IZVINJENJE NIKOLI, MIHAILU I MILUTINU

MIHAILO PUPIN JE UCESTVOVAO U STVARANJU NASE! NIKOLA TESLA JE HTEO DA DA SVETU BESPLATNU STRUJU ! MILUTIN MILANKOVIC JE URADIO NAJTACNIJI KALENDAR NA SVETU! IZVOZILI SMO UMOVE I U PROSLOM VEKU -A SAD KAO NESTO SE NOVO DESAVA.  KAO STO SAM NAPISALA I U CLANKU O GASTARBAJTERIMA - MIGRACIJA STANOVNSITVA JE CUDO. LJUDI ODLAZE MISLECI DA JE TAMO NEGDE BOLJE. ALI STA JE SA UMOVIMA - ONI ZNAJU DA TAMO NIJE BOLJE ,A IPAK ODLAZE - MOZDA ZATO STO OVDE NIKO NECE SHVATITI NJIHOVU GENIJALNOST I PODRZATI JE I TO NE SAMO MATERIJALNO! TAKO DA TREBA DA SE STIDIMO. IZVINITE GOSPODO MIHAILO, NIKOLA I MILUTINE !
Mihajlo Pupin - izumitelj, profesor Univerziteta Kolumbija i počasni konzul Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama.Tokom svog dugog života, on je čovečanstvu i nauci učinio više neprocenljivih usluga - pronašao je: Pupinove kaleme, električni prenos pomoću rezonantnih strujnih kola, višestruku telegrafiju, višestruku antenu za prenošenje električnih talasa, aparat za telegrafske i telefonske prenose i još mnogo toga.
I pored svih ovih dostignuća, čini se da je Pupin uvek na našim prostorima ostajao donekle u senci Nikole Tesle, pa malo ljudi zna zanimljive detalje o njegovom životu. ZANIMLJIVO JE DA SU PUPIN I TESLA BILI U SVADJI ZBOG TOGA STO PUPIN NIJE PRIZNAO TESLIN IZUM, REKAVSI DA GA JE PRVI REGISTROVAO MARKONI. PUPIN GA JE ZVAO PRED SMRT DA SE POMIRE.
Malo je poznato da je Pupin učestvovao stvaranju velikih institucija u Americi, a jedna od njih je i NASA.Mihajlo Pupin bio je član Nacionalnog savetodavnog odbora za aeronautiku, navodi se u arhivama Nase, koja je nastala od ovog tela. Ponosan na svoj zavičaj i kako bi istakao mesto svog porekla, Pupin je svom imenu dodao i nadimak "IDVORSKI" po kojem ga je zapamtila i istorija.
Mihajlo Pupin je prvi Srbin koji je dobio Pulicerovu nagradu, za autobiografiju "S pašnjaka do naučenjaka". On je njom Amerikancima pokazao svet daleke balkanske zemlje u kojoj je odrastao, rodnog Idvora, srpski narod i svoju majku.
"Amerikancima, Nemcima i Francuzima mnogo se dopada opis moje srpske majke i srpskih običaja. To mi je naročito milo, jer sam svoju autobiografiju zato pisao da u njoj predstavim svetu srpski narod i srpsku majku. Izvanredna popularnost te autobiografije dokazuje da mi je želja potpuno ispunjena", rekao je svojevremeno Pupin, koji je 1913. godine pri SANU osnovao "Fond Olimpijade Pupin" za pomaganje školovanje siromašnih mališana u Staroj Srbiji i Makedoniji.
Tokom njegovog života, u Americi je čak izvođena i predstava u kojoj je glavni lik bila - majka Olimpijada Pupin. Slavni naučnik je rane školske dane proveo u društvu Uroša Predića, a s ovim slikarom je ostao blizak prijatelj čitavog života. Koliko je držao do umetnosti, pokazuje to što je kupovao značajne slike i nosio ih u SAD, gde ih je brižljivo čuvao dok se u našoj zemlji ne stvore uslovi za čuvanje važnih umetničkih dela, a potom ih vraćao u Srbiju. U Narodnom muzeju u Beogradu još uvek postoji Pupinov umetnički legat, a upravo mu je Predić pomagao da ga stvori.
O Tesli sam pisala mnogo puta, i u pravu su da sam zbog njega zanemarila ostalu dvojicu genija. Izvinite opet! Zato cu sad da se ne ponavljam ili samo cu ovo da ponovim :koliko bi svet bio lepse mesto da su ljudi (bilo gde na planeti ) svatili njegovu genijalnost i da nisu bili toliko pohlepni!
Toranj je bio visok 57 metara. Osnova je uramljena drvetom, a džinovska kugla na vrhu, prečnika 20 metara, je napravljena od čelika. U zemlji ispod, rečeno je da su se nalazili tuneli i "sistem gvozdenog korena" koji je prodirao duboko u zemlju. Nikola Tesla je verovao da je toranj samo početak čitavog sistema koji bi mogao isporučivati struju, bez žica, čitavom svetu.
Početkom 20. veka, Tesla je postao poznat po svom radu na neizmeničnoj struji, ali je imao i druge velike ideje. U svojoj laboratoriji u Koloradu radio je na eksperimentu za bežični prenos, pokušavajući da pošalje struju kroz zemlju. Iz njegovih beleški o ovom radu je teško izvući zaključke. Ali čini se da je najmanje u jednoj situaciji imao uspeha. Na kraju, on se vratio na istok uveren da može pretočiti ovu ideju u stvarnost, u mnogo većoj meri.
