IMATI DVA DNK

 NEKI SE RODE KAO HIMERE(POSEDUJU DVA DNK) STO JE RETKO ALI NE I NEMOGUCE. IMA DOSTA TAKVIH SLUCAJEVA OPISANO U MEDICINSKIM KNJIGAMA. MEDJUTIM, STA SA ONIM LJUDIMA KOJI DOBIJU NECIJI DNK PA IMAJU I SVOJ TUDJI? I ONI POSTAJU HIMERE I CINE VELIKI PROBLEM NAROCITO U KRIMINALISTICI. VELIKO JE IPAK ETICKO PITANJE - DA LI DONIRANJE KOSTANE SRZI POMAZE LJUDIMA DA PREVAZIDJU TESKE BOLESTI ILI IM ODMAZU CINECI IH HIMERAMA? NARAVNO SVI SMO ZA TO DA SE LJUDI SPASU TRANSPLATACIJOM KOSTANE SRZI ALI  OPET POMISLITE KOJE ZAVRZLAME MOGU NASTATI KAD U JEDNOM TELU IMA VISE DNK.

Krisu Longu, IT stručnjaku zaposlenom u kancelariji šerifa u Nevadi (SAD) pre nekoliko godina je u postupku lečenja leukemije transplantirana koštana srž. Donaciju je primio od njemu sasvim nepoznatog muškarca sa drugog kontinenta, iz Nemačke.

Bolest koju je Kris dobio bila je vrsta raka, a nova koštana srž donatora i zdrave ćelije trebalo je da pomognu da mu se proizvodnja krvi vrati u normalu. Istraživači su mogli da očekuju da će Krisova krv sadržati DNK donora.

Krisova koleginica forenzičar, koja zajedno sa Krisom radi u kancelariji šerifa, bila je upućena u proceduru lečenja, pa je iz radoznalosti predložila Krisu da pred transplantaciju koštane srži uzme uzorak svoje DNK kako bi utvrdili da li je nakon transplantacije izmenjena.

Rezultat je bio zapanjujuć: DNK prikupljena sa različitih delova Krisovog tela nekoliko godina nakon transplantacije bila je raznovrsna – i povremeno se menjala. Na Krisovim usnama, obrazima i jeziku na primer, pronađena je DNK i Krisa i donatora. Malje na njegovim grudima kao i kosa sadržali su svaki put isključivo Krisovu DNK.

No, Krisovi spermatozoidi četiri godine kasnije, na iznenađenje forenzičara i Krisovih lekara, uporno sadrže isključivo DNK donora.

Brojni stručnjaci, navodi Njujork tajms koji je o ovom slučaju detaljno izveštavao, smatraju da je teoretski ova situacija sasvim neočekivana. Krisov lekar Mehrdad Abedi navodi kako je verovatno to na neki način povezano sa činjenicom da je Kris imao vazektomiju pošto je dobio dvoje dece.

Ono što trenutno zabrinjava Krisovu prijateljicu forenzičarku i njene kolege širom planete je da bi transplantacija koštane srži mogla postati velika glavolomka u njihovom poslu, a upotreba DNK kao forenzičkog dokaza na sudu vrlo upitna.

Ukoliko Kris nije neki izolovani slučaj, DNK nevinih ljudi (a uzgred donatora koštane srži) mogla bi početi da se pojavljuje u raznim kriminalističkim izveštajima. Ako bi sada na primer Kris počinio neko krivično delo, koga bi policija potražila na osnovu DNK dokaza?

Ono što bi moglo biti još problematičnije je da možda Kris nije neki vrlo retki izolovani slučaj. Godišnje se u svetu u postupcima lečenja leukemije i limfoma obavi više desetina hiljada transplantacija koštane srži – šta ako tek jedan odsto pacijenata ima iste posledice po DNK kao Kris? Poznato je da je bilo nekoliko slučajeva u kriminalistici koji su ukazivali na potencijalne probleme, a sada pošto je Krisov slučaj predstavljen na Međunarodnoj konferenciji forenzičkih nauka, pitanje pouzdanosti DNK detaljno se preispituje.

Pre 15 godina, na primer, na Aljasci je istraživan slučaj silovanja. DNK profil na osnovu semena muškarca upućivao je na osobu koja je u vreme silovanja bila u zatvoru. Ispostavilo se da je zločin počinio njegov brat, koji je donirao koštanu srž za brata iz zatvora, tako da su obojica imala isti DNK otisak.

Bio je i slučaj silovanja u kome je žrtva tvrdila da ju je napala jedna osoba ali je DNK dokaz upućivao na dva različita muškarca – kasnije je i u ovom slučaju otkriveno da je počinilac primio donaciju koštane srži te je zato imao dve DNK.

Kada su pre 11 godina policajci iz Seula u Južnoj Koreji pokušali da otkriju identitet osobe stradale u saobraćajnoj nesreći, DNK iz krvi je uporno ukazivala da je u pitanju žena, dok je telo pripadalo muškarcu. Uzorci DNK su zatim uzeti s drugih delova tela – oni iz bubrega pokazali su DNK muškarca, dok su slezina i pluća ukazivali na ženu – ispostavilo se da je čovek primio koštanu srž svoje ćerke.

Medicina ovakve slučajeve – retke osobe koje imaju dva seta DNK – nazivaju himere. Himera je inače u grčkoj mitologiji neobično stvorenje, rođak kerbera i hidre, čije je telo sastavljeno od delova lava, koze i zmije. Ljudi himere koji su tako rođeni mogu biti blizanci kod kojih se u retkim slučajevima može izmešati DNK – takvih slučajeva do sada je u svetu dokumentovano manje od 100.

U ostalim slučajevima ljudi himere su drugi DNK stekli nakon specifičnih transplantacija. No, gde se sve DNK donora pojavljuje, lekari nisu istraživali.

Lekari navode da su ljudi sa dve DNK sasvim zdrave osobe, da je s njima sve u najboljem redu te da ih tuđa DNK ni na koji način ne menja. Ali, šta ako požele da imaju dete? Da li je to dete njihovo? Da li će ovo otkriće sada postati tema za razmišljanje potencijalnih donora koštane srži i možda razlog da odustanu od donacije? Ukoliko bi se Kris sada odao kriminalu, iza sebe ostavljao bi trag ne jedne, već dve osobe, od kojih je jedna nedužni dobročinitelj Nemac s drugog kraja planete.

Zaista tema za razmisljanje. Koliko ovde ima za i protiv? Opet, zdravlje je na prvom mestu, i zaista je izuzetan uspeh kad neko produzi svoj zivot zahvaljujuci transplataciji. Ali sve one nepoznanice koje proisticu iz posedovanja dve DNK u jednom telu nisu bas zanemarljive. Mnogo tu ima da se resava i pravno i medicinski i filozofski i eticki. 

TO JE NASA STVARNOST. NOVE TEHNOLOGIJE I NOVA DOSTIGNUCA U MEDICINI DOVELA SU DO TOGA DA SU ETICKA PITANJA POSTALA SVAKODNEVICA. NE ZNAM STA BIH SVE NABROJALA: SUROGAT MAJKE, MENJANJE POLA, MUSKARCI KOJI RADJAJU , KLONIRANJE, UGRADJIVANJE CIPOVA KOJI KONTROLISU KRETANJE LEKOVA ( DA LI SAMO TOGA?) I MNOGO JOS 'CUDA' KOJA SU I DOBRA I LOSA U ISTO VREME. A KAKO NISTA NIJE SAMO CRNO ILI SAMO BELO I KAKO POSTOJI CITAV SPEKTAR BOJA OSTAJE SAMO DA VREME POKAZE DA LI LJUDI TREBAJU DA  SE TOLIKO IGRAJU BOGA?

KAD TI JE TATA....KAD TI JE MAMA...

 RODITELJI SU UZOR SVOJOJ DECI. SVE POLAZI IZ KUCE. I TO BI BILO NAJNORMARNIJE DA JE PORODICA KAO NEKADA. ALI NECUSADAOKONTRAVERZNIM BIZNISMENIMA, STARLETAMA I RIJALITI ZVEZDAMA IAKO SU ONI RODITELJI I SALJU UZASNE PORUKE SVOJIM PONASANJEM. NECU NI O KRIMINALCIMA, NARKOMANIMA I UOPSTE LJUDIMA 'SA ONE STRANE ZAKONA' IAKO I ONI IMAJU DECU. OVAJ PUT CU PISATI O DECI CIJI SE RODITELJI BAVE POSLOVIMA OPASNIM PO ZIVOT. KAO POLICAJCI, VATROGASCI, VOJNICI, NAUCNICI , ISTRAZIVACI I SVI ONI KOJI U SVAKOM MOMENTU GLEDAJU SMRTI U OCI.

Razmisljala sam i o tome sta ako su oba roditelja na opasnim poslovima? A detetu je strasno sto je i jedan roditelj na takvom poslu. Sta ako se zaista desi povreda, teska povreda ili cak smrt? Kako je toj deci? I da. Decacima su opasna zanimanja super i svakako bi zeleli i oni da budu heroji kad porastu. Devojcicama koje su danas podjednako hrabre i odvazne vise nije super biti stjuardesa nego pilot! Ali ja pricam o deci ciji su roditelji upravo ti heroji i koji svaki dan rizikuju zivot. Da li oni shvataju koliko su im roditelji u opasnosti? Da li se vise plase za njih ili su vise ponosni?

OPASNA ZANIMANJA

NOVINAR  I POLICAJAC 

Osoba zadužena za red često ostaje sama s neprijateljem. Nemoguće je predvidjeti reakciju bandita koji je zainteresiran da skriva tragove svojih ilegalnih radnji. U potrazi za kršiteljem zakona, policajac ga pokušava održati na životu, a zatim kažnjavanjem pružanjem dokaza. Zločinac u bijegu, naprotiv, želi se osloboditi svjedoka i gotovo uvijek puca da ubije.

MINOLOVAC

Zanimanje zahtijeva koncentraciju i staloženost. Nema mjesta brigama i osjećajima. Ponekad život nevinih ljudi ovisi o postupcima sapera, koji su potpuno nevini od događaja koji se događaju. Stoga osoba koja razoružava opasnu napravu shvata da su tuđe sudbine u njegovim rukama. On mora biti ne samo kompetentan stručnjak koji razumije moderne tehnologije, već i hrabra osoba koja svojim tijelom može pokriti druge.

VATROGASAC

 Neoprezno ponašanje s vatrom dovodi do tragedija. Vatrogasci, napuštajući lokaciju, često pronađu bespomoćne ljude koji su se pomirili sa sudbinom i prestali boriti za opstanak. Neustrašivi ljudi u kacigama sigurno će im ulijevati nadu i boriti se s vatrom, nadajući se da će spasiti sve žrtve. Bez trenutka oklijevanja, junaci se izlažu riziku. Ne očekuju nagrade i priznanja. Njima je nedostatak posla najveća pohvala. To znači da stanovnici postaju odgovorni i pažljivi.

BUSOTINE

 

Proizvodnja nafte i plina odvija se u suradnji sa zapaljivim i opasnim tvarima. Stoga je ovo zanimanje za stvarne muškarce koji analiziraju svaki svoj korak i slijede stroge upute. Budući da su daleko od naselja, moraju uravnotežiti snage, brinuti se o svom zdravlju i nadgledati trenutke rada. Odgovorna i opasna profesija. Malo je hvaljen, ali je toliko potreban za razvoj društva.

RIBAR

Ribolov je takođe opasan. Prvo, to je radni raspored od 24 sata bez slobodnih dana. Drugo, vodeno tijelo se u svakom trenutku može pretvoriti u prijeteće valove koji mogu prekriti čamac i povući ljude na dno. Treće, monotonost i dugotrajno prisustvo osobe u istom društvu mogu izazvati nestabilnost u mentalnom i mentalnom stanju. Stoga romansa mora često prestaje nakon prvog dana boravka, zatim ozbiljnog i odgovornog posla.

ELEKTRICAR

 Nalazeći se na velikoj nadmorskoj visini i rješavajući probleme, električari se u većini slučajeva izlažu ogromnoj opasnosti, posebno kada rade s visokonaponskim vodovima. Ovdje se kombiniraju dva složena pokazatelja: nevjerojatan napon električne struje i ogromna visina. Morate biti izuzetno oprezni da biste spasili vlastiti život i popravili dodijeljeni dio električnog kruga.

SPASIOCI

 Prirodna katastrofa je često izvan kontrole. Putnici i turisti, uživajući u odmoru, zaboravljaju na mjere predostrožnosti i nalaze se u teškoj situaciji. Spasioci priskaču u pomoć i, izlažući se riziku, izvlače žrtve iz vode, ispod ruševina kuća. Čisteći put, hrabri ljudi nikada ne razmišljaju o svojoj sigurnosti, jer svaka sekunda daje nadu u spas.

DRVOSECA

 Ova profesija zahtijeva posebnu brigu. Sjekači moraju tačno izračunati u kojem smjeru će drvo pasti. Zbog najmanje greške može patiti sama osoba i oni koji rade pored nje. Stablo koje pada srušiće svakog ko mu se nađe na putu. Tjeskoba i panika u ovom trenutku samo će naštetiti. Hladnokrvnost, razboritost i izvrsna kontrola motorne pile najvažnije su osobine koje drvosječi trebaju.

