patispanj

недеља, 8. јун 2025.

BED ROTTING

PORED RECI ZA PROSLU GODINU BREIN ROT ( TRULJENJE MOZGA ) SADA IMAMO BED ROTTING ) TRULJENJE U KREVETU ILI OSTAJANJE U KREVETU DUZE NEGO STO JE POTREBNO. KOME SE ZAPRAVO OVIH DANA USTAJE? TOLIKO SMO POD STRESOM DA OSTAJANJE U KREVETU PRODUZENOM NA MAX SMATRAMO JEDINIM STO NAM JE POTREBNO. PA HAJDE DA VIDIMO NEKE CINJENICE U VEZI NASE POTREBE DA USTAJEMO ILI DA OSTANEMO U KREVETU.

Samo jos da pomenem da vec postoji igrica BREIN ROT u kojoj su likovi da vam mozak istruli dok shvatite zasto postoji balerina kapucin a ( to je balerina koja je pila puno kapucina i kad je posla na posao udario je grom i postala je kapucina lik iz igrice) Tu su i kombinacije voca i ljudi, povrca i zivotinja i slicno. Da ne poverujete zasto je to potrebno da se gleda, igra ili uopste zna nesto o tome.

Medjutim, zadrzimo se na bed rottingu.

Novi trend u procvatu koji je zahvatio TikTok uključuje dugotrajno ostajanje u krevetu - ne za spavanje, već za obavljanje pasivnih aktivnosti poput jedenja grickalica, gledanja televizije i listanje portala preko telefona. Trend je nazvan "truljenje u krevetu".

Stručnjaci se slažu da je važno posvetiti se brizi o sebi kako biste kontrolisali stres i podigli energiju. Briga o sebi važna je za fizičko i mentalno zdravlje, ali je li izležavanje u krevetu cijeli dan najzdraviji način da si priuštite malo odmora?Ovaj je trend najpopularniji među pripadnicima generacije Z koji se mogu osjećati iscrpljenima od posla, škole, porodičnih zahtjeva ili društvenih angažmana, rekao je za "Health" doktor Džefri Garder, klinički psiholog i profesor na Fakultetu zdravstvenih nauka Univerziteta Touro. Na TikToku, "truljenje u krevetu" ima više od 130 miliona pregleda.Evo što su pružaoci zdravstvenih usluga imali za reći o ovom najnovijem trendu samonjege, uključujući njegove prednosti, nedostatke i najzdraviji način za to."Truljenje u krevetu" ima svoje prednosti, rekla je Kortni DeAngelis, psiholog s Njujork-Prezbaterijan/Kolumbija Univerziteta, u e-poruci za "Health". U malim dozama, rekla je, može smiriti tijelo i pomoći u ublažavanju stresa i iscrpljenosti, posebno za ljude koji dugo rade na fizički ili mentalno zahtjevnim poslovima.Ti pojedinci bi mogli koristiti ovu praksu kako bi sebi dali priliku da 'napune baterije', da tako kažem", rekao je DeAngelis.

Trend "bed rotting" je postao popularan način za opuštanje i suočavanje sa stresom, a podrazumeva provođenje celog dana u krevetu, opuštajući se od svakodnevnih briga.

Dok neki smatraju da je ovo samo još jedan oblik samopomoći, stručnjaci upozoravaju na moguće negativne posledice.

Ovaj trend može izgledati kao savršena prilika za odmor, posebno u društvu gde je produktivnost često postavljena na prvo mesto.

Ipak, stručnjaci, poput Laurencea Chana sa Kolumbijskog univerziteta, naglašavaju da "bed rotting" može biti signal za potrebu za pauzom.Kada se pretvori u svakodnevicu, može ukazivati na dublje mentalne probleme kao što su anksioznost ili depresija.

Dok neki smatraju da je povremeno uživanje u "bed rotting" danu sasvim u redu, stručnjaci savetuju da se obratite pažnju na učestalost.

Ako provodite više dana nedeljno u krevetu, to može biti znak da vam je potrebna dodatna pomoć. Bitno je primetiti kako to utiče na vaše svakodnevne obaveze i opšte zdravlje.

Ako se odlučite za "bed rotting", postoje načini da to učinite na zdraviji način:

1. Ustanite i protegnite se: Pravite pauze svakih nekoliko sati kako biste se protegnuli i pokrenuli cirkulaciju.

2. Izborite se za mesto: Razmislite o provođenju vremena na kauču ili u udobnoj stolici umesto u krevetu, kako biste izbegli mešanje prostora za odmor i aktivnost.

3. Povežite se sa prijateljima: Umesto da stalno gledate u ekran, pozovite prijatelja na razgovor ili planirajte zajedničko "bed rotting" vreme.

4. Postavite granice: Ograničite svoje "bed rotting" na jedan ili dva dana, uz uvođenje fizičke aktivnosti u dan.

5. Pratite svoje društvene mreže: Imajte na umu kako korišćenje društvenih mreža utiče na vaše mentalno zdravlje. U nekim situacijama, bolje je izbegavati ih, piše Time.

Generacija Z osmislila je novi trend koji je u posljednjih nekoliko mjeseci preplavio TikTok, a u kojem hvale prednosti i užitke provođenja cijelog dana u krevetu, piše Daily Mail.

Videi s hashtagom #bedrotting, odnosno “truljenje u krevetu” preplavile su TikTok i pregledane su više od 125 miliona puta.

Brojni tiktokeri u viralnim snimkama pokazuju kako provode dan u krevetu i bave se aktivnostima koje ih opuštaju, poput igranja igrica, skrolanja na mobitelu, čitanja knjige ili gledanja filmova. Generacija Z tvrdi da im provođenje cijelog dana u krevetu nakon stresnog dana (ili sedmice) nudi potpuni oporavak, ali i poboljšava mentalni fokus i želju za produktivnošću.

TREND ZABRINJAVA PSIHOLOGE

Međutim, ovaj novi trend zabrinjava psihologe, koji se slažu da bi osobe s predispozicijom za depresiju mogle doživjeti pogoršanje simptoma nakon dana provedenog u krevetu. Laurel Roberts-Meese, licencirana bračna i porodična terapeutkinja, smatra da bi ovaj trend mogao prikriti simptome kliničke depresije te dovesti do ideje da je savršeno normalno provoditi dane u krevetu i ne potražiti pomoć za svoj mentalni problem.

“Izbjegavanje je gorivo za tjeskobu i depresiju, a ako provodite dan u krevetu kako biste izbjegli svoje misli, osjećaje ili probleme, vi doista hranite te osjećaje i simptome. Nadalje, time propuštamo priliku da se aktivno uključimo u život koji će biti bolji za naše mentalno i fizičko zdravlje”, objasnila je psihologinja, dr. Katrina Ostmeyer.

Psiholozi također upozoravaju kako se takozvani “dan deke” često pretvara u priliku za beskrajno skrolanje na društvenim mrežama, što, prema brojnim istraživanjima, može povećati rizik od razvoja anksioznih poremećaja, kao i poremećaja prehrane.

POTREBAN JE OPREZ

Međutim, iako ne podržavaju u potpunosti ovaj koncept, neki psiholozi tvrde kako nisu iznenađeni njegovom popularnošću.

Jedan od njih je i dr. Gordon Flett sa Univerziteta York u Torontu.

“Pritisak potrebe da se ispune današnja nemoguća očekivanja može biti neumoljiv. Tako da nije previše teško zamisliti izgorjelog i iscrpljenog perfekcionista koji pada u ovakvo stanje”, objasnio je.

Ipak, većina psihologa smatra kako koncept “truljenja u krevetu” šalje podmuklu poruku koja demonizira odmor te upozoravaju kako bi se na taj način depresivno ponašanje moglo maskirati kao umor, pošto je riječ o sličnim stanjima.

Trend zabrinjava psihologe

Nastavak vijesti ispod promo sadržaja

Generacija Z osmislila je novi trend koji je u posljednjih nekoliko mjeseci preplavio TikTok, a u kojem hvale prednosti i užitke provođenja cijelog dana u krevetu, piše Daily Mail.

Videi s hashtagom #bedrotting, odnosno “truljenje u krevetu” preplavile su TikTok i pregledane su više od 125 miliona puta.

Nastavak vijesti ispod promo sadržaja

TREND ZABRINJAVA PSIHOLOGE

POTREBAN JE OPREZ

Međutim, iako ne podržavaju u potpunosti ovaj koncept, neki psiholozi tvrde kako nisu iznenađeni njegovom popularnošću.

