problemom halucinacije“.

- Model će samouvereno iznositi stvari kao da su u potpunosti izmišljene činjenice - dodaje Altman.

Uobičajeni naučno-fantastični strah Altman ne deli.

- Ovo je alat koji je u velikoj meri pod kontrolom ljudi - naglasio je Altman.

Međutim, kaže da se plaši toga koji bi ljudi mogli da kontrolišu.

- Biće i drugih ljudi koji ne postavljaju neke od bezbednosnih ograničenja koje smo postavili. Društvo, mislim, ima ograničeno vreme da smisli kako da reaguje na to, kako da to reguliše, kako da se nosi sa tim - upozorava Altman.

Prema njegovim rečima, pravi način razmišljanja o modelima koje kreiraju je mehanizam za rasuđivanje, a ne baza podataka

- Oni takođe mogu da deluju kao baza podataka, ali to zapravo nije ono što je posebno kod njih – ono što želimo da urade je nešto što je bliže sposobnosti rasuđivanja, a ne pamćenja - navodi Altman.

Ističe da Chat GPT neće dati uputstva kako napraviti bombu, ali da OpenAI nije jedina kompanija koja se bavi razvojem jezičkih modela zasnovanih na veštačkoj inteligenciji. Biće i drugih ljudi koji ne postavljaju neka od bezbednosnih ograničenja koja mi postavljamo na to - istakao je AltmAN.

AMERICKI PREDSEDNIK BAJDEN TRAZI DA SE NEDVOSMISLENO UTVRDI DA LI JE VESTACKA INTELIGENCIJA OPASNA. NAUCNICI KAO I UVEK SU PODELJENI. MOJE MISLJENJE JE DA IPAK TA VESTACKA INTELIGENCIJA NIJE NI BILA POTREBNA LJUDSKOJ VRSTI KOJOJ I OVAKO PREDVIDJAJU SKORI KRAJ POSTOJANJA. SAD OD SVIH SCENARIJA OVAJ JE ZAISTA BIZARAN - UNISTICE NAS ONO STO SMO STVORILI DA NAM POMOGNE?!

 

ALIMENTACIJA

VRLO TUZNA REC.SVI ZNAMO KOLIKO SU MUCNI RAZVODI U KOJIMA IMA DECE. KAD SE LJUBAV I BRAK ZAVRSE OSTAJU ZAJEDNICKA DECA KOJE TREBA OTHRANITI, ODSKOLOVATI INAPRAVITI OD NJIH DOBRE LJUDI. NA ZALOST ZBOG ALIMENTACIJE RODITELJI VRLO RETKO POKAZU KAO DOBAR PRIMER DECI.

GORICA NESOVIC je posle ravoda rekla veliku istinu o alimentaciji. A ona je takva i bila (velika ,nadasve pametna i empaticna osoba). Vec godinu dana je nema a ja cesto citiram njene reci u mnogim prilikama. "Alimentacija, kakva ružna reč. Asocira na nešto mučno, nemoguće, na bol u stomaku, na nepravdu, na sistem koji ne funkcioniše. Više zvuči kao bolest, nego kao pravda za decu. Alimentacija kao demencija," napisala je uz opasku. "Da se razumemo, ne duguju oni te pare svojim bivšim ženama, već svojoj, zauvek, deci."

Svi znamo da posle razvoda roditelj kod kog su deca treba da dobija novcanu naknadu od bivseg partnera da bi deca imala sve sto im je potrebno. Sve fino zvuci,medjutim u praksi doci do alimentacije narocito one zadovoljavajuce skoro je nemoguca misija.

 U Srbiji se godišnje razvede više od 9.000 brakova, od čega preko 5.000 sa decom. Iako se Alimentacioni fond godinama najavljuje, još ga nema. Prema nekim procenama, samo trećina razvedenih očeva, odnosno tri četvrtine majki, redovno plaća mesečne naknade. Kako bi izbegli plaćanje alimentacije, sakrivaju imovinu, nekretnine, daju otkaze, kako izvršitelji ne bi mogli da sprovedu plenidbu. Dugovanja su i do milion dinara"Ukoliko lice i dalje ne postupi po sudskoj odluci, javni izvršitelj ima mogućnost da odredi naplatu na zaradi, ukoliko je lice zaposleno ili na drugi predmetima izvršenja kao što je na računu, na pokretnim stvarima i u nekim ekstremnim situacijama, kada je potraživanje veliko, može i na nepokretnosti","Ono što jeste malo specifično je da ta izvršenja mogu da traju dosta dugo ako određeno lice u kontinuitetu odbija da plati, a i dešava se da zaostala potraživanja pređu i preko milion dinara", 

Neplaćanje izdržavanja je krivično delo za koje je kazna ili novčana ili do tri godine zatvora.

"Ono kako to u praksi izgleda jeste da su to uglavnom neki manji iznosi dugovanja tako da tužilaštvo u tom slučaju najčešće primenjuje institut odlaganja krivičnog gonjenja što znači da neće biti sproveden krivični postupak ukoliko roditelj koji nije plaćao doprinose za izdržavanje svog deteta izmiri te iste obaveze. Takođe, može biti doneta još neka mera u smislu plaćanja određenog iznosa u humanitarne svrhe", kaže advokatica Jovana Turković.

Ukoliko je reč o većem iznosu, ili osobi koja je već kažnjena pa i dalje ne plaća, najčešće se donosi uslovna osuda, primera radi na dve godine.

"Kazna zatvora je najmanje primenjena. To krivično delo je specifično samo po sebi jer njegova suština nije da neko lice ode u zatvor već da plati,  da uspe da radi i da doprinese i u tom smislu nije klasična represija države ka sprovođenju kazne zatvora već pre ka omogućavanju ili osvešćivanju određene osobe da svoju zakonsku obavezu i ispuni",

U toku prošle godine zbog neplaćanja alimentacije podneto je 1.795 krivičnih prijava, a u zatvoru su završile 123 osobe.

Jedan otac tinejdžerke iz grada Ričmonda u Virdžiniji poslednju ratu alimentacije platio je istovarivši 80 hiljada novčića na travnjak kuće u bivše žena i njegove ćerke….

Averi Sanford (18) s ocem nije razgovarala nekoliko godina, a kaže i kako nije zainteresovana za to jer ne želi da ima posla ni sa kim ko se tako odnosi prema njenoj majci.

Averi Sanford, maturantkinja Deep Run srednje škole je izjavila za medije:

“Zaustavio se ispred kuće i pokrenuo prikolicu, koja je na travnjak ispustila penije na travu, a moja mama je izašla i rekla:

“Šta to bacaš u moje dvorište? “ Nije znala ko je to dok nije viknuo: “To je vaša poslednja isplata izdržavanja za deteta”“Ne pokušava da osramoti samo mamu nego i mene i sestru. Boli me što nije razmotrio to kad je došao ovo da uradi”, rekla je Ejveri

I.ndonežanin Dvi Susilarto, kojem je sud odredio plaćanje alimentacije u iznosu od 178 miliona rupija (oko 10.000 eura) punu svotu je svojoj bivšoj supruzi odlučio da isplatiti u kovanicama. Novac je ubacio u 13 džakova teških ukupno 890 kilograma.

Pred zgradu suda stigao je kamionetom, pa je uz pomoć dvojice prijatelja dopremio vreće s novcem u sudnicu, kazao je njegov advokat.

Sud je odredio da Susilarto bivšoj supruzi s kojom ima dvoje djece, nakon devet godina razdvojenog života mora isplatiti novčanu naknadu i alimentaciju u iznosu od 178 miliona rupija.

Nezadovoljan sudskom odlukom, Susilarto je odlučio da isplati punu novčanu svotu, ali u kovanicama.

Na ulasku u sudnicu se verbalno sukobio sa advokatom bivše supruge koja je odbila da prebroji novac, optuživši ga da je namjerno ponižava.

Ali Susilartov advokat odgovorio je da je njegov klijent jedva uspio da prikupi traženu svotu, posudivši novac od rodbine i mnogih prijatelja koji su imali samo sitan novac.

Predsjednik suda je na kraju zaposlene zadužio za brojanje kovanica.Procjenjuje se da će posao potrajati oko nedjelju dana.

Kanadski biznismen šokirao je sve okupljene na sudu kada je rekao da je spalio skoro 700.000 evra kako ih ne bi dao bivšoj ženi za alimentaciju.

Brus Mekonvil (55) je pod zakletvom tvrdio da je novac podigao iz šest banaka u 25 djelova i keš spalio na dvije lomače 23. septembra i 15. decembra prošle godine. Kaže da ima priznanice kojima bi to dokazao, ali ga niko nije vidio kako spaljuje pare niti postoji snimak.

Mekonvil je otkrio da je motiv frustracija zbog brakorazvodne parnice i da je znao da će tako naškoditi

Sudija međutim nije bio oduševljen izgovorom i bilo mu je teško da povjeruje u ovu priču pa ga je poslao 30 dana u zatvor zbog nepoštovanja suda i priprijetio još gorom kaznom ako nastavi da laže.

“Smatram da je to što tvrdite da ste uradili za svaku moralnu osudu zato što namjerno i direktno ugrožava interese vaše djece”, rekao je sudija Kevin Filips.

Ovo izgleda nije prvi Brusov pokušaj da izbjegne alimentaciju. Ranije je prodao djelove svoje imovine i kapitala bivšem knjigovođi, iako mu je rečeno da to ne radi dok se utvrđuje njihova vrijednost.

I dalje ostaje misterije koliko imovine i novca Mekonvil posjeduje. Sud nije mogao da utvrdi koliko

svojoj djeci.

Jednom stranom državljaninu zabranjen je izlazak iz Izraela na 8.000 godina zato što ne može da isplati cio iznos alimentacije.

Iz tog razloga će Australijanac Noam Hupert morati ili da izdvoji 3,34 miliona dolara ili će, ako to ne učini, dozvolu da napusti ovu zemlju dobiti tek 31. decembra 9999. godine.

Ovo nije svježa vijest, budući da je pomenuta sudska odluka na snazi od 2013. godine, ali Hupert je tek nedavno javno progovorio o njoj. On je naime australijski državljanin koji je bio oženjen Izraelkom i koji je bio na radu u toj zemlji.

Izraleski zakoni koji se tiču razvoda i izdržavanja djece su veoma strogi i zaštitnički nastrojeni prema majkama, što je u suštini i normalno, sve dok je realistično i izdvodljivo. Oni advokatima u brakorazvodnim parnicama omogućavaju da se pozovu na članove vezane za zabranak napuštanja zemlje, i tako onemoguće drugu stranu da otputuje prije nego što izmire i sadašnji i svoj budući dug prema djeci. U pomenutom slučaju Australijanac mora da plati svu alimentaciju za svoju djecu na koju je obavezan do njihovog punoljetstva, a on očigledno nema toliki novac.

Inače, Hupert je samo jedan od više Australijanaca koji se nalaze “zaključani” u Izraelu. I ne samo Australijanaca, ovo se dešava i drugim strancima, a nerijetko i Izraelcima.

Američki Stejt department je svojim građanima izdao upozorenje da izraelski sudovi često propisuju ovakve “kazne” nerezidentima, dodajući da SAD nemaju nikakve ingerencije da se umiješaju u takve slučajeve. Drugim riječima, poručio im je da su sami u tome.

U Srbiji alimentaciju ne plaća svaki drugi roditelj. Druga polovina ne isplaćuje novac redovno – kažu u Udruženju “Centar za mame”. Država po službenoj dužnosti nema obavezu da roditelje koji ne plaćaju alimentaciju goni. Zato iz Udruženja apeluju da se osnuje Alimentacioni fond, kako bi rešio probleme samohranih roditelja.