RUDAR

 

Svake godine radnici umiru od urušavanja mina. Koliko ima neprepoznatih junaka koji se svakodnevno spuštaju duboko pod zemlju da vade ugalj. Gotovo je nemoguće predvidjeti tragediju. Ovisi o sigurnosnim mjerama i, vjerovatno, sreći koja prati osobu kroz život. Ali, ipak, profesija ne izumire, a ljudi, znajući za poteškoće, nastavljaju izvršavati svoje obaveze. Možda će neko reći da je glupo i smiješno stavljati se na kušnju. Ali oni i dalje idu i rade.

Mnogo je opasnijih zanimanja. Na primjer, kaskader. Sudjelujući u snimanju filma, on štiti glumca od ozljeda. Ili trener tigrova. Oduševivši publiku, mora komunicirati s grabežljivcima. Vojska, tjelohranitelji, električari na nadmorskoj visini. Trebat će vremena da se nabroje svi. Svaki od njih je stvarni građanin zemlje ako svoj posao radi odgovorno. 

Vozači taksija i kamiona
Uz porast broja stanovnika i napredak u modernom svijetu ubrzano raste i promet na cestama te je povećana učestalost prometnih gužvi i prometnih nesreća. Život vozača taksija i kamiona je totalno drugačiji od vozača osobnih automobila. Ti ljudi svakodnevno gledaju u lice smrti, moraju raditi i danju i noću, te im je povećan rizik od ozljeda, posebno kod vozača kamiona zbog prirode svog posla i teških uvjeta u kojima voze. A vi se bunite što vam ne žele nositi krevet na treći kat...

Kaskaderi
Pojedinci se dive briljantnoj glumi glumaca i glumica dok izvode opasne i uzbudljive akrobacije u akcijskim i avanturističkim filmovima. No stvarnost je daleko drugačija od toga. Rijetki su glumci koji sami izvode svoje opasne scene, većina njih za to ima kaskadere koji se onda pale, bacaju niz zgrade, sudaraju s automobilima... Iako je tehnologija u posljednje vrijeme puno napredovala, u filmskoj industriji se po pitanju izvođenja pojedinih scena nije puno toga promijenilo. Ovi radnici imaju izrazito visoku stopu smrtnosti i zadobivaju strašne ozljede, a žalosno je što su plaćeni puno manje od glumaca za koje rade kritične scene.

Poljoprivrednici
Otkud su se poljoprivrednici našli na ovom popisu? E pa imajte na umu da poljoprivrednici rade s jako opasnim kemikalijama kako bi sačuvali svoje usjeve od bolesti i štetnika koji ih napadaju, a ni sva zaštitna oprema neće zaštiti poljoprivrednika od toga da mu barem jedna kap opasnog sredstva ne padne na tijelo. Kap po kap nastaje slap koji onda vodi do mnogih zloćudnih i teških bolesti. O tome da stalno moraju raditi bez obzira na sunce, vjetar i kišu nećemo govoriti...

Krovopokrivači i električari
Instalater ili serviser dalekovoda uvijek je izložen visokom riziku od smrti uslijed strujnog udara. Krovopokrivači pak uvijek moraju strahovati od pada s visina prilikom čega mogu zadobiti smrtonosne ozljede, ali i sto tako moraju strahovati od teških sunčanih opeklina koje isto tako mogu biti opasne po život.

Građevinari
Da, i mi smo pomislili da građevinarima posao ne može biti opasan, ali kad malo bolje razmislimo - ipak je. Isto kao i krovopokrivači mogu pasti s velikih visina, ili se uruši konstrukcija pa ostanu zatrpani. Sve su to situacije koje su, ili smrtonosne, ili vode teškim ozljedama. Kod nas je situacija takva da su građevinari slabo plaćeni unatoč tome što moraju raditi po vrućinama i ekstremnim hladnoćama, uostalom, pitajte Blogera Kruleta!

Smetlari
Čistoća je vrlo važna u održavanju reda i zdravlja u našem društvu, a time i pojedinci koji su uključeni u ovaj posao te ih stoga treba poštivati i hvaliti. I unatoč tome što svakodnevno izlažu svoj život opasnostima oni i dalje predano rade svoj posao. Najčešće nesreće koje im se događaju su nalet drugog vozila na njih te mnoge prometne nesreće. Drugi uzrok nesreća je povreda od kontejnera, a o mogućnosti dobivanja bolesti koje se mogu proširiti smeće nećemo ni govoriti. Stoga sljedeći put kada vam netko veli da radi kao smetlar duboko mu se naklonite i zahvalite što održava vaš grad čistim.

Piloti
Zamislite samo koji to stres čovjek mora proživljavati kada zna da barata sa 300 ljudskih života. Unatoč tome što se avionski prijevoz smatra najsigurnijim oblikom prijevoza, uvijek postoji vjerojatnost da će se avion srušiti zbog kvara motora, ili vremenskih uvjeta te će samim time rezultirati brojnim smrtnim slučajevima. Dakle, teži stres...

Osoba ne doživljava uvijek svoj posao objektivno, smatrajući ga teškim, zamornim i dosadnim. Postoje mnoge profesije u kojima ljudi dobrovoljno riskiraju svoje živote. o VOJNICIMA DA I NE PRICAM.

Uprkos razvoju tehničkog napretka, ljudi još uvijek izvještavaju sa žarišta, sječe šuma, spasavanje ljudi od požara, zemljotresa i poplava.

Ida se vratim na glavnu temu. Radjena je anketa o tome sta deca znaju o zanimanjima svojih roditelja i kako gledaju na to. Vecini dece roditelji su uzor i mnoga se deca opredeljuju bas za ista opasna zanimanja kao i njihovi roditelji. Medjutim, dok je malo dete i ne shvata bas koliko je to zanimanje opasno, kasnije shvata koliki je heroj njegov roditelj i zeli da bude isto takvo. Ali naravno ima i dece koja to ne prihvataju i koja se uzasno plase za svoje roditelje. 

RODITELJI KOJI RADE OPASNA ZANIMANJA TREBALA BI DECI DA STALNO OBJASNJAVAJU SVE ASPEKTE SVOG POSLA NARAVNO PRILAGODJENO UZRASTU DETETA. I NIKAKO NE GOVORITI NIJE TO NISTA STRASNO. POSAO KAO POSAO JER TO NIJE ISTINA. NE ULJULJKUJTE DETE U SIGURNOST. NARAVNO NE TREBA GA NI ISTRAUMIRATI ALI MU TREBA OBJASNITI SVE OPASNOSTI KOJE VAS VREBAJU NA POSLU SVU ZASTITU KOJU IMATE, SVO SVOJE ZNANJE I ISKUSTVO ,RECITE IM ZASTO SE ZAPRAVO BAVITE TIM POSLOM I ZAISTA BUDITE MNOGO OPREZNI DOK DECI GOVORITE O SVOM POSLU. NE PISE DZABE NA RUDNICIMA SRECNO. PA SRECNO I VAMA HRABRI LJUDI, SRECNO I VAMA DECO SA TAKVIM RODITELJIMA, A AKO IPAK ODLUCITE I VI TO DA RADITE ONDA STE SHVATILI SUSTINU TOG POSLA STO JE VEOMA VELIKA I VAZNA STVAR.

TRGOVINA BEZ PRODAVACA I KASIRA

 DESAVAJU SE NEVEROVATNE PROMENE. TEHNOLOGIJA NEZADRZIVO UZIMA PRIMAT. LJUDI POSTAJU NEPOTREBNI ZA OBAVLJANJE SVE VISE VRSTA POSLOVA. ROBOTI SU POSTALI PROIZVODJADJACI, DOKTORI, PROFESORI, DOKTORI I JOS MNOGO TOGA. NAJNOVIJA DESAVANJA  SU SVAKAKO U MARKETIMA.

Nemački stručnjak za trgovinu Gerit Hajneman (63) predviđa kraj trgovina u kojima će raditi ljudi.

- Moramo se oprostiti od supermarketa u kojima će nas usluživati trgovci i blagajnici jer će kupci sami skenirati svoje proizvode na samoposlužnim blagajnama - navodi Hajneman.

Takav način rada, kako kaže, posledica je inflacije koja je trgovački sektor prisilila na smanjenje troškova.

- Osoblje u supermarketima značajno će se smanjiti. Ubuduće će u trgovinama prvenstveno biti samo pripadnici obezbeđenja zbog sve veće stope kriminala i radnici koji će puniti police, a koji su u suštini potrebni samo noću - smatra stručnjak.

Hajneman smatra da će supermarketi kakve poznajemo uskoro postati prošlost baš kao što su trgovine u kojima je kupcu sve proizvode davao trgovac postale prošlost još prije nekoliko decenija.

Trend prema automatizaciji utiče i na druga područja.

- Takođe vidimo promene u ugostiteljstvu gde postoji veliki nedostatak osoblja. Uslužne radnike zamenjuju roboti. Ispitivanja s robotima traju već duže vrijeme - kaže Hajneman.

Mnogi lokali trenutno traže uslužno osoblje. Direktorka Dehoga Ingrid Hartges (63) navodi da je manjak radne snage ogroman.

- Iako su se neki zaposleni vratili nakon korone još nismo došli na nivo pre krize. To se takođe odnosi na pomoćne radnike kao što su studenti u pivnici - navodi Hartges.

Mnogi restorani su zbog manjka radnika prisiljeni da skrate radno vreme i uvedu više slobodnih dana.

- To može biti iritantno za goste jer se odjednom nađu pred zatvorenim vratima na izletima u ruralnim područjima - kaže Hartges.

Na pojedinim pozicijama plate su porasle za 20 posto, međutim, Hartges navodi da zbog manjka radnika mnogi kandidati traže znatno veće zarade, misleći pre svega na menadžera u ugostiteljstvu ili šefove sektora u hotelu.

Roba na promociji je vrlo tražena, ali nije retkost da kupci pohrle u markete i nađu se pred praznim policama.

Takozvani sistem semafora sada bi trebalo da im pomogne.

Svi koji vole da kupuju robu na promocijama obradovaće vest da jedan nemački lanac trgovina sprema sistem koji će tačno pokazivati koliko je takve robe još dostupno u prodavnici.

Sistem semafora prema navodima nemačkih medija u budućnosti neće biti dostupan samo u korisničkoj aplikaciji već i na uređajima zaposlenih. Na taj način kupci mogu da uštede vreme potrebno za potragu, a možda čak i za odlazak u prodavnicu.

Pojedini trgovinski lanci inače već prikazuju zalihe svojih neprehrambenih promotivnih artikala u stvarnom vremenu u korisničkoj aplikaciji i na početnoj stranici. Taj sistem će se proširiti na druga područja i tako bi se mogao preseliti i na tržišta.

Displej na uređajima zaposlenih takođe bi mogao da pokazuje dostupnost robe u susednim prodavnicama. Crveno na displeju označava "rasprodato" dok žuto i zeleno znače "skoro rasprodato" i "dostupno". Takav semafor će se ubuduće koristii i u samoj prodavnici.

- To je revolucija za diskonte - prenosi nemački LZ.

Пре само неколико година, за наплаћивање услуга су били неопходни људи, од аеродрома, преко железничких станица, супермаркета, гаража, па све до наплатних рампи на ауто-путевима.

Данас се плаћање обавља уз помоћу апарата и паметних телефона.Поред тога, у будућих десет година и возачи, преводиоци, новинари, особље за услуживање клијената, туристички водичи, радници на производним линијама, као и библиотекари ће као професије отићи у заборав, пише Међународни кинески радио (ЦРИ).

Ništa ne treba uzimati zdravo za gotovo, međutim, ukoliko progres veštačke inteligencije nastavi u ovom smeru, velika je verovatnoća da će ljudi koji se bave ovim poslovima ostati bez radnih mesta.

Kreatori sadržaja

Veštačka inteligencija je dovoljno kreativna, originalna i ima sposobnost da u potpunosti zameni kreatore sadržaja.

Data analitičari

Ljudski mozak je u ovoj oblasti veoma ograničen, dok kod veštačke inteligencija ta ograničenja ne postoje. Ona može u sekundi analizirati ogromne količine podataka mnogo preciznije od čoveka, a uz to ih u sekundi može vizuelizovati i izvući različite zaključke.

Učitelji/Profesori

Veštačka inteligencija već sada ima mogućnost da kompleksne stvari izuzetno pojednostavi, a uz to da svakom učeniku pruži jedinstveno iskustvo i na pravi način mu približi tematiku. Zamislite kako će to tek izgledati kroz desetak godina.

Marketing menadžeri

Veštačka inteligencija može analizirati trendove na tržištu i razumeti ljudsko ponašanje daleko dublje od nas samih. Razlog tome jeste raspolaganje ogromnom količinom informacija, koje se analiziraju u trentuku.

Korisnička podrška

Velika je verovatnoća da će u bliskoj budućnosti svu korisničku podršku obavljati računarski programi. Oni ne samo da mogu raspolagati svim neophodnim informacijama, potrebno im je manje vremena da odgovore na zahtev, već mogu biti i dostupni 24/7. Pored toga, mnogo su jeftiniji.

Umetnici

Iako mnogi misle da je ljudska kreativnost nedostižna računarskom mozgu, to je daleko od istine. Već sada veštačka inteligencija veoma dobro ume da komponuje, stvara slike, kreativne scenarije i još mnogo toga.