Jedan od njih je i dr. Gordon Flett sa Univerziteta York u Torontu.

“Nema ništa loše u ležanju u krevetu s vremena na vrijeme kako biste napunili baterije, ali ako to radite često, što je tri puta sedmično ili više, znak je da se vaš živčani ssistem aktivno isključuje kako bi vas zaštitio od dodatnog stresa”, objasnila je Liz Tenuto, koja podučava ljude vježbanju ublažavanja stresa. Naposljetku, stručnjaci zaključuju da je umjerenost ključna. Dakle, jedan dan u krevetu na sedmičnoj bazi je sasvim OK.

Koliko često vaš tinejdžer izlazi iz sobe i kreveta? Samo kad ogladni? Možda je dio sve prisutnijeg bed rotting trenda među mladima, odnosno stanju u kojem se osoba izolira od svih i najviše vremena provodi u svojoj sobi, odnosno u krevetu. Iako se čini bezazlenim, dugotrajno truljenje u krevetu može ukazivati na tjeskobu ili depresiju. Stručnjaci ističu važnost razlikovanja odmora od navike te preporučuje podršku roditelja i, ako je potrebno, stručnu pomoć.

NA SNAZI JE DUH VREMENA. TREBA DA NAM JE SVIMA JASNO DA SVAKA MLADA , NOVA GENERACIJA IMA NESTO SVOJE. OVA NASA Z GENERECIJA IMA 'TRULJENJE '.NAMA TOTALNO NEJASNO, NEPOTREBNO I BEZ VEZE. Z GENERACIJI TO JE JASNO, POTREBNO I NESTO STO KORISTE IZ SVOJIH RAZLOGA SA PUNO RAZUMEVANJA. DUH VREMENA NEMINOVNO PROLAZI IZ GENERACIJE U GENERACIJU I SAMO NAM PREOSTAJE ILI DA POKUSAMO DA BUDEMO UZ NJIH I PRIHVATIMO NJIHOVO 'TRULJENJE' ILI MOZEMO DA SE IZDVOJIMO I DA IM SE CUDIMO ,DA IH NE PRIHVATAMO. IZBOR JE UVEK NA NAMA. SAD DRUGO JE PITANJE KOLIKO NAM JE IZBOR DOBAR I KAKO CE SE ODRAZITI NA NAS ZIVOT U NOVOM VREMENU.

четвртак, 5. јун 2025.

PRVOBITNA ZAJEDNICA ILI KOMUNIZAM

POKUSACU DA OBJASNIM ZA ONE KOJI NE PRATE MOJE BLOGOVE I KOJI JOS NISU OTVORILI UM KAKO BI SHVATILI NEKE STVARI. DAKLE PROSTOR I VREME SU BESKONACNI. I DA POSTOJE PARALELNI UNIVERZUMI. I DA MI SMO IGRICA U NEBESKOM KOMPJUTERU. ZATO U ISTO VREME POSTOJE PRVOBITNA ZAJEDNICA U KOJOJ LJUDI ZIVE POTPUNO RAVNOPRAVNO JER NEMAJU NISTA ZBOG CEGA BI BILI POHLEPNI I MRZELI DRUGE, I KOMUNIZAM KOJI POSTOJI U NAJMNOGOLJUDNIJOM ZEMLJI NA SVETU KINI. IZMEDJU PRVOBITNE ZAJEDNICE I KOMUNIZMA POSTOJE OSTALA DRUSTVENA UREDJENJA ZAVISNO OD ZEMLJE DO ZEMLJE. I SAD VAMA SE CINI DA JE OVO NEMOGUCE.NAPROTIV OVO JE ISTINA, ALI MI JE NE VIDIMO JER NAM JE PREDSTAVLJENA JEDNA SLIKA U VIDU KAPITALIZMA I DEMOKRATIJE I NJENIH VARIJACIJA, A TO JE SAMO DEO SIRE SLIKE KOJU SAM POMINJALA. TAKO DA VRLO MALO LJUDI NA SVETU ZNA STA SE DOGADJA I STA CE SE DOGODITI.

DA BI OD PRVOBITNE ZAJEDNICE OPET DOSLI DO KOMUNIZMA I OBRNUTO ( JER ONE SU JEDINI OBLIK DRUSTVA U KOME SU LJUDI JEDNAKI) NASTAJE RAT KOJI ISTREBLJUJE NAJVECI BROJ LJUDI I KOJA OSTAVLJA ONE KOJI CE DRUSTVO POCETI OD POCETKA DAKLE OD PRVOBITNE ZAJEDNICE ILI KOMUNIZMA. TAKO DA NAM U NAREDNIM GODINA,A SLEDI VELIKA DEPOPULACIJA I VELIKA GLOBALNA PROMENA SVETA. MNOGI NECE DOCEKATI TAJ BOLJI SVET, ALI TAKVA SU PRAVILA IGRE.

PA EVO STA NAS CEKA POSLE TOG RATE I ISTREBLJENJA.

UKLANJAJTE GRANICE U SVOM UMU

Mnogi od nas željno očekuju novi svijet koji ćemo imati nakon što se ovaj veliki rat okonča. No, vrlo malo ljudi zna kako će taj svijet izgledati, šta ćemo sve izgubiti, a šta dobiti. U svojim razmišljanjima, obično se fokusiramo na svoju državu, razmišljamo “lokalno” i nikako da se pomjerimo na ono “globalno”.

PRVA GLOBALNA SLIKA

Kad se tiče prve globalne slike, imajte na umu nekoliko novina: geopolitička podjela svijeta neće više postojati, a to u prevodu znači: države će imati granice, ali one više uopšte neće biti bitne. Prelazit će se s osnovnim dokumentima iz države u državu. Raspadom Evropske unije prestat će tzv. Šengenski režim i druge dosad nametane zabrane kretanja, a slično će biti sa dosadašnjim ograničenjima i u ostalim regijama svijeta. Cijeli svijet će biti podijeljen na samo 3 zone, jedna će obuhvatati obe Amerike, Australiju i još neke zemlje, druga će obuhvatati Aziju i Afriku, a treća Evropu zajedno sa Rusijom. Te tri zone će imati svoje „glavnokomandujuće“ koji će imati zadatak da koordiniraju odvijanje života na tim teritorijama u svim njegovim segmentima. U tom smislu, sve dosadašnje hegemonističke težnje pojedinih država iz bilo kog dijela svijeta, za proširenjem njihovih teritorija past će u vodu. Stari snovi o velikoj ovoj ili onoj državi bit će surovo prekinuti za one koji ih još uvijek sanjaju. Nema više nadmoći jednih nad drugima! Nema više velikih gospodara kojima ćemo se morati podčiniti i biti u potlačenom položaju modernih robova.

Svijet definitivno ide ka ujedinjenju, a ne rasparčavanju. Zato, stare osvajačke težnje, stari nacionalistički stavovi organizacija i ljudi iz bilo koje države će neminovno otići u prošlost. Takvi ljudi morat će se pomiriti s novim, drugačijim svijetom ili jednostavno – otići!

DRUGA GLOBALNA SLIKA

Sada svoj pogled na novi svijet proširite još više i pogledajte Zemlju iz kosmosa. Ona je jedna planeta sa jednom vrstom – ljudskom, znači ne afrička, indijska, slovenska, američka, malezijska, evropska, nego jedna planeta sa svojim cjelokupnim čovječanstvom koja će imati svoje predstavnike u široj zajednici civilizacija koje zovemo Galaktičkom federacijom svjetova.

Da bismo bili primljeni u ovu galaktičku asocijaciju, (proces je već u toku) moramo biti jedinstveni tu,na Zemlji. Razvijene civilizacije u kosmosu su već odavno nadišle ova ograničenja koja mi još uvijek imamo u glavama, pa potom i na geografskim kartama drage nam planete. Da bi se ovaj prijem u GFS dogodio, mi kao čovječanstvo trebamo odraditi sljedeće:

- završiti ovaj globalni rat protiv naših viševjekovnih vladara, Kabala/Duboke države/Iluminata – kako god ih zvali,

- ujediniti se na geopolitičkom planu, (opisano u globalnoj slici 1),

- dokončati stara, lokalna neprijateljstva između država-susjeda kao i svaka druga stara neprijateljstva (ovo posebno važi za Balkan)

- pobjediti siromaštvo i glad (očekivana Gesara)

- ojačati saradnju i veze između ljudi iz svih dijelova svijeta, na kulturnom, ekonomskom i svakom drugom planu

- i što je najvažnije, napredovati u nivou Svjesnosti kao cjeline.