Tesla je obezbedio podršku od 150.000 dolara od Dž. P. Morgana. Investitora je najviše interesovala ideja o bežičnoj komunikaciji. Guljelmo Markoni, italijanski pronalazač, je u to vreme predstavio sistem bežične telegrafije, slanjem poruka sa brodova nazad na kopno. Ali Tesla je imao veće ideje.
Izgradnja je počela 1901. godine na Long Ajlendu na onome što će postati poznato kao Vardenklif toranj. Tesla je zamišljao da će to biti početak mreže kula, od najmanje 30 kula širom sveta. Verovao je da će mu te kule omogućiti da šalje struju kroz atmosferu, u koju bi se mogao uključiti svako sa ispavnom opremom. Električna energija bi bila sveprisutna. Učinio bi čitav ovaj svet svetlim.
Ipak, ova ideja nikada ne bi uspela: naučne teorije koje su podupirale Teslin san su kasnije razdvojene. Električna energija se može preneti kroz vazduh, ali količina snage koja je potrebna za slanje bilo kog značajnog iznosa čini ovo nepraktičnim sistemom. Čak i da je pokušao, Tesli je bilo potrebno više novca, što Morgan nije želeo da obezbedi. Bilo je izveštaja o varnicama koje su letele iz tornja, ali metalna sfera je i dalje stajala tamo iz misterioznih razloga.
Pošto su finansije presušile, Tesla je založio imovinu i na kraju, kako su se finansijski problemi povećavali, izgubio je sve u celosti. Novi vlasnik je 1917. godine rešio da uništi toranj dinamitom i pretvori ga u metalni otpad. Posle prve eksplozije kula se nakrivila prema tlu, a potom su je radnici srušili.
Milanković je tvorac dosad najpreciznijeg kalendara, u kojem je kalendarska godina svega 2 sekunde duža od sadašnje godine. Na Vaseljenskom saboru u Carigradu 1923. njegov kalendar će biti prihvaćen, ali ne i u potpunosti primenjen. Milankovićev kalendar je najtačniji pošto, za razliku od julijanskog i gregorijanskog računanja vremena, kasni po jedan dan tek na svakih 28.800 godina.Nakon obimnog istraživanja, čuveni srpski naučnik utvrdio je da julijanski kalendar od kako je uspostavljen 325. godine u Nikeji kasni po dan na svakih 128 godina. Zbog toga je na taj kalendar dodao 13 dana. Takođe, po Milankoviću svi meseci imaju po 30 dana osim februara sa 28 u prostoj odnosno 29 dana u prestupnoj godini. Milankovićev kalendar tačniji je i od gregorijanskog računanja vremena koji kasni dan na svakih 3.280 godina. Poznati astronom napravio je kalendar na inicijativu vaseljenskog patrijarha Milentija IV koji je 1923. godine smatrao da je potrebno uspostaviti novo računanje vremena zbog velikog raskoraka u kalendarima hrišćanskih crkvi.Jerusalimska pravoslavna crkva nikako nije htela da svi hrišćani slave praznik istog dana jer ne bi mogli da izdrže toliki priliv vernika iz celog sveta. S druge strane, ruska crkva je u to vreme odbijala sve reforme patrijarha Milentija, dok u srpskoj crkvi nije bilo konsenzusa. Takođe, kongres nije bio legalna ustanova crkvenog odlučivanja nego sabor .
S jedne strane imamo stav da kalendar treba da bude građanski, a ne crkveni dok, s druge, postoji zazor da će istovetnost datuma dovesti do potpune dominacije zapadne nad istočnom crkvom odnosno pokatoličenja velikog broja pravoslavnih hrišćana. Zapadna crkva je i ovako trenutno finansijski moćnija i brojnija. Zbog toga pravoslavne crkve brane Julijanski kalendar iako je pogrešan.
Napravio je najtačniji kalendar do sada. Dužina tropske godine iznosi 365 dana, 5 časova, 48 minuta i 46 sekundi, dok je Milanković postigao tačnost od 365 dana, 5 časova, 48 minuta i 48 sekundi. Samo 2 sekunde duže traje godina po najtačnijem kalendaru. Milanković nikada nije prihvatio Ajnštajnovu teoriju relativnosti, ali je to tada bio slučaj i sa mnogim drugim naučnicima tog vremena..Dobio je krater sa svojim imenom  na daljoj strani Meseca veličine 34 km, zatim krater na marsu prečnika 118 km i asteroid pod nazivom 1605 Milanković. NASA ga je uvrstila u 10 najvećih naučnika koji su se bavili proučavanjem Zemlje. Za razliku od Nikole Tesle ili Mihajla Pupina, svetsku slavu nije stekao u najvećim svetskim centrima, već se svojim naučnim teorijama bavio u sobici u Kapetan Mišinom zdanju, na Beogradskom univerzitetu, koristeći samo papir, olovku, šiber i logaritamske tablice. Milanković je glavni “krivac” koji je dokazao da na Marsu ne može postojati civilizovan život, jer je svojim proračunima pokazao da su tamo temperature previše niske da bi život u takvom obliku postojao. Evropsko geofizičko društvo je 1993. godine ustanovilo medalju Milutin Milanković. Bio je jedan od najboljih poznavalaca istorije astronomije i nauke uopšte, a to dokazuje u nekoliko svojih dela.  Najcitiraniji je srpski naučnik svih vremena.