Grafički dizajneri i Gaming dizajneri

Ovo zanimanje će možda i prvo biti na udaru, jer veštačka inteligencija već danas ume da osmisli savršene likove, stvori savršene kompozicije, obrađuje fotografije i još mnogo toga

Programeri

Tržište programera žestoko je poljuljano, velike kompanije poput Gugla i Majkrosofta otpuštaju hiljade njih, a razlog tome je naravno veštačka inteligencija.

Prevodioci

Nakon Google Translate ere koja je žestoko poljuljala tržište prevodilaca, era veštačke inteligencije bi ga mogla potpuno uništiti. Ne samo da ona može gramatički savršeno prevoditi tekstove na sve svetske jezike, već to može raditi i besplatno.

Kopirajteri i pisci

Uz raspolaganje svim informacijama ikada zabeleženim, veštačka inteligencija je od ljudi .daleko superiornija u ovom poslu. Neko bi rekao da je za ovaj posao neophodno razumeti ljudsku psihu i ponašanje, međutim veštačkoj inteligenciji ni to nije problem. Ona ume čak i da piše viceve.

 

FIZICKI POSLOVI JOS DUGO NECE BITI ZAMENJENI ROBOTIMA JER JE LJUDSKA SNAGA JOS UVEK JEFTINIJA,

 

OVO SIGURNO NIJE KONACNA LISTA JER SE ORGANIZACIJA POSLOVA MENJA IZ DANA U DAN. CETVRTA INDUSTRIJSKA REVOLUCIJA GAZI SVE PRED SOBOM. VESTACKA INTELIGENCIJA JE KREATIVNIJA I JEFTINIJA OD LJUDSKE RADNE SNAGE. STRASNO!

E OVAKO NAS 'KUVAJU'

SVE JE ISPLANIRANO. KOLIKO LJUDSKA VRSTA MOZE DA ISTRPI. SVAKA SE NOVA STVAR UVODI POLAKO KRCKANJEM. TAKO LJUDI PREVAZILAZE JEDNU PO JEDNU STVAR. NAJGORE OD SVEGA STO TO KRCKANJE SVAKI PUT SVE VISE OSLABLJUJE LJUDE I PSIHICKI I FIZICKI. AL NE BRINITE OTPORNIJI SMO MI OD ZABA. JESTE DA NE ZNAMO DA IZADJEMO IZ LONCA AL MOZEMO MNOGO DUZE DA SE KRCKAMO.

SETITE SE

U decembru 2019. godine, prvi neobični slučajevi pneumonije registrovani su u Kini, u Vuhanu, a već u februaru 2020. zaraženih osoba je bilo u 45 država širom sveta; 11. marta 2020. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila je pandemiju kovida-19.

Činjenica da je gotovo preko noći ceo svet stao vodila je i rapidnom širenju (dez)informacija u vezi sa pandemijom. Vodeće međunarodne organizacije poput Ujedinjenih nacija i Svetske zdravstvene organizacije već krajem marta 2020. počele su da govore i o infodemiji. Takav obim i brzinu pristizanja (dez)informacija svet ne pamti, čemu je svakako pridonela činjenica da je pandemija ubrzo dovela do zaključavanja, to jest do izolacije ljudi u doslovnom smislu, te su društvene mreže postale važan instrument smanjivanja socijalne distance, a (in)direktno i informisanja. Svetska zdravstvena organizacija je u oktobru 2020. pozivala na to da se zaravni infodemijska kriva deleći preporuke o tome kako plivati u moru (dez)informacija.

Paralelno sa širenjem virusa širile su se, međutim, i razne teorije zavere, čemu su pogodovale mnoge okolnosti. U naletu pandemije, ljudi su se osećali bespomoćno, suočeni sa nevidljivim neprijateljem i nejasnim krivcima za novonastalu situaciju što je, kako istraživanja pokazuju, povezano sa uvećanom spremnošću za prihvatanje teorija zavere (Franks et al., 2013). Popularnosti teorija zavere doprineli su i nepoverenje u institucije države (Freeman et al., 2020) i epistemičke/naučne autoritete (Uscinski et al., 2020). Sve i da poverenja u državne autoritete i struku nije manjkalo, njihove poruke su često bile nejasne i suprotstavljene, bez naučnog konsenzusa. 

Cele 2020 -te sedeli smo scucureni po kucama i plasili se. 2021-ve dosla je nova posast. Vakcina protiv kovida cekala je spremna da "porobi" ljudsku vrstu. Uglavnom je uspevalo ali bilo nas je i hrabrih koji smo odoleli pritiscima i sto je najvaznije strahu! Po Lindi Skiner (Skinner), posvećenoj teoretičarki zavere koja ne veruje u klimatske promene, pandemija kovida-19 bila je samo početak napora globalne elite da ugnjetava svet, piše američka TV NBC na svom sajtu.

"Sledeći cilj moćnih zaverenika iz senke je da nam oduzmu automobile", kaže ta stanovnica Londona.

Iako nema dokaza da takav plan postoji, Skiner je, kao deo rastuće grupe koja se razvila iz protesta protiv vakcina, pokrenula kampanju protiv ekoloških mera širom Velike Britanije i drugde. Mnoga od njenih strahovanja su se razvila iz protivljenja "gradovima od 15 minuta", ideji urbanističkog planiranja koje time što bi stanovnicima radna mesta i osnovne usluge bile nadohvat, treba da smanji saobraćaj i poveća pešačenje i vožnju biciklom. Na to su se posle pandemije opsesivno obrušili protestni pokreti.

"To je samo početak", rekla je Skiner (64) koja radi u zlatari, a veruje da je kovid razvila i lansirala neka mračna i moćna grupa "kao probu da se vidi koliko će ljudi biti popustljivi".

Mišel je liderka svoje lokalne „slobodne zajednice" – koja se protivi vakcinama protiv Kovida, zaključavanjima i drugim ograničenjima.

Ona je i stanodavka, a priključila se onlajn grupi za zajedničko stanovanje organizovanoj za pojedince koji slično razmišljaju.

To je samo jedna od mnogih sličnih mreža koje smo otkrili onlajn.

One su mesta za razgovore ispresecana snimcima i postovima sa opasnim dezinformacijama i neosnovanim tvrdnjama o vakcinama protiv Kovida.

Mnogi u ovim grupama dele uverenje da je pandemiju korona virusa osmislila mračna globalna elita.

Zabrinutost zbog vakcina – uz potpuno neosnovana uverenja da ćete se razboleti samo ako budete u blizini vakcinisane osobe – navodi ih da pokušaju da osnuju onlajn i oflajn zajednice koje su daleko od vakcinisanog društva.

„Bila je to sjajna ideja, zato što ako živite u zajedničkom smeštaju a drugi ljudi oko vas ne dele iste stavove, to može da postane stalni izvor nesloge u kući."

Mnogi od Mišelinih prijatelja dele taj stav i kažu da samo žele da žive sa ljudima koji su se „probudili", što je ključni izraz pokreta.

„Veruju da se u svetu dešava velika promena. Ovo je velika prekretnica", kaže Mišel.

„I može da ode u bilo kom smeru. Možemo da odemo veoma mračnim putem ili možemo da završimo tako što ćemo živeti dva potpuno odvojena života."

Mišel kaže da ona želi da nastavi da se meša sa svima.

Međutim, deli sve veću zabrinutost mnogih koji smatraju sebe „budnima" i da su progonjeni zato što ne žele da prime vakcinu.

Idemo do 2022-ge godine ,pandemija posustaje, treba novo kljucanje za nastavak kuvanja ljudske vrste. Rat u Ukrajini.

Danima traju sukobi u Ukrajini, a ljudi širom sveta se pitaju zašto je baš sada počeo rat, hoće li NATO ući u Ukrajinu i da li bi sukobi mogli da se preliju širom Evrope.

Ruske trupe pokušavaju da zauzmu dva najveća grada Ukrajine, Kijev i Harkov, ali nailaze na jak otpor.

Zaraćene strane su u ponedeljak, 28. februara prvi put sele za pregovarački sto.

Oko pola miliona izbeglica je pobeglo iz Ukrajine u druge zemlje, a Rusiji su počele da nagrizaju teške sankcije Zapada.

Zemlje i saveznici NATO-a prate svaki potez Rusije, upozoravajući da će vojni savez učiniti sve da odbrani „svaki pedalj" sopstvene teritorije.

Slali su oružje i municiju u Ukrajinu, i obučavali ukrajinske vojnike poslednjih godina - sve do ruske invazije.

Ali oni su više puta ponavljali da neće biti „NATO čizme " u Ukrajini jer nije članica Alijanse.

Međutim, ovo bi se promenilo ako Rusija pređe van Ukrajine u neku zemlju članicu NATO saveza.

Član 5 Ustava NATO-a kaže da se „napad na jednog saveznika smatra napadom na sve saveznike".

Ako se to desi, svet prelazi na neistraženu teritoriju i postoji opasna mogućnost sukoba NATO-a i Rusije.

To je važno pitanje i još nemamo sve odgovore.

Ovaj rat se često naziva ratom Vladimira Putina.

Nikome nije jasno koliko daleko je sposoban i voljan da ide da bi pokušao da kontroliše suseda za kojeg kaže da ne bi trebalo da postoji kao država.

Mnogi se pitaju da li je osetio slabost NATO saveza, posebno Amerike, posle debakla prilikom povlačenja trupa iz Avganistana kada su talibani preuzeli vlast avgusta prošle godine.

Mnogi takođe spekulišu o stanju duha ruskog lidera posle izolacije i pandemije korona virusa. Kako bilo da bilo. Kakve se sve tajne kriju u vezi ovog sukoba necemo saznati uskoro. A posledice vec osecamo.

Posledice se osecaju i ove 2023-ce kad su klimatske promene dobile zastrasujuc naziv SUPERCELIJSKA OLUJA!

Superćelijske oluje su meteorološki fenomen koji se razlikuje od običnih oluja po svom organizovanom karakteru, a često ih prate ekstremno snažni vetrovi i velike količine padavina. Prema Nacionalnoj meteorološkoj službi Sjedinjenih Američkih Država, superćelijske oluje su najopasniji oblici oluja i mogu proizvesti intenzivne vrtloge, uključujući dugotrajne i snažne tornade, kao i veliku gradonosnu kišu.

Velike oluje koje su tokom protekle nedelje protutnjale Balkanom iako regionalnog karaktera deo su šire planetarne meteorološke šeme. A meteorološki podaci nam pokazuju da iako je na Balkanu tokom juna bilo nešto prijatnije, ovaj mesec na globalnom nivou najtopliji od kada se vrše merenja. Jun 2023. godine je 0,16 °C topliji od prethodnog rekordera – juna 2019. godine. Takođe zabeležen je još jedan novi rekord pa je nedelja od 3. do 9. jula najtoplija nedelja na planetarnom nivou ikada. Dok je svetska meterološka organizacija potvrdila da je krenuo da se razvija novi El Ninjo koji može učiniti da 2023. i 2024. godina budu još toplije nego prethodne rekordne godine.

Nakon prilično kišovitog juna dok su Severna Evropa i Severna Amerika doslovno gorele, vrućina je došla i na Balkan. Temperature su brzo počele da dostižu vrhove termometara, a par dana je temperatura bila i blizu 40 °C. Ovako toplo i relativno stabilno vreme napravilo je preduslov za oluje koje su se desile. U kombinaciji sa hladnim vazduhom koji se spustio sa Alpa došlo je kreiranja oluja koje su donele jake vetrove od preko 100 km na sat, obilne padavine i to ne samo kišne već i gradonosne i snažnu grmljavinu uz električna pražnjenja.

Superćelijske oluje su protutnjale Balkanom i odnele više života uz pričinjenu veliku materijalnu štetu. Više ljudi je poginula u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji, a zabeležena su i čupanja stabala, rušenje kranova i letenje krovova u više gradova. Dok su se medijski izveštaji uglavnom fokusirali na Ljubljanu, Zagreb, Novi Sad i Beograd, katastrofalno su prošla i sela, gde je osim materijalne štete na objektima, došlo i do uništavanja poljoprivredne proizvodnje usled čupanja čitavih zasada i snažnih gradonosnih padavina, a u nekim selima u blizini Kraljeva led je bio veličine ljudske šake.Lični brojevi telefona građana često se koriste u najrazličitije svrhe od političkog marketinga do komercijalnog plasiranja proizvoda, ali ovog puta niko nije dobio poruku da stiže oluja. Dok su građani tokom marta i aprila 2020. godine dobijali apokaliptične poruke da nikako ne izlaze iz stana i da Srbiji sledi italijanski korona scenario, ovog puta se niko nije setio da im pošalje poruku da ostanu kod kuće ili da nađu zaštitu od nadolazeće oluje.

Strah se ponovo siri medju ljudima. A to je i cilj zar ne? Ogromne kolicine straha. 

Sledeci nacin ulivanja straha dolazi od jedne pojave koja je medju nama jos od pedesetih godina XX veka (od Rozvela). Naravno prica o vanzemaljcima, "otmicama" nasim i njihovim vladama koje rade zajedno. I slicno.  Kako to onda misle da nas krckaju sledece godine? Pojavice se vanzemaljci medju nama, na TVu , u marketima, sto da ne i skolama u kojima se desavaju neverovatni maskri. Sta ce nam raditi ,kako ce se ponasati i zbog cega cemo ziveti u strahu ostaje da se vidi.