Pre devet godina Jelena se razvela, a isto toliko i vodi borbu sa bivšim suprugom zbog neplaćanja alimentacije njihovom detetu.

“U međuvremenu sam ja sklopila drugi brak, onda je on rekao ‘ja sada nisam dužan‘, do te mere čak ide da misli da on zakonski nije dužan prema detetu jer sam ja u drugom braku”, priča Jelena Milosavljević Živković za RTS.

Nadležni nemaju zakonske obaveze da tuže roditelje koji ne plaćaju alimentaciju.

Zato supružnici moraju da sami podnose tužbe i traže pravdu preko suda. Još veći problem nastaje kada supružnik napusti zemlju.

“Imao je dve uslovne kazne, jedna je bila za neizdržavanje deteta. Sada ja, da bi njega ponovo tužila, moram da imam njegovu adresu u inostranstvu što nije rešenje jer neće primiti sudski poziv iz Srbije, to je sigurno. Ne poseduje nikakve nekretnine u Srbiji, ništa što bi bila sigurna luka da taj novac može da se skida sa nekog računa”, navodi Jelena.

Iz Udruženja “Centar za mame“ pokušavaju da pomognu svim roditeljima koji su oštećeni. Apeluju na državu da pomogne u naplati alimentacije i osnuju alimentacioni fond i na taj način spreči sve češće zloupotrebe bračnih drugova.

“Ima vrlo kreativnih poteza zvanih neću više zvanično da budem zaposlen, prepisaću imovinu na kuma, mamu, babu, samo ne sopstvenom detetu da dam. Taj fond bi bio samoodrživ jer bi država u nekom trenutku taj novac naplatila od ovih koji ne plaćuju jer znamo da država ima mehanizme kakvu samohrani roditelji nemaju“, ističe Jovana Ružičić iz Udruženja “Centar za mame“.

Država je pre deceniju pokušala da osnuje Alimentacioni fond, ali taj nacrt zakona do danas nije predstavljen javnosti. Rešenja su bila da roditelj podnese dokaz da drugi roditelj ne daje izdržavanje redovno.

“Tako da će u tom slučaju Fond pozvati tog drugog roditelja dužnika da u roku od 15 dana izvrši obavezu dobrovoljno. Ukoliko ne izvrši svoju obavezu, onda će fond isplatiti taj iznos detetu, a na sebe će preuzeti obavezu da dalje pokreće postupke prema drugom roditelju”, objašnjava profesorka Pravnog fakulteta Olga Cvejić, članica komisije za Izradu zakona.

Dragan Vulević, bivši savetnik Ministarstva za rad, navodi da će država preuzeti gonjenje, odnosno utuženje onih lica koji ne izvršavaju obavezu izdržavanja svoje maloletne dece.

“Kada naplati, ta sredstva se ponovo vraćaju u Alimentacioni fond i služe kao ponovno sredstvo potrebno za druge slučajeve”, ističe Vulević.

Stručnjaci tvrde da je u praksi kaznena politika u okviru ovog krivičnog dela blaga i da se izriču određene uslovne kazne, a dužnik tu svoju obavezu ne izvršava.

ALIMENTACIJA JE NOVCANA NAKNADA RODITELJU KOD KOGA JE DETE DA BI GA ,HRANIO, SKOLOVAO, OBLAIO, PLACAO DOKTORE, PRIVATNE PROFESORE I KO ZNA STA SVE SADA TREBA JEDNOM MILENIJALCU OD TEHNOLOGIJE .TO JE MATERIJALNA STRANA ALIMENTACIJE. 

MNOGO JE TEZA ONA NE MATERIJALNA STRANA RAZVODA KADA DETE VISE NE ZIVI SA JEDNIM RODITELJEM. KAO DA MU NIJE TO VEC STRASNO ,TA POVREMENA VIDJANJA ILI UOPSTE NE VIDJANJA. PRICE SA OBE STRANE O TOME KAKO JE ONAJ DRUGI RODITELJ LOS.  ILI KAKO JE RODITELJU KOJI NA SEBE PREUZIMA CITAVU ODGOVORNOST O BEZBEDNOSTI DETETA, O NJEGOVOM OBRAZOVANJU UOPSTE ODRASTANJU. TO JE NEPROCENJIV POSAO. NAJTEZI I NAJLEPSI U ISTO VREME. .

DRUGI RODITELJ SAMO TREBA DA DA NEKI ODREDJENI NOVCANI IZNOS DA OLAKSA SVOM DETETU ZIVOT. NE KAZEM DA ON NEMAUDELA U ZIVOTU SVOG DETETA OSIM ALIMENTACIJE ALI NA ZALOST I NOVAC JE VEOMA VAZNA STAVKA.

PRUZITE SVOM DETETU SIGURNOST NA SVAKI MOGUCI NACIN BEZ OBZIRA NA TO STO VISE NISTE U BRAKU. VASE DETE NIJE KRIVO NI ZA STA.

 

LJUDSKO NEZNANJE

 STA SVE LJUDI NE ZNAJU. MOZDA JE TO I BOLJE. ALI TO PO MENI PREDSTAVLJA NAJVECI APSURD NASEG VREMENA. SA OVOLIKIM PROTOKOM INFORMACIJA I OVAKVOM TEHNOLOGIJOM MI  IDALJE NEMAMO MASU ODGOVORA. POVODOM PISMA SEDMOGODISNJE DEVOJCICE LICNO PAPI U KOM GA PITA - KO JE STVORIO BOGA? A ON ODGOVORIO SHVATICES SAMA KAD PORASTES BAS SAM SE ZAINTRIGIRALA. PA IAKO NIKAD ZAGONETKA STA JE STARIJE KOKOSKA ILI JAJE NIJE RESENA KAKO BI MOGLA BITI RESENA OVA PRICA O POSTANKU BOGA? ZAPRAVO NIKAKO. 

NEKA PRICA IPAK POSTOJI.

