CEKANJE U REDU

Razmisljam cekajuci u najvecem redu na kasi u Tempu, sta povezuje ovaj nacin kupovine i 93 cu godinu? Pa  cekanje u redu.Uzasno me nerviraju ovi marketi.LJudi svaki dan sve vise gube dusu i padaju u depresiju sto zbog cena sto zbog guzve.Vrlo prosta racunica pokazuje sledece: dan traje 24 casa,10 sati na poslu (ako imas srece),2 do 3 sata kupovina u marketu,5 do 6 sati sna,2 do 3 sata azurirati fejs,i sta molim vas lepo da zena uradi u kuci? Da razvija kore za pitu ili rezance,ili da kuva sarmu (sto bi normalno trajalo bar 6 sati),a ostalo samo 3 sata ili da ocisti rernu ( ne moze bez 90 minuta),da opegla ves koji na fotelji preti da dostigne visinu Himalaja(opusteno 2 do 3 sata)i onda koliko treba da traje dan? 24 sata je malo tako malo.Pa onda bi neko rekaopa nemoj na fejs,nemoj u Tempo,nemoj rernu,nemoj sarmu (pazi na holesterol).Ali danasnja zena moze sve to bas zahvaljujuci ovom T empu.Sve moze da se kupi gotovo ili polugotovo.Suve paprike koje kad potopis u vodupostanu mesnate i spremne za punjenje.Onda kesica zacina za punjene paprike(razmutis u vodi).Onda skuvas pirinac u vodi.Dodas malo mlevenog mesa (koliko imas) jer imamo carobnu kesicu od malopre i ako nam voda nije iz Uzica imamo punjene paprike usred zime za cirka 35 minuta.Posle za dezert iz Tempa svakavih cuda ,smesa za palacinke( sa vodom),smesa za princes krofne ( sa vodom) i sve to za 20 do 30 minuta.Uklapa se .Onda na internetu vidis da ce zenama 2054 te godine biti jos bolje.Nece biti Tempa ,ali ces moci u soping na Mars, Mesec,Veneru ili vec na neku od novih planeta koje imaju iste uslove kao na Zemlji.Ali znam jedno ,malo nas koji pisemo ili citamo ovo dozivece tu 2054 tu godinu.Pa molim vas i politicari i naucnici obecavaju neke stvari u blizoj ili daljoj buducnosti , pa ko vidi vidi a ko ne sta ces.Zato se sa ceznjom secam onih prodavnica sa dusom,Na Dusanovcu ranih 60 tih godina mogao si na pijaci da kupis neprkano voce i povrce,pilice ili koke zive,jaja sa dva zumanca i to najzuce zute boje.Iz pekare je mirisao hleb tako omamljujuce da si morao da kupis nesto iako si zapravo sit.U kasapnicama cekao je "brka" sa najneverovatnijim izborom mesa i suhomesnatih proizvoda i to licno proizvedenih .Tada je bilo bolje poznavati kasapina nego predsednika opstine .Jer ako ti kasapin ne ostavi ono sto si narucio kao stalna musterija neces se najesti kvalitetnog mesa.To su bili dani kada se kupovalo i pricalo kad si mogao da pazaris i da podelis sve svoje radosti i tuge sa prodavcima.
Pozdrav.