SVAKAKO SU OVO SAMO 'NABACANI' PODACI O GENIJALNOSTI NASIH NAUCNIKA, NEMA TU PRICA O NJIMA KOA LICNOSTIMA, O POTESKOCAMA SA KOJIMA SU SE BORILI. ALI ZAMISLITE KOLIKI BI TO TEKST BIO.  OVO SAMO TREBA DA BUDE PODSETNIK KOLIKO SMO "MALI" ,A KOLIKO SU ONI "VELIKI"!
HVALA!
 

NE VERUJTE OGLEDALU

OGLEDALO NAM POKAZUJE NASU OBRNUTU STRANU, A IPAK SU OCI OGLEDALO DUSE! ZIVOT IZA OGLEDALA ILI ZIVOT U ODRAZU OGLEDALA!
Zapanjujuće je koliko su ljudi spremni da prihvate život bez radosti, tovareći sebi na vrat težak, često nepodnošljivi teret koji pokorno vuku kroz sivilo dana.
JETeret neumoljivih ambicija, satirućih obaveza, nemilosrdnih zahteva, neostvarivih ciljeva.
Ljudi teturaju kroz život, posrćući pod tovarom koji su sami sebi natovarili, potišteni, satrveni, sumorni, turobni i nesrećni, umesto da se životu raduju. Životna radost je, međutim prirodna i čoveku prirođena. To se najbolje vidi po deci koja su u stanju da se raduju bilo čemu. Čak i naizgled ničemu. Prosto činjenici da u osebi osećaju moćno strujanje života. Ta radost je izraz iskonske životne snage koja se naprosto preliva. Gušenje životne radosti je veštačko i spolja nametnuto.Zašto LJUDI Život postaje neshvatljiv jer je neuhvatljiv. Ljudi su sve izgubljeniji, samim tim, sve uplašeniji i otuda sve nasilniji. Rastuće nasilje proizvod je rastuće izgubljenosti i rastućeg straha.
Nesposoban da se na bilo čemu zadrži, u bilo šta udubi, bilo čemu posveti, čovek današnjice je sve nestrpljiviji. Sve bi hteo odmah, bez uslova, prepreka i odlaganja. Zato tako lako puca. I figurativno i doslovno.
U svetu lišenom smisla, brzina je proglašena najvišom vrednošću. Rekord je magijska reč koja opčinjava. Umesto nekadašnjih deset, na snazi su samo dve zapovesti:
– brže, brže, brže;
– više, više, više.
I sve brže i brže i sve više i više.
Umesto suštine, nametnuli su nam količinu. Štoperica je zauzela mesto vrednosnih sistema. Broj je božanstvo kome se svi klanjaju.
Veštačko je ubrzanje kome smo podvrgnuti i koje su mnogi prihvatili bez zazora i bez otpora. To je ubrzanje podla podvala koja ima samo jedan cilj – da nas izbezumi i tako izbezumljene lakše i beznadežnije porobi.
Nekada su se robovi barem vukli. Njihova je sporost bila izraz odbijanja da se poistovete sa robovanjem koje im je nametnuto. Rob današnjice prosto leti, ponoseći se svojim lancima. Žalosnog li prizora.
Uostalom, brzanje je oduvek bilo nespojivo sa ljudskim dostojanstvom sebe pretvaraju u automate koji odrađuju život i u aveti koje hodaju? Čine to u pustoj nadi da će tako ovladati sudbinom. Da će se, izdigavši se iznad životne radosti, istovremeno izdići i iznad nevolja koje život sobom nužno nosi. Odricanje od radovanjai životu doživljavaju kao neku vrstu zasluge koja će im negde biti upisana i kao žrtvu koju će sudbina umeti da ceni, poštedevši ih pogibelji.
Od toga, naravno, nema ništa. Sudbina pogađa svakog. Pa i onog koji se ne usuđuje da se životu obraduje.
Život sobom nosi i radost i bol. Zatrevši radost nećemo se izbaviti mogućeg bola. Ovim se odricanjem ništa ne postiže. Besmileno je opirati se životnoj radosti, besmisleno je zatirati njen žar.
Ma šta nam se dogodilo, svaki je novi dan novi dobitak.Posvetimo se kako valja svom životu, umesto da ga živimo usput, u prolazu.
