BURNOUT SINDROM - SINDROM "SAGOREVANJA" NA POSLU! DA LI HIRURZI IMAJU OVAJ SINDROM? ZASTO SU HIRURZI TOLIKO NARCIOSIDNI DA ODBIJAJU SLUCAJEVE KOJI IM MOGU NARUSITI REPUTACIJU? KAROSI SINDROM!
Sindrom sagorevanja na radu ima sve vise mladih ljudi koji ne mogu da odgovore na sve privatne i poslovne obaveze u toku dana. I to se konstantno ponavlja svaki dan.Najcesce pogadja neozenjen i neudate. Imalogike. Oni koji imaju porodicu (brak , decu) "ponekad" idu kuci iako nisu bas sve zavrsili ,iako su isto vrlo marljivi. Singl radnici ostaju u firmi od jutra do sutra. Koliko god da vole svoje posao svi zaposleni dodju do momenta kada ponestane motivacije ili podsticaja. I onda shvate da njihova privrzenost poslu ( i njihov odnos prema njemu) ne daju ipak zadovoljavajuce rezultate. E, tu je okidac za ovaj sindrom. Povecava se svakim novim danom. Posebno je tesko ako na poslu ne postoji timski rad nego zbog svoje marljivosti postajete " momak-devojka za sve".
Sve pocinje emocionalnom iscrpljenoscu,pa psihickom iscrpljenoscu i zamorom i depresijom.Onda nastaje stanje depersonalizacije, ponasanje se menja,osoba postaje cinicna, otudjena... Na kraju sebe vise ne vrednuje i vise se ne angazuje na poslu.
Sta kaze statistika. Ovaj sindrom ima 48-69% procenata zaposlenih u Japanu i na Tajvanu, kod petine zaposlenih u SAD i 28% u drzavama Evropske zajednice. Kod nas je najvise izrazen u sluzbi Hitne pomoci. Ovaj sindrom je najpre uocen kod medicinskog osoblja koje radi na odeljenjima psihijatrije i odeljenjima intezivne nege, kod HIRURGA i kod zaposlenih u Hitnoj pomoci.
Primarni uzrok je stres. Uznemirujuci zivotni dogadjaji narusavaju psihicke funkcije coveka dovodeci ga u stanje pojacane osetljivosti i oslabljene snage.
Treba da razlikujemo cetiri faze ovog sindroma. Prva faza - karakterise je radni entuzijazam, zaposleni je maksimalno posvecen poslu, udovoljava kolegama, ne koristi ni dnevni ni godisnji odmor. Sledeca faza je faza stagnacije. Zaposleni nije zadovoljan ucinkom koji postize. Postaje razocaran i pocinju teskoce u odnosima sa saradnicima, porodicom, prijateljima. Osoba je emocionalno ranjiva i nepoverljiva. Emocionalno se povlaci - zatvara i tada nastaje treca faza burnot sindroma. Do ove faze dolazi jer se posao dozivljava kao besmislen i bezvredan, a javljaju se i prvi znaci telesnog iscrpljivanja. Poslednja faza su apatija i gubitak zivotnih interesa. Fizicki simptomi: zamor, malaksalost,hronicni neodredjeni fizicki bolovi, bol u ledjima, glavobolje, stomacne tegobe, problemi sa spavanjem, nesanica, cesto budjenje u toku noci i nemogucnost dnevnog spavanja. Promena ponasanja : osoba je razdrazljiva,nervozna, napeta, impulsivna, eksplozivna, ljuta... Tako upadaju uzamku i pocnu sa cescom upotrebe droge i alkohola. Vise ne mogu emotivno da se distanciraju od problema pokazuju bespomocnost i beznadeznost.
KAROSI SINDROM je najtezi oblik BURNOT SINDROMA jer predstavlja najgori moguci kraj. Smrt usled predoziranja poslom.