Vanzemaljci imaju baze na dnu okeana i pokušavaju da odvrate ljudsku rasu od nuklearnog oružja, zbog potencijalne katastrofalne štete. Zbog ovakve izjave u nekim naučnim krugovima osoba koja ovo tvrdi bi odmah bila isključena iz diskusije.

Međutim, Geri Hezeltajn, potpredsednik novoformirane Međunarodne koalicije za istraživanje vanzemaljskog života (International Coalition of Extraterrestrial Research ICER) ne mari za to.

ICER je nevladina organizacija sa sedištem u Portugalu, a čine je naučnici, istraživači i akademici iz 27 država. Njihova misija je: Priprema za kontakt sa vanzemaljcima.

Svaki član ICER-a potpisao je zakletvu kojom potvrđuje svoje osnovno uverenje. Članovi ove organizacije veruju da vanzemaljci postoje i da često posećuju Zemlju.

Zvuči kao zaplet iz holivudskog filma, ali ova koalicija je ozbiljna i želi da diskutuje o svojim teorijama racionalno i dokumentovano.

Hezeltajn, bivši detektiv britanske policije, kaže da je njihova misija da iznesu dokaze i da se pripreme za budući susret.

– Trebalo bi sada da se pripremimo za mogućnost da je ovo istina, jer dokazi kažu da je stvarno. Imamo posla sa nečim što prevazilazi samo svetlost na noćnom nebu – tvrdi bivši detektiv.

Po njegovom mišljenju, ako ima istine makar u tri odsto od milion zabeleženih slučajeva u poslednjih 70 godina širom sveta, onda to uopšte nije malo.

Poznato je da ima izveštaja o letelicama koje lete hipersoničnom brzinom, bez krila ili pogonskog sistema a koje povlače silu od 600 ge. (Poređenja radi, F-16 može da razvije samo polovinu te brzine i silu od 9 ge). Takođe, postoje izveštaji pilota kako su videli letelice koje se za 0,8 sekundi spuste sa visine od 20.000 do 15 metara.

Hezeltajn podseća na razne zabeležene pojave neidentifikovanih letećih objekata ili neidentifikovanih vazdušnih fenomena koji uključuju trenutno ubrzanje, trenutno zaustavljanje, trenutnu promenu putanje, skretanja pod pravim uglom, a sve bez promene brzine kretanja.

Članovi ICER-a tvrde da ove letelice čak mogu u trenu da postanu nevidljive, kao i da ne proizvode bilo kakav zvuk prilikom leta

Stručnjaci se slažu da ništa od ovoga još uvek ne može da izvede ni jedna vojska na svetu – čak ni u svojim tajnim programima.

– Zbog toga ICER traži od vlada da javno objave sve prikupljene informacije radi daljih daljih proučavanja. Želimo naučne podatke prikupljene iz ovih incidenata: telemetriju, radarske snimke, karakteristike performansi jer što je veća kontrola stvarnih podataka, to ICER veruje da će se brže dokazati da su to pojave koje nije stvorio čovek – insistira potpredsednik ove koalicije.

Viđenja i nagađanja oko NLO-a ozbiljnije su započela četrdesetih godina. ICER veruje da to nije slučajno, jer su u to vreme krenule nuklearne probe.

– Kakva slučajnost – napominje Hezeltajn u intervjuu za “Raša tudej”.

“Mislim da kada smo detonirali naše prvo atomsko oružje, ono je poslalo nevidljivi udarni talas u svemir koji su pokupile druge civilizacije koje su tada shvatile da je stvorenje na ovoj planeti dostiglo nivo tehničkog dostignuća da je moglo da razdvoji atom”.

Članovi ICER-a misle i da vanzemaljci prave baze na dnu okeana.

ICER želi da sve vlade prestanu da kriju podatke, da se sve dokumentuje i da se pojam vanzemaljaca uvede u glavne naučne tokove. Oni su i u procesu konstituisanja posebnog tela za koje se nadaju da će dobiti poseban konsultativni status u Ujedinjenim nacijama.

– Hajde da razgovaramo kao odrasli ljudi, sedimo za sto i razgovarajmo o ovome pred očima javnosti. Ovo nije američki, ruski ili kineski problem, to je svetsko pitanje i na to bi trebalo da gledamo kao na nešto što je važno za celu ljudsku rasu – insistira Hezeltajn.

“A ako se ispostavi da smo samo mravi na igralištu i da smo vrlo primitivni, što pretpostavljam da jesmo, zašto onda vanzemaljci treba da razgovaraju sa mravima? Kad odemo na igralište i pogledamo dole, ne razgovaramo sa mravima, zar ne? Mislimo da smo sofisticirani i da oni ne mogu da nas razumeju. Šta ako smo mi mravi u ovoj globalnoj mreži civilizacija?

Ali onda se postavlja pitanje: ako smo manje inteligentni, zašto se onda trude da se povežu s nama? Hezeltajnova teorija kaže da je Zemlja odlično mesto za odmor ako ste vanzemaljac.

“Šaljemo sonde u Sunčev sistem i šire, radimo samo ono što su i oni radili, ali oni su to radili brže jer su milionima godina ispred nas”.

– Ljudi me pitaju, zašto dolaze ovde? Ne znam zašto dolaze ovde, ali moja teorija kućnih ljubimaca je da je ova planeta u ovom delu kosmičkog naselja pomalo nalik oazi u pustinji jer je tako puna vode, bogata raznolikim životom. Mislim da smo im pomalo poput Velikog koralnog grebena. Idemo na mesta koja su zanimljiva, pa ako ste svemirski turista, zašto ne biste došli na planetu Zemlju i samo posmatrali minione? – dodaje Hezeltajn.

Poslednja faza "krckanja" ceka nas 2025 kada cemo dobiti licne kartice za zivot u 15-to minutnim gradovima. Kako su nas brzo iskrckali za 5 godina. E ljudska vrsto. Od zakljucavanja zbog pandemije do zivota u 15-to minutnim gradovima u kojima ste zakljucani. 

PA PRIJATNO NAM 'KRCKANJE' ZAPRAVO NISTA NE MOZEMO UCINITI. SRECOM OVO PREDVIDJANJE NIJE KAO NEKADA ZA 30, 50,100 GODINA. OVO JE BUDUCNOST KOJA SE ODVIJA PRED NAMA. KOCKICE SE SLAZU NA NASE OCI. USKORO CEMO VIDETI FINALE. A MOZDA I NE?! MISLIM MOZDA NAS IPAK UKRCKAJU DO SMRTI.

:

MASOVNI TURIZAM

 MASOVNI TURIZAM JE POCEO DA NANOSI VELIKU STETU MESTIMA KOJA SE POSECUJU . OMILJENE DESTINACIJE POCINJU DA PROPADAJU POD NALETIMA TURISTA. OVO LETO DOBRO RAZMISLITE GDE CETE LETOVATI I STA CETE POSETITI JER BAS VASA POSETA MOZE DA POGORSA STVARI. 

Recimo da postoje destinacije koje trpe bas ozbiljnu stetu. Evo nekih.

BARSELONA

Čak 34 miliona turista poseti godišnje katalonsku prestonicu. Od 2012. godine, porast broja turista skočio je 25%. Gužva ide do te mere da otežava normalnu svakodnevicu lokalaca. Cene nekretnina su skočile, te se stanovnici iseljavaju, i lokalni poslovi gase. Lokalci su sve više besni, i grafiti na ovu temu su svuda po centru grada. Čak se organizuju i protesti protiv masovnog turizma. Prošle godine, besni lokalci su upali na plažu Barselonetu, izjašnjavajući se protiv neprikladnog ponašanja turista, koji pijani spavaju na plaži. Jedna od mera, protiv masovnog turizma, je i ograničeni smeštaj u gradu, koji je propisala gradska vlast.

VENECIJA

 Očekuje se da će ove godine Veneciju posetiti 35 miliona turista. Ovaj grad je skoro ubijen. Prošle godine broj stanovnika se sveo na 55.000. Bez obzira na visoke cene hrane i pića u okolini, glavne atrakcije su preposećene: Trg Svetog Marka, most Rialto, Veliki kanal… I ovde su kruzeri problem. Duže vreme gradske vlasti pokušavaju da zabrane kruzerima pristajanje. Druge mere su: brčkanje nogu u nekom kanalu, konzumacija hrane i pića… sve ovo se novčano kažnjava. Policija usmerava kretanje posetilaca.da "obezbedi najveću posvećenost" rešavanju "dugogodišnjih problema" u Veneciji, koja se godinama bori sa prevelikim brojem turista i posledicama klimatskih promena.

Venecija je jedno od 1.157 mesta koja su trenutno proglašena za svetsku baštinu, sa "izuzetnom univerzalnom vrednošću" zbog svoje kulturne ili prirodne ponude.

Preporuku da se Venecija stavi na listu ugrožene svetske baštine dali su UNESKO i stručnjaci savetodavnog tela uoči 45. sednice Komiteta za svetsku baštinu ove agencije, koja bi trebalo da se održi u septembru u Rijadu. U nacrtu rezolucije se tvrdi da nije bilo "značajnog napretka u rešavanju upornih i složenih pitanja posebno u vezi sa masovnim turizmom, razvojnim projektima i klimatskim promenama".

U nacrtu rezolucije se navodi da ovi problemi izazivaju "propadanje i oštećenje građevinskih struktura i urbanih područja, degradiranje kulturnog i društvenog identiteta zdanja i ugrožavanje integriteta njenih kulturnih, ekoloških i pejzažnih atributa i vrednosti".

Venecija se poslednjih godina nosi sa brojnim vremenskim neprilikama. U februaru ove godine grad je zahvatila suša koja je bila toliko velika da je bilo nemoguće da gondole, vodeni taksi i vozila hitne pomoći prolaze kroz neke kanale. U novembru 2019. godine, poplave su bile toliko velike da su istorijsko blago i objekti bili ugroženi.

Prekomerni turizam u Veneciji je stalna tema, a UNESKO je primetio neke od napora koji su uloženi u borbu protiv toga, kao što je zabrana ulaska velikim brodovima u basen San Marko - kanal Đudeka. Ipak, u izveštaju se navodi da "efekti kontinuiranog pogoršanja usled ljudske intervencije, uključujući kontinuirani razvoj, uticaje klimatskih promena i masovnog turizma, prete da izazovu nepovratne promene izuzetnim univerzalnim vrednostiima" Venecije.

Prema izveštaju SkyTG24, opština Venecija je rekla da će "pažljivo pročitati predloženu odluku koju je objavio Komitet za svetsku baštinu UNESKA i da će razmeniti mišljenja sa vladom, sa kojom UNESKO sarađuje."

CINKVE TERE - ITALIJA

 Pet seoceta, 2015. godine, posetilo je 2,5 miliona turista. Ovo mesto je često zakrčeno brojnim turistima, naročito onima sa kruzera. Oni su dosta omraženi, i ne ostaje nikakva ekonomska dobit od njih. Čak je nastala i erozija zemljišta i česti odroni, zbog velikog broja posetilaca.

SANTORINI - GRCKA

Mesto najlepšeg zalaska sunca. Toliko posetilaca želi da prisustvuje ovom čarobnom zalasku, da su počeli da ugrožavaju ovo mesto. Prošle godine je zabeleženo 2 miliona turista, a skoro pola je sa kruzera. Ostrvska infrastruktura je čak nerazvijena i za 8.000 turista dnevno, na koliko je ograničen broj na ostrvu.

TADZ MAHAL - INDIJA

 8 miliona posetilaca, zabeleženo je ovde svake godine, a polovina su stranci. Zahvaljujući ovom broju, reke ljudi streme ka svetski poznatom mauzoleju, koji je u veoma lošem stanju. Divno beli mermer, sada je smeđ, žut i zelen zbog svakakvih zagađenja i prljavštine. Obližnja reka Jamuna je veoma zagađena i širi neprijatne mirise. Plan lokalne vlasti je da smanji broj domaćih posetilaca, a strani turisti će nesmetano posećivati Tadž Mahal.

RAJASTHAN - INDIJA 

U srcu Indije nalazi se stepenasti bunar dubok trinaest spratova. Bunar je napravljen  pre otprilike 1200 godina i svedoči o sjajnoj prošlosti Indije. Najstariji bunari sa stepenicama izgrađeni su otprilike 550 godine nakon Hrista, a najpoznatiji su izgrađeni u srednjem veku. Procenjuje se da je više od tri hiljade stepenastih bunara izgrađeno u dve severne države. Iako mnoge propadaju zbog zapuštenosti ili su prekrivene smećem modernog doba, hiljade stepenastih bunara još uvek postoji. Voda ima posebnu ulogu u hinduističkoj mitologiji, predstavlja granicu između neba i zemlje poznatu kao tirtha. Stepenasti bunari rađeni su ne samo kao izvori pitke vode, već kao i sveta kupališta te mjesta za molitve i meditaciju.