 Razvojni psiholozi su davno primetili da se ne rađamo sa shvatanjem da je lik u ogledalu povezana sa nama samima, već postoji momenat u razvoju kad se takvo saznanje desi. Ukratko, mirror neuroni predstavljaju efikasan sistem koji nam omogućava da “pročitamo” akcije drugih koristeći reprezentaciju sopstvenog tela i sopstvenih akcija. Ovako shvaćene akcije se porede sa sopstvenim motivima i intencijama pri identičnim akcijama da bi se razumeli motivi i namere drugih. Na ovaj način se prostim posmatranjem ponašanja drugih dobijaju informacije koje, povezane na pravilan način, daju uvide koje omogućavaju bogati socijalni život.je javlja. Ovo je jednostavno testirati tako što se bebi, tokom igre, da ne primeti, namaže malo karmina na nos. Kada se ovako “nakarminisana” beba prinese ogledalu ona će da posegne za crvenom mrljom karmina. Ali gde: na svom licu ili u ogledalu? Većina dece počinje da poseže za mrljom na svom licu tek nakon 21. meseca starosti (1). Mlađa deca ne prepoznaju sebe u ogledalu i ne shvataju da je to njihov odraz. Stoga oni crvenu mrlju vide na licu deteta u ogledalu. Italijanski tim neuronaučnika sa Univerziteta u Parmi, predvođen Đakomom Ricolatijem prvi je otkrio mirror neurone ranih 1990. Oni su snimali rad pojedinačnih ćelija kore velikog mozga makaki majmuna kada su primetili da postoji grupa neurona koja se aktivira i kad majmun posegne za hranom i kad gleda nekog drugog (majmuna ili čoveka) kako izvodi tu istu akciju. Kada su snimani parovi majmuna od kojih jedan uzima h.ranu, a drugi to posmatra, izgledalao je kao da ćelije u mozgu majmuna koji posmatra odražavaju stanje ćelija u mozgu majmuna koji je akter. Zona koja se ekscitirala je poznata kao zona F5 premotornog korteksa .A sad o ocima. Jasan, uporan pogled imaju iskrene, dobronamerne i sigurne osobe koje ulivaju poverenje.Bistar, sjajan pogled imaju oštroumni, veseli i radoznali ljudi koji vode zdrav i uspešan život. Uglavnom su poletni, puni optimizma i drugi uživaju u njihovom društvu.Dug, topao pogled otkriva smirenu, nežnu osobu koja nam je naklonjena, voli nas i želi nam dobro. Tako nas najčešće gledaju otac i majka, kao i osobe koje nam veruju.Veseo, vragolast pogled najčešće upućuju mladi ljudi, ali i lakomislene, nepromišljene osobe sklone šali. Ponekad vam se može učiniti da su površni i previše opušteni, da lako praštaju i da za njih ništa nije problem. Njih ponekad treba blago sputavati i usmeravati, ali pritom paziti da ne gušite njihov polet.Živahan, nestalan pogled imaju radoznali, ekstrovertni, nestrpljivi, brzi ljudi. Oni vide sve što se događa, brzo reaguju i misle, ponekad ishitreno i nepromišljeno. Imaju mnogo energije i retko kada su bezvoljni.Umiljate, krupne oči, nežnog pogleda krase blage, otvorene osobe, spremne na ustupke i davanja. Međutim, one isto očekuju i zauzvrat, pa pazite da ih ne razočarate.Pitom pogled imaju ljudi filantropi, spremni da pomognu svima kojima je to potrebno. Oni imaju veliko srce, milostivi su, dragi, privrženi.
Vatren pogled koji stvara utisak da će svakog trenutka iz očiju suknuti iskre odaje strastvenu, osećajnu osobu, zaljubljive prirode, sklonu napadima besa i ljubomore. Takav pogled imaju i nestabilne ličnosti sklone čestim promenama raspoloženja.Oštar, siguran pogled, koji dostojanstveno “šara” po sagovornicima imaju hrabre, energične osobe, koje su dobre vođe i kojima ljudi veruju. Izražava bogato životno iskustvo, duhovnu zrelost, ali ponekad i hladno srce.
IZ SVEGA PRILOZENOG ZAKLJUCUJEMO ; OGLEDALO ISKRIVLJUJE STVARNOST I ZATO MU NE TREBA VEROVATI. U TUDJIM SE OCIMA NAJBOLJE OGLEDAMO. VERUJTE SVOJIM I TUDJIM OCIMA!

AMISI

AMISI! ZIVE U SVOM SVETU I ONOM VEKU KOJI NJIMA ODGOVARA. TEHNOLOGIJU NE POSEDUJU ( CAK NI TELEFONE) NE SLIKAJU SE JER BOG NE DOZOVLJAVA BILO CIJI LIK? NARAVNO ZATO NE GLEDAJU NI TV ( JER GA NEMAJU) NEMAJU INTERNET, ALI IMAJU JEDNI DRUGE !
AMISI IMAJU OPROST ZA UBICU KOJI JE UBIO 5 AMISKIH DEVOJCICA U PENSILVANIJI, ALI NEMAJU OPROST NI ZA KOGA KOJI ODE IZ ZAJEDNICE ZARAD "BOLJEG' cITAJ DRUGACIJEG ZIVOTA ILI NE DAJ BOZE LJUBAVI SA NEKIM KO NIJE AMIS!
Amiši su pripadnici konzervativne hrišćanske grupe u Severnoj Americi, poznate kao Stari red amiške menonitske crkve. Amiši su se pojavili u periodu 1693. do 1697. kao sledbenici menonitskog starešine Jakoba Amana, a nakon preseljenja u SAD više nema njihovih sledbenika u Evropi. Budući da su vrlo zatvorena zajednica, o njima se malo zna — da žive na tradicionalan način i odbacuju modernu tehnologiju, a upravo zbog toga su za mnoge ljude predmet fascinacije. Kako uspevaju da žive na taj način? Za sve je zaslužan njihov skup pravila koje svako u zajednici mora da poštuje, a poznata su pod nazivom „ordnung“. Ta pravila zadiru u svako područje života, govore o tome kako treba da se odnose prema Bogu i jedni prema drugima. Kazna za nepoštovanje je ekskomunikacija iz zajednice, a ne pomažu nikakva objašnjenja ni posebne okolnosti.  