Mnoge profesije i radna mesta su potencijalni okidac za ovaj sindrom. Medjutim, ja mislim da najvise problema imaju hirurzi. Prvenstveno zato sto rade posao koji je sam po sebi stresan, a onda i zato sto su im smene beskonacne. A poslednje , sto se odnosi mozda samo na zemlje kao sto je nasa, ne zive u uslovima koji bi ih opustili . Iz stresa proizlilaze mnogi psihicki poremecaji, te hirurzi pocinju da osecaju komplekse Boga, Narcisa ili slicno. Taman posla da ne mislim da oni jesu "bogovi". Vracaju nas u zivot i lece nas, ali malo mi smeta to sto vrhunski hirurzi odbijaju neke pacijente. Bogovi ne bi smeli da prave ralike medju pacijentima. Dobro, sad moramo i njih da razumemo , ali ako vam je dete bolesno ili draga osoba ucinicete sve da pomognete, a onda vas hirurg odbije. Brutalno.
JAKO ME JE ZABRINUO OVAJ SINDROM. POSMATRAM SVOJU DECU KOJA SKORO I NEMAJU NEKO RADNO VREME NEGO RADE DOK SE POSAO NE ZAVRSI. I MOGU TO SADA DOK SU MLADI I SLOBODNI. ALI CE ONI BRZE "SAGORETI" NA POSLU NEGO STO SMO MI. NAS JE HVATALO TEK OKO PEDESETE!
POMOZITE KOLEGI KOD KOG PRIMUCEJETE SIMPTOME BURNOT SINDROMA. POSAVETUJTE SE SA SEFOM I NJEGOVOM PORODICOM.
HIRURZIMA BIH POZELELA DA PONEKAD SIDJU MEDJU OBICNE SMRTNIKE I DA MANJE VREMENA PROVODE NA RADNOM MESTU . VISE OPUSTANJA, MANJE STRESA I VISE RAZUMEVANJA ZA PACIJENTE.
VOLITE SVOJ POSAO I RADITE MARLJIVO, ALI SE IPAK POVREMENO ZAUSTAVITE I PROCENITE SITUACIJU. DA LI JE SVE KAKO TREBA?
Sindrom sagorevanja na radu ima sve vise mladih ljudi koji ne mogu da odgovore na sve privatne i poslovne obaveze u toku dana. I to se konstantno ponavlja svaki dan.Najcesce pogadja neozenjen i neudate. Imalogike. Oni koji imaju porodicu (brak , decu) "ponekad" idu kuci iako nisu bas sve zavrsili ,iako su isto vrlo marljivi. Singl radnici ostaju u firmi od jutra do sutra. Koliko god da vole svoje posao svi zaposleni dodju do momenta kada ponestane motivacije ili podsticaja. I onda shvate da njihova privrzenost poslu ( i njihov odnos prema njemu) ne daju ipak zadovoljavajuce rezultate. E, tu je okidac za ovaj sindrom. Povecava se svakim novim danom. Posebno je tesko ako na poslu ne postoji timski rad nego zbog svoje marljivosti postajete " momak-devojka za sve".
Sve pocinje emocionalnom iscrpljenoscu,pa psihickom iscrpljenoscu i zamorom i depresijom.Onda nastaje stanje depersonalizacije, ponasanje se menja,osoba postaje cinicna, otudjena... Na kraju sebe vise ne vrednuje i vise se ne angazuje na poslu.
Sta kaze statistika. Ovaj sindrom ima 48-69% procenata zaposlenih u Japanu i na Tajvanu, kod petine zaposlenih u SAD i 28% u drzavama Evropske zajednice. Kod nas je najvise izrazen u sluzbi Hitne pomoci. Ovaj sindrom je najpre uocen kod medicinskog osoblja koje radi na odeljenjima psihijatrije i odeljenjima intezivne nege, kod HIRURGA i kod zaposlenih u Hitnoj pomoci.