Naravno da je sve opisano proces koji će trajati godinama. Koliko dugo, nitko u ovom trenutku ne može reći. No, jedno je sigurno – kad se ovaj rat dokonča, mnogi od nas bit će iznenađeni političkim, ekonomskim i društvenim promjenama koje će uslijediti. Oni koji su napredovali u podizanju vlastitog nivoa Svjesnosti, bit će obradovani ovim promjenama, oni koji su ostali u mentalnom sklopu 3D poimanja svijeta, bit će šokirani i duboko razočarani.

Zato, dragi ljudi, počnite proširivati vlastite poglede na svijet i krenite brisati granice u vlastitom umu da vam iznenađenje ne bude preveliko i da spremni dočekate taj vrli, novi svijet. Ono što je najvažnije u novoj globalnoj slici je da će zavladati dugo željeni mir, ekonomski i finansijski procvat namijenjen svakoj osobi, a ne samo malobrojnoj eliti koja više neće postojati.

Da biste spremni dočekali ove promjene, počnite već sada svakog čovjeka na planeti smatrati svojim daljnim rođakom, ako već ne bratom ili sestrom, umaknite predrasude o određenim grupacijama ljudi, proširite svoje poglede, ali najvažnije – proširite svoje srce da u njega mogne stati čitav svijet.

I TAKO. SVE SAM VAM OBJASNILA. A VI RAZMISLITE.

понедељак, 2. јун 2025.

BITI PREDSEDNIK

BITI PREDSEDNIK NE MOZE SVAKO JER PREDSEDNIKA TREBA DA KRASE MNOGE VRLINE. SVOJIM PRIMEROM TREBA DA POKAZE KAKO SE VOLI I VODI DRZAVA. NAS PREDSEDNIK JE SVE OBRNUO. KAO STO JE MANIPULACIJOM IZOKRENUO SVAKI NARATIV KOJI JE NASTAO U CILJU POKAZIVANJA NAVEDENIH STVARI ( VOLETI I VODITI DRZAVU) TAKO JE I ODSUSTVOM MA I JEDNE VRLINE POSTAO PRIMER ZA ISTORIJU PORED PINOCEA I MOGIH DRUGIH. VELIKA TUGA I NEPRAVDA ZA SRBIJU.

EVO PRIMERA KOJI SU U NOVIJOJ ISTORIJI POKAZALI KAKO TREBA BITI PREDSEDNIK DRZAVE. PRVO COVEK KOGA SU ZVALI NAJSIROMASNIJI PREDSEDNIK NA SVETU!

Hosea Muhiku i danas zovu "najsiromašniji predsednik na svetu" iako odavno nije na toj funkciji, a nije ni siromašan jer je svetu poklonio svoje mudre lekcije o životu.Umro je u 90-toj godini 13,maja 2025.god.

Hoze Muhika, koji ima nadimak Pepe Muhika, decenijama živi sa suprugom na skromnoj farmi. Tokom svog predsedničkog mandata, mogao je da odluči da živi u predsedničkoj palati, ali je ostao veran svojim vrednostima. Prema Hozeu, ljudi su stvarno siromašni samo kada im je potrebno mnogo jer nikada nisu zadovoljni.

On je poklanjao 90% svoje predsedničke plate u humanitarne svrhe i vozio je stari svetloplavu Folksvagen Bubu iz 1978. i to samo vikendima.

Nekad davno jedan šeik mu je ponudio milion dolara za taj automobil, ali ga je Muhika odbio.Kada nešto kupite, ne kupujete to novcem, već satima svog života koje trošite da biste to mogli da kupite. Hose Muhika je jako dobro znao kako je kada ti sve bude oduzeto, čak i dnevno svetlo. Shvatio je da nas ne čini srećnim ono što posedujemo, već naša sposobnost da želimo nešto i što možemo da živimo.Hose Muhika uvek ističe da nije protiv trošenja novca, već protiv otpada. On uvek propoveda da je bolje kupiti i posedovati samo ono što vam je zaista potrebno. U svom jednostavnom rezonovanju, on kaže:

Obezbedite hranu za one koji su gladni.

Uverite se da ima dovoljno kuća za one koji žive na ulici.

Vodite računa o školama, za one kojima je potrebno obrazovanje.

Prema Hozeu Muhiki, ne možemo svi imati kuću od 400m2 i drugu kuću na moru. Neće biti dovoljno prostora za sve. Moraćemo da naučimo da delimo. Kada bi svi konzumirali kao bogata društva, trebale bi nam tri planete poput Zemlje. Ako ne naučimo da delimo, pojaviće se ogromne grupe ljudi osuđenih na propast, kaže on. Prema Hozeu, skromnost nije žrtva već dužnost.Punta del Este je San Trope Urugvaja. Hose Muhika nervira što se neke vile koriste ne više od 20 dana u godini, dok druge nemaju ni krov. Čak i kao predsednik, osećao se zarobljeno u sistemu koji to omogućava, ali shvatio je da ne može da nametne promene.

On veruje u davanje dobrog primera i veruje da svako ima slobodu da živi kako želi. On želi da živi kao većina ljudi. Kada bi svi to radili, svet bi za mnoge bio mnogo prijatniji za život.

Prema Hozeu, pojeine zemlje često žele da nametnu nešto drugim državama. To stvara sukobe. Moramo naučiti da se suočimo i prihvatimo razlike u religiji i ubeđenjima. Ponekad se čini da, zato što ste najjači, imate pravo i da namećete svoja uverenja. Za sve bi bilo dobro kada bi lideri ovih zemalja Promena je spor proces. Pobeda nikad nije iza ugla. Hoze Muhika veruje da kroz slobodu izražavanja možete preneti ideje na sadašnje i nove generacije. Prema njegovim rečima, za to je ponekad potrebno mnogo hrabrosti, ali je to jedan od najodrživijih načina promene.promenili pogled na svet.Hose Muhika je ateista, što je izvanredno za nekoga ko je rođen i odrastao u latinoameričkoj zemlji u kojoj je većina stanovništva katoličke veroispovesti. Takođe je legalizovao marihuanu, abortus i gej brakove. Na pitanje o susretu sa papom, rekao je da su on i papa imali humanost kao zajednički interes. Hose Muhika ne gleda razlike među ljudima, već pronalazi sličnosti.Trgovina drogom je veliki problem u većini zemalja Latinske Amerike. Kada je legalizovao marihuanu, Muhika je rekao da to nije uradio da bi sve otvorio. Samo je video da je 100 godina napora protiv zloupotrebe droga dovelo samo do više nasilja i više upotrebe droga. To znači da morate eksperimentisati da biste nešto učinili drugačije. Ako to ne uspe, možete ga ponovo promeniti i isprobati nešto novo. Vrlo često se dokazuje da se kršenjem pravila najbolje rešavaju problemi i dolazi do inovacija.

Hoze Muhika redovno ističe koliko je on lično protiv zloupotrebe droga i svakog oblika zavisnosti. Jedna od njegovih poznatih izjava je da je jedina dobra zavisnost – ona od ljubavi.Na pitanje da li je oprostio svojim čuvarima, Hose Muhika obično odgovara kratko, ali odlučno. Ne mora da im oprosti, ali ni ne mora ništa da rešava sa njima. On želi da živi, a to mu je mnogo važnije. Ono što mu je oduzeto nikada se ne može nadoknaditi. Kako kaže – to je i zakon života. Možete pasti ili biti oboreni hiljadu puta. Radi se o učenju da ponovo ustanete. Čak i posle hiljaditog puta, morate biti spremni da napravite novi početak i da želite da živite punim plućima.
Kako pljačkaš banke koji je uhapšen posle obračuna sa policijom može da postane predsednik? Iako se ponekad čini da izbegava takva pitanja, Hose Muhika veruje da je morao da opljačka banke jer su zloupotrebile moć, a pobunjeničkom pokertu Tupamarosima, kojima je pripadao, je bio potreban novac da promene sistem.

Da je oružane pljačke banke izvršio iz sopstvenog interesa, misli da bi to bila sasvim druga priča. On smatra da je iza toga stajala dobra namera i da je to bilo važnije od samog dela. Muhika kaže da se radilo o korumpiranim bankarima koji su represirali narod, a za koje se kasnije pokazalo da su korumpirani.