 Deca se igraju lutkama bez lica
Mora se priznati kako ove lutke izgledaju prilično jezivo, iako po njima nije snimljen nijedan horor. Na lutkama se može videti tradicionalna odeća Amiša i modni dodaci, a razlog zbog kog lutke namerno nemaju lica jeste izbegavanje stvaranja taštine kod dece, piše „Ričest“. Ali umesto tastine ove lutke donose sasvim dobar prihod amisima jer ih ljudi kupuju po vrlo visokoj ceni!
Generalno, deca imaju vrlo malo igračaka i one se prenose s generacije na generaciju. Kad se odeća na nekoj lutki pocepa, lutka se ne baca, već je jednostavno operu i zašiju. Svako dete obično ima samo jednu lutku.Malo igracaka vise kreativnosti i igre napolju!
Nema mogućnosti za visoko obrazovanje
Uopšte, sistem obrazovanja kod Amiša je prilično primitivan — uče u malim privatnim školama u kojima im predaju isključivo Amiši, a posle osmog razreda njihova edukacija je gotova — u dobu od 13 godina. Za završetak učenja tako rano u životu imaju dva glavna razloga. Prvi je praktičan i odnosi se na to da oni više cene učenje kroz rad i praksu, većinom u zanatskim i poljoprivrednim zanimanjima. Drugi razlog oslanja se na to da se brojna znanja kose s njihovim shvatanjem života.
 Prilika za bekstvo
Poenta zajednice je da je u njoj svako svojevoljno, pa Amiši tinejdžerima daju priliku da „provere sami sebe“. To se naziva „rumspringa“ i podrazumeva da tinejdžer u uzrastu od 16 godina odlazi u spoljni svet kako bi ga iskusio. Tada oni smeju da nose modernu odeću, koriste tehnologiju, izlaze… Posle toga, tinejdžer mora da izabere između modernog i sveta Amiša — zauvek. Jezik koji Amisi govore podseca na nemacki, ali Nemci ih ne razumeju! I jeste nemacki, ali Pensilvanijski nemacki?
Bliskost se gradi kroz razgovor, a ne kroz seks
Amiši imaju stroga tradicionalna uverenja koja odbacuju ideju seksa pre braka. Međutim, i oni su svesni da su tinejdžeri pod žestokim udarom hormona i da imaju seksualne i ljubavne potrebe. Zato su osmislili neobičnu praksu — mladić može da prespava kod devojke, gde bi trebalo da celu noć razgovaraju i zbližavaju se — a da se slučajno ne dotaknu. Dodir sprečava daska zabijena na polovini kreveta.
 Život bez muzike
Jedan od glavnih razloga zbog kog Amiši preziru tehnologiju jeste njihovo verovanje da ona podstiče individualizam. Bez tehnologije, oni su prisiljeni da se oslanjaju jedni na druge za sve. U sklopu toga, i muzički instrumenti su strogo zabranjeni — uz izuzetak harmonike, koju sviraju na verskim obredima.Zivot bez muzike po meni je nepodnosljiv. Bez obzira sto ne vole tehnologiju (mada mozda za nesto i imaju prava) muziku nikako nisu smeli da izbace iz svojih zivota jer muzika oplemenjuje i budi osecanja i pomaze da ta osecanja izadju iz nas - sto je vrlo bitno. Zato su oni tako uzdrzani - ne pokazuju uopste osecanja.
Volite se i množite — sa brojnim genetskim defektima
Posle ulaska u brak, od para se očekuje da ima što više dece jer to pomaže širenju i održanju zajednice. Međutim, problem je u tome što njihova zajednica raste isključivo „iznutra“ — zbog čega nema protoka novih gena. Amiši se često rađaju s nekim oblicima urođenih defekata.Rostildi , Rokfeleri ,a nekad plemstvo radili su to zbog novca, amisi to rade zbog ocuvanja amisa. Ipak, radjanje defektne dece ni cemu ne koristi i veliki je greh jer to oni rade svesno! A ovamo pobozni su vise nego iko na svetu.
Zlostavljanje životinja je dozvoljeno
Zajednica Amiša poznata je po svojim pacifističkim stavovima i zato iz verskih razloga njeni pripadnici ne moraju da idu u vojsku. Međutim, dok su prema ljudima miroljubivi, prema životinjama su ekstremno okrutni. Oni životinje doživljavaju na isti način kao i mašine — one su nešto od čega mogu samo da imaju koristi. Zbog toga ih često ekstremno opterećuju, kolju čim se razbole, teraju na rad do iznemoglosti…
 Devojke i žene oblače se u skromne haljine s dugačkim rukavima, preko kojih nose ogrtače i kecelje. Nikada ne seku kosu i vezuju je u punđu. Na glavama imaju belu kapicu ako su udate, a crnu ako nisu. Ne nose nakit i ne koriste velika ogledala.

Muškarci nose tamna odela bez revera, crne čarape, cipele i crni ili slamnati šešir. Nemaju brkove, ali nakon venčanja obavezno puštaju bradu.Jednom kad odeća postane nenosiva, oni će je razrezati na manje komade i koristiti kao krpe, kaže Kraker i dodaje da će svakoj stvari pokušati da pronađu novo mesto pre nego je bace.Budući da većina amiških porodica prehranjuje šestoro do osmoro dece, oni su savladali veštinu kupovine na veliko.

S obzirom da porodice imaju mnogo dece, uobičajno je da kupuju u ‘seknd hend’ prodavanicama i na garažnim prodajama. „Postoji nešto što ja zovem štedljivom porodicom, a što Amiši poseduju“, kaže Kraker. Oni često poklanjaju proizvode koje su sami izradili ili kupili u prodavnicama korišćene robe, što postaje i sve rašireniji trend među drugima.