ANTARTIK

Unikatno mesto, pod budnim je okom i nadzorom naučnika. A broj turista raste, koji dolaze brodovima, namenjenim za ekspedicione plovidbe. Oni, zbog striktnih pravila o broju turista, primaju 500 putnika, koji smeju da se iskrcaju na obalu

GALAPAGOS

 Ovde je situacija specifična, jer su ostrva zaštićeno područje. Balans između turizma i ekologije teško je ovde postići. Turistima je poseta ograničena na striktno određena mesta sa vodičem. Uprkos tome, počele su da se osećaju posledice turizma. Na snagu su nastupila nova pravila. Turistima će se prilikom dolaska, tražiti na uvid povratna avio karta, specijalna kartica za kontrolu tranzita i hotelski vaučer.

MACU PIKCU - PERU

 2016. godine, Maču Pikču je na dnevnom nivou obilzilo duplo više od savetovanog broja posetilaca od UNESCO-a. Od 2014. godine, uvedene su mere da turisti mogu doći samo sa vodičem, a zatim kasnije, uveli su i termine za posete.

AMSTERDAM -HOLANDIJA

 Prošle godine ovaj grad je posetilo čak 18 miliona turista, a uz postojeće stope rasta, predviđali su da će ga 2030. godine posetiti čak 42 miliona. U Amsterdamu, gradske službe čiji je resor turizam, naprosto su prestale da reklamiraju grad kao destinaciju. Otvoreno se govori o uklanjanju Amsterdama s tržišta kako ga turizam ne bi uništio. Gradske vlsti su i na Airbnb-u zabranile da se smeštaj iznajmljuje na duže od 30 dana.

JEZERO TITIKAKA

 Ušuškan između snežnih planina duž granice s Bolivijom i Peruda, jezero Titika su nekada davno obožavale Inke koje su njegovu duboku plavu vodu smatrale mestom rođenja Sunca. 

Ovih dana, obale najvećeg jezera u Južnoj Americi su preplavljene otpadom, kesama, odbačenim iglama.

Toksični nivoi olova i žive u vodi jezera nisu odmah uočljivi, ali predstavljaju veliku pretnju, piše Independent.

Ova predivna turistička atrakcija polako propada, a niz zdravstvenih problema pogađaju 1,3 milion ljudi koji žive blizu zagađenih obala jezera Titikaka. 

HAIKU STEPENICE- HAVAJI

Stepenice koje vode uz planinu Koolau, na havajskom otoku O’ahu izgradila je 1942. godine američka mornarica. Odmah su postale atrakcija i turističko odredište, no 1985. lokalna uprava ih je zatvorila zbog sigurnosnih razloga i restauracije; 2002. godine stepenice ponovno otvaraju za javnost, no lokalno stanovništvo nije bilo oduševljeno time, jer su im brojni turisti narušavali mir. Od tada je ulaz na stepenice zabranjen, a čuvaju ga i stražari, mali broj avanturista svejedno riskira te noću odlaze na strmovit uspon, na čijem vrhu ih čeka nenadmašan pogled zbog kojega ove stepenice i nose naziv Stairway to Heaven (stepenice do raja).

Klimatske promene utiču na mnoge aktivnosti, kao što su plivanje, skijanje, planinarenje, surfovanje, pošto svaka od ovih aktivnosti zahteva određene uslove.

Ukoliko je reč o zimskom turizmu, ljudi odlaze na planine sa željom da skijaju, klizaju i uživaju u zimskim čarolijama. Međutim, šta se dešava zbog klimatskih promena? Sneg se topi, ski-staze nestaju, pejzaži prestaju da budu oslikani belom bojom – čarolija koju turisti traže nestaje. A samim tim nestaje i turizam u tom mestu. 

Ove godine je zabeležen zabrinjavajuć podatak, a to je da skijališta u Francuskoj propadaju upravo zbog snažnog uticaja klimatskih promena na evropsku skijašku industriju. Zapravo, prema procenama, samo odmarališta koja se nalaze na nadmorskoj visini većoj od 1500 metara još mogu da računaju da će imati dovoljno snega koliko je potrebno za skijanje, dok je 1960. godine ta visina iznosila 1200 metara.

S druge strane, u priobalnim i toplim predelima klimatske promene imaju drugačije posledice.

Priobalne predele odlikuju drugačiji uslovi, te su oni bogati šumama, savanama, peščanim dinama, ostrvima, što ovakva mesta čini primamljivim za brojne turiste. 

Ipak, klimatske promene ostavljaju trag i u ovakvim predelima. Dolazi do erozije obala, potapanja ostrva, ali i podizanja svetskog nivoa mora usled topljenja glečera. Mnoga priobalna naselja koja su suočena sa ovakvim posledicama klimatskih promena prestaju da budu zanimljiva za posetioce, čime se turistička ponuda smanjuje i turizam polako gasi.

Rezultati istraživanja Zajedničkog istraživačkog centra Evropske unije pokazuju da će, ukoliko se procesi koji izazivaju klimatske promene ne zaustave, skoro 50 % peščanih plaža na svetu nestati do kraja veka.

Ono što bitno utiče na turizam jesu i šumski požari, pa smo tako ovog leta svedoci ovog velikog problema koji je pogodio čitavu zapadnu obalu Sjedinjenih Američkih Država, zbog čega je inače veoma razvijena turistička ponuda u ovoj regiji – ugašena.

Interesantno je da ne utiču samo klimatske promene na turizam, već i celokupna industrija turizma utiče na klimatske promene.

Naime, mnoge turističke aktivnosti doprinose emisiji gasova sa efektom staklene bašte, u čemu prednjači transport. 

Da bi turisti došli do određene destinacije, moraju koristiti prevozna sredstva, a, nebitno da li je reč o vodenom, vazdušnom, železničkom ili drumskom saobraćaju, gotovo sav transport je zasnovan na naftnim derivatima.

Osim kroz transport, turizam utiče na klimatske promene i na mnoge druge načine, a jedan od njih je i potrošnja električne energije za rad sredstava za grejanje i hlađenje smeštajnih objekata

.MISLIM  DA NISAM OBUHVATILA MNOGO MESTA KOJA SU LJUDI USPELI DA UNISTE. STALNO NAILAZIM NA MESTA UPOZORENJA ZA TURISTE NA CELOJ PLANETI. STA RECI?

 

 

VESTACKO MESO

POSLEDNJIH DESET GODINA PISEM BLOGOVE. CITAJUCI GOMILU SADRZAJA PO INTERNETU TRAZECI ZANIMLJIVE TEME DOSLA SAM DO ZAKLJUCKA DA SU SVE TEORIJE ZAVERE UGLAVNOM ISTINA. TAKO DA  OVU TEMU UOPSTE NE SMATRAM  ZAVEROM  - JEDNOSTAVNO TO SE DOGADJA  VEC NEKO VREME. JEDEMO VESTACKO MESO A DA TO NI NEZNAMO. TAKODJE JEDEMO INSEKTE I KOJEKAVE GMO PROIZVODE I SVE SMO BOLESNIJI. LOGICNO. PA IAKO JE OPRAVDANJE ONE AGENDE KOJOM  TREBA DA SE  DO 2030-TE  SPASE PLANETA   OPET NIJE U REDU DA SE UNISTI LJUDSKA VRSTA. MADA LJUDSKA VRSTA JE I DOVELA DO UNISTAVANJA PLANETE. ZACARANI KRUG.( POGLEDAJTE MOJ BLOG OD 27 AVGUSTA 2019-TE ZOVE SE ISTO OVAKO)

Da se vratimo mi na proizvodnju vestackog mesa. Kazu nice i u Surcinu takva frabrika.I ja naravno verujem. Sto bi mi bili mimo sveta? A trebali bi! Zarad nase dece ako nista drugo.

KOMPANIJA NESTLE U SURCINU JE IZGRADILA  FABRIKU ZA PROIZVODNJU MESA NA BILJNOJ BAZI ODNOSNO ZA PROIZVODNJU SNICLI ,MEDALJONA ,FILEA NA BAZI SOJE I GLUTENA.

Parče mesa koje niko ne plaća životom već je na tanjirima. Za razliku od dosadašnjih pokušaja da stvori savršen odrezak, izraelska tehnologija kao osnovu koristi obične ćelije. Zasniva se na revolucionarnom otkriću Jakova Nahmije, profesora na Hebrejskom univerzitetu. Snicla ili pileće meso na vašem tanjiru mogu da se nađu a da za to ne plati nijedna životinja svojom glavom. To više nije daleka budućnost, već sadašnjost. Inovacija koju sprovodi izraelska kompanija među prvima u svetu, zapravo može u potpunosti promeniti način na koji koristimo prirodne resurse- veštački uzgojeno meso koje je zdravija a podjednako ukusna opcija.

Za Telegraf Biznis, profesor Yaakov Nahmias, osnivač kompanije Future Meat Technologies, govori o principu rada, metodu, ukusu kultivisanog mesa, i tome kako se menja svet pred našim očima.

Njegova kompanija radi na veštačkom mesu, a kako ne postoji specijalan izraz na srpskom jeziku, još uvek se naziva kultivisano meso. Na engleskom se koriste dva terimina, "cultured" meat i "clean meat".

Klasično meso sadrži mnogo različitih materija, tako da je to jedna od prednosti kultivisanog mesa jer je na neki način zdravije, pošto se dobija u kontrolisanim uslovima. Zapravo, radi se na pravljenju tkiva u laboratoriji. Počinje se od ćelije, uzimanjem biopsijom, pa se nastavlja uzorkovanjem mišićne ćelije uzete, na primer od krave. Životinja preživi, nema klanica i onda se te ćelije dalje umnožavaju uz pomoć medijuma u laboratoriji.

Kada se uzme mišićna ćelija, ona se umnožava u tom medijumu i tako se pravi goveđe i pileće meso pa i tunjevina.

Ova izraelska tehnologija kao osnovu ne koristi životinjski serum već "obične" ćelije. Zasniva se na revolucionarnom otkriću Jakova Nahmije, profesora na Hebrejskom univerzitetu, predstavljenom 2006. godine; bio je to 3D-štampač kojim je Nahmija kreirao ćelije ljudske jetre.

Za Telegraf Biznis, profesor Yaakov Nahmias, osnivač kompanije Future Meat Technologies, govori o principu rada, metodu, ukusu kultivisanog mesa, i tome kako se menja svet pred našim očima.

Njegova kompanija radi na veštačkom mesu, a kako ne postoji specijalan izraz na srpskom jeziku, još uvek se naziva kultivisano meso. Na engleskom se koriste dva terimina, "cultured" meat i "clean meat".

Klasično meso sadrži mnogo različitih materija, tako da je to jedna od prednosti kultivisanog mesa jer je na neki način zdravije, pošto se dobija u kontrolisanim uslovima. Zapravo, radi se na pravljenju tkiva u laboratoriji. Počinje se od ćelije, uzimanjem biopsijom, pa se nastavlja uzorkovanjem mišićne ćelije uzete, na primer od krave. Životinja preživi, nema klanica i onda se te ćelije dalje umnožavaju uz pomoć medijuma u laboratoriji.

Kada se uzme mišićna ćelija, ona se umnožava u tom medijumu i tako se pravi goveđe i pileće meso pa i tunjevina.

Ova izraelska tehnologija kao osnovu ne koristi životinjski serum već "obične" ćelije. Zasniva se na revolucionarnom otkriću Jakova Nahmije, profesora na Hebrejskom univerzitetu, predstavljenom 2006. godine; bio je to 3D-štampač kojim je Nahmija kreirao ćelije ljudske jetre.Proces je vrlo sličan proizvodnji piva. Gajimo kravlje ili pileće ćelije u velikim kacama od nerđajućeg čelika u objektu koji je sličan pivari. Ćelije rastu i zatim se međusobno pritiskaju da bi stvorile hamburgere ili pileća prsa -ostoji šansa da će novi način dobijanja mesa biti normalan već za dve do tri godine. U tom slučaju bi odrezak koštao oko dva dolara.

Istovremeno, na tanjirima će biti sve više zastupljeno, a naš sagovrnik ističe da su na dva nedavna događaja vrsni kuvari i kritičari hrane konstantovali da se njhov jagnjeći ćevap ne razlikuje od pravog mesa.Kritična potreba. Potražnja za mesom brzo raste, posebno u Aziji. Više ne možemo da proširimo proizvodnju mesa, jer koristimo svu raspoloživu zemlju i vodu. Ako želimo da naša deca jedu iste stvari kao i mi, moramo da promenimo metode proizvodnje - kaže naš sagovornik.

U poslednje vreme, pored organizacija za zaštitu životinja, sve su glasnije i organizacije za zaštitu životne sredine. Naime, kaže se da se tokom proizvodnje mesa stvaraju najštetnije emisije. Da li je to tačno, koliko je situacija alarmantna?

- Proizvodnja govedine zaista je odgovorna za oko 14% globalne emisije ugljenika - navodi nam on.

Na pitanje da li će laboratorijska proizvodnja mesa spasiti životinje kaže da veruje da bi uzgoj životinja u budućnosti bio nepotreban. Ne dopada nam se izraz „konačno rešenje“ u Izraelu - (smeh)

U Srbiji, volimo ukus dobrog pečenog mesa (pečenja), možete li garantovati da je ovo iz laboratorije podjednako ukusno?

- Iskreno sumnjam da ćete uspeti da razlikujete svoje ćevape od mojih - poručuje nam profesor Nahmias.

Rezultati mnogih istraživanja su pokazali da otprilike polovini ispitanika ne bi smetalo da kupuje kultivisano meso, ako je kvalitet isti kao i kvalitet redovnog mesa. Kultivisano meso je takođe veoma popularno među poznatim ličnostima, koje su uložile mnogo novca u istraživanje, kao što su Bil Gejts i Ričard Brenson.