Primarni uzrok je stres. Uznemirujuci zivotni dogadjaji narusavaju psihicke funkcije coveka dovodeci ga u stanje pojacane osetljivosti i oslabljene snage.
Treba da razlikujemo cetiri faze ovog sindroma. Prva faza - karakterise je radni entuzijazam, zaposleni je maksimalno posvecen poslu, udovoljava kolegama, ne koristi ni dnevni ni godisnji odmor. Sledeca faza je faza stagnacije. Zaposleni nije zadovoljan ucinkom koji postize. Postaje razocaran i pocinju teskoce u odnosima sa saradnicima, porodicom, prijateljima. Osoba je emocionalno ranjiva i nepoverljiva. Emocionalno se povlaci - zatvara i tada nastaje treca faza burnot sindroma. Do ove faze dolazi jer se posao dozivljava kao besmislen i bezvredan, a javljaju se i prvi znaci telesnog iscrpljivanja. Poslednja faza su apatija i gubitak zivotnih interesa. Fizicki simptomi: zamor, malaksalost,hronicni neodredjeni fizicki bolovi, bol u ledjima, glavobolje, stomacne tegobe, problemi sa spavanjem, nesanica, cesto budjenje u toku noci i nemogucnost dnevnog spavanja. Promena ponasanja : osoba je razdrazljiva,nervozna, napeta, impulsivna, eksplozivna, ljuta... Tako upadaju uzamku i pocnu sa cescom upotrebe droge i alkohola. Vise ne mogu emotivno da se distanciraju od problema pokazuju bespomocnost i beznadeznost.
KAROSI SINDROM je najtezi oblik BURNOT SINDROMA jer predstavlja najgori moguci kraj. Smrt usled predoziranja poslom.
Mnoge profesije i radna mesta su potencijalni okidac za ovaj sindrom. Medjutim, ja mislim da najvise problema imaju hirurzi. Prvenstveno zato sto rade posao koji je sam po sebi stresan, a onda i zato sto su im smene beskonacne. A poslednje , sto se odnosi mozda samo na zemlje kao sto je nasa, ne zive u uslovima koji bi ih opustili . Iz stresa proizlilaze mnogi psihicki poremecaji, te hirurzi pocinju da osecaju komplekse Boga, Narcisa ili slicno. Taman posla da ne mislim da oni jesu "bogovi". Vracaju nas u zivot i lece nas, ali malo mi smeta to sto vrhunski hirurzi odbijaju neke pacijente. Bogovi ne bi smeli da prave ralike medju pacijentima. Dobro, sad moramo i njih da razumemo , ali ako vam je dete bolesno ili draga osoba ucinicete sve da pomognete, a onda vas hirurg odbije. Brutalno.
JAKO ME JE ZABRINUO OVAJ SINDROM. POSMATRAM SVOJU DECU KOJA SKORO I NEMAJU NEKO RADNO VREME NEGO RADE DOK SE POSAO NE ZAVRSI. I MOGU TO SADA DOK SU MLADI I SLOBODNI. ALI CE ONI BRZE "SAGORETI" NA POSLU NEGO STO SMO MI. NAS JE HVATALO TEK OKO PEDESETE!
POMOZITE KOLEGI KOD KOG PRIMUCEJETE SIMPTOME BURNOT SINDROMA. POSAVETUJTE SE SA SEFOM I NJEGOVOM PORODICOM.
HIRURZIMA BIH POZELELA DA PONEKAD SIDJU MEDJU OBICNE SMRTNIKE I DA MANJE VREMENA PROVODE NA RADNOM MESTU . VISE OPUSTANJA, MANJE STRESA I VISE RAZUMEVANJA ZA PACIJENTE.
VOLITE SVOJ POSAO I RADITE MARLJIVO, ALI SE IPAK POVREMENO ZAUSTAVITE I PROCENITE SITUACIJU. DA LI JE SVE KAKO TREBA?
Нема коментара :
Постави коментар