Kada se govori o političarima koji su ostavili neizbrisiv trag, ne samo zbog svojih političkih odluka, već i zbog ličnog integriteta, ime Hosea Muhike, kog su zvali Pepe, zauzima posebno mesto. Bivši predsednik Urugvaja, poznat kao "najskromniji predsednik na svetu", ostao je upamćen po svojoj autentičnosti, borbi za jednakost i neobičnom stilu života koji je prkosio svim stereotipima o državnicima.

Rođen je 20. maja 1935. godine u Montevideu, a odrastao je u skromnoj porodici italijanskog i baskijskog porekla. Već u mladosti je pokazivao sklonost ka društvenom angažmanu i borbi za pravdu. Tokom 1960-ih se pridružio levičarskom gerilskom pokretu Tupamaros, koji se zalagao za radikalne društvene promene u vreme autoritarne vlasti i velike društvene nejednakosti u Urugvaju.

Vest o smrti Hose Muhika objavio je sadašnji lider te južnoameričke zemlje Jamandu Orsi.

Blic preporučuje

Preminuo bivši predsednik Urugvaja Hose Muhika

"SRBIJA PAMTI MUHIKU" Vučić izrazio saučešće povodom smrti bivšeg urugvajskog predsednika: Bio je simbol borbe za jednakost i dostojanstvo običnog čoveka

JEDAN UZVIŠENI ŽIVOT Bio je SREĆAN dok vozi svoj traktor i radi na farmi, a popularniji i od Rolingstonsa: Hozea Muhike kroz kameru Emira Kusturice

Biografija Hosea Muhike

Kao pripadnik Tupamarosa, Muhika je više puta hapšen, a ukupno je proveo 14 godina u zatvoru, često u teškim uslovima, uključujući i samicu. Taj period će kasnije imati dubok uticaj na njegov pogled na život, politiku i ljudsku prirodu.

Ulazak u institucionalnu politiku

Nakon povratka demokratije u Urugvaj 1985. godine, Muhika napušta oružanu borbu i ulazi u politički sistem. Postaje jedan od osnivača partije Pokret za narodnu participaciju, dela šire koalicije levice - Široki front. Njegov politički uspon bio je postepen, ali konstantan. U periodu od 2005. do 2008. godine obavljao je funkciju ministra poljoprivrede, gde je radio na unapređenju položaja malih farmera i ruralne ekonomije. Njegov neposredan stil i bliskost s narodom dodatno su učvrstili njegovu popularnost.

Muhika je izabran za predsednika Urugvaja 2009. godine, a dužnost je obavljao od 2010. do 2015. godine. Tokom svog mandata, fokusirao se na socijalne reforme, obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i ekonomsku stabilnost. Pod njegovim vođstvom Urugvaj je postao prva zemlja u svetu koja je legalizovala proizvodnju i prodaju kanabisa pod državnom kontrolom – potez koji je privukao veliku pažnju međunarodne zajednice.

Takođe, Urugvaj je u vreme njegovog mandata legalizovao istopolne brakove i abortus, čime je zemlja zauzela progresivnu poziciju u Južnoj Americi. Muhika je verovao da država mora da obezbedi slobodu i dostojanstvo svakom građaninu, bez obzira na društvene norme i pritiske. Njegove izjave o konzumerizmu, ekologiji i ljudskoj sreći često su citirane i korišćene kao inspiracija širom sveta.

Siromašan nije onaj koji ima malo, već onaj koji želi mnogo - jedna je od njegovih najpoznatijih maksima.

Nakon završetka mandata, Muhika se povukao iz aktivne politike, ali je i dalje učestvovao u javnim debatama kao moralna figura urugvajske i svetske levice. Njegova reč imala je težinu među mladima, aktivistima i političarima širom sveta.

Za mnoge, Hose Muhika predstavlja dokaz da su politika i etika i dalje spojivi - da čovek može da bude lider bez da izgubi dušu. Njegov životni put, od gerilca do skromnog predsednika, ostaje inspiracija za generacije koje veruju da politika može služiti ljudima, a ne interesima.

JESTE PRIVREMEN (A MOZDA I NE), JESTE MLAD (37 GODINA),ALI JE NEIZRECIVO MUDAR

NJEGOV GOVOR U UJEDINJENIM NACIJAMA LEKCIJA JE ZA MNOGE PREDSEDNIKE DRZAVA

На слици може бити: 1 особа, војна униформа и текст

Говор који је Ибрахим Траоре одржао у УН, а који се није свима допао.

„Поштовани делегати, шефови држава, вође нација, уважени представници великих и малих народа, не поздрављам вас као каријерни дипломата нити као човек васпитан за банкете и руковања. Не долазим да вам говорим увежбаним језиком углађене политике. Долазим вам као војник свог народа, као чувар рањене земље, као син континента који је носио крст света, али никада његову круну.“

Моје име је капетан Ибрахим Траоре, председник Буркине Фасо. Данас говорим не само у име 22 милиона душа у мојој земљи, већ и у име континента чије су приче искривљене, чији је бол игнорисан и чије је достојанство више пута продато на олтару страних интереса.

Африка није просјак. Африка није бојно поље. Африка није ваш заморчић, ваша марионета, ваше складиште сировина. Африка се не диже да клекне, већ да стане на ноге. И данас, пред овом великом скупштином народа, кажем: Африка неће клекнути.

1. О лажној великодушности глобалне политике

Деценијама си нам помагао једном руком, док си нам другом исисавао крв. Градите бунаре у нашим селима, док ваше корпорације исушују наше реке. Донирате вакцине, али патентирате лекове. Причате о климатским акцијама, а настављате да финансирате оне који пале наше шуме и исушују наша језера.

Каква је то великодушност? Она која јој храни уста, али јој гуши глас. Она која одржава особу у животу довољно дуго да остане зависна. Нисмо слепи за ово лицемерје. Будимо јасни – нисмо незахвални за искрену хуманитарну помоћ, али одбацујемо светски поредак који експлоатацију прикрива као партнерство. Одбацујемо финансијске институције које једном руком позајмљују, а другом преузимају суверенитет.

Африка више не жели милосрђе – желимо правду. Желимо контролу над сопственом судбином.

2. О колонијалним ланцима и њиховим модерним наследницима

Наше ране нису почеле од нас. Они су наслеђе империјалне лудости која нас није видела као људе, већ као јефтин терет, као радну снагу. Моје претке нису питали када су се у Берлину цртале карте лењирима и шестаром. Границе Буркине Фасо, као и многих афричких земаља, нису обликовали наши преци, већ људи који никада нису крочили на наше тло, који нису знали ништа о нашим језицима, племенима или духовима.

Данас, колонијализам има ново лице – носи одела, организује форуме, потписује уговоре у Женеви, Паризу и Вашингтону. Али он и даље узима без пристанка, и даље наређује уместо дијалога, и даље ћути уместо да слуша. Ако желите да разговарате о миру, почнимо тако што ћемо одбацити ароганцију идеје да само ви можете научити мир.

Говор који је Ибрахим Траоре одржао у УН, а који се није свима допао.

1. О лажној великодушности глобалне политике

Африка више не жели милосрђе – желимо правду. Желимо контролу над сопственом судбином.

2. О колонијалним ланцима и њиховим модерним наследницима

3. О експлоатацији ресурса и миту о развоју

Називате нас „земљама у развоју“ – као да нас векови крађе нису вратили уназад, као да злато са наших земаља, дијаманти из наших река, нафта под нашим ногама, нису изградили небодере у којима сада седи ова скупштина.

Будимо јасни: Буркина Фасо је богата. Африка је богата – минералима, културом, мудрошћу и младошћу. Али сте нас научили да богатство меримо БДП-ом и извозом. То називате развојем када страна компанија поседује 90% рудника злата у нашој земљи. Зовете то напретком када ваше снаге безбедности чувају руднике кобалта, али не и школе за нашу децу. То није напредак – то је пиратерија са правним документима.

Од сада ћемо развој дефинисати сопственим речима – развој који ставља децу у учионице, а не минерале на бродове. Развој који поштује земљу, људе и душу нације.

4. О суверенитету и мешању

Зашто нас називате нестабилним када нека афричка земља доноси независне одлуке? Зашто када тражимо војну сарадњу ван колонијалне сфере, они то називају претњом?