Većina stvari koje većina ljudi veruje o Bogu su NETAČNE.
Većina stvari koje većina ljudi NE veruje o Bogu su - TAČNE.
Ljudi razmišljaju u svom plitkom svetu o dubini koju je Bog stvorio.
Ako je vaš mozak samo slučajan skup hemikalija, kako možete da imate poverenje u vaš razum, i vaš proces razmišljanja?
Ma koliko raste ljudsko znanje, ima dosta pojava za koje znamo da postoje, a ne znamo šta u suštini one jesu.
Na primer, šta je svest? Mi imamo svest, ali ne znamo šta je to svest.
Ni profesori neurologije, psihijatrije, anatomije i psihologije ne znaju šta je svest.
Mi možemo da opišemo razliku između svesnog i nesvesnog, da opišemo osobine svesti, ali mi ne znamo šta je svest.
Znamo da nije materijalna, ali ne znamo šta jeste, jer ne razumemo ono što je izvan materijalnog sveta.
Šta je život? Mi ne znamo šta je život. Znamo da ga imamo, ali ne znamo šta je to u nama što čini da smo živi.
Šta je to energija? Mi ne znamo ni šta je energija, čak ni profesori fizike to ne znaju. Mi možemo da opišemo energiju, možemo da je izmerimo, da upotrebimo energiju, ali ne znamo šta je energija.
Sve ove pojmove koji nisu materijalne prirode mi ne znamo šta su. Mi vidimo njihove osobine, možemo da ih opišemo, ali kao da spadaju u svet ideja, ili u drugu dimenziju koju naš um još uvek ne može da shvati.
Donekle razumemo postojanje te druge dimenzije ideja, energije, svesti i života, ali i dalje ne znamo šta su.
Zamislite sada koliko nam je teže da shvatimo Boga koji je stvorio taj nama nedefinisani svet ideja, koji je stvorio našu svest, energiju i život.
Ako verujemo da postoje svest, energija i život a ne znamo šta su, onda ne bi trebalo da nam bude problem da verujemo u postojanje Boga kojeg takođe ne znamo šta je, ali vidimo Njegove osobine, kao što vidimo osobine energije, svesti i života.
Ne treba biti iznenađen da su elementi energije, svesti i života Božje osobine koje je uneo u svet, i koje možemo da razumemo samo onoliko koliko nam je On otkrio.
Mi verujemo da energija, svest i život postoje iako ih ne vidimo, jer možemo da objasnimo kako deluju.
Takođe, u materijalnom svetu teško je objasniti emocije, ljubav, mir, ili pojmove kao što je istina, pravda, milost, razum.
Naravno da niko od nas ne može da objasni kojom tehnologijom je Bog izgovorio Reč i stvorio svet.
Mi ne možemo da objasnimo tehnologiju koju je Bog upotrebio da bi se utelovio, kako je moguće da je živeo savršenim životom u telu čoveka, dopustio da ga stvorenja ubiju i vaskrsao trećeg dana.
Mi vidimo da nam je Bog rekao da se to tako dogodilo, vidimo da su svedoci tih događaja to tako opisali, i da su bili spremni da umru ali se nisu odrekli da je to zaista tako, a da nisu imali nikakav materijalni interes od svojih tvrđenja.
Božja objašnjenja sveta oko nas jesu jedina logična objašnjenja, jer sva ostala objašnjenja imaju više apsurda nego odgovorenih pitanja.
                    Ako Boga niko nije video, da li to znači da Bog ne postoji?
Ako neko kaže da ne veruje ništa što nije video ili osetio jednim od svojih pet čula, tada ne bi verovao u mnoge činjenice koje smatramo istinitim.
Niko nikada nije video atom, nije ga omirisao, dodirnuo, čuo ili osetio njegov ukus. Nijednim čulom ne možemo da registrujemo atom, ali niko ne može da kaže da ne postoji atomska bomba.
Niko nije video elektron, niti osetio nekim drugim čulom. Imamo u kući TV, mikrotalasne peći, ali nikad nismo videli fotone.
Postoje bežične tehnologije koje se ne vide. Dugačka je lista stvari koje ne vidimo, a ipak verujemo da postoje.
Mi možemo da napravimo eksperiment kojim ćemo dokazati da postoji i ono što ne vidimo, elektroni, atomi, bežični prenos informacija. Mi razumemo da oni postoje preko njihovih osobina.
Isto tako, iako ne vidimo Boga, iz Njegovih osobina kao što je apsolutna ljubav, svetlost, Duh, večan, reč, mi možemo da prepoznamo da Bog postoji.
Bog ima osobine koje ne nastaju spontano u neživoj prirodi, nego je potrebna inteligentna osoba da dizajnira, osmisli i stvori nama neshvatljivom tehnologijom za nas apstraktni svet koji samo možemo da zamislimo, jer je izvan naše 3 dimenzije.
Ako je u nauci prihvatljivo da verujemo u postojanje atoma, elektrona i bežične tehnologije iako ih ne vidimo, istim principom treba da nam bude prihvatljivo i da postoji Bog kojeg ne vidimo, jer preko Njegovih osobina i Njegovog delovanja prepoznajemo i Njegovo postojanje i Njegove principe.
S druge strane, postoje iluzije mađioničara koje nam pokazuju da ne treba verovati sve što vidimo.
Neke percepcije naš mozak ne može da obradi i da nam pravo razumevanje stvarnosti.
Ako znamo da je neko mađioničar, nećemo verovati da je učinio čudo, ali ako nam se neko ne predstavi kao mađioničar, mogao bi lako da nas prevari ako verujemo onome što smo videli, umesto onome što ne vidimo.
                   Ko je stvorio materiju? Ko je stvorio Boga? – nisu pitanja iste težine
Ateista Carl Sagan je rekao: “Ako ljudi kažu da Bog postoji oduvek, zašto ne bi skratili jedan potez i rekli da materija postoji oduvek?” (Cosmos, page 257).
Postoji razlika između pitanja kako je slučajnim procesima nastala materija koja je eksplodirala u Velikom Prasku, u poređenju sa pitanjem „ko je stvorio Boga“.
Materija podleže zakonima prirode, i ne može da izabere da se ponaša drugačije. S druge strane, Bog ne podleže prirodnim zakonima i može da se ponaša drugačije od prirodnih zakona.
Dakle, razlika između ova dva pitanja je u tome što mrtva materija nema kapacitet da se ponaša svrsishodno i inteligentno, dok živi Bog i te kako može, i to je prirodni način kako Bog funkcioniše.
Ateizam ne može da se osloni na singularitet, događaj koji se dogodio jedan jedini put u istoriji, jer veruju u uniformizam, da su uslovi u prirodi oduvek bili ovakvi kakvi su danas, pa smatra nemogućim događaje koji ne mogu da se ponove i desili su se samo jednom u istoriji.
Ako ateisti prihvate postojanje singulariteta, onda to znači da su sva čuda stvaranja koja je Bog učinio takođe moguća, jer su to jedinstvene intervencije u istoriji koje nauka ne može da proučava.
Bog je jedan jedini put u istoriji stvorio prostor i vreme, materiju i energiju, i raširio ih po stvorenom univerzumu.
Materija nema potencijal da postoji spontano oduvek i da stvori sve ostalo, jer je za stvaranje komplikovanog i funcionalnog svemira potrebna
inteligencija, svemoć, dizajnerske ideje i sposobnost da se izmisli tehnologija koja do tada ne postoji ni kao ideja, i da se ta tehnologija inženjerski precizno napravi da ostvaruje svrhu radi koje je izmišljena.
Lako je posaditi voćku koja u sebi ima ugrađen automatizam listanja, cvetanja, rađanja plodova, sazrevanja i mirovanja, uz komplikovanu razmenu gasova iz vazduha i minerala i vode iz zemlje.
Međutim, pre nego što je postojala prva jabuka, neko je morao da u svom umu zamisli ideju jabuke, specifičnog ukusa, mirisa, boje, oblika listova, visine stabla i krošnje, tehnologiju crpljenja vode i hrane iz zemljišta.
I kad je u svom umu zamislio ovakvu voćku, treba biti dovoljno inteligentan i sposoban da nama potpuno nepoznatom tehnologijom ni iz čega stvori prvo drvo jabuke,
koje će imati potencijal za sve varijetete jabuke kao vrste, koja će iz prvog primerka imati sve funkcije savršeno razvijene.
Zamislite da slučajnim sudaranjem atoma dobijete semenku, koja ima potencijal da iznikne u stablo.
Već postojanje semenke je statistički nemoguće da nastane slučajnim procesima u prirodi, i niko nikada nije video da u prirodi nastane neka nova vrsta slučajnim procesima.
Ali ako u mašti zamislite da iz nove semenke iznikne drvo, iako je drvo izraslo, krenulo je da lista u zimu i svo lišće se smrzlo.
Cvetovi su bili slučajno smešteni na korenu, i insekti nisu mogli da ih opraše, pa ne bi bilo plodova.
Čak i da nekako rodi plod, sunce ne može da mu daje potrebne elemente za rast i sazrevanje, jer je ispod zemlje.
Dakle, svi ovi elementi moraju odjednom da budu istovremeno savršeno funkcionalni, na svom mestu i u skladu sa ciklusom razvoja jabuke, inače bi bili beskorisni i biljka ne bi preživela ni jednu godinu.
Za ovako komplikovani dizajn, neophodna je inteligentna osoba, inženjer i dizajner koji će da osmisli jabuku, da izmisli tehnologiju kojom će je stvoriti, tako da dobijete funkcionalnu biljku kojoj je sve na svom mestu i tačno određeno vreme.
Zato je razumnije verovati da inteligentni Stvoritelj, koji postoji oduvek van prostora i vremena u svom umu dizajnirao i inžinjerski stvorio svemir,
nego da mrtva, neinteligentna materija postoji oduvek, i slučajnim procesima stvara neverovatno komplikovani svemir.
U matematici koristimo beskrajni niz brojeva, ali ni njima ne treba uzrok. Oni nisu nastali, oni su postojali kao ideja, a ljudi su samo otkrili njihove osobine.
Bog postoji kao duhovno Biće u drugoj dimenziji od naše, pa iako ga ne vidimo, mi prepoznajemo ideju postojanja Boga i otkrivamo Njegove osobine.
             Uzrok svih uzroka
Mi znamo da prvi uzrok svih uzroka, mora sam da ne bude ničim prouzrokovan, da postoji od večnosti.
Međutim, priroda ima zakone održanja materije i energije koji sprečavaju takozvanu “majku prirodu” da stvori svet koji vidimo, dok inteligentni Stvoritelj bez uzroka svog postojanja, može da inteligentno aranžira svemir u ono što danas vidimo oko nas.
Ako nekada u budućnosti neko u laboratoriji koristeći neživu materiju stvori život, on time ne bi dokazao da je materija spontano mogla da stvori život, nego da je za nastanak života bio neophodan ovaj inteligentni naučnik koji je planirao, osmislio i sproveo taj proces stvaranja.
Zakoni fizike kažu da materija i energija ne mogu da budu stvoreni niti uništeni.
Bilo bi tačnije da se kaže da spontano u prirodi materija i energija ne mogu da budu stvorene ili uništene ili da čovek ne može da stvori niti uništi materiju; ali ako ljudi nešto ne mogu, to ne znači da Bog to ne može da uradi.
Međutim, pošto materija i energija ipak postoje, jasno je da mora postojati Neko ko može da stvori i uništi materiju i energiju, Neko iznad prirodnih zakona.
Niz uzroka mora da se zaustavi na jednom uzroku koji je prouzrokovao sve ostalo, da bi nastao svet koji vidimo.
Zato taj prvi uzrok bez uzroka svog postojanja mora inteligentna ličnost – Stvoritelj sveta, Bog.
Ako treba da po pitanju porekla biram šta je logičnije, da li je mrtva materija stvorila samu sebe, ili je večni, sveznajući i svemoćni Bog aranžirao neverovatno složeni svemir, nemam dovoljno vere da bih bio ateista.
Ako je svemoćan, da li Bog može da stvori kamen koji ne može da podigne?
Ovo pitanje ljudi postavljaju da bi bacilli sumnju da je Bog svemoćan.
Bog može da uradi sve šta naumi (Jov 42.2).
Za ljude postoje nemoguće stvari, ali ne i za Boga (Matej 19.26).
Naravno, svemoć podrazumeva da Bog neće raditi nelogične stvari ili logički kontradiktorne i nesvrsishodne stvari.
Naravno da je nemoguće da Bog stvori moćnije biće od sebe, jer je to logički apsurd.
Nemoguće je stvoriti kvadratni trougao ili kamen koji ne može da se pomeri. Ako je neko dovoljno moćan da stvori kamen, onda je dovoljno moćan i da ga pomeri.
Ovo je začikivanje Svemoćnog Boga da se odrekne svemoći, da prestane da bude svemoćan, što je suprotno razumu.
Bog je uvek svoju moć upotrebljavao za korisne stvari, a nikad na zlo ili na iracionalne stvari.
Besmisleno je pozivati Boga da zgreši, da prekrši svoje zakone logike da bi dokazao da je svemoćan ili da bi dokazao ljudima da postoji.
Bog nije naivan da nasedne na ovako providan i zlonameran trik.
Umesto da izazivamo Boga da uradi besmislene i naopake stvari da bi nam dokazao svoju moć, bolje je da se naučimo da ni mi ne koristimo svoje sposobnosti za zlo. Dobro je što Bog koristi svoje moći samo za dobro.
Neki ljudi kažu da je kamen koji Bog ne želi da pomeri jeste slobodni izbor koji svi ljudi imaju.
Ma koliko ljudi činili loše izbore, Bog nam neće ukinuti slobodnu volju, ali isto tako ne može da ukine posledice zlih izbora, a to je večna smrt.
Ljudima bi bilo pametnije da od Boga traže da u nama popravi ono što smo pokvarili odvojivši se od Njega, umesto da izmišljaju besmislene ideje bez logike i svrhe.
I sam Bog se ponaša u okviru zakona koje je stvorio, ne zato što sebe ograničava, nego zato što je to dobro.
Bog bira da se ponaša logično i zato i mi treba da izaberemo da se ponašamo logično.
Bog koji može da našu planetu od 6 kvantiliona tona obesi ni o čemu u vakuumu, dovoljno nam je isustrovao svoju svemoć, ako želimo da otvorimo oči da je vidimo.
               Bog je čoveku teško shvatljiv
Bog je komplikovan. Sve što postoji je komplikovano ili bar komplikovanije nego što izgleda, a Bog koji je sve stvorio mora da bude komplikovaniji od svega što postoji.
Ljudska objašnjenja Boga su pojednostavljenje najkoplikovanijih činjenica u svemiru.
Pogledajte koliko su komplikovana naučna objašnjenja atoma, svetlosnih talasa, prijema svetlosnih nadražaja u oku i prenosa do mozga.  
A mi govorimo o osobi koja je sav komplikovani svemir stvorila.
Ateisti obično pojednostave Boga i onda ga napadaju, jer misle da mogu da objasne Božje motive i zamisli u neverovatno komplikovanom rukovodjenju svemira.
Religija nije nešto što su ljudi izmislili, nego je izvedena iz nepromenljivih činjenica u prirodi.
Stvarnost nije jednostavna i lako objašnjiva kako bi ljudi želeli. Odgovore na mnoga pitanja teško je dobiti jer su veoma komplikovani i još neotkriveni.
Stvarnost se ne može otkriti nagadjanjem.
Religija se takođe ne može otkriti nagadjanjem. Problem nije jednostavan i odgovori ne mogu da budu jednostavni.
                   Izbor: Pljosnata zemlja ili poverenje u Boga
Pitanje “Ko je stvorio Boga?” je pitanje čoveka iz Pljosnate zemlje koji misli da ne postoji svet izvan njegove dve dimenzije,
i veruje da je istina samo ono što njegov ograničeni um može da shvati, i da istina izvan njegovog razumevanja ne može da postoji.
Pitanje je da li ćemo odlučiti da ograničimo istinu samo na našu Pljosnatu dimenziju i da ubeđujemo jedan drugoga kako ne postoji složeniji svet izvan naše dimenzije, i da ne postoji ništa što u naš um ne može da stane.
Umesto ohole umišljenosti da sve znamo i da smo mi merilo istinitosti, druga mogućnost je da shvatimo da postoji duhovni svet iznad našeg, da nam je iz tog sveta javljeno da imamo problem sa svojim moralnim izborima i odbacivanjem svog Stvoritelja.
Mi taj svet iz viših dimenzija ne razumemo zbog naše ograničenosti, pa nam nije objašnjen, nego nam je objašnjeno kako da se vratimo u sklad sa inteligentnim Stvoriteljem sveta izvan naših dimezija.
Bog je izvan vremena i prostora. Bog postoji oduvek. Bog je večan i nudi i ljudima da ih preobrazi da i oni žive večno.
Nije pitanje da li postoji Bog, nego da li čovek želi da poštuje svog nebeskog Oca. Bog je dokazao sebe i svoje postojanje samim stvaranjem sveta.
Božja odsutnost znači smrt za čoveka, a Božja prisutnost znači život za čoveka.
To su dve suprotne paradigme, dva izbora na kojima gradimo sve naše životne izbore.
Izbor je na nama: Pljosnata zemlja ili poverenje u Boga.