Ti izuzetno pobozni ljudi koji ne prezaju od incesta, silovanja, pedofilije  i kojima se deca radjaju  sa defektima nepoznatim u medicini istu kaznu- iskljucenje iz crkve na 6 nedelja  -imaju za pijanstvo i za silovanje. To im je isto?! I to im je najveca kazna sem izopstenja iz zajednice!

"Mi Amiši ne okrenemo se tom načinu života sve do 21. godine života kad donosimo odluku hoćemo li se odreći automobila, seksa i pridružiti se crkvi ili ćemo nastaviti da živimo u nemoralnom svetu engleskih demona" - rekao je jedan mladi Amis.
Amiši su protestanti švajcarskih korena, a poznati su po svom tradicionalnom životu.
Međutim, omladini dopuštaju izlazak iz zajednice kako bi definitivno prihvatili sve što život u amiškoj zajednici nosi sa sobom. Za te Amiše normalno je da se po ceo dan opijaju.Amisi su jedini ljudi koji ne oboljevaju od raka. Pa posle stres savremenog coveka u sprezi sa tehnologijom nema uticaj na nas organizam?Među ostalim ispitivanim faktorima je i količina fizičkog rada. Mnogi Amiši se bave poljoprivredom, građevinom i drugim poslovima koji zahtevaju ogromnu količinu fizičke aktivnosti koja ih čini zdravima.Još jedan važan faktor jeste činjenica da Amiši sami uzgajaju svoju hranu. Oni primenjuju organske metode kojima se dobija zdravo voće i povrće, zdravo mleko i meso i neobrađena hrana kakvu mnogi Amerikanci nikada neće probati.
Jedini Amiš u Srbiji Kristofer Petrović nedavno je dobio srpsko državljanstvo, nakon što se pre gotovo tri godine iz američke savezne države Virdžinije doselio u Nišku Banju. On vredno radi vodi poslovne knjige za jednu američku firmu, piše tekstove za biznis žurnal koji je namenjen uglavnom amiškim zajednicima i za magazin koji se bavi putovanjima, pošto je do sada obišao 65 zemalja. 
Dva puta godišnje piše istraživačke radove za istorijski magazin jer je diplomirao teologiju i istoriju.
Na pitanje da li je rođen u porodici Amiša, Kristofer je oprečno odgovorio i objasnio da je postao Amiš kada je imao 23 godine."Kršten sam u baptističkoj crkvi, ali mi je zasmetao snažan nacionalizam koji sam 2001. godine primetio u njoj. Smatram i da su moralni standardi i disciplina popustili kod hrišćana u Americi i zato sam otišao Amišima. Prihvatio sam sa uživanjem njihovo učenje i način života", kazao je Kristofer Petrović ( koji je inace  kao sto ste vec shvatili srpskog porekla).Procenjuje se da u SAD živi oko 300.000 Amiša, ali je samo 100 konvertita, odnosno ljudi iz drugih religija koje su Amiši prihvatili kao svoje, a Kristofer je jedan od njih.
SAD KAD BI UZELI ONO  STA JE DOBRO OD NJIH  ,A IMA TOGA DOSTA I IZBACILI SVAKAKO TU PRICU SA  RANIM BRAKOVIMA  MEDJU RODJACIMA VEROVATNO BI POPRAVILI  KVALITET NASIH ZIVOTA. ALI KOME SE SAD ZIVI BEZ TEHNOLOGIJE I   NAVIKLI SMO BRATE NA GMO HRANU, TEHNOLOGIJU, KOMPJUTER I MOBILNI. KAO BRINEMO SE ZA ZDRAVLJE A RADIMO SVE PROTIV NJEGA.
A STO SE TICE OPROSTA I TOLIKE BEZGRANICNE VERE U BOGA SAMO MOGU DA KAZEM DA NE BIH MOGLA DA OPROSTIM NEKOM DA MI SAMO POVREDI DETE BEZ RAZLOGA, A KAMOLI DA GA UBIJE!  

HOBOSI

AKO SI MANJINA MOZDA SI SA RAZLOGOM BAS TO!   HOBOSI - SKITNICE, NOMADI, BESKUCNICI - MANJINA!
Mi živimo u svetu gde je sve sređeno i homogenizovano. Gde god da odeš, možeš naći iste radnje, iste trendove, iste navike. Mene zanimaju ljudi koji se protive time, koji traže alternativne načine života, koji osećaju da ovaj sistem ne funkcioniše, ljudi koji putuju da bi pronašli sebe, opirali se kapitalističkoj kulturi ili pobegli iz nasilničkih porodica.
Znaci shvatili ste da ne govorim o onim manjima o kojima se govori ceo septembar (gej) ili o onima  o kojim se govori samo kad se desi nesreca ( Romi) ili manjinske nacije.... Mada i tu ima dosta da se kaze narocito  o onoj prvoj koja trazi prava vecinskog naroda koji su valjda u pravu kad su vecina? A oni su manjina jer su drugaciji, razliciti iz bilo kog razloga  i zato nikako ne mogu da budu vecina!
Pricamo o  ljudima koji su resili da budu  manjina jer zele slobodu  u svakom smislu te reci. U redu ima i ljudi koji su postali beskucnici iz finansijskih razloga ili nekih tragedija. Ni o njima necu.