Буркина Фасо је одлучила да крене путем суверенитета. Ово није претња миру – то је декларација зрелости. Више нисмо под твојим старатељством. Више нисмо млађи партнери у дипломатији. Ми смо слободан народ. Ако нација бира партнере који је поштују и не експлоатишу, то није побуна - то је мудрост. Нека буде јасно: ниједна страна сила неће диктирати савезе Буркине Фасо. Наши односи ће бити засновани на међусобном поштовању, а не на историјској кривици или савременим претњама.

NISAM SE VRACALA NA GANDIJA, NA MNOGE MUDRE LJUDE IZ PROSLOSTI. OVO SU DVA PRIMERA IZ OVOG XXI VEKA U KOME BI DRUSTVO TREBALO DA BUDE NAPREDNO I HUMANO.

ZATO SE VALJDA STRANKA NASEG VODJE ZOVE NAPREDNA IAKO JE SVE SEM TO.

NI OVAJ POKRET ZA DRZAVU NE POSEDUJE NI JEDNU KARAKTERISTIKU KOJU TREBA DA POSEDUJE SVAKO- DA VOLI DRZAVU, NAROD I DA TEZI SVEMU NAJBOLJEM ZA NJIH.

PREDSEDNIK SLUZI DRZAVI INARODU. NAS JE TO SHVATIO KAO I SVE DRUGO. POTPUNO SUPROTNO!

петак, 30. мај 2025.

MOSTOVI ZA ZALJUBLJENE (MOSTOVI III)

POSTOJE MOSTOVI KOJI SU BAS ZA ZALJUBLJENE NA KOJIMA SE LJUBAV 'ZAKATANCI' ILI STO BI ZNACILO KAD SE STAVI KATANAC NA LJUBAV I KLJUCIC BACI U REKU LJUBAV CE OSTATI VECNA. ROMANTICNO NEMA STA.

Simboli mnogih ljubavnih priča koje su postale sada već legendarne, mogu se videti u mnogim zemljama. Jedna od najpoznatijih u našoj zemlji nalazi se u Vrnjačkoj Banji.Na jednom od mostova iznad Vrnjačke reke učiteljica Nada je čekala da se njen verenik, oficir Relja vrati iz rata. Čekajući ga, polako je kopnila. Legenda ne pominje kakvu je sudbinu imao Relja, ali se zna da je oženio neku Grkinju i izgleda zaboravio na svoju Nadu. A ona je svakoga dana u određeno vreme bila na mostu i čekala ga, dok nije umrla.Upravo tako je rođena legenda o Mostu ljubavi, na kome se održava i takmičenje u najdužem poljupcu. Ali tamo se dešava još nešto...

Mada prema nekim izvorima ovaj ritual datira još iz drevne Kine, smatra se da je priča o ljubavnim katancima i običaj zaključavanja dve zaljubljene duše nastao u Srbiji za vreme Prvog svetskog rata, a vezuje se takođe za jedan most i nesrećnu ljubav učiteljice Nade i srpskog oficira Relje.

Iako se ne zna pouzdano ko je došao na tu ideju, na ogradi mosta simbolično nazvanog Most ljubavi mnoge devojke zaključavaju katance, koji se mogu kupiti u blizini. Prema toj urbanoj legendi, važno je da na katancu napišu svoje i ime izabranika, i da nakon što ga zaključaju, ključić simbolično bace u malu Vrnjačku reku.

Tako se čuva ljubav voljenog. Legenda barem tako veli.Da Most ljubavi u Vrnjačkoj banji nije usamljen, dokaz su i mostovi širom Evrope, na čijim ogradama se mogu videti takođe katanci. Za svaki od njih vezane su drugačije priče, ali im je simbolika ista: sačuvati ljubav voljenog muškarca ili voljene žene.

U EVROPI

Danas se može reći da je za ovakvim, pomalo Šekspirovskim stilom „večne ljubavi” poludela cela Evropa. Dok pogled na njih duž mostova mnogih velikih i malih gradova širom Evrope budi nadu i vraća veru u pravu i iskrenu ljubav, gradske vlasti se hvataju za glavu jer ovaj simboličan i simpatičan način izjavljivanja ljubavi ozbiljno preti da uruši kulturnu baštinu tih gradova.

Osim što je poznat kao grad svetlosti, za mnoge Pariz predstavlja i grad večne ljubavi. Među 37 mostova koji povezuju glavni grad Francuske preko reke Sene, nalazi se i onaj koji predstavlja najromantičnije mesto na svetu, most Ponts des Arts ili Most umetnosti.

Sazdan od devet lukova, ovaj pešački most je izgrađen 1804. kako bi povezao centralni trg Luvra i Francuski institut, a postao je svetilište ne samo zaljubljenih Parižana, već i turista iz celog sveta koji baš na tom mestu žele da ovekoveče svoju ljubav.

Od 2008. su na ovom mostu počele da se kače romantične poruke sa ispisanim ili ugraviranim imenima na katancu, koji se potom zaključavao na ogradu koja predstavlja simbol spajanja i povezivanja. Ljubavna zakletva se završavala uvikivanjem „zauvek” u mometnu kada se ključ simbolično bacao u Senu. Svaka poruka je imala poseban značaj, svaki katanac nosio jedinstvenu priču, a svima je bila zajednička vera u ljubav koja će trajati večno.

U februaru 2014. je procenjeno da na mostu ima preko 700.000 katanaca, a već krajem leta iste godine je taj broj dostigao milion, što je počelo da predstavlja ozbiljan teret za strukturu i stabilnost mosta. Mada je potpuno prekrivena katancima onih koji su se zavetovali na večnu ljubav, ograda Mosta umetnosti odavala utisak kao da je pozlaćena, došao je i trenutak kada više nije mogla da izdrži tu silnu „količinu ljubavi” i kada se jedan njen deo urušio, srećom na sam most, pa niko nije povređen.

Gradska vlast je sigurnost mosta stavila ispred ljubavne simbolike, donevši odluku o uklanjanju blizu 45 tona gvozdenog „ljubavnog tereta”, a romantičnim turistima se predlaže da od sada umesto da kače katanace, na Mostu umetnosti naprave „selfi” i postave na društvene mreže.

Katanci će uskoro biti potpuno uklonjeni, čime će se neke ljubavi otpečatiti pre nego što je njihov katanac počela da hvata rđa, ali će zato Sena zauvek čuvati ključiće kojima su oni bili zaključani.

Italija, Venecija / Jedan od tri mosta koji povezuju dva ostrva preko "glavne ulice" - Kanala Grande, onaj treći i poslednji - most Akademija, poznat je po katancima koje mladi parovi ostavljaju na mostu, "zaključavajući" svoju ljubav tokom romantične posete Veneciji, kako bi trajala večno .

SIROM SVETA ZALJUBLJENI SU SHVATILI ROMANTICNOST MOSTOVA. MODA 'KATANACA' I ZAKLJUCAVANJA LJUBAVI BAS NA MOSTU SIMBOLIZUJE BAS ONO STO JESTE NJEGOVA SVRHA DA POVEZUUJE LJUDE. MADA KATANCI OPTERECUJU MOSTOVE TE SE SKLANJAJU IZ BEZBEDNOSNIH RAZLOGA -KLJUCICI U RECI OSTAJU ZAUVEK.

MORAM LICNIM ISKUSTVOM DA ZAVRSIM PRICU O MOSTOVIMA. MENI MOSTOVI ( GAZELA, BRANKOV I STARI SAVSKI) SIMBOLIZUJU LJUBAV (MOGU SAD RECI VECNU JER MI JE SUPRUG PRE DVE GODINE UMRO). NAS DVOJE IAKO IZ RAZLICITIH DELOVA GRADA KAO MLADI PESICE SMO PRELAZILI PO POLOVINU MOSTA DO ZELJNO OCEKIVANOG SUSRETA, POLJUPCA ,ZAGRLJAJA. BAS KAO U 'LUDIM GODINAMA). MOSTOVI SU NAS I BEZ KATANCA SPOJILI ZA CEO ZIVOT, ALI KO VERUJE U TU PRICU NEKA - VERA JE VAZNA STVAR I AKO DOVOLJNO VERUJES MOGUCE JE DA CE SE ISPUNITI!

уторак, 27. мај 2025.

MOSTOVI II

NASTAVLJAM PRICU O MOSTOVIMA. ZA POCETAK MOSTOVI BEOGRADA, A ONDA NEKI KOJI SU MENI POSEBNO ZANIMLJIVI.