RAVNOZEMLJASI IZ BRAZILA

Dve stvari su sigurne, da ću jednoga dana umreti i da je Zemlja ravna, kaže Rikardo, vlasnik restorana u Sao Paulu u kojem se okupljaju brazilski "ravnozemljaši".

Dok sedi pokraj modela Zemlje ravne poput palačinke, Rikardo priznaje da se ljudi uglavnom smeju kad im kaže da je njihova planeta pljosnata. Taj šezdesetogodišnjak vlasnik je restorana koji je postao okupljalište ljudi poput njega, onih koji odbacuju činjenicu da je Zemlja okrugla.

Reč je o neobičnom, ali iznenađujuće velikom klubu. Ispitivanje javnog mnjenja pokazalo je da više od 11 miliona Brazilaca ili oko sedam posto stanovništva veruje da je Zemlja ravna. Među njima ima i poznatih osoba, poput pisca i novinara Olava de Karvalha ili doktora geofizike Afonsa de Vaskonselosa

Brazilski su "ravnozemljaši" su tajanstvena i ponekad paranoična zajednica koja međusobno komunicira šifrovanim porukama na WhatsAppu, preko zatvorenih Facebook grupa i preko YouTubea jer tu mogu slobodno da iznose svoje stavove i argumente bez straha da će ih ismevati.

Tvrde da su dokazi da je Zemlja loota "plod zavere".

Brazilci koji veruju da je Zemlja ravna, uglavnom su muškarci, često katolici ili protestanti i relativno niskog nivoa obrazovanja. Kažu, ipak, da ne bi trebalo brkati obrazovanje sa znanjem.

"Mi smo najpametniji, zapišite to", tvrdi pedesetogodišnji predizetnik Anderson Neves, gost Rikardovog restorana.

"Maligna pseudo-nauka zatrovala je obrazovne sisteme u svetu. Okrugla Zemlja najveća je laž ljudskog roda i diktira je globalna elita", uveren je Neves.

"Pogledajte samo u horizont ili se popnite na planinu i snimite fotografišite. Nećete videti da je Zemlja zaobljena", objašnjava.

Ne veruju fotografijama iz svemira, ne haju za odgovore naučnika o gravitaciji, ne zanima ih Fukoovo klatno niti hiljade godine astronomskih posmatranja.

"Još iz vremena Galilea znamo sa sigurnošću da je Zemlja okrugla. A Grci su to shvatili i pre 2000 godina", kaže astronom Roberto Kosta sa Univerziteta u Sao Paulu.

"Teorija o ravnoj Zemlji pitanje je za psihologe, a ne naučnike. Zemljin oblik nije naučni problem", odlučan je Kosta.

Zanimljivo je i da je jedan od najuglednijih brazilskih "ravnozemljaša"i Afonso de Vaskonselos, geofizičar sa doktoratom Univerziteta u Sao Paulu.

Vodi YouTube kanal "Ciencia de Verdade" (Prava nauka) gde izlaže svoje ideje, a prati ga 345.000 pretplatnika.

Prošle godine organizovana je prva konvencija brazilskih ravnozemljaša koja je okupila nekoliko stotina ljudi u Sao Paulu. Njihova omiljena meta je NASA. Optužuju je za lažiranje odlaska na Mesec.

"Čovek nikad nije kročio na mesec. To je napravljeno u studiju", uveren je Rikardo.

A što se snimaka loptaste Zemlje iz svemira tiče, Rikardo ima spremno pitanje: "A gde je nakrivljeni Ajfelov toranj.

SAD KAKO SMO OD BOGA DOSLI DO PLJOSNATE ZEMLJE NE ZNAM ALI VEROVATNO JE KAO I SVE OSTALO POVEZANO. VERA JE CUDO. COVEK VERUJE U BOGA ILI NE. COVEK VERUJE U PLJOSNATU  ZEMLJU ILI NE. NEMA TU MNOGO FILOZOFIJE. U NESTO MORA DA SE VERUJE. A NAJVECA ISTINA JE TOLIKO PUTA VEC IZRECENA DA NE ZNAM DA LI OPET DA PONOVIM

NE POSTOJI SAMO ONO STO SE VIDI NEGO I ONO STO SE NE VIDI!

POTOP

 STA AKO BI PONOVO NASTAO BIBLIJSKI POTOP? STA BI SE DESILO KAD BI LJUDI NESTALI? DA LI JE POTOP TA APOKALIPSA KOJE SE PLASIMO?

Istraživači navode da su dva dela afričkog kopna počela da se razdvajaju otvarajući put za čitav novi okean da prođe kroz taj rascep. Zemlje poput Zambije i Ugande mogle bi jednog dana da imaju svoje obale ukoliko kopnena masa nastavi da se razdvaja. Geolozi su prema navodima uglednog žurnala "Geofizička istraživačka pisma" geolozi uspeli da potvrde da se stvara novi okean kako se afrički kontinent cepa na pola.

Klimatske promene se vide sve više svake godine, a najveće promene videli smo ovog leta u celom svetu usled temperaturnih rekorda.

Ovog leta smo svedoci visokih temperatura, snažnih nevremena i velikih klimatskih promena. Naučnici su zabrinuti zbog najavljenih još većih promena koje se dešavaju gotovo svakodnevno, piše "USA Today".

Prema poslednjim istraživanjima, postoji pet takozvanih "prelomnih tačaka". Prema tome bi najavljene promene mogle da počnu već u skorijoj budućnosti.

Počeće da se otapaju Antarktički i grenlandski ledeni pokrivači. To će dalje prouzrokovati porast nivoa okeana širom sveta za nekoliko centimetara. To se očekuje za 100 godina na Antarktiku i za 300 na Grenlandu.

Struje Atlantskog okeana bi mogle da stane i promene klimu u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama

Struje koje pokreću toplu i hladnu vodu bi mogle da se zaustave. Studije to nazivaju "nepovratnom tranzicijom", a to bi moglo da se dogodi od 2025. godine. To bi moglo da izazove velike efekte na klimu, konkretno ledeno doba u Evropi i porast nivoa mora na istočnoj obali Sjedinjenih Američkih Država.Temperatura okeana bi "skuvala" i ubila korale. To bi dalje uzrokovalo umanjenjem podmorskog života, a moglo bi da se desi već početkom 2030. godine.

Izgubljeni svetovi čuvaju se u mnogim mitovima i legendama – Atlantida, Hiperboreja ili Lemurija. Ipak, postoji pravi kontinent skriven ispod Tihog okeana, odmah pored Australije.

Geolozi su otkrili da je džinovski kontinent ispod Novog Zelanda nastao kao rezultat „ogromnog supersporog zemljotresa“, tektonskog procesa koji je stvorio Vatreni pojas Pacifika.

Zelandija je ogromna kopnena masa u južnom Tihom okeanu, gotovo potpuno potopljena. Ostrva Novog Zelanda i Nove Kaledonije čine jedina veća područja koja su iznad vode.

Zelandija je naučnicima poznata već duže vreme, a sam naziv je smišljen 1995. godine. Prva eksperimentalna ekspedicija za ispitivanje tog područja organizovana je 1972, a usledila je višedecenijska svađa oko toga da li Zelandiju klasifikovati kao kontinent ili kao fragmentirani komadi kopna.

U 2017. godini, Ekspedicija 371 proučila je uzorke jezgara sedimenata dubokih čak pet kilometara da bi utvrdila da je Zelandija nekada bila deo Gondvane, superkontinenta koji je obuhvatao ono što će postati Afrika, Južna Amerika, Australija, Antarktik i Arabija.

Međunarodni tim geologa zaključio je da Zelandija po svim kriterijumima treba da se klasifikuje kao utopljeni kontinent, a ne kao mikrokontinent - poput podvodnih visoravni u Indijskom okeanu. Procenjuje se da Zelandija imati površinu od 4,9 miliona kvadratnih kilometara, što je otprilike deset puta veće od Španije.

Potopljeni kontinent odvojio se od Gondvane pre oko 85 miliona godina zbog pomeranja tektonskih ploča u spoljnom Zemljinom omotaču i potonuo do kasnog perioda krede (pre nekih 66 miliona godina).

Nedavno objavljeni nalazi Ekspedicije 371 govore o tome da su kontinent tada isklesale iste sile koje su stvorile pacifički Vatreni pojas – putanju duž Tihog okeana na kojoj se nalazi većina aktivnih svetskih vulkana i epicentri zemljotresa. Smatra se da je seizmička aktivnost duž tog pojasa rezultat okeanskih ploča koje se kreću ispod lakših kontinentalnih ploča.

Analiza uzoraka fosila pokazala je da je severna Zelandija postala mnogo plića zbog vatrenog pojasa i verovatno je imala kopnene površine pre 50 do 35 miliona godina, ali se zatim potopila u okean za dodatni kilometar, kako bi stigla do današnje dubine. To je bio događaj od zaista globalnog značaja.

Koliko nam nauka govori, Zemlja postoji oko 4,5 milijardi godina, a ljudi je nazivaju svojim domom samo 200.000 godina. Stoga je logično tvrditi kako je naša planeta postojala i razvijala se pre nas, a to će i nastaviti ako ljudi jednom više ne bude.

A šta bi se dogodilo ako nestanu ljudi sa Zemlje – po predviđanjima stručnjaka i naučnika?

Da ljudi nestanu, ne bi trebalo dugo da se efekat oseti u svetu. U samo nekoliko sati dogodile bi se šokantne promene, a planeta kakvu znamo bi se zauvek izmenila, piše 24sata.hr.