Takvo meso ima mnoge prednosti, a to što štedi život životinja samo je jedna od njih. Uzgoj kultivisanog mesa izgleda nerealno za mala poljoprivredna gazdinstva i firme, pa se pretpostavlja da će to prvenstveno ostati u rukama velikih korporacija i posle 2021. godine.

Zagovornici ovog načina proizvodnje ne vide nikakvu prepreku u uzgoju mesa koje se prodaje na tržištu odmah pored redovnog mesa i smatraju da svaki potrošač može da odluči koje meso želi da kupi.

kom mesu, a kako ne postoji specijalan izraz na srpskom jeziku, još uvek se naziva kultivisano meso. Na engleskom se koriste dva terimina, "cultured" meat i "clean meat".

Klasično meso sadrži mnogo različitih materija, tako da je to jedna od prednosti kultivisanog mesa jer je na neki način zdravije, pošto se dobija u kontrolisanim uslovima. Zapravo, radi se na pravljenju tkiva u laboratoriji. Počinje se od ćelije, uzimanjem biopsijom, pa se nastavlja uzorkovanjem mišićne ćelije uzete, na primer od krave. Životinja preživi, nema klanica i onda se te ćelije dalje umnožavaju uz pomoć medijuma u laboratoriji.

Kada se uzme mišićna ćelija, ona se umnožava u tom medijumu i tako se pravi goveđe i pileće meso pa i tunjevina.

Ova izraelska tehnologija kao osnovu ne koristi životinjski serum već "obične" ćelije. Zasniva se na revolucionarnom otkriću Jakova Nahmije, profesora na Hebrejskom univerzitetu, predstavljenom 2006. godine; bio je to 3D-štampač kojim je Nahmija kreirao ćelije ljudske jetre.

 Prvi goveđi burger iz laboratorije napravio je prof. dr Mark Post, tada sa Univerziteta u Mastrihtu. Kako je tad rekao, napravljen je od desetina milijardi ćelija uzgojenih u laboratoriji. Sam burger od tog mesa za probu na konferenciji za medije u Londonu spremio je kuvar Ričard Makgou, a isprobali su ga kritičari hrane Hani Ruecler i Džoš Šonvold.

- Očekivao sam da tekstura bude mekša... Postoji jak ukus ovde. Prilično je blizu mesu, ali nije tako sočno. Konzistentnost je savršena, ali nedostaju so i biber. Za mene je ovo meso, ne raspada se - rekao je Ruecler, austrijski kritičar, a preneo BBC te 2013.

Njegov kolega Šonvold rekao je da u ustima burgeri imaju ukus mesa.

- Fali mi masnoća, nekako je suvo, ali zaista se čini kao da jedem burger. Ono što je konstantno različito jeste ukus - rekao je on.

Još na tom svojevrsnom reklamnom performansu bio je jasan i glavni problem - burger je bio preskup. Cena tog projekta i jednog burgera bila je 330.000 dolara, što je platio Sergej Brin, koosnivač "Gugla".

Mark Post je ceo proces počinjao vađenjem matičnih ćelija iz mišića krave, a onda ih u laboratoriji uzgajao pomoću različitih nutrijenata i hemikalija kako bi se razmnožavale i razvijale. Tri nedelje kasnije više od milion matičnih ćelija koje se stavljaju u manje posude i tu prerastaju u komade mišića, duge oko centimetar i debele svega nekoliko milimetara. One se zamrzavaju dok ih ne bude dovoljno da se pretvore u burger, a pošto su bele, onda se oboje pomoću cvekle i mioglobina.Od te demonstracije do danas prošlo je deset godina, a prva zemlja u kojoj je počela prodaja mesa iz epruvete postao je Singapur, i to 2020. Njihov put vrlo brzo sledio je i Izrael, a premijer te zemlje Benjamin Netanjahu još u decembru 2020. postao je prvi svetski lider koji je probao komad ovako nastalog mesa. Ukusno je, a može da se jede bez ikakvog osećaja krivice. Ne osećam razliku između ovog i pravog mesa - rekao je on tada, a preneo je sajt Vegnjuz.

Pre samo nekoliko nedelja Netanjahu je ponovo posetio jednu od fabrika za proizvodnju mesa iz laboratorije, a ovog puta je isprobao na taj način proizvedenu ribu.

- Danas smo jeli ribu koja je proizvedena bez ribe, meso proizvedeno bez krava. Ovo je globalna revolucija. Druge zemlje nisu tako sklone eksperimentima sa veštačkim burgerima i šniclama. Prodaja je dozvoljena samo još u delovima SAD, dok su zahtevi za zabranu sve češći. Tako je italijanska desničarska vlada predložila zakon o zabrani proizvodnje i uvoza mesa, ali i druge hrane iz laboratorije, po čemu je prva na svetu. Hrana napravljena u laboratoriji potencijalno je opasna po zdravlje ljudi. To je bljuzgavica koja nikad neće moći da ima ukus kao pravo meso. Odbacujemo ideju o standardizovanju proizvoda, pravljenju da svi budu isti kada izađu iz laboratorije, čime se kidaju naše kulturne veze sa zemljom iz koje smo - rekao je Frančesko Lolobriđida, ministar za poljoprivredu i suverenitet hrane u vladi Italije i viši funkcioner desničarske partije Braća Italije.

On je dodao da nisu tačne kritike da u njegovoj zemlji nije moguće održivo stočarstvo i dodao da uzgoj mesa iz laboratorije koristi veliku energiju i nije ništa manje opasan po okolinu od industrije i poljoprivrede.

- Multinacionalisti ulažu u ovaj sektor, iz njihovog ugla gledanja to je dobar posao jer će povećati profit, a smanjiti cenu hrane i energije.Stavovi naučnika umeju dosta da se razlikuju po ovom pitanju. Dok neki smatraju da bi ovo "ćelijsko stočarstvo" moglo da bude budućnost, drugi navode da nije ništa manje opasno po ostatak planete od klasičnog stočarstva.

- Meso uzgojeno u laboratoriji ima potencijal da bude mnogo održiviji izvor hrane od one nastale u tradicionalnim uslovima, a pomoglo bi i u sprečavanju širenja različitih bolesti. Naučnici mogu da uzgoje mišićno tkivo životinja u veštačkim uslovima, reprodukujući proces ćelijske regeneracije, koji se i prirodno dešava u mišićima životinja. Ovo se radi pomoću matičnih ćelija, koje su specijalizovane u ćelijskoj podeli - napisala je Silvija Malagoli, postdoktorand sa Univerziteta u Stratklajdu, za Konverzejšn, a preneo je Rojters.

Kako je dodala, za sada su potrebne oko četiri nedelje da se proizvede jedan burger.

- Mnogi drugi životinjski proizvodi, od morskih plodova do mleka, mogu da nastanu u laboratoriji. Trenutno, za stočarstvo se koristi 70 odsto obradivih površina i ogromne količine vode. To bi se moglo povećati u budućnosti. Očekuje se da će potrošnja mesa biti duplirana do 2050, kako bude rasla srednja klasa u Kini, Brazilu, Indiji i Africi. Proizvodnja mesa u laboratorijama mogla bi da koristi mnogo manje zemlje i vode. Istraživanja ukazuju da je 99 odsto manje zemlje potrebno za proizvodnju kilograma mesa iz epruvete nego da se uzgoji na evropskim farmama. Ovaj način uzgoja smanjuje i rizik od razvoja bolesti, a smanjuje i patnju životinja. Meso iz laboratorije ima potencijal da naš sistem proizvodnje hrane postane održiv. .

SETITE SE PRICE OD NEKI DAN. SUPERCELIJSKA OLUJA UNISTAVA USEVE, POVRCE, VOCE, AFRICKA SVINJSKA KUGA 'UBIJA' SVINJE U SRBIJI ( MADA NE ZNAM BAS DALIU AFRICI IMA SVINJA), PONOVICE SE PTICIJI GRIP, KRAVLJE LUDILO I KO ZNA STA SVE. GMO PROIZVODI I VESTACKO MESO ZAMENICE ONO STO LJUDSKA VRSTA JEDE OD POSTOJANJA. MOZDA SMO TO I ZASLUZILI!

AKO VASA GARDEROBA...

 AKO VASA GARDEROBA IMA IME I PREZIME ONDA SIGURNO PATITE OD STATUSNOG SINDROMA. NOSITE SAMO BRENDIRANE STVARI I NE PITATE KOLIKO KOSTAJU. TO MOGU SAMO DA PRIUSTE ONI BAS BOGATI  ALI POSTOJE I ONI KOJI STEDE CELE GODINE DA KUPE NEKU"STVAR" KOJA NOSI CUVENO IME ( I PREZIME).'

Birkin torba brenda Hermès predmet je želja mnogih žena sveta. Legendarna torba dobila je ime prema britanskoj manekenki, glumici i pevačici Džejn Birkin.

1. Za izradu jedne torbe potrebno je 48 sati rada. Birkinke se izrađuju ručno u specijalizovanim Hermèsovim radionicama, a svaku torbu radi po jedan zanatlija. Ovim ritmom može izraditi otprilike jednu torbicu nedeljno.

2. Pretpostavlja se da u svetu postoji oko 200.000 primeraka legendarne torbice. Hermès više ne uzima posebne narudžbine, pa klijentkinje moraju čekati kada će se njihov omiljeni model pojaviti u željenoj boji u radnji..

 Birkinku mogu da priušte tek retki jer joj prosečna cena iznosi od 10.000 do 17.000 evra.

Najskuplji model od krokodilske kože te sa zlatnim i dijamantnim ukrasima prodat je na aukciji u Hong Kongu za vrtoglavih 380.000 dolara.

4. Legenda kaže da je torbica stvorena nakon što je direktor Hermèsa 1981. godine u avionu sreo Džejn Birkin kojoj su lične stvari ispale iz torbice. Ona mu je potom priznala da joj je potrebna praktična torba s mnoštvo prostora. Ostalo je, kažu, istorija.

5. Džejn Birkin nosila je jedan model torbe sve dok ga "ne izliže“. Do 72. godine života navodno je imala tek pet torbi ovog kultnog brenda.

6. Studije su pokazale da je kupovina retkih Birkinki bolja investicija nego ulaganje u zlato ili deonice na berzi. Vrednost im je u zadnjih 35 godina porasla za 500 posto.

7. Svoju planetarnu popularnost Birkinke su doživele u devedesetim godinama prošlog stoleća. Priča se kako je Viktorija Bekam u to vreme kupila veći deo svoje kolekcije, koja navodno broji 100 komada ove torbe.

8. Nošenje Birkinke na ruci nije lagan posao. Zbog kvalitetnih materijala i ručne izrade, ova torbica može težiti i do dva kilograma kad je prazna.

9. Hermès daje imena prema dužini i materijalu torbe. Ime Hermès 25 Birkin Bag Togo označava torbu dugu 25 centimetara koja je napravljena od togo kože. Brend koristi različite vrste kože kao što je epsom, clemence i chevre.

10. Birkinka može da se iznajmi. Za ovo zadovoljstvo na internet stranici Bag Borrow or steal treba izdvojiti 275 američkih dolara ili otprilike 245 evra nedeljno.

Recimo u seriji SEKS I GRAD Keri Bredso nosi samo cipele Manolo Blanko.

Brendovi su sastavni deo odrastanja i za njih su posebno vezani mladi ljudi. Doduše, nešto više u tinejdžerskom dobu nego kasnije. Jedna od konstanti ove priče je da će svaka anketa među mladima pokazati da im brendovi ne znače mnogo, da ne moraju da imaju markiranu garderobu, da im je važnije kakav je neko čovek nego šta nosi..."Postoji obrazac prema kojem su mladi najčešće nezadovoljni sobom, sopstvenom okolinom i onim što poseduju. U njihovim glavama stvara se potreba uvek za više i bogatije. Svoju sigurnost, pa zašto ne i vrednost, oni traže u posedovanju markiranih stvari koje nisu dostupšne svima. Na neki način oni tako pokušavaju ili da se istaknu ili da se uklope među druge. Problem je što o tome ne razmišljaju i što ne shvataju da i svi oko njih boluju od iste boljke Kreatori brendova reklamnim kampanjama najviše gađaju naše emocije, jer i naše odluke da neki brend zavolimo dolaze baš iz tog središta."Brendovi su veoma važni, jer utiču na sve sfere našeg života i na svaku našu odluku. Brendu nas privlače emocije. On je ono što mi mislimo o nekoj kompaniji i ono što osećamo. Brend je mnogo više od proizvoda, jer mi stvaramo emotivnu vezu sa njima"Mi se osećamo kako smo cool kada posedujemo neki brend, a neki ljudi to misle i za druge koji nose firmirane stvari. To je subjektivan osećaj, ali uvek prisutan jer posedovanjem tih stvari mi pokušavamo da na sebe prenesemo nešto od dobrog imidža koji ima taj proizvod.

Burberry

Burberry je britanski luksuzni modni brend koji je 1856. godine osnovao Thomas Burberry.

Brend je najpoznatiji po svom kultnom kaputu, koji je prvobitno bio dizajniran za britanske vojnike tokom Prvog svetskog rata. Burberry potpisni uzorak čekova takođe je postao prepoznatljiv simbol brenda. Danas ovaj brend nudi niz luksuzne odeće, dodataka i mirisa.