Most na Adi, jedan od najnovijih i najimpresivnijih mostova u Beogradu, postao je simbol moderne arhitekture Beograda.

Povezuje dve strane reke Save, pružajući funkcionalnost i estetsku vrednost koja ga izdvaja među ostalim mostovima.

Projektovanje Mosta na Adi predstavlja vrhunski podvig gde su elegancija i funkcionalnost spojeni. Ovaj most, sa svojim prepoznatljivim kosim pilonom visokim 200 metara, postavlja nove standarde u arhitekturi Beograda.

Izgradnja je zahtevala upotrebu više hiljada tona čelika, čime je Most na Adi postao sinonim za inženjersku preciznost i inovaciju.

Simbolički značaj Mosta na Adi lako je prepoznati u njegovoj vizuelnoj dominantnosti na horizontu Beograda. Osim što obezbeđuje vitalnu saobraćajnu povezanost, ovaj most predstavlja i simbol napretka i modernizacije.

Večernja svetla koja osvetljavaju Most na Adi reflektuju energiju i dinamiku grada, čineći ga pravim arhitektonskim remek-delom.

Brankov most je svedok bogate istorije Beograda, premošćujući Savu i povezujući Stari Grad sa Novim Beogradom. Njegova istorijska važnost čini ga jednim od najistaknutijih mostova u gradu

Ime je dobio po Brankovoj ulici čiji nastavak predstavlja. Kroz vekove, Brankov most preživeo je brojne promene, uključujući ratne nedaće i različite rekonstrukcije, što ga svrstava među istorijske mostove u Beogradu.

Brankov most nije samo infrastrukturni objekat, već i simbol povezivanja i trajanja. Svojim monumentalnim prisustvom, predstavlja jedan od čuvenih beogradskih mostova, koji svedoči o izuzetnoj sposobnosti grada da se revitalizuje svaki put kad se suoči sa izazovima.

Postoji mnogo razloga zašto je Brankov most jedan od najvažnijih prelaza koje prelazi Beograd. Svaki pogled sa ovog mosta otvara istoriju i budućnost Beograda, simbolizujući večnu vezu između prošlosti i sadašnjosti. Njegova značajna uloga u spajanju ključnih delova grada čini ga jednim od najpoznatijih i najvoljenijih mostova u srpskoj prestonici.

Most Gazela predstavlja vitalnu komponentu saobraćajne infrastrukture Beograda. Ovaj most nosi epitet „puls Beograda“ zbog svoje ključne uloge u svakodnevnom funkcionisanju grada.

Kroz angažovanu izgradnju i rekonstrukciju, Gazela omogućava nesmetan protok saobraćaja i doprinosi večnoj živosti prestonice.

Izgradnja mosta Gazela počela je kao odgovor na rastuće potrebe Beograda za boljom povezanošću njegovih delova.

Most Gazela je projektovan sa ciljem da unapredi saobraćaj u Beogradu, olakšavajući prelazak velike količine vozila svakodnevno.

Građen je sa posebnim akcentom na izdržljivost i kapacitet, čineći ga trajnom saobraćajnom arterijom koja spaja ključne tačke grada. Kroz ovu izgradnju, Gazela je postala neizostavan deo svakodnevnog života Beograđana.

Pančevački most ima ključan značaj za povezivanje Beograda sa Banatom, olakšavajući protok saobraćaja ka istočnim predelima Srbije.

Izgrađen tokom 1930-ih, ovaj most je prošao kroz brojne rekonstrukcije kako bi zadovoljio savremene potrebe, zadržavajući pritom svoju istorijsku važnost.

Stari železnički most jedan je od najstarijih mostova u Beogradu, izgrađen 1884. godine.

Nosilac industrijskog razvoja tog perioda, most je ostao ne samo funkcionalan već i kao svedočanstvo evolucije tehnike građenja i razvoja transporta kroz decenije. Nazalost vise ga nema.

Beogradski mostovi su više od arhitektonskih struktura; oni su istorijski spomenici, kulturni simboli i vitalni elementi saobraćajne infrastrukture grada. Bilo da je u pitanju moderno remek-delo kao što je Most na Adi, koje pokazuje inovativnost i dizajnersku eleganciju, ili Brankov most, koji predstavlja istorijsku vezu između Starog Grada i Novog Beograda, svaki most ima svoju priču i značaj.

Očuvanje beogradskih mostova je od ključnog značaja za održavanje kulturnog nasleđa i istorije Beograda. Od čuvene Gazele, koja svakodnevno služi hiljadama putnika, do Pančevačkog mosta koji povezuje Beograd sa Banatom, dodaje svoj poseban doprinos identitetu grada.

Redovno održavanje i modernizacija ovih konstrukcija osiguravaju njihovu dugovečnost.

NAJZANIMLJIVIJI MOSTOVI

Golden Gate most, jedan od najprepoznatljivijih simbola San Franciska, izgrađen je između 1933. i 1937. godine, a i danas predstavlja tehničko remek delo. Ovaj veličanstveni most dugačak je 2,7 kilometara i povezuje San Francisko sa okrugom Marin. Most se nalazi iznad moreuza Golden Gate. Sa više od 1.300 radnika angažovanih na projektu most je konačno otvoren je 27. maja 1937. godine, postavivši standarde za buduće inženjerske poduhvate.

Danas je Golden Gate most ne samo važna saobraćajnica, već i simbol izdržljivosti i ljudske inovacije. Izgradnja je predstavljala ogroman izazov zbog jakih vetrova, dubokih voda i maglovitih uslova. Inženjeri su koristili inovativne tehnike, uključujući kablovske sisteme i čelične konstrukcije, kako bi osigurali stabilnost mosta.

Ovaj most je veoma važan saobraćajni put i deo je auto-puta 101. Takođe je poznato turističko odredište. Dnevno preko mosta pređe oko 110.000 automobila. On takođe prenosi pešački i biciklistički saobraćaj, i označen je kao deo SAD biciklističke rute 95. Američko društvo građevinskih inženjera proglasilo ga je jednim od čuda modernog sveta. Ovaj most je jedan od međunarodno priznatih simbola iz San Franciska i Kalifornije. Prvobitno ga je dizajnirao inženjer Džozef Štraus 1917.

Pont du Gard pokriva reku Gardon u blizini Avinjona skoro 2000 godina i još uvek je jedna od ikona među mostovima danas. Izgrađen u prvom veku nove ere i jedan je od najviših lučnih mostova koje su izgradili Rimljani. Spada u jednu od bolje očuvanih građevina iz rimskog doba. Drevno remek-delo je od 1985. godine na listi svetske baštine UNESCO-a.

Henderson Waves je građevina koju ne treba propustiti. Ovaj most povezuje park Mount Faber sa parkom Telok Blangah Hill. Stoji 36 metara iznad Henderson Roada, najviši je pešački most u Singapuru i često ga posećuju zbog svoje umetničke, prepoznatljive talasaste strukture koja se sastoji od niza valovitih zakrivljenih „rebara“.

Ovaj most povezuje nekada izolovanu Istočnu, i Zapadnu Nemačku. On omogućava brodovima da izbegnu nezgodan prolaz duž reke Laba (Elbe). Sa 918 metara on predstavlja najduži, najatraktivniji i najposećeniji vodeni most na svetu.

Ovo je jedan od najstarijih mostova napravljen od kamena u Evropi. Nalazi se u Italiji, u gradu Firenca. Prvu preteču Ponte Vecchio sagradili su Rimljani. Ovaj originalni drveni most stajao je na kamenim stubovima i povezivao je Via Cassia sa obe obale Arna. Most i dalje sadrži drvene elemente iz ovog ranog perioda. Gornje područje Ponte Vecchio je posebno impresivno, jer je tamo most izgrađen kućama i nudi prostor za stanove i prodavnice. Dizajn mosta seže do Giorgio Vasarija.

Most Ruyi u živopisnom području Shenxianju u istočnom kineskom gradu Taizhou nedavno je postao internet hit. Prostirući se 100 metara duž doline Shenxianju, most je visok više od 140 metara i oblikom podseća na Ruyi - kineski skiptar koji se koristi u klasičnom ili tradicionalnom feng shuiju, i simbolizuje moć i sreću.