Budući da većinu električnih centrala širom sveta pokreću fosilna goriva koje proizvode ljudi koji vode te elektrane, struje širom sveta bi nestalo. To znači da bi se sva svetla i postrijenja koja pokreće ta struja naprosto ugasili. Svet bi se zamračio, a ostalo bi tek onoliko struje koliko je proizvode solarni paneli i vetro-elektrane.U 48 sati bez ispravnog održavanja ugasile bi se i vetro-elektrane i solarni paneli, pa nimalo struje ne bi bilo. Kućni ljubimci bi počeli da gladuju i umiru od dehidratacije, budući da nisu prilagođeni za samostalno preživljavanje. Patila bi i stoka na farmama. Železničke stanice i sva podzemna infrastruktura bi se verovatno brzo potopila, budući da pumpama koje to sprečavaju upravljaju ljudi.Neke životinjske vrste koje su ljudi „dizajnirali“ poput buldoga i terijera, izumrli bi vrlo brzo nakon ljudi. Veliki bi psi, zahvaljujući svom instinktu preživljavanja, počeli da formiraju velike čopore i počeli bi da love manje životinje u potrazi za hranom. Sve pripotomljene životinje postale bi plen za već postojeće divlje životinje koje bi, bez ljudi kojih se klone, počele da naviru i u gradove. Za nekoliko sedmica brojne životinje zatvorene u zoološkim vrtovima bi verovatno uspele da pobegnu i ubrzo bi postale predatori kao i njihovi preci.Voda koja pomaže u rashlađivanju brojnih nuklearnih elektrana širom sveta bi isparila, što bi izazvalo devastirajuće nuklearne eksplozije. Milioni životinja i biljaka bi umrli od radijacije ili raka uzrokovanog tim eksplozijama. Sistemi kanalizacije koji se oslanjaju na ljudsko upravljanje bi takođe prestali da rade, a nakon nakupljanja prekomernih količina bez regulacije, sav bi se sadržaj izlio u reke i jezera. To bi ubilo većinu divljeg života u njima, uništavajući cele ekosisteme. Hemijske i industrije proizvodnje gasa bi takođe počele da utiču na okolinu jer bi se hemikalije otpustile u atmosferu, dok bi prirodni gas započeo požare koji bi trajali danima.Kad bi ljudi nestali, nakon godinu dana Zemlja bi počela da se „samoizgrađuje“ jer ne bi imao ko da je kontrolirše ili modelira. Srećom, planeta bi uspela da se oporavi od svih nuklearnih, hemijskih i sličnih katastrofa prilično brzo. Bez iznenađenja, svi materijali koji bi inače bili reciklirani, poput plastike i elektronike, sada bi se našli u vodenim tokovima. Godinu dana nakon nestanka ljudi sateliti bi počeli da padaju s neba, tvoreći spektakl koji bi ličio na kišu meteora.Bez ljudi i njihovog mutiranja gena biljaka, one bi rasle veće, ali i lakše pri čemu bi neke vrste izumrle, a one otpornije doživele ogromnu ekspanziju. Bilo bi potrebno oko dve decenije da se vegetacija vrati u svoje prirodno, originalno stanje. Biljke bi preuzele i gradove nekad popularnih ulica i aleja koje bi sada prekrila trava, grmlje i drveće. S vegetacijom bi došle i životinje koje od nje zavise kao od izvora hrane. Tako bi gradove preplavio divlji život, a zgrade i domovi bi bez održavanja masovno propadali. Gradovi poput Dubaija i Vegasa bi se vratili u svoje prirodno stanje – pa bi ih sasvim prekrio pesak iz pustinja. Počeo bi da se vidi i nedostatak zagađenja uzrokovan ljudima, te bi se vidljivost izuzetno povećala.Životinje sada vladaju svetom, a nekad ugrožene životinje poput slonova bi sa sasvim oporavile od ljudskih uticaja koji su ih ugrozili, kao što je trgovanje slonovačom. Verovatno je i da bi se egzotične životinje iz zooloških vrtova raširile i razmnožile u okolnom području, pa bi njihova distribucija širom sveta bila poprilično raznolika. Lavovi i slonovi koji su nekad Afriku smatrali svojim domom verovatno bi jurili Berlinom, Parizom i Njujorkom. Velike čelične konstrukcije poput mostova i nebodera bi počele da padaju zbog nagrizajuće korozije. Morski svet bi se takođe oporavio i neverovatno razvijao bez ljudi, a svetska mora bi postala preplavljena životom.Svi gradovi i svaki mogući podsetnik na postojanje ljudi bi nestali, izuzev nekoliko kamenih struktura koje su i do danas odolele zubu vremena jer su izrađene za večnost. Pretpostavlja se kako bi među njima bile samo egipatske piramide, Veliki kineski zid i spomenik Maunt Rašmor, kao jedini dokaz da smo nekad bili tu, ali teško da bi neko mogao pomisliti kako smo nekad vladali svetom.Jedina stvar koja je povezana s ljudima, a preživjela bi 50 miliona godina bi bila plastika u fosilima koja bi mogla da zbuni vanzemaljce budućnosti ako bi se zatekli na Zemlji. Planeti bi trebalo još dodatnih 50 miliona godina da se reši plastike i tog poslednjeg traga ljudskog postojanja.

PROSTO DA POZELIMO TAJ POTOP I DA NESTANE LJUDSKE VRSTE KAKO BI SE SPASLA PLANETA. ALI ZAMISLITE SAD OVAJ PREOKRET?!

Šta misliš, da li Bog želi da ponovo uništi svet potopom?— Ne, on je obećao da više neće tako uništiti svet. Rekao je: „Mećem dugu svoju u oblake, da bude znak.“ Jehova je rekao da će duga biti znak da ’neće više potopom uništiti sve ljude‘ (Postanje 9:11-17).

Dakle, možemo biti sigurni da Bog više nikada neće uništiti svet potopom. Ali, kao što smo videli, Biblija stvarno govori o kraju sveta.Samo o cijem kraju zapravo govori? O kraju ljudske vrste ili planete?

SAD OVAKO DA REZIMIRAMO. POTOPI SE POMINJU OD ONOG U BIBLIJI PA NA OVAMO VISE PUTA. NEKI SU BILI VECI NEKI MANJI ,ALI ETO I ZELANDIJE I ATLANTIDE STO ZNACI DA SU BILI I NEKI BAS VELIKI U RELATIVNO SKORIJOJ PROSLOSTI. PA IAKO  JE BOG OBECAO DA LJUDI NECE NESTATI U POTOPU NE BIH BAS TOLIKO VERE IMALA U'REC BOZIJU' KONACNI NESTANAK LJUDSKE VRSTE JE SVE VISE IZVESTAN ZBOG  MILIONA RAZLOGA. I ZAISTA OVAJ PUT NIJE NEKA STETAJER SU LJUDI POTPONU UNISTILI I SEBE I PLANETU. NEK NESTANU. ONI SLEDECI CE DOBITI LEPU I CISTU PLANETU KAO STO SMO I MI. PA NEK JE ODRZE TAKVOM ILI JE UNISTE SVEJEDNO. MI SMO SVOJE ODRADILI!

PARALELNI SVETOVI I KAFANA

 NA OVAJ NACIN NAPISEM VISE STVARI ODJEDNOM, A NIJE DA IH NEMA OVIH DANA. VESTI  SUSTIZU JEDNA DRUGU ,INFORMACIJE POBIJAJU JEDNA DRUGU. U SVEMU TOME MI POKUSAVAMO DA SE SNADJEMO. NEKOM USPE NEKOM NI NE. VEC SAM PISALA KAKO NAM NESTAJU KAFANE USTUPAJUCI MESTA KAFICIMA. ALI KAFANA JE MESTO IZ PARALELNOG SVETA, KAFANA JE MESTO KAO NI JEDNO DRUGO. A SVEDENA JE NA MESTO NA KOME SE LJUDI OPIJAJU. STETA ZA KAFANE. SACUVAJTE BAR NEKU  KAFANU ZASTO.- PROCITAJTE U TEKSTU KOJI SLEDI.

Mnogi naučnici smatraju da je teorija o paralelnim svetovima jedno od mogućih objašnjenja našeg univerzuma. Možda čak i najrealnije.

Daleke 1957. godine fizičar Hju Everet došao je do ideje da uz naš svet, paralelno postoji još bezbroj drugih koji se ne razlikuju mnogo.

Ovo su 4 dokaza da, prema tvrdnjama nekih stručnjaka, paralelne dimenzije našeg sveta zaista postoje:

Čovek iz Taureda

Jedan muškarac sleteo je 1954. godine na aerodrom u Tokiju. Predao je pasoš i odmah odveden u sobu za ispitivanje sumnjivih. Dao je pasoš zemlje Taured. Koja u našem svetu ne postoji.

Muškarac je tvrdio da se njegova zemlja nalazi između Francuske i Španije, tačnije baš tamo gde je Andora. Ali on za Andoru nikada nije čuo i tvrdio je da se na tom mestu već hiljadu godina nalazi Taured. Takođe je rekao da već pet godina redovno odlazi u Japan na poslovna putovanja bez ikakvih problema. Njegov pasoš je potvrdio priču, pošto je bio pun viza i pečata. Imao je čak i vozačku dozvolu iz Taureda i račun u nepoznatoj banci.

Posle nekoliko sati ispitivanja odveden je u hotel. A kada su ujutru otvorili vrata sobe, čovek iz Taureda je nestao. Inače, ispred vrata su sve vreme bila dvojica policajaca, a soba je bila na 15 spratu. Na fasadi nije bilo izbočina.

Kerol Čejs u “svom” gradu

Sredinom 2006. godine Kerol se iz kalifornijskog grada Perrisa vraćala kući kod roditelja u San Bernardino. Ali kada je stigla shvatila je da se ne nalazi u pravom gradu, iako je bila na pravom mestu. Nije prepoznala ni jednu kuću, iako su kućni brojevi bili tačni. Nije mogla da pronađe kuću roditelja ni porodice. Groblje na kome su sahranjeni njeni baka i deka bila je poljana.

Kerol se vratila u Peris i više nikada nije zalutala u grad iz paralelne dimenzije.

Stranac u svojoj kući

Lerina Garsija probudila se 2009. u svom krevetu. I čim je ustala primetila je da nešto nije u redu. Posteljina je bila drugačija, baš kao i pidžama. Ali prešla je preko toga i onda otišla na posao gde je radila 20 godina. Ni na poslu stvari nisu bile baš uobičajene. Tačnije, sve je bilo pogrešno i nalazilo se na drugom mestu. Njena kancelarija je recimo bila na drugom spratu.

Onda se vratila kući i zatekla muškarca sa kojim je odavno raskinula. Ali on se ponašao kao da su i dalje zajedno. A njenom novom dečku sa kojim je bila nekoliko meseci nije bilo traga. Lerina je i dalje u novom svetu i nada se da će se vratiti u onu drugu dimenziju.

Treba da pevamo što smo živi! 4 ljudske greške koje su mogle da dovedu do smaka sveta

Kamene gromade u peruanskoj šumi Marakvasi podsećaju na skulpture i imaju oblike ljudskih lica. Niko zapravo ne zna kada su, ni kako su napravljene i arheologe zbunjuju već godinama.

Zanimljivo je da se prema verovanju lokalnog stanovništva tu nalazi portal za drugu dimenziju.

Ali ni to nije sve. Doktor Raul Rios Senteno je zabeležio slučaj pacijentkinje koja je sa prijateljima kampovala u Marakvasiju.

Za vreme jedne šetnje naišli su na kamenu kolibu u kojoj su igrali ljudi obučeni u plemensku odeću. A onda je osetila silu koja je vukla prema kolibi. Jedan prijatelj je povukao pre nego što je ušla. Nažalost deo tela koji je ušao u kolibu je ostao ostao paralizovan.

Medicinski testovi nisu pronašli nikakav uzrok paralize. Kamena koliba više nikada nije pronađena. 

Sve više naučnika je uvereno i zastupa ideju da naš je svet okružen većim brojem paralelnih svetova koji su nevidljivi golim okom. Iako niko do sada nije uspeo da dokaže da je naš Univerzum samo jedan od mnogih...

 

Neke od ovih indicija su zasnovane na naučnim dokazima, ali postoje i određeni neobični i neobjašnjivi događaji koji ukazuju na to da ne možemo tako lako odbaciti teoriju “multiverzuma“.

U ovo u nastavku teksta su neke od činjenica sa kojima smo se do sada susreli, ali se mora dodati da ovo nikako nije konačan dokaz. Konačan dokaz skrivenih dimenzija i dokaz paralelnog univerzuma bi nesumnjivo bio ogroman napredak u fizici i kosmologiji.

To bi moglo značiti da je moguće putovanje brže od svetlosti i da se naši postojeći zakoni univeruma moraju ponovo napisati.

Misteriozni talasi u svemirskom vremenu mogu ponuditi dokaz o paralelnim univerzumima

Pronalaženje dokaza o paralelnim univerzumima je veoma izazovno. Naučnici su se nadali da bi Veliki hadronski sudarač (LHC) mogao otkriti dokaz njihovog postojanja, ali do sada sa LHC-om nije otkriven konačan dokaz.