Popularnost brenda je samo rasla tokom godina, a poznate ličnosti poput Eme Votson i Kejt Midlton nosile su legendarne Burberry dizajne.

Valentino

Valentino je italijanski luksuzni modni brend koji je 1960. godine osnovao Valentino Garavani.

Brend je poznat po svom elegantnom i ženstvenom dizajnu, koji često sadrži smele boje i složene detalje. Valentino je obukao neke od najpoznatijih žena na svetu, uključujući Džeki Kenedi i Elizabet Tejlor.

Danas je brend i dalje omiljen među slavnim ličnostima, sa zvezdama poput Lejdi Gage i Dženifer Lopez koje nose Valentinove zapanjujuće haljine na crvenom tepihu, a mnoge od njih odabrale su i da izgovore sudbonosno “da” na venčanju u Valentino venčanici…

Chloé

Chloé je francuski luksuzni modni brend koji je 1952. godine osnovala Gabi Aghion.

Brend je poznat po romantičnom i boemskom dizajnu, koji često sadrži delikatne tkanine i kvalitetnu čipku. Chloé torba sa potpisom „it“, Paddington, bila je omiljena ranih 2000-ih. Danas, Chloé nastavlja da bude voljen brend, a poznate ličnosti poput Eme Roberts i Sienne Miller primećene su kako nose šik dizajn ovog brenda.

Dolce&Gabbana

Dolce & Gabbana je italijanski luksuzni modni brend koji su 1985. godine osnovali Domenico Dolce i Stefano Gabbana.

Brend je poznat po svojim smelim i glamuroznim dizajnovima, koji često sadrže živopisne printove i kompleksne ukrase nalik baroknim. Dizajne Dolce & Gabbana nosila su neka od najvećih imena u oblasti zabave, uključujući Bijonse i Madonu.

Uprkos nekim kontroverzama poslednjih godina, Dolce & Gabbana ostaje jedan od najpopularnijih high end modnih brendova u svetu.

Loewe

Loewe je španski luksuzni modni brend koji je 1846. osnovao Enrique Loewe Roessberg.

Ovaj brend je poznat po visokokvalitetnoj kožnoj galanteriji, uključujući tašne, novčanike i dodatke. Prepoznatljiva Loewe torba Puzzle, sa svojim jedinstvenim geometrijskim dizajnom, postala je omiljena među modnim blogerima i influenserima. Danas, Loewe nastavlja da bude popularan brend među modnim entuzijastima, sa svojim specifičnim dizajnom i besprekornom izradom.

Givenchy

Givenchy je francuski luksuzni modni brend koji je 1952. godine osnovao Hubert de Givenchy.

Brend je poznat po svojim klasičnim i sofisticiranim dizajnom, često sa čistim linijama i minimalističkim siluetama. Givenchy dizajn su nosile neke od najotmjenijih žena u istoriji, uključujući Odri Hepbern i princezu Grejs od Monaka.

Danas, Givenchy nastavlja da bude popularan brend, sa svojim elegantnim i modernim dizajnom, a često se primećuje na poznatim ličnostima poput Bijonse i Megan Markl.

Max Mara

Max Mara je italijanski luksuzni modni brend koji je 1951. osnovao Ahil Maramoti.

Brend je poznat po bezvremenskom i sofisticiranom dizajnu, koji često sadrži luksuzne tkanine i prilagođene siluete. Kaput sa potpisom brenda Max Mara, kaput od kamile, postao je osnovni deo garderobe mnogih modnih kreatora. Brend se takođe proširio na niz dodataka i mirisa. Danas Max Mara ostaje popularan brend među ljubiteljima mode i luksuza, sa svojim klasičnim i elegantnim dizajnom.

Moncler

Moncler je francusko-italijanski luksuzni modni brend koji je 1952. osnovao Rene Ramillon.

Brend je poznat po svojoj odeći visokih performansi, koja često sadrži inovativne materijale i dizajn. Prepoznatljiva Moncler pufer jakna postala je globalno popularan komad, koji nose poznate ličnosti poput Rijane i Drejka. Brend se takođe proširio na asortiman odeće i aksesoara i do danas Moncler ostaje veoma popularan brend među modnim entuzijastima, sa svojim funkcionalnim, ali modernim dizajnom.

Luksuzni modni brendovi postoje decenijama i nastavljaju da budu popularni među modnim entuzijastima i slavnim ličnostima.

Louis Vuitton – modni brend sa najprepoznatljivijm logom

Definitivno jedan od naprepoznatljivijih svetskih logotipa “LV” svoju slavu duguje Luju Vitonu Maletjeru, koji još 1854. godine u svojoj 16. godini odlučuje da osnuje sopstveni biznis.

Originalni logo koji i dan danas možemo videti bilo gde nastao je 1896. godine, radi potreba kreiranja novog tipa brave za kofere. Personalno pravljenje kutija za Napoleonovu ženu Žozefinu bio je odličan ulaz u svet mode. Već 1914. godine je osnovana najveća prodavnica prtljaga na svetu, upravo u vlasništvu ovog brenda.

Zanimljiva je činjenica da se svi komadi odeće brenda Louis Vuitton i dan danas ručno proizvode u Francuskoj. Iako nisu izgubili na svojoj autentičnosti, velikoj popularnosti su ipak doprinele poznate javne ličnosti i televizijske serije. Čuvena američka serija Sex and the City napravila je pravu pomamu za komadima odeće ovog proizvođača.

Uz veliku slavu nije izostalo ni bogatstvo ogromnih razmera, magazin “Forbes” je procenio da se na listi najvrednijih brendova sveta, Louis Vuitton nalazi na 14. mestu.

Chanel – nesvakidašnji nastanak najpopularnijeg modnog brenda

Nekadašnja štićenice sirotišta, Gabrielle Chanel, nije mogla ni da sluti da će njena mala radnja koju je otvorila 1909. godine, doživeti vrtoglav uspeh tokom narednih 100 i nešto više godina. Veštinu šivenja  je naučila od časnih sestara, a na samom početku je proizvodila šešire, koji su bili njen prvi i osnovni proizvod.

Kao što je obično slučaj sa globalno pozantim brendovima, Chanel su takođe proslavili poznati, u ovom slučaju ni manje ni više nego Žaklina Kenedi. Na čelu kompanije je do svoje smrti bila Gabrielle Chanel, a nako nje dolazi čuveni Karl Lagerfeld.

Proizvod zahvaljujući kome je između ostalog Chanel stekao svetsku slavu jeste i najprodavaniji parfem svih vremena, pod nazivom Chanel No.5. Slobodno možemo reći da je 20. vek bio u duhu borbe žena za ravnopravnost u odnosu na muškarce, a iz kompanije su kao svoj manifest borbe plasirali prva ženska odela.

Hermes – najstariji postojeći modni brend

Čak i da je postojao modni brend stariji od Hermes-a, ipak se upravo on smatra najstarijom modnom kućom koja posluje i dan danas. Osnivač Thierri Hermes, nekadašnji proizvođač sedla i konjičke opreme prebacuje posao na sina Charles-a, koji je dizajnirao prvu torbu za jahanje u njihovoj kolekciji., kao dodatak konjičkoj opremi.

Zanimljivo je da je upravo Hermes među prvim modnim brendovima koji su se upustili u svet interneta pokrenuvši svoj sajt još 2001. godine. Kao i što je obično slučaj, veliki brend ambasadori su u ovom slučaju bile čuvene trendseterke i poznate dame iz 20. veka, Grace Kelly, američka glumica i pevačica Jane Birkin, po kojima su nazvane i dve najpozantije tašne ovog brenda.

Svoje najveće priznanje Hermes dobija 1994. godine za svoje čuvene narandžaste kofere od svinjske kože, usled manjka originalnih materijala. Iako je ovo priznanje u rangu Oskara u filmskoj industriji, narandžasti koferi su između ostalog doneli i pritisak od strane udruženja za zaštitu životinja, kao što je PETA.

Dior – simbol elegantnosti i ženstvenosti

Osnivač modne kuće Dior oduvek je bio zainteresovan za umetnost, a jedan od prvih koraka u njegovoj karijeri je otvaranje umetničkih galerija. Zanat je ispekao kod čuvenih dizajnera kao što su Robert Piguet i Lucien Lelong, da bi stvaranjem svog brenda imao šansu za svoju umetničku slobodu.

Čuvena kolekcija New Look je ostavila neizbrisiv trag na istoriju mode sa svojom čuvenom ženskom linijom. Utegnut struk, gola ramena i luksuzni materijali suprotstavlili su se svim dotadašnjim modnim trendovima.

Ovaj tada novi trend u svetu mode je vladao od 1947. godine do 60-ih godina 20-og veka, da bi se povratak revolucionarnog ženstvenog stila osetio od 2013. godine kao “revolucionarni pristup”. Uticaj mode na isplivavanje žena kao ravnopravnih članova društva još jednom se pokazao kao veoma efikasan pristup.

Svetski modni brendovi su se vremenom razvijali i postali ozbiljne kompanije koje diktiraju tokove u nekoliko podindustrija. 

IPAK PO SVOM OBICAJU MORAM DA DODAM KOLIKO JE OVAJ SINDROM NOSENJA BRENDIRANE ODECE OPASAN DA JE VRSNJACKO NASILJE UPRAVO ZBOG TOGA STIGLO I DO VRTICA. VRC U TOM UZRASTU DECA BIRAJU DRUGARE PO ODECI. STRASNO/ DO ADOLESCENCIJE NE KRECU U FIZICKO NASILJR MADA SE NE LIBE VRTBALNIH UVREDA, DA LI JE TOLIKO BITNO NOSITI FIRMIRANU ODECU SA IMENOM I PREZIMENOM NIJE MI NIKAD BILO JASNO. MADA SE NEKADA NIJE TOLIKO GLEDALO NA TO. DANAS SE SAMO NA TO I GLEDA. TUGA!

• 

Skorašnji članci

• Niški aerodrom nabavio novu opremu – završetak terminala do kraja septembra 25. jula 2023.
• Koliko čistači vazduha doprinose zdravom okruženju? 25. jula 2023.
• Recikliraj, uživaj odgovorno i Drinu od otpada sačuvaj 24. jula 2023.
• Gradska kuća do 5.septembra zatvorena za posetioce 24. jula 2023.
• OLD TIMER FEST – nastupaju Kerber i Vlado Georgiev 24. jula 2023.

• 
  

Pronađite nas na FaceOsnovni kriterijum za druženje čak i među decom u vrtiću i nižim razredima postao je brendirana garderoba, a oni kojima to roditelji ne mogu da priušte postaju predSVI ZNAMO KOJI SU BRENDOVI I TRENDOVI NAJPOZNATIJI NA SVETU ALI JE POTPUNA GREOTA I BIZARNOST GLEDATI JAVNE LICNOSTI KOJE NOSE GARDEROBU SA IMENOM I PREZIMENOM KOJA JE ISKOMBINOVANA TOLIKO LOSE DA JE TUGA GLEDATI. IMATI STIL I UKUS I OBLACITI SE U SKLADU SA SVOJOM GRADJOM I GODINAMA JE SVAKAKO PRIHVATLJIVIJE. MEDJUTIM, LJUDI SE NIKADA NECE OSLOBODITI TE POMAME DA SU U MOGUCNOSTI DA NOSE BRENDIRANE STVARI.  PO SVAKU CENU. TUZNO BAS.

Oscar de la Renta jedno je od najvećih imena u svijetu mode. Gotovo sve poznate ličnosti, pa čak i predsjednici kupuju odjeću iz ove kuće. Nijedan događaj, niti jedna inauguracija nije potpuna bez večernjih haljina avangardne kompanije. Ambiciozna i talentovana dizajnerica postala je nadaleko poznata 60-ih godina prošlog stoljeća, kada je Jacqueline Kennedy prvi put primijetila i preferirala upravo ovaj modni brend. "Louis Vuitton" (Louis Vuitton) - prilično poznata i promovirana marka. Popularan je među svojim obožavateljima zbog izdavanja visokokvalitetnih torbi, kofera i dodataka. No, ležerna i večernja odjeća također nisu na posljednjem mjestu u ovoj modnoj kući. "Prada" (Prada). Luksuzne kožne torbe, koferi, cipele, vanjska odjeća... Proizvodi kompanije uključuju gotovo sve. Zaštitni znak Prada za mnoge asocira na luksuz, jer je zaista vrlo kvalitetan i ekskluzivan proizvod. I nije jeftino. "Chanel" (Chanel) - ime Coco Chanel poznato je dugi niz decenija, postalo je simbol visoke mode. Ova legendarna predstavnica ljepšeg spola uvela je pantalone u žensku modu, koje su do dvadesetih godina prošlog stoljeća smatrane istinski muškim predmetom garderobe. Mala crna haljina donijela je brendu Chanel ogromnu popularnost. "Christian Dior" (Christian Dior) - luksuzna i sofisticirana Modna kuća osnovana je 1946. godine. Kompanija proizvodi gotovu liniju odjeće, obuće, parfema, dodataka i proizvoda za njegu kože. Proizvode odlikuju jednostavnost linija, konciznost i oduševljavaju obožavatelje novim originalnim kolekcijama. "Guči" (Guči). Osnivač poznatog brenda Guccio Gucci otvorio je svoju prvu radnju 1921. godine. Od tada se njegovo ime nalazi na listi najpoznatijih svjetskih modnih kreatora. Ova kuća proizvodi kožnu galanteriju, galanteriju, odjeću i parfeme. Dolce & Gabbana (D&G) je relativno mlad italijanski brend. Kreirali su ga 1985. dizajneri Domenico Dolce i Stefano Gabbana. Zahvaljujući ljepoti i eleganciji proizvedenih modela, zaštitni znak je brzo osvojio pažnju obožavatelja i zadržao se u prvih deset najpopularnijih brendova.