Jedan od mostova koje treba svakako izdvojiti jeste Tower Bridge u Londonu i predstavlja simbol grada. Svoje ime je dobio po obližnjem zamku Tower of London. Izgradnja mosta počela je 1886. godine a zvanično je otvoren tek 1894. godine. Dok ste u poseti ovom gradu, preporučujemo Vam da obiđete i London Bridge (koji se često mesta sa Tower Bridge-om) i Westminster Bridge.

MOSTOVI SPAJAJU LJUDE. MOSTOVI SPAJAJU DVE OBALE REKE. MOSTOVI SU IZUZETNO ROMANTICNI I NE TREBA IH GLEDATI KAO NACIN ZA PRELAZENJE MOSTA .MOSTOVI SU ROMANTICNI. MOSTOVI SPAJAJU I ZALJUBLJENE. O TOME U TRECEM DELU TRILOGIJE. ZNA SE DA OBOZAVAM TRILOGIJE.

субота, 24. мај 2025.

MOSTOVI

MOSTOVI SPAJAJU LJUDE. NIJE TO SAMO NACIN DA PREDJES PREKO REKE. SVAKI JE MOST POSEBAN. JEDAN OD NJIH STAR 80 GODINA SRUSEN JE OVIH DANA. ZASTO?

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić izjavio je u februaru 2023. da Beograd saobraćajno više ne može da funkcioniše sa Starim savskim mostom koji je, kako je naveo, kočnica razvoju grada.

Tako i bi. Mašine su se ostrvile na jednu istorijsku metalnu konstrukciju koja je postala sinonim otpora nacizmu u Drugom svetskom ratu. I kao što se često može čuti - nisu ga srušili Nemci, ali će zato naprednjaci.

Podsetimo, na osnovu odluke gradskih vlasti, most koji je izgrađen za vreme nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu trenutno je u procesu demontaže.

Uklanjanje Starog savskog mosta već je u odmakloj fazi.

Razmontiran je i deo mosta koji vodi ka starom delu grada i zasad je ostao još samo središnji deo.

Ono ubrzanje koje vozač svojom papučicom za gas proizvede, kad tramvaj krene da klizi preko metalnih, sada već zarđalih, šina koje proizvede najfiniji i namiliji zvuk škripanja, jedini koji ne izaziva jezu čitavog tela od neprijatnosti, kao i zveckavi zvuk sirene koji pritisne kao znak protesta vozaču ispred sebe, neće se više čuti sa mosta koji već 40 godina nosi šine koje su postalo njegovo obeležje, kao što je i on sam postao obeležje ovog grada.

Svaka popdnevna, dnevna ili predvečerska šetnja obalama Save biće uskraćena za tu divnu buku, koja bi nadjačavala svaki razgovor ljudi ukoliko bi vam se posrećilo da se baš u tom trenutku, kada tramvaj prolazi, nađete ispod ovog mosta i osetite blago podrhtavanje betonskih i čeličnih konstrukcija.

Tako će ovaj deo grad, odlukom nekih visoko pozicioniranih političara, ostati uskraćen za muziku još dve tramvajske linije.

A razglednica Beograda više nikada neće izgledati isto. Zelena,

metalna konstrukcija koja je povezivala stari i novi deo našeg grada – Stari savski most, odbrajava svoj poslednji dan u svojoj staroj funkciji na starom mestu. I, evo, nakon poslednjih atubousa sa iste adrese, tramvaj kreće, poslednji put preko šina koje su postavljene pre četiri decenije na jednom od monumentalnih simbola Beograda.

Pre ovog mosta, od koga se ovih dana opraštamo, u Beogradu postojao je jedan drugi most. Pet godina pre Drugog svetskog rata, tačnije 1934. godine, izgrađen je Most kralja Aleksandra, koji je povezivao stari deo Beograda sa Zemunom, otuda je bio poznat i Zemunski most. Ali kako je počeo rat, most je vrlo brzo srušen. Sedam godina nakon što ga je Pavle Karađorđević otvorio, zbog ratnih razaranja ovaj most doživeo je tragičan kraj 12. aprila 1941. godine. U cilju sprečavanja prelaska nemačkih oružanih snaga na drugu stranu, post je dignut u vazduh od strane vojske Kraljevine Jugoslavije u aprilskim borbama.

Razni su mitovi i priče kružile oko spomenutog mosta, da ga vuče neko prokletsvo. U tim pričama išla je u prilog činjenica da je most izgrađen na ostacima nekadašnje džamije, koja se nalazila tačno na mestu gde je danas noseći stub Brankovog mosta na desnoj obali Save.

Nakon što je srušen Most kralja Aleksandra, Nemcima je pod hitno bio potreban nov most, neophodan za prebacivanje trupa i opreme iz jugoistočne Evrope. Tada se rekonstrukcija mosta i popravka činila kao mnogo veći i zahtevniji posao, pa su Nemci rešenje pronašli u Žablju. Na tom mestu, s ciljem da premosti Tisu, su donešeni delovi novog mosta u proizvodnji nemačke firme „C. H. Jucho”. Međutim, Nemci su shvatili da je most u Beogradu daleko potrebniji pa je nesuđeni žabaljski most hitno prebačen u naš grad. Ubrzo sklopljen i montiran, već 1942. godine povezivao je dve strane Beograda i pušten je u saobraća. To je bio, danas pozanati, Stari savski most.

Međutim, za vreme rata, nacistički vojnici imali su drugačije ime za naš most. Kako je planirano da Beograd dobije ime „Prinz Eugen Stadt“, odnosno Princ Eugenov grad, koji je učestvovao u drugoj opsadi Hazburške monarhije Beograda 1717, godine, Savski most Nemci su tada zvali Most princa Eugena.

Pre 80 godina, te noći 20. oktobra 1944. godine, kada je Beograd oslobođen, spašen je i Stari most, čije su miniranje nemci planirali upravo za to veče. Postoji nekoliko priča o tome ko stoji iza herojstva spašavanja zeleno lučne saobraćajnice sa osam stubova.

Spašavanje mosta

Jedan od najpoznatinij priča o spašavanju mosta jeste mit o penzionisanom profesoru Miladinu Zariću. Kako legedna kaže, Zarić je živeo u Karađorđevoj ulici broj 69, kada je jedne noći sa prozora svoje kuće, dok je Beograd bio u piku borbe za oslobođenjem, video da nemački vojnici miniraju Stari savski most. On je odlučio da to spreči, pa se sa kutijom alata upitio ka tamo. Dalje priča ide, da je Zarić uspeo da dođe do mosta i preseče kablove koji su već goreli, što je učinio “pionirskim ašovčićem”. Iako postoje neisaglašene verzije i razne varijacije priče o Miladinu Zariću on je svakako ostao, zajedno sa Savskim most, simbol ovog grada.

U drugoj verziji o spasilačkoj misiji Savskog mosta glavne aktere čine Zemunci Nikola Milovančević i Krsta Vučić. Postoji teorija da je most mogao da se deminira samo sa zemunske strane, pa se tako veruje da je spomenuti dvojac podmitio nekog domobrana kako bi deminirali most. O njihovom herojstvu napisao rad je i Milorad Tončev koji je objavljen u Institutu za savremenu istoriju, kao i u svojoj knjizi „22. srpska kosmajska brigada”.

Treća verzija o spašavanju mosta našla se na stranicama Politike u članku iz 1964. godine. Pod naslovom “Kako je spasen Savski most”, u sećanjima Aleksandra Aleksejeviča Matuškina, člana vojnog saveta dunavske flote SSSR, dobili smo priču o spasavanju mosta od strane mornana Sovjetske Dunavske flote.

“Brodovi su došli u pravi čas. Jedinice Crvene Armije i Narodnooslobodilačke vojske lomile su poslednji otpor Nemaca u gradu. Bežeći prema Zemunu, neprijatelj je minirao savski most. Brodovi dunavske flotile koji su dejstvovali od ratnog ostrva dobili su zadatak da po svaku cenu spreče rušenje mosta, jer bi to imalo velike posledice za dalji razvoj operacija. Gađajući iz svih topova i neprestano zasipani kišom kuršuma, brodovi su smelo jurnuli ka mostu i prerezali sve kablove koji su vodili do eksploziva”, sećanja su Aleksandra Matiškina u članku starom 60 godina.

Zbog zasluga za spasavanje Savskog mosta i njegovo razminiranje kapetan druge klase Crvene armije Grigorij Ohrimenko postao je narodni heroj Jugoslavije, a kontraadmiral SSSR Aleksej Matuškin je odlikovan Ordenom zasluga za narod.