Kina je najmnogoljudnija država na planeti,  a najverovatnije će to još dugo ostati, s obzirom na to da je nedavno ukinuta „politika jednog deteta“. Uprkos tome, ova zemlja je retko naseljena  –  većina stanovništva živi u velikim centrima poput Pekinga, Hong Konga i Šangaja. Manji deo, što u slučaju Kine znači čak 30 miliona ljudi, stanuje u pećinama , od kojih se većina nalazi na severu zemlje.Ovako neobičan smeštaj u Kini postoji već vekovima, a najviše takvih pećina ima u pokrajini Šansi, gde je tlo jako pogodno za kopanje. Ovakav način života je i više nego povoljan za budžet porodica jer je za iznajmljivanje stana u nekom od kineskih gradova potrebno izdvojiti mnogo novca.Rodio sam se u pećini i u njoj ću i umreti. Ceo život sam proveo u njoj i ne mogu da zamislim da je drugačije. Život je ovde lagan i udoban“, konstatovao je jednom prilikom Ljengšuej, jedan od stanovnika pećina južno od Jenana. „Ovde imam sve što mi je potrebno. Ne moram da se penjem uz stepenice jer mi je sve blizu. Posle kao  ne postoje paralelni svetovi i jedno sveukupno vreme u kome sve postoji????
Stanovnici Gvadiksa na jugu Španije već vekovima žive u kućama u pećinama, a iako na prvi pogled Gvadiks liči na većinu andaluzijskih sela, kad se popnete na okolno brdo možete da se uverite u neobičnu lepotu ovog naselja koje mnoge podseća na površinu Marsa.„Mnogi ljudi misle da su pećine prljava i mračna mesta, ali to nije slučaj kada je Gvadiks u pitanju“, ponosno je objasnio Hoze reporteru BBC-ja.
Hoze priznaje da ne bi mogao da zamisli život van pećine.
„Dopada mi se. Ne bih mogao da zamislim drugačiji život. Moja porodica živi ovde generacijama unazad. Ovde imam sve što mi treba. Ne bih mogao da zamislim život u normalnoj kući. Ovde je veoma toplo leti, a dole u pećinama smo zaštićeni od toplote. Pećine su kao prirodni klima uređaj. Ovde dole je takođe relativno toplo tokom hladnih zima“, kaže Hoze.
Ima jos ljudi koji zive u pecinama, najveci trend je trenutno u Francuskoj gde mnogi ljudi napustaju svoje domove i odlaze da zive u pecine!
Nomadski život povezuje mnogo različitih grupa ljudi - hobose, astronaute, hedoniste na muzičkim festivalima, eRVe - putnike, beduine, takozvane neprekidne turiste, cirkuzante i kamiondžije.
Svako od njih ima svoje razloge za nedostatak stalnog mesta prebivanja, ali za sve njih putovanje je način života.
Hobosi – odnosno lutajući beskućnici su to ime dobili tridesetih godina prošlog veka, za vreme američke Velike depresije.
Bez posla i perspektive kod kuće, mnogi su odlučili da potraže svoju sreću negde drugde i izabrali su život na putu.
Radi lakše komunikacije, hobosi su razvili sistem simbola koje su ispisivali po zidovima kuća, železničkih stanica i na ulazima u gradove. Londonski dizajner Mat Džons (Matt Jones), inspirisan hobo simbolima, predložio je sličnu stvar ali vezanu za internet i radio talase.
Njegov izum je warchalking, odnosno crtanje simbola na javnim mestima gde se može uhvatiti otvorena bežična internet mreža .
Korak dalje otišao je Džona Briker-Koen (Jonah Brucker-Cohen) sa svojim “wi-fi liberatorom” – uređajem koji STVARA otvorene bežične nodove i omogućuje besplatno korišćenje bežičnog interneta koji se na aerodromima obično naplaćuje, ali samo pod uslovom da se ta veza deli sa još nekim korisnikom.Tehnomad je nomad koji ostaje povezan sa medijima komunikacije tokom putovanja.
RV putnici su svi oni koji život provode putujući u svojim rekreativnim vozilima – mobilnim kućama popularnim još od pedesetih godina prošlog veka.
Ovaj polunomadski način života postao je popularan među novom generacijom frilensera koji zarađuju isključivo preko internet servisa.
U Njujorku, beskućnici su skvotovali ( zaposedanje prostora bez dozvole vlasnika) Tunel slobode gde sada žive takozvani ljudi krtice.
Urbana legenda kaže da tu živi oko 5 000 ljudi koji su grupisani u nekoliko plemena.
Umetnica Lusi Orta (Lucy Orta) ruši granicu između arhitekture i mode.
Njene nomadske kreacije se mogu definisati kao građevine koje se nose ili odeća u kojoj se živi.
Svoj rad započela je 1992.godine kao odgovor na ratove i prirodne katastrofe koje izazivaju velike migracije.
Ova odeća namenjena je nomadima, izbeglicama i beskućnicima i pruža zaštitu čak i protiv hemijskog oružja.
Vozilo za beskućnike je delo poljskog umetnika Krištofa Vodička (Krzysztof Wodiczko).
Predstavlja verziju kolica uličnih prodavaca samo sa posebnom pregradom za spavanje
Namenjeno je maloj grupi beskućnika iz Njujorka koja živi od sakupljanja flaša.
U posleratnoj rekonstrukciji Evrope, arhitektonski i urbanistički planovi bili su usmereni na pravljenje mašina za stanovanje namenjene milionima.