Read more at: https://minikar.ru/bs/children/samye-modnye-i-znamenitye-brendy-odezhdy-luchshie-brendy-odezhdy/

Oscar de la Renta jedno je od najvećih imena u svijetu mode. Gotovo sve poznate ličnosti, pa čak i predsjednici kupuju odjeću iz ove kuće. Nijedan događaj, niti jedna inauguracija nije potpuna bez večernjih haljina avangardne kompanije. Ambiciozna i talentovana dizajnerica postala je nadaleko poznata 60-ih godina prošlog stoljeća, kada je Jacqueline Kennedy prvi put primijetila i preferirala upravo ovaj modni brend. "Louis Vuitton" (Louis Vuitton) - prilično poznata i promovirana marka. Popularan je među svojim obožavateljima zbog izdavanja visokokvalitetnih torbi, kofera i dodataka. No, ležerna i večernja odjeća također nisu na posljednjem mjestu u ovoj modnoj kući. "Prada" (Prada). Luksuzne kožne torbe, koferi, cipele, vanjska odjeća... Proizvodi kompanije uključuju gotovo sve. Zaštitni znak Prada za mnoge asocira na luksuz, jer je zaista vrlo kvalitetan i ekskluzivan proizvod. I nije jeftino. "Chanel" (Chanel) - ime Coco Chanel poznato je dugi niz decenija, postalo je simbol visoke mode. Ova legendarna predstavnica ljepšeg spola uvela je pantalone u žensku modu, koje su do dvadesetih godina prošlog stoljeća smatrane istinski muškim predmetom garderobe. Mala crna haljina donijela je brendu Chanel ogromnu popularnost. "Christian Dior" (Christian Dior) - luksuzna i sofisticirana Modna kuća osnovana je 1946. godine. Kompanija proizvodi gotovu liniju odjeće, obuće, parfema, dodataka i proizvoda za njegu kože. Proizvode odlikuju jednostavnost linija, konciznost i oduševljavaju obožavatelje novim originalnim kolekcijama. "Guči" (Guči). Osnivač poznatog brenda Guccio Gucci otvorio je svoju prvu radnju 1921. godine. Od tada se njegovo ime nalazi na listi najpoznatijih svjetskih modnih kreatora. Ova kuća proizvodi kožnu galanteriju, galanteriju, odjeću i parfeme. Dolce & Gabbana (D&G) je relativno mlad italijanski brend. Kreirali su ga 1985. dizajneri Domenico Dolce i Stefano Gabbana. Zahvaljujući lj

Read more at: https://minikar.ru/bs/children/samye-modnye-i-znamenitye-brendy-odezhdy-luchshie-brend

Oscar de la Renta jedno je od najvećih imena u svijetu mode. Gotovo sve poznate ličnosti, pa čak i predsjednici kupuju odjeću iz ove kuće. Nijedan događaj, niti jedna inauguracija nije potpuna bez večernjih haljina avangardne kompanije. Ambiciozna i talentovana dizajnerica postala je nadaleko poznata 60-ih godina prošlog stoljeća, kada je Jacqueline Kennedy prvi put primijetila i preferirala upravo ovaj modni brend. "Louis Vuitton" (Louis Vuitton) - prilično poznata i promovirana marka. Popularan je među svojim obožavateljima zbog izdavanja visokokvalitetnih torbi, kofera i dodataka. No, ležerna i večernja odjeća također nisu na posljednjem mjestu u ovoj modnoj kući. "Prada" (Prada). Luksuzne kožne torbe, koferi, cipele, vanjska odjeća... Proizvodi kompanije uključuju gotovo sve. Zaštitni znak Prada za mnoge asocira na luksuz, jer je zaista vrlo kvalitetan i ekskluzivan proizvod. I nije jeftino. "Chanel" (Chanel) - ime Coco Chanel poznato je dugi niz decenija, postalo je simbol visoke mode. Ova legendarna predstavnica ljepšeg spola uvela je pantalone u žensku modu, koje su do dvadesetih godina prošlog stoljeća smatrane istinski muškim predmetom garderobe. Mala crna haljina donijela je brendu Chanel ogromnu popularnost. "Christian Dior" (Christian Dior) - luksuzna i sofisticirana Modna kuća osnovana je 1946. godine. Kompanija proizvodi gotovu liniju odjeće, obuće, parfema, dodataka i proizvoda za njegu kože. Proizvode odlikuju jednostavnost linija, konciznost i oduševljavaju obožavatelje novim originalnim kolekcijama. "Guči" (Guči). Osnivač poznatog brenda Guccio Gucci otvorio je svoju prvu radnju 1921. godine. Od tada se njegovo ime nalazi na listi najpoznatijih svjetskih modnih kreatora. Ova kuća proizvodi kožnu galanteriju, galanteriju, odjeću i parfeme. Dolce & Gabbana (D&G) je relativno mlad italijanski brend. Kreirali su ga 1985. dizajneri Domenico Dolce i Stefano Gabbana. Zahvaljujući ljepoti i eleganciji proizvedenih modela, zaštitni znak je brzo osvojio pažnju obožavatelja

Read more at: https://minikar.ru/bs/children/samye-modnye-i-znamenitye-brendy-odezhdy-luchshie-brendy-odezhdy/

 

Oscar de la Renta jedno je od najvećih imena u svijetu mode. Gotovo sve poznate ličnosti, pa čak i predsjednici kupuju odjeću iz ove kuće. Nijedan događaj, niti jedna inauguracija nije potpuna bez večernjih haljina avangardne kompanije. Ambiciozna i talentovana dizajnerica postala je nadaleko poznata 60-ih godina prošlog stoljeća, kada je Jacqueline Kennedy prvi put primijetila i preferirala upravo ovaj modni brend. "Louis Vuitton" (Louis Vuitton) - prilično poznata i promovirana marka. Popularan je među svojim obožavateljima zbog izdavanja visokokvalitetnih torbi, kofera i dodataka. No, ležerna i večernja odjeća također nisu na posljednjem mjestu u ovoj modnoj kući. "Prada" (Prada). Luksuzne kožne torbe, koferi, cipele, vanjska odjeća... Proizvodi kompanije uključuju gotovo sve. Zaštitni znak Prada za mnoge asocira na luksuz, jer je zaista vrlo kvalitetan i ekskluzivan proizvod. I nije jeftino. "Chanel" (Chanel) - ime Coco Chanel poznato je dugi niz decenija, postalo je simbol visoke mode. Ova legendarna predstavnica ljepšeg spola uvela je pantalone u žensku modu, koje su do dvadesetih godina prošlog stoljeća smatrane istinski muškim predmetom garderobe. Mala crna haljina donijela je brendu Chanel ogromnu popularnost. "Christian Dior" (Christian Dior) - luksuzna i sofisticirana Modna kuća osnovana je 1946. godine. Kompanija proizvodi gotovu liniju odjeće, obuće, parfema, dodataka i proizvoda za njegu kože. Proizvode odlikuju jednostavnost linija, konciznost i oduševljavaju obožavatelje novim originalnim kolekcijama. "Guči" (Guči). Osnivač poznatog brenda Guccio Gucci otvorio je svoju prvu radnju 1921. godine. Od tada se njegovo ime nalazi na listi najpoznatijih svjetskih modnih kreatora. Ova kuća proizvodi kožnu galanteriju, galanteriju, odjeću i parfeme. Dolce & Gabbana (D&G) je relativno mlad italijanski brend. Kreirali su ga 1985. dizajneri Domenico Dolce i Stefano Gabbana. Zahvaljujući lj

Read more at: https://minikar.ru/bs/children/samye-modnye-i-znamenitye-brendy-odezhdy-luchshie-brendy-odezhdy/

Oscar de la Renta jedno je od najvećih imena u svijetu mode. Gotovo sve poznate ličnosti, pa čak i predsjednici kupuju odjeću iz ove kuće. Nijedan događaj, niti jedna inauguracija nije potpuna bez večernjih haljina avangardne kompanije. Ambiciozna i talentovana dizajnerica postala je nadaleko poznata 60-ih godina prošlog stoljeća, kada je Jacqueline Kennedy prvi put primijetila i preferirala upravo ovaj modni brend. "Louis Vuitton" (Louis Vuitton) - prilično poznata i promovirana marka. Popularan je među svojim obožavateljima zbog izdavanja visokokvalitetnih torbi, kofera i dodataka. No, ležerna i večernja odjeća također nisu na posljednjem mjestu u ovoj modnoj kući. "Prada" (Prada). Luksuzne kožne torbe, koferi, cipele, vanjska odjeća... Proizvodi kompanije uključuju gotovo sve. Zaštitni znak Prada za mnoge asocira na luksuz, jer je zaista vrlo kvalitetan i ekskluzivan proizvod. I nije jeftino. "Chanel" (Chanel) - ime Coco Chanel poznato je dugi niz decenija, postalo je simbol visoke mode. Ova legendarna predstavnica ljepšeg spola uvela je pantalone u žensku modu, koje su do dvadesetih godina prošlog stoljeća smatrane istinski muškim predmetom garderobe. Mala crna haljina donijela je brendu Chanel ogromnu popularnost. "Christian Dior" (Christian Dior) - luksuzna i sofisticirana Modna kuća osnovana je 1946. godine. Kompanija proizvodi gotovu liniju odjeće, obuće, parfema, dodataka i proizvoda za njegu kože. Proizvode odlikuju jednostavnost linija, konciznost i oduševljavaju obožavatelje novim originalnim kolekcijama. "Guči" (Guči). Osnivač poznatog brenda Guccio Gucci otvorio je svoju prvu radnju 1921. godine. Od tada se njegovo ime nalazi na listi najpoznatijih svjetskih modnih kreatora. Ova kuća proizvodi kožnu galanteriju, galanteriju, odjeću i parfeme. Dolce & Gabbana (D&G) je relativno mlad italijanski brend. Kreirali su ga 1985. dizajneri Domenico Dolce i Stefano Gabbana. Zahvaljujući ljepoti i eleganciji proizvedenih modela, zaštitni znak je brzo osvojio pažnju obožavatelja

Read more at: https://minikar.ru/bs/children/samye-modnye-i-znamenitye-brendy-odezhdy-luchshie-brendy-odezhdy/

 

Oscar de la Renta jedno je od najvećih imena u svijetu mode. Gotovo sve poznate ličnosti, pa čak i predsjednici kupuju odjeću iz ove kuće. Nijedan događaj, niti jedna inauguracija nije potpuna bez večernjih haljina avangardne kompanije. Ambiciozna i talentovana dizajnerica postala je nadaleko poznata 60-ih godina prošlog stoljeća, kada je Jacqueline Kennedy prvi put primijetila i preferirala upravo ovaj modni brend. "Louis Vuitton" (Louis Vuitton) - prilično poznata i promovirana marka. Popularan je među svojim obožavateljima zbog izdavanja visokokvalitetnih torbi, kofera i dodataka. No, ležerna i večernja odjeća također nisu na posljednjem mjestu u ovoj modnoj kući. "Prada" (Prada). Luksuzne kožne torbe, koferi, cipele, vanjska odjeća... Proizvodi kompanije uključuju gotovo sve. Zaštitni znak Prada za mnoge asocira na luksuz, jer je zaista vrlo kvalitetan i ekskluzivan proizvod. I nije jeftino. "Chanel" (Chanel) - ime Coco Chanel poznato je dugi niz decenija, postalo je simbol visoke mode. Ova legendarna predstavnica ljepšeg spola uvela je pantalone u žensku modu, koje su do dvadesetih godina prošlog stoljeća smatrane istinski muškim predmetom garderobe. Mala crna haljina donijela je brendu Chanel ogromnu popularnost. "Christian Dior" (Christian Dior) - luksuzna i sofisticirana Modna kuća osnovana je 1946. godine. Kompanija proizvodi gotovu liniju odjeće, obuće, parfema, dodataka i proizvoda za njegu kože. Proizvode odlikuju jednostavnost linija, konciznost i oduševljavaju obožavatelje novim originalnim kolekcijama. "Guči" (Guči). Osnivač poznatog brenda Guccio Gucci otvorio je svoju prvu radnju 1921. godine. Od tada se njegovo ime nalazi na listi najpoznatijih svjetskih modnih kreatora. Ova kuća proizvodi kožnu galanteriju, galanteriju, odjeću i parfeme. Dolce & Gabbana (D&G) je relativno mlad italijanski brend. Kreirali su ga 1985. dizajneri Domenico Dolce i Stefano Gabbana. Zahvaljujući ljepoti i eleganciji proizvedenih modela, zaštitni znak je brzo osvojio pažnju obožavatelja

Read more at: https://minikar.ru/bs/children/samye-modnye-i-znamenitye-brendy-odezhdy-luchshie-brendy-odezhdy/