Fizičari su proučavali gravitacione talase, talase u svemirskom vremenu uzrokovane kretanjem velikih objekata, i sada ukazuju na to da bi ovi talasi mogli omogućiti jedinstvenu, koherentnu teoriju univerzuma. U suštini, to znači da se znaci dodatnih dimenzija mogu sami otkriti na način na koji utiču na gravitacione talase.

Ako u univerzumu postoje dodatne dimenzije, gravitacioni talasi mogu ići duž bilo koje dimenzije, čak i dodatne dimenzije. Ovo ukazuje na to da paralelni univerzumi mogu postojati.

Crne rupe bi mogle biti prolazi u paralelne univerzume

Ideja da bi crne rupe mogle biti prolazi ka paralelnom univerzumu je već dugo popularna tema u naučnoj fantatici, ali da je to moguće sa naučne strane?

Prema rečima Stivena Hokinga, poznatog teoretskog fizičara i kosmologa, misteriozni, destruktivni, tamni delovi univerzuma bi mogli odgovoriti na jedan od najzagonetnijih paradoksa fizike – postojanje paralelnih univerzuma.

Stiven Hoking se već dugi niz godina zalaže za teoriju paralelnog univerzuma. Ranije je pretpostavljano da sve što upadne u crnu rupu biti uništeno i zauvek izgubljeno, ali Hoking ima drugačije mišljenje.

Hoking sugeriše da crne rupe nisu toliko crne ko što se ranije mislilo. Po njegovom mišljenju, vrlo je moguće da nešto upadne kroz crnu rupu, ne bude uništeno i uđe u paralelni univerzum.

Objasniti kako informacija može pobeći iz crne rupe je izazov. Stiven Hoking je izračunao da crne rupe moraju imati kraj. Prema njegovim proračunima, crne rupe na kraju počinju da propuštaju informacije i eksplodiraju, što bi oslobodilo zarobljene čestice u bilo kom obliku. “Taj izlaz ne bi odveo ljude na mesto odakle su došli“, rekao je on. “Umesto toga, oni bi se ponovo pojavili, ali negde drugo – možda čak i u alternativnom univerzumu“.

“Svet u ogledalu” se možda krije iza tamne materije

Mogućnost da se iza crne materije krije “svet iz ogledala“ bi preispitala naše razumevanje Univerzuma.

Tamna materija je jedna od velikih misterija univerzuma. Niko ne zna od čega se sastoji i niko je nije video, jer ona ne stupa u interakciju sa materijama koje su naučnicima poznate.

Mnoge naučne laboratorije pokušavaju da detektuju tamnu materiju, jer se Zemlja kreće u kosmičkom vetru tamne materije. Konačna identifikacija onoga što čini zagonetnu tamnu materiju će otvoriti nove oblasti istraživanja, uključujući i mogućnost više univerzuma i drugih diemenzija, kažu fizičari.

Južnoatlanska anomalija – Mogu li crne rupe na Zemlji biti portali u paralelne univerzume?

Vrtlozi na našoj planeti su slični crnim rupama. Naučnici su otkrili da svaka granica vrtloga u turbulentnoj tečnosti sadrži singularitet, baš kao i astrofizička crna rupa.

Južnoatlanska anomalija (SAA) se odnosi na oblast gde je Zemljin unutrašnji Van Alenov pojas zračenja najbliži Zemljinoj površini. To dovodi do povećanog toka energetskih čestica u ovoj oblasti i orbitirajuće satelite izlaže višim nivoima zračenja nego što je to uobičajeno. Ovaj efekat je uzrokovan nekoncentrisanošću Zemlje i njenog magnetnog dipola, a SAA je oblast blizu Zemlje gde je Zemljino magnetno polje najslabije.

Zanimljiva mogućnost je to da bi ovakvi izvanredni vrtlozi mogli biti prolazi u paralelne svetove ili druge dimenzijja.

Misterija Mandelinog efekta: Da li su “lažna sećanja” dokaz paralelnih univerzuma?

Kontraverzna i intrigantna teorija ukazuja na to da bi “lažna sećanja“ mogla biti dokaz paralelnih univerzuma.

Naučnici su prirodno podeljeni po pitanju ove teme i većina njih misli da su lažna sećanja rezultat toga kako pogrešno pamtimo stvari. Ipak, možda tu ima i nečega više nego što mislimo. Predložena je teorija da ljudi klize između više univerzuma i da tako mogu stvoriti veoma neobična sećanja na nešto što nikada nismo videli ili čuli na ovom svetu.

 

 Paralelni univerzum postoji  u Krnjači u koji ljudi odlaze da pobegnu od realnosti. Naravno to je kafana. Ona prava starovremska, sa kariranim stoljnacima, metalnim pepeljarama, sa gazdom koji zna sve goste i price o njima. Ko je voljan da igra na ivici i da bez predrasuda pogleda u oči život kakav jeste, topla preporuka, pravac kafana

 To što na neki način voliš ljude koji su svaki dan u toj kafani, ne znači da je lako trpeti simfoniju neartikulisanih zvukova koju si odslušao već 983,342 puta i dizati ih na noge svaki put kada popadaju. Sizifov je to posao, pozdrav za momke iz šanka, alal vera.Ova kafana ima jednu od onih Inception energija u čijem prusustvu nikad nisi siguran koliko je sati, sa kim tačno razgovaraš, ko si, gde si i kuda ideš. Kažu da je tako i na Tibetu Jedno obicno vece

.Avdulj koji mi je vršnjak izgleda deset godina starije od mene. On je izbeglica iz Kosovske Mitrovice, nema nikakva prava niti dokumenta, nepismen je. Želi da se oženi i da ima decu. Gledam ga i vidim da smo dve strane istog novčića. Samo što ja imam sve ono što on želi. Za čika Velju odavno ne postoji vreme. On ima preko 70 godina, pločice, devojku i mobilnost kukova koju sam ja imao poslednji put u vrtiću, A Emin (El Bastardo) koji je devetogodišnjak pogled i navike sikarija od 35. Kako stvari stoje i on će ostati mumificiran u vremenu jer zbog birokratije ne može da se upiše u školu. Puši cigaru i gleda me belo dok ga smaram kako je pušenje sranje. Zato na prve taktove LOKE skače i kreće da giba kao da mu je poslednje. Pesma traje jebenu večnost. Kao i Darkićev radni dan. Nismo stigli ni reč da razmenimo ovom prilikom, što mi je baš bezveze. Ne znam da li je do podzemnih voda ili čega već, ali svako novo pivo kao da traje maaalko kraće od prethodnog (Mental note: proveriti još jednom). Na kraju u glavi ostane samo magla i daleki zvuk Avduljevog šamaranja u tarabuK, prava Paranoja u Krnjači.

ok sam na sedmom pivu razmišljao kako će mi žena najverovatnije sutradan ukazati na sličnosti između mene i čovekovog dalekog pretka pažnju mi je privukla demografija Kafea. Ako je nešto baš loše kod ove, a verovatno i kod svake druge hardkor kafančine to je radikalno odsustvo žena. A opet, njihove seni hodaju među nama gde god da smo. Gledaju nas, nekada iza zatvorenih kapaka, nekada sa dna čaše, zavisi od priče. A priču o Ženi čuo sam i od Ilije, i od Velje i od Avdulja.

Uglavnom su to tragedije, i nije im mesto na papiru. Ponekad, mada zaista retko, desi se da ovde žene iz sfere fantazije pređu i u polje realnosti. Potpuno je nestvarno kako atmosfera menja boju u momentu kada neko od ovih mitskih bića zaluta u lokal, i sve nas omađija večita misterija I tema veeeeoma loših holivudskih filmova. Šta žene žele? Šta prvo gledaju na tebi? Kako dokazati da si baš ti pravi čovekoliki majmun koga ona treba da uzme pod svoje i dovede u red? Kako ih učiniti srećnim? Žene traže malo više pažnje… ništa drugo, samo to, kaže mi Ilija . Dobro, možda ne baš samo to. Avdulj savetuje da si predan u ljubav i da znaš šta radiš kada se spuste zavese, jer je ipak i to dosta bitno. I da nisi klošar, normalno. Da si zabavan. Ali ako dominiraš u prva dva, nisi u problemu. S obzirom na to da nisam neki alfa faker koji samo pusti mošus na pojilu, ili u teretani, ili u Delta Sitiju i privuče dvocifren broj ženki za taj dan, dobar deo mladosti sam proveo tražeći odgovore na ova pitanja. Najiskrenije, mislim da se do današnjeg dana nisam približio tačnom odgovoru. Ali jedno je sigurno, one su uvek tu.

Pored toga što su vrhunac Božijeg stvaranja, ili kruna evolucije, ljudi su podjednako i govna. Osećaj koji se budi u našim stomacima i glavama u momentu kada debela osoba padne, zatvorimo vrata lifta nekome ispred nosa ili vidimo da neko ima značajnije probleme od nas u tom trenutku toliko je obrađivan da su Nemci, gospodari nepotrebnih reči, napravili reč kojom bi ga opisali. U skladu sa ovim preopširnim uvodom, ne mogu da kažem da sam bio iznenađen ljudima koji su došli OVDE  samo kako bi ponižavali ljude koji ih svakodnevno zabavljaju, ili to rade putem komentara na istim tim zabavnim klipovima. Mogu da kažem da sam iznova razočaran. Jebite se, majmuni.Potreban je ozbiljan razlog da bi čovek odlučio da se userava jako. Dosta nas popije piće da se ohrabri, ili se napije posle raskida, ili se napija tri dana na eksurziji. Ali ovi ljudi ne rade to. Oni se ubijaju. To je donekle i kulturološka odlika podneblja, neslavni survival čuvenog inata, slinavi unuk nekadašnje kurčevitosti koja je služila svrsi. Kao što sam pomenuo u podnaslovu, dok je ovo još bio tekst zabavnog karaktera, Kafana je mesto koje nudi utočište od realnosti. Mesto gde smo svi dvorske lude. Mesto na kome Ilija nije prevareni muž nego najjači bokser, mesto na kome Darkić nije sam, gde je čika Velja momak a Avdulj poželjni mladoženja. Ko ne bi hteo da bude tu svaki dan?

NIJE VAM JASNA POVEZANOST PARALELNIH SVETOVA I KAFANA? STETA. MENI JE TU SVE JASNO POVEZANO. KAD POPIJEMO OSLOBODIMO UM I VIDIMO MNOGE STVARI KOJE INACE NE VIDIMO. TIME STO SE POSETIOCI KAFANE STALNO VRACAJU U TU ISTU KAFANU ZNACI DA SU PRONASLI SVOJ LICNI PATALELNI SVET KOJI IM  ITEKAKO POMAZE DA 'PREZIVE' OVAJ U KOME 'REALNO' ZIVE////////1

MARIJE I KATARINA

 MARIJA TEREZIJA NJENA CERKA  MARIJA ANTOANETA I KATARINA VELIKA. TRI NEVEROVATNE KRALJICE. SVE SU BILE IZUZETNO POSVECENE SVOJOJ ZEMLJI I NJENOM PROSPERITETU I ZNALE SU DA TO MOGU JEDINO POSTICI OBRAZOVANJEM SVOG NARODA. A TO JE BIO XVIII VEK -VEK PROSVETITELJSTVA. I ONE SU TO ZNALE BEZ INTERNETA. DANAS IMAMO INTERNET I VIKIPEDIJU NA KOJOJ SVAKO MOZE DA NAPISE SVOJ CLANAK O NECEMU. A SVI MISLE DA JE TO ENCIKLOPEDIJA ( KOJU SU PRVI URADILI ONI PROSVETITELJI IZ  XVIII) VEKA ALI NARAVNO DA NIJE. VRATIMO SE MI KRALJICAMA I NJIHOVOM NADASVE ZANIMLJIVOM LJUBAVNOM ZIVOTU.