Rušenje Starog savskog mosta sprečeno je pre 80 godina. Uz most Ludendorf na Rajni, on je ostao jedini veliki most u Evropi koji Nemci u povlačenju nisu uspeli da sruše. Pošto se zbog velikih oštećenja Ludendorf srušio, samo deset dana nakon što ga je saveznička vojska zauzela, Stari savski most ostao je jedini veliki evropski most koji je izbegao rušenje prilikom nemačkog povlačenja.

„Mostovi nisu samo obične građevine od kamena, betona ili željeza kojim se premošćuje neka reka… Svačiji i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu na kome se ukršta najveći broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih građevina i ne služe ničem što je tajno i zlo„… dok se u pozadini sve tiše i tiše čuje škripanje tamvajskih šina…

Zastanite nasred Starog savskog mosta i zagledajte se u mirnu reku. Najlepši je pogled kad sunce tek izađe i dobije svoju punu jutarnju snagu, a kroz izmaglicu se naziru konture starog grada. Pred vama su Gazela, Stari železnički most, Most na Adi… Sa strane niču soliteri, galebovi preleću reku, a čamci su još u svojim marinama.

A onda, nailazi tramvaj. Prigušeni zvuk metala koji podrhtava postaje sve jači i neprijatniji. Tlo se trese pod nogama, čelična konstrukcija počinje da pleše, a onda se ponovo sve smiruje. Tramvaj je već zašao u Savamalu, skrenuo u Karađorđevu i nastavio put ka Brankovom mostu.

Ova slika koju su mnogi bezbroj puta doživeli, vodi nas do ratne priče iz 1944. godine.

Tada je ovaj most imao sasvim drugačiju ulogu: njime nisu prolazili tramvaji, već tenkovi, topovi, vojni kamioni i užurbana pešadija u trku. A reka Sava nije bila toliko mirna u tom tragičnom vremenu Drugog svetskog rata.

Umesto galebova ovuda su leteli smrtonosni projektili. Krv se mešala sa rekom, a ka dnu su padali geleri nemačke artiljerije sa Bežanije.

Komadi vrelog čelika koji bi se nekoliko sekundi ranije rasprsli nad glavama jugoslovenskih i sovjetskih boraca, zahuktanih da preko sačuvanog mosta što pre pređu na drugu obalu Save i nastave gonjenje nacista.
Okupatora u bezglavom begu iz prestonice koju su prethodno držali u strahu, nasilju i teroru pune četiri godine.

Nije bilo nikakve mogućnosti da se u tim veličanstvenim i stradalničkim danima bitke za slobodu Beograda stane nasred ovog mosta i zagleda u veliku vodu ispod i grad na njenoj obali.

I ništa nije bilo tako jednostavno ni romantično kao što nam se danas čini kada slušamo storiju o spasavanju Starog savskog mosta.

Poslednjih godina najviše se raspreda mit o Miladinu Zariću, heroju koji je živeo u Karađorđevoj ulici i nije mogao da gleda kako će jedini beogradski most nacisti u povlačenju postavljenim minama da sruše u Savu kako ih oslobodioci ne bi lako stigli.

Popularna priča kaže da je smogao hrabrosti da na njega zakorači nekoliko minuta pred katastrofu i ašovom preseče upaljene fitilje postavljenih bombi.

I onda, kada su ratne operacije bile zauvek završene, mostom su ponovo krenuli civili: automobili, autobusi, biciklisti. Predat je Beograđanima da u nedostatku bilo kog drugog čitavog mosta njime prelaze Savu i odlaze ka Zemunu, Bežaniji i dalje.

Ali, nedavno otkriven članak iz „Politike“ objavljen na godišnjicu oslobođenja, 20. oktobra 1964. gde je detaljno bila opisana ozbiljno planirana i izvedena akcija sovjetske Crvene armije za kompletno i sigurno deminiranje mosta, daje potpuno drugačiji i tačniji uvid u ovu ratnu epizodu.
Takođe, nakon što je pre nekoliko godina skaska o Zariću naglo postala popularna javlili su se, najpre, i potomci dvojice Zemunaca koji su tvrdili da su i oni sami doprineli da most ostane čitav, što je u nedostatku preciznih istorijskih podataka u najburnijem ratnom trenutku dovelo do toga da se o Zariću priča s velikim poštovanjem, ali da se ipak sačeka sa tim da ovaj most ponese njegovo ime što su tada počele da predlažu grupe građana.

A situacija definitivno nije bila jednostavna. Priče o Zariću i spomenutim herojima iz Zemuna ipak imaju neočekivan momenat – članak iz „Politike“ objavljen na godišnjicu oslobođenja, 20. oktobra 1964. godine kao jedini koji daje detaljan i tačan opis ko je i kako spasao most.

Sećanja su tada još bila i te kako sveža, prošlo je tek dve decenije od dramatičnih ratnih zbivanja, i detaljno je bila opisana ozbiljno planirana i izvedena vojna akcija sovjetske Crvene armije za kompletno i sigurno deminiranje mosta.

Jer, taj očuvani prelaz preko Save, most, bio je od izuzetne vojne važnosti zbog čega se u komandi Crvene armije SSSR za beogradsku operaciju njegovom očuvanju posvetila izuzetna pažnja.

U intervjuu sa Aleksejom Aleksejevičem Matuškinom, članom vojnog saveta Dunavske flote SSSR pomenuta je i velika priča o spasavanju Starog savskog mosta.

Sećanja počinju još u Prahovu, gde su vođene žestoke rečne borbe, potom, spominje Đerdap, Smederevo i konačno – narator stiže do Beograda.

“Brodovi su došli u pravi čas. Jedinice Crvene Armije i Narodnooslobodilačke vojske lomile su poslednji otpor Nemaca u gradu. Bežeći prema Zemunu, neprijatelj je minirao savski most. Brodovi dunavske flotile koji su dejstvovali od ratnog ostrva dobili su zadatak da po svaku cenu spreče rušenje mosta, jer bi to imalo velike posledice za dalji razvoj operacija. Gađajući iz svih topova i neprestano zasipani kišom kuršuma, brodovi su smelo jurnuli ka mostu i prerezali sve kablove koji su vodili do eksploziva”, navodi se u tekstu.
Dodaje se i da su zbog svog herojskog čina mnogi sovjetski mornari odlikovani našim visokim odlikovanjima.

Sada se tako ispostavlja da je dosadašnja popularna priča o Miladinu Zariću kao usamljenom heroju, ustvari, tek delić složenog i velikog ratnog mozaika o tome kako je zaista sačuvan Stari savski most.

Jer, samo jedan ašov koji seče jednu žicu, mogao je da bude samo parče mozaika krvave borbe i herojstva koje je Beograd pokazao tokom oslobođenja: teško da je iole bio dovoljan da sačuva konstrukciju koju su Nemci po svaku cenu hteli da razruše, a Sovjeti i partizani da spasu.

Umesto toga, jugoslovenskim najvišim odlikovanjima još u toku rata bili su nagrađeni ruski oficiri koji su sa svojom posadom iskusnih deminera prišli mostu sa same reke, popeli se na konstrukciju i na isti način na koji su od Staljingrada i Moskve do Beograda već bezbroj puta onesposobili eksplozivna punjenja koje su nacisti ostavljali za sobom u rušilačkom besu, demontirali postavljene bombe po stubovima i nosećoj konstrukciji savskog mosta.
Njihova sećanja objavljena na jubilej velike bitke u „Politici“ pre 58 godina uverljivo svedoče o tom podvigu.

MNOGO MI JE ZAO STAROG MOSTA,A NAZALOST ZADNJIH GODINA U BEOGRADU SU SE DESILE VELIKE PROMENE NA GORE. SRUSEN JE I HOTEL JUGOSLAVIJA I TOLIKO STARIH KAFANICA I SVE ONO STO CINI 'DUSU' BEOGRADA. BEOGRAD JE IZGUBIO SVOJU DUSU, A OVI STO SU TO URADILI NIKAD NISU NI IMALI DUSU. MNOGO SAM TUZNA I ZATO OVAJ TEKST ZAVRSAVAM NE NUDECI UTEHU ILI RESENJE KAKO VOLIM DA ZAVRSIM TEKSTOVE.

OVO JE SVE JEDNA OGROMNA TUGA I NISTA VISE.