MARIJA TEREZIJA

Nije bilo toga što Marija Terezija nije mogla da uradi. U rat bi išla da su joj trudnoće to dozvolile

Drugo, ali najstarije preživelo dete Karla VI, cara Svetog rimskog carstva, Marija Terezija se rodila rano u jutro 13. maja 1717. godine, nedugo nakon smrti svoga jedinog brata Leopolda.

Rođenje ženskog deteta izazvalo je veliko razočaranje kod cara i stanovnika Beča jer su svi sa nestripljenje očekivali muškog nasledika. Ispostavilo se, uzaludno, piše Istorijski zabavnik.

Nakon Marije, car je dobio još dve ćerke i postalo je izvesno nešto, do tada nezamislivo – habzburški presto preuzeće, po prvi put u istoriji, žena!

Porodica Hazburga nije imala direktnih muških naslednika, a Karlo VI je sve učinio kako bi omogućio nasleđivanje prestola po ženskoj liniji što je na evropskim dvorovima 18. veka bio presedan. Otac joj je tzv. Pragmatičkom sankcijom iz 1713. godine omogućio da nasledi teritorije koje su se inače mogle nasleđivati samo po muškoj liniji i od strane muškaraca.

Tako se, ne bez borbi i protivljenja, dogodilo da je po njegovoj smrti 1740. godine Marija Terezija postane nadvojvotkinja Austrije, kraljica Ugarske, Češke, Hrvatske, Galicije i Lodomerije, nemačka kraljica, velika vojvotkinja Toskane, kratko vojvotkinja Lotaringije, vojvotkinja Mantove, Milana, Parme, Pjaćence i Gvastale, vladarka Austrijske Nizozemske i brojnih grofovija. Ironično, Marija Terezija nikada nije krunisana krunom carice. Car je formalno bio njen suprug – Franc Stefan, a tek kada je on postao car Svetog rimskog carstva, Marija Terezija, ali samo kao supruga cara, dobija titulu carice.

Iako se od nje očekivalo da vlast prepusti mužu, a kasnije sinu Jozefu, koji su formalno bili njeni savladari u Austriji i Češkoj, Marija Terezija je bila apsolutni vladar svojih poseda i jedina žena u istoriji Habzburške monarhije koja je postala vladarka.

Marija Terezija je podsticala i sprovodila raznovrsne i mnogobrojne reforme uz pomoć svojih ministara. Reformisala je obrazovanje i finansiranje, podsticala trgovinu i razvoj poljoprivrede, što je značajno ojačalo Austriju. Uvela je opštu školsku obavezu, tako da su sva deca od 6 do 14 godina morala ići u školu. Podsticala je razvoj manufaktura u Austriji.

Modernizovala je vojsku. Reorganizovala finansije i državnu kasu. Zabranila je lov na veštice i mučenje. Činila je sve da, iako je bila vrlo pobožna, potčini crkvu autoritetu države.

Savremenici često pišu da Marija Terezija nije posedovala naročiti intelekt, ali da su je ipak karakterisale osobine cenjene kod monarha – dobrodušnost, razumnost, odlučnost te, najvažnije od svega, spremnost da prizna grešku i mentalnu superiornost svojih savetnika.

Godine 1736. Marija Terezija se udala za vojvodu Franca Stefana. Par se od ranije poznavao jer je mladoženja od svoje petnaeste godine živeo na bečkom dvoru, a to je bila retkost.

Za razliku od mnogih osoba svoga vremena, Marija Terezija je uistinu bila zaljubljena u svoga supruga, ali brak je patio zbog nevere na obe strane. Ipak, činilo se da to paru ne smeta. Njih dvoje je vezivala prava, iskonska naklonost i ljubav veća od čisto telesne.

Franc I je tokom svoje vladavine imao samo nominalnu ulogu, dok je glavne državničke poslove obavljala Marija. Poznat je po tome što je supruzi za rođendan poklonio zoološki vrt, danas najstariji te vrste na svetu - na imanju palate Šenbrun u Beču.

Uprkos činjenici da su i Franc i Marija imali ljubavne afere, njihov brak se smatra srećnim. Franc I je umro iznenada 18. avgusta 1765. u Inzbruku na povratku iz opere. Njihov najstariji sin Jozef je izabran za cara Svetog rimskog carstva i do caričine smrti je vladao zajedno sa majkom.

Marija Terezija zapisala je: “Izgubila sam muža, prijatelja, jedino što sam volela”.

Žena koja je rađala i vladala

U rasponu od 20 godina Marija Terezija je rodila 16 dece od kojih je 13 preživelo detinjstvo. Imala je jedanaest ćerki i pet sinova.

Za Mariju Tereziju nije bilo odmora! Skoro sve trudnoće odvijale su se dok je negde na ogromnoj teritoriji kojom je upravljala trajao rat. Rat i rađanja su se morali odvijati istovremeno. Carica je često izjavljivala da želi da ide u bitke, ali je bila sprečena neprestanim trudnoćama.

Bila je brižna majka i, nakon što su deca odrasla i otišla iz doma, pisala im je najmanje jednom sedmično, jer je verovala da ima autoritet nad njima, makar oni bili carevi i kraljice.

Naime, carica je dobar deo života posvetila i pronalaženju bračnih partnera za svoju decu. Bračne pregovore je vodila zajedno s ratnim kampanjama i državnim poslovima.

Decu je tretirala s ljubavlju, ali ih je koristila kao pijune u dinastičkim igrama, a njihovu sreću je žrtvovala za dobrobit države. Sinovi Josip i Leopold su bili neposredni naslednici njenog prestola, dok je ćerka Marija Antoaneta završila pod giljotinom kao žena francuskog kralja Luja XVI.

Nije Marija Terezija bila savršena, daleko od toga! Bila je konzervativna po pitanju državnih stvari kao i po pitanju verskih. Bila je religizona katolikinja, bez imalo razumevanja za druge vere čiji su pripadnici bili preobraćivani na teritoriji njenog carstva. Protestanti su bili tlačeni, proganjani u slabo naseljene oblasti današnje Rumunije.

Celog života se borila protiv nemorala. Na Sudu nevinosti koji je osnovala suđeno je prostitutkama, preljubnicima, sodomistima, homoseksualcima… Kazne su bile u rasponu od šibanja, pa sve do smrti, a ovo naravno nije važilo za njene mnogobrojne ljubavnike.

Ipak, kada je umrla 29. novembar 1780. u 63. godini Marija Terezija je iza sebe ostavila obnovljeno carstvo koje je uticalo na ostatak Evrope dugo nakon njene smrti. Njeni naslednici su se ugledali na njen primer i nastavili modernizaciju.

Marija Terezija je sahranjena zajedno s mužem u Carskoj kripti, u grobnici čiju je izradu naredila za života.

MARIJA ANTOANETA

 

Poslednja kraljica apsolutističke Francuske Marija Antoaneta bila je ujedno i najozloglašenija vladarka i verovatno jedina žena u istoriji koju je mrzeo ceo jedan narod, a to je bio njen narod. Dožiela je jeziv kraj, osuđena je na smrt i pogubljena je giljotinom.

Sa godinu dana starijim suprugom Lujom XVI. za kojeg su udala s 15 godina imala je takav odnos da su svoj brak konzumirali tek nakon sedam godina.

On je kao mladić bio stidljiv i ćutljiv. Marija Antoaneta je iza sebe ostavila pisma, ali više od dva veka niko nije mogao dešifrovati šta u njima piše. Tačnije šta piše u onim cenzuriranim delovima koja su bila precrtana crnom tintom.

Svi raniji pokušaji da se dešifruje cenzurisani delovi pisma bili su bezuspešni, ali tim stručnjaka iz francuskog Naučnog instituta za konzervaciju zbirki (CRCC) uz pomoć najsavremenije rengenske tehnologije i infracrvenih skenera, uspeli su doći do teksta ispisanog rukom francuske kraljice.

Svi škakljivi detalji su, naime, bili prekriveni crnom tintom - pretpostavlja se da je to učinio sam švedski grof ili njegovi potomci kako bi sačuvali kraljičinu čast.

Tajna je bila ta da je francuska kraljica bila u strastvenoj vezi sa švedskim grofom Akselom von Fersenom, a pojavile su se i tvrdnje da kralj Luis XVI. nije bio otac od dvoje njihove dece, a zajedno su ih imali četvoro.

Aksel von Fersen je inače bio prijatelj francuske kraljevske porodice, a istoričari su dugo raspravljali o prirodi njihove veze pri čemu su neki smatrali da je bila ljubavna, neki seksualna, a neki platonska.

"Živim da bih te voleo"

"Završavam ovo pismo, ali ne pre nego što ti kažem, dragi i mili moj prijatelju, da te ludo volim i obožavam u svakom trenutku", napisala je kraljica u prvih od ukupno 13 pasusa.

U knjizi britanske istoričarke Evelin Far: "Volim te ludo Marija Antoaneta: Tajna pisma” autorka tvrdi da je "prilično očigledno da je (princeza) Sofi bila Fersenovo dete" a dovodi u pitanje očinstvo Luisa XVI nad Antoanetinim sinom Luisom Čarlsom.

Kao glavni dokaz poslužilo joj je pismo koje je prijatelj kraljevskog para Kuintin Kraufurd 1791. napisao tadašnjem britanskom premijeru Vilijamu Pitu i državnom sekretaru lordu Grenvilu i u kojem je navodno tvrdio da bi grof u stvari mogao biti otac prestolonaslednika (najstarijeg sina francuskog kralja).

"Zaljubljeni grof je u jednom pismu pisao kraljici: "Volim te i volet ću te ludo do kraja života"", a ona mu je rekla da je on najvoljeniji i najnežniji muškarac, te da njeno srce pripada njemu, navodi Farova u svojoj knjizi.

""Volim te ludo" je prilično moćna izjava, to nećete reći samo nekom dobrom prijatelju. Ona zaista puno govori - ukazuje na fizičku vezu. Bili su ljubavnici" uverena je autorka.

Ona još piše da je par, koji je navodno deset godina bio u seksualnoj vezi, pomoću nevidljive tinte i šifriranih imena sakrio sadržaj strastvene prepiske.

"Živim i postojim samo da bih tebe voleo - to što te obožavam jedina je moja uteha", pisao je Fersen, a ona mu je odgovorila: "Bože, kako je okrutno što smo tako blizu, a ne možemo se videti!"

Petnaesto i poslednje dete austrijske vladarke Marije Terezije odmah je po rođenju opisana kao "mala, ali potpuno zdrava nadvojvotkinja". Njen odnos s majkom bio je hladan i nepoverljiv. Ipak, celi život je bila pod konstantnim pritiskom dominantne majke koja je upravljala velikim carstvom i pored toga ugovarala za svu svoju decu politički povoljne brakove.

Zaokupljenost carice politikom i starijom decom rezultiralo je činjenicom da je Marija Antoaneta odrasla kao najlošije obrazovano od sve dece. S dvanaest godina jedva je čitala i pisala svoj materinski jezik, a kamoli francuski, jezik tadašnjeg civiliziranog sveta.

Jedino u čemu je bila talentovana je muzika. Jako je lepo svirala čembalo, spinet i klavikord. Njene starije sestre udale su se za najuglednije evropske kraljeve i prestolonaslednike jer su tim brakom trebale da učvrste veze između Svetog Rimskog Carstva i ostalih katoličkih kraljevstva.

To se i od nje očekivalo. Obećana je francuskom kralju kad joj je bilo 12 godina. Majka je kćerku pre udaje za francuskog prestolonaslednika podsetila na dužnost prema otadžbini.

Zatražila je od nje da ne zaboravi svoje poreklo, te da na dvoru uvek promoviše austrijske interese.

Bila je vrlo rastrošna i razmažena iako je narod gladovao, često je organizovala zabave, kockala se, a najveća strast bili su joj nakit i skupocena odeća.

Kolekcija odeće Marie Antoanete bila je ogromna, a zauzimala je tri cele sobe u Versailesu. Garderoba joj je bila ograničena na 36 haljina za zimu i 36 haljina za leto ali kraljica je volela modu pa je naručivala daleko više. Kako je njena popularnost zbog navedenoga padala, među narodom su se pojavili brojne karikature sa njenim likom u seksualnim pozama s muškarcima, ženama i konjima (ponekad sa svima istovremeno).

Savremeni istoričari tvrde da sama Marija-Antoaneta nije bila toliko željna skupocenih stvari koliko nije shvatala značaj i pojam novca.

Francuska kraljica Marija Antoaneta tokom istorije prikazivana je kao površna osoba, odana hedonizmu. Međutim, savremeni istoričari tvrde da je činila mnogo više dobra nego što joj je priznato te da su joj brojne afere pripisali neprijatelji.

I slavna rečenica “Ako nemate hleba, jedite kolače” navodno uopšte nije njena. Danas se smatra da je ovaj citat potekao od Žan Žak Ruso, koji je jednom prilikom izjavio da je to rekla "jedna princeza", misleći pritom na suprugu Luja XIV.

Pod optužbom da je vezama s bečkim dvorom izdala republiku, posle montiranog i besmislenog suđenja, pogubljena je na giljotini pred 300 hiljada Parižana.

"Nisu me slušali, o meni su svedočili ljudi koje nikada nisam videla, a i oni koji su me poznavali lagali su," zapisala je posle suđenja Marija Antoaneta u svoj tajni dnevnik.

Poslednje rečenice njenog dnevnika napisala je prijateljica: "Straža joj je odsekla kosu i ruke vezala na leđima. Sat vremena vukli su je po Parizu pred gnevnom svetinom... Dok se uspinjala, gledala je u svetinu i slučajno krvniku stala na nogu. Poslednje njene reči su bile: "Oprostite, gospodine.""

Telo joj je bilo bačeno u zajedničku, neoznačenu grobnicu u dvorištu crkve Rue d'Anjou, a 1815. godine je ekshumirano i prebačeno u kriptu Bazilike sv. Denisa.

KATARINA VELIKA

 Čuvena carica Katarina Velika Rusiju je potpuno preobrazila i suvereno je vladala, čak, 34 godine! Postala je vladarka sa najtužim stažom u ruskoj istoriji, međutim, mnogo više pažnje privlačio je njen više nego zanimljiv ljubavni život. Naime, prema zapisima iz prošlosti, navodno je imala više od 300 ljubavnika, a isticala je da su joj seksualni odnosi neophodni 6 puta dnevno!Svoje ljubavnike carica Katarina je bogato je nagrađivala - titulama, dvorcima, posedima. Jednom od svojih ljubavnika je čak poklonila više od 1.000 sluga.

Jedna od najmoćnijih ličnosti 18. veka i najomiljenija ruska carica nije imala ni kapi ruske krvi. Bila je Nemica, ćerka pruskog princa. Svog budućeg supruga, godinu dana starijeg naslednika carskog prestola Petra III Katarina je prvi put upoznala kad joj je bilo samo 10 godina. Nije joj se svideo, jer je navodno bio bled i sklon alkoholu. Zapravo joj se gadio. A ni on za nju nije bio previše zainteresovan. Ali, jedan poziv promenio je ne samo njihove sudbine, već i čitav tok istorije.Naime, kada je Katarini bilo svega 15 godina, dobila je poziv od ruske carice Jelisavete I Petrovne, koja je preuzela presto samo tri godine ranije. Neudata i bez dece, Jelisaveta je izabrala svog nećaka Petra da bude njen naslednik i odlučila je da mu pronađe ženu.Mlada pruska kneginja, po uputstvima svoje ambiciozne majke ostavila je pozitivan utisak na rusku caricu. Katarina i Petar venčali su se u ruskoj prestonici Sankt Peterburgu, kad je njoj bilo 16, a njemu 17 godina. Pre toga se preobratila s protestantizma na pravoslavlje.

Petar III bio je slabog zdravlja. Katarina je na njega gledala kao na "stvorenje vredno sažaljenja".

"Volela bih svog muža, samo kada bi on to želeo ili mogao da bude i u najmanjoj meri vredan ljubavi. Ali već prvih dana braka stekla sam duboku odbojnost prema njemu. Rekla sam sebi: Ako budeš volela ovog čoveka, bićeš najjadnije stvorenje na zemlji", zapisala je na početku braka koji se zaista u startu pokazao neuspešnim.

Neki istoričari veruju da Petar nije bio sposoban da konzumira brak i da je bio impotentan, dok drugi smatraju da je bio neplodan što je dovelo do nezadovoljstva u braku i vanbračnih veza oba supružnika.

Brak je navodno konzumiran tek osam godina nakon venčanja. Rođen je Pavle za kojeg se veruje da je sin ruskog oficira Sergeja Saltikova koji je bio jedan od Katarininih ljubavnika. Postoje sumnje da Petar nije otac nijednog od četvoro dece koje je Katarina rodila.

Ali, Katarina nije predugo patila u braku s nevoljenim mužem. Sofija Avgusta Frederika od Anhalt-Zerbsta (kako joj je bilo ime pre primanja pravoslavlja) je vrlo przo pridobila političke krugove koje je njeg muž odbijao od sebe.

Na kraju, car Petar III je ubijen manje od šest meseci po dolasku na tron. Grigorij Orlov, Katarinin tadašnji ljubavnik, bio je vođa zaverenika koji su proklamovali Katarinu kao vladara. Postojala je sumnja da je Katarina umešana u Petrovo ubistvo ali ona nikada nije dokazana.

Krunisana je u svojoj 33. godini života, proglasila jedinom i apsolutnom vladarkom zemlje i nastavila da vlada Rusijom sledeće 34 godine, sve do svoje smrti.

U svojoj sobi je imala kutak ograđen zavesom gde je boravila sa svojim ljubavnicima. Imala je po nekoliko ljubavnika u isto vreme. Od njih se očekivalo da ispunjavaju njene potrebe kad god je to potrebno. Ali pažljivo ih je birala, a dvorski lekar je proveravao imaju li slučajno neke polne bolesti.Vrlo popularna priča vezana za seksualni život slavne ruske carice je i ta da je njena dvorska dama bila zadužena da joj ih "isproba" i tako testira njihovu izdržljivost i ljubavničko umeće. Svaki potencijalni Katarinin ljubavnik morao je prvo da provede noć s groficom i da zadovolji određene standarde, pre nego što je mogao da kroči u caričinu spavaću sobu.

Prvi i najpoznatiji njen ljubavnik bio je tri godine stariji oženjeni Sergej Saltikov za kojeg je Katarina, koja još tada nije postala carica, smatrala da je predivan, elegantan i lepih manira. Ona je tada imala 23 godine i nakon osam godina braka u kojem nije bilo seksa odlučila je da mu se prepusti. Sumnja se da je njen prvi sin i naslednik Pavle njegov sin. Kad ga je carica Jelisaveta poslala kao poslanika u Nemačku Katarini je srce bilo slomljeno.

Dve godine kasnije upoznala je Stanislava Ponjatovskog koji ju je mnogo voleo, ali ta veza se nakon tri godine završila jer je Katarina zatrudnela, a kako joj je suprug sumnjao da je on otac deteta (ćerke Jelisavete) pogubio ga je. Petar je u međuvremenu napravio određeni medicinski zahvat s kojim je rešio probleme koje je navodno imao u seksualnom pogledu.

Mladi poručnik Gregorij Orlov naprosto ju je očarao i ta veza trajala je 13 godina. Dobili su sina Alekseja. On joj je pomogao da postane carica, a nakon smrti cara Petra hteo je da je oženi. Ali, ona nikad više nije htela da bude u braku. Nakon njega godinu dana je imala aferu s 28-godišnjim Aleksandrom Vašičkovim, a onda je u njen život ušao jedan od najznačajnijih muškaraca vojni oficir - Grigorij Potemkin.

Ona je imala 45, a on 35 godina. Pisali su strasna pisma jedno drugom i postali jako bliski. Pomagao joj je u vođenju poslova, dobijao mnogobrojna imanja i titule. Navodno su se i tajno venčali. Ali veza je pukla jer je Potemkin Katarini sve češće nametao svoj politički svetonazor. Carica nije želela da njen ljubavni život utiče na vladanje zemljom, pa ga je poslala na ratišta od Poljske do crnomorske obale. Ali on je tada odlučio da joj bira ljubavnike. To je i radio.

Nizala su se tu još mnogo imena... a ona je sa svima i posle veze prema njima ostajala velikodušna i blagonaklona. Jednom svom ljubavniku je kad ju je pitao za dozvolu da se oženi njenom dvorskom damom za venčanje poklonila lep posed. Njen poslednji ljubavnik bio je četrdeset godina mlađi Plato Zubov.

Njen period vladanja smatra se "Zlatnim dobom" istorije Ruskog Carstva, iako je vladala apsolutistički.

Čim je stupila na presto odmah je počela da unapređuje zemlju. Krenula je najpre od poljoprivrede, a zatim se bacila i na druge privredne grane. Otvarani su rudnici srebra, građena su pristaništa i ratni brodovi, procvetala je proizvodnja sibirskog krzna, nameštaja, kože, lana. Ali najvažniji su joj bili obrazovanje i medicina.Većina stanovništva Rusije tada je bila neobrazovana. Ona je odlučila osniva škole u svakom gradu. Uvela je praksu vakcinisanja, a samo godinu dana od početka svoje vladavine osnovala je prvi medicinski fakultet u Rusiji. Za vreme njene vladavine Sankt Peterburg je postao jedan od vodećih svetskih kulturnih centara. Ona je podigla muzej Ermitaž - jedan od najvećih, najlepših i najstarijih umetničkih i kulturno-istorijskih muzeja na svetu. Otvarala je pozorišta i knjižare. Kompletno je preuredila i zastareli pravni sistem, reorganizovala rusku provincijalnu administraciju, podsticala je strane investicije namenjene nerazvijenim područjima.I iako su se njeni neprijatelji nadali skandaloznom kraju voljene carice, jedina istina je da je Katarina imala moždani udar i umrla mirno u svom krevetu. Umrla je 17. novembra 1796. godine u 67. godini života. Bila je najduže vladajuća carica u čitavoj ruskoj istoriji. Kad je umrla, narod je za svojom caricom iskreno žalio jer je ona Rusiju bukvalno preporodila.

STA MOZE DA SE ZAKLJUCI O OVIM MOCNIM ZENAMA? NISU BILE SRECNE U BRAKU, BILE SU ISPRED SVOG VREMENA PO MNOGO CEMU. I BILE SU IZUZETNO HRABRE DA POKAZU SVOJU PAMET I SVOJA RAZMISLJANJA  I DA SVOJE SNOVE PRETVORE U STVARNOST!