Niko nije pitao ljude kako žele da žive, ali na sreću, uloga arhitekata se promenila.
Nomadizam nije samo odlika siromašnih.
Bogati i moćni putuju iz zemlje u zemlju ne bi li izbegli poreze i sačuvali bogatstvo.
Of šor bankovni računi i globalna komunikaciona mreža omogućavaju ovu aktivnost, a nacionalne vlade su nemoćne da bilo šta preduzmu.
Na sajtu ptclub.com jasno se kaže da za nekih 30 000 € možete dobiti drugi pasoš, novi identitet, ofšor kompaniju, lažnu adresu i još mnogo toga.

Parazit ili para sajt skloništa Majkla Rakovica (Michael Rakowitz) se izrađuju od plastičnih torbi i traka koje koštaju manje od 5$, a nastali su u Njujorku kao odgovor na kampanju gradskih vlasti usmerenu protiv beskućnika.
Ova privremena skloništa se lako montiraju na izduvne ventilacione otvore na postojećim građevinama i inače neiskorišcenu energiju koriste istovremeno za naduvavanje i za grejanje
Call Earth je projekat iranca Nadera Khalilia (Nader Khalili).
Potrebno je dosta kopanja da bi se izradila ova skloništa koja se sastoje od platnenih vreća ispunjenih peskom.
Iz Irana potiče stari metod slaganja cigle, koji je ovde modifikovan i pojednostavljen.
Ovaj koncept je bio zanimljiv i NASA-i koja je tražila da otkupi patent za izgradnju staništa na Mesecu.
Vreće bi u ovom slučaju bile punjene mesečevom prašinom i povezivane čičak trakom.
Svemirski turizam je novi oblik putovanja.
Od 2007.godine dostupan je samo vrlo bogatim pojedincima i korporacijama, a ruski svemirski programo obezbeđuje transport.
Ideja je vrlo brzo postala toliko popularna medju milionerima - da su sva mesta popunjena do 2009. godine.
Po ceni od 200 000 $ za kartu, svemirska turistička agencija Virgin Galactic namerava da put u svemir omogući i pripadnicima više srednje klase.
Čovek 21. veka je nomad.
Njegova misija je osvajanje novih prostora.
Današnji nomad nikad više ne bi trebalo da pakuje svoje stvari, jer njegov kofer je ujedno i njegova kuća.
Bez obzira gde ide, moderni nomad svuda pronalazi svoj dom.
Hobosi  imaju svoje simbole, postoje emotikoni kao nekad hijeroglifi ,znaci li to da je vreme za novu  Kulu Vavilonsku ( jedan jezik na celoj planeti)?
I PUZ OSTAVI NEKAD KUCU. A MI SMO SE TOLIKO VEZALI ZA KUCU DA NIJEDAN DRUGI NACIN ZIVOTA ZA NAS VISE NIJE PRIHVATLJIV. NE MORA PECINA, NEMORA DZUNGLA, NE MORA ZABACENA KUCA NA PLANINI  ILI OAZA U NEPREGLEDNOJ PUSTINJI - MOZDA KAMPER ILI SEOSKA KUCICA??? I DA NE MORA NEPRESTANO PUTOVANJE, NEGO DOZIRANA KOMBINACIJA PUTOVANJA I ODMORA - PREDIVNO!

ZIVOT SA DECOM

NEMOJTE ZIVETI ZA DECU NEGO SA DECOM! STO JE MNOGO LAKSE RECI NEGO UCINITI. NAS RODITELJSKI EGO NAM NE DOZVOLJAVA DA U DECI VIDIMO LJUDSKA BICA KOJA SU NESAVRSENA KAO I MI SAMI. NAPROTIV, IDEMO IZ KRAJNOSTI U KRAJNOST. ILI IH DIZEMO NA PIJEDESTAL PA TIME IZAZIVAMO RAZNE POREMECAJE LICNOSTI ILI MISLIMO DA NISTA NE ZNAJU I DA MORAMO DA IH MI VODIMO KROZ CITAV ZIVOT. ZLATNA SREDINA JE ONO STO JE NEOPHODNO ,ALI KAO STO REKOH RODITELJSKI EGO JE CUDO!
Pocnimo od prve recenice teksta. jasno vam je sta ona znaci? Stalno slusam roditelje u svojoj okolini ( a i meni se omakne vise puta) - Zivim za svoju decu! Sto je u redu, svi bi dali zivot za svoju decu. Medjutim, od nas roditelja se uglavnom ne ocekuje da bukvalno damo svoj zivot. naravno da smo mi ti koji smo samim tim sto postali roditelji uz svu ljubav i srecu dobili i obavezu. Dete cemo paziti, maziti, savetovati, podrzavati... Tako cemo davati svoj zivot svaki dan prenoseci na njih nasa iskustva. Ali jednog dana ta mala slatka bica vise nece cutke prihvatati nase nametanje i smaranje i iznece svoje misljenje. Tada nastaje pakao za nas roditelje jer nemamo poverenja u svoju decu. U fazonu, sta oni znaju, mi znamo sve. Poenta pomenute recenice je potpuno suprotna od ove posesivnosti gde se na silu namecemo deci pametujuci. A onda im "nabijaju na nos" da su im dali zivot a oni tako?!
Primer prvi: Roditelji narcisi naravno prave takvu decu. Trka roditelja  u roditeljstvu postala je nasa svakodnevnica.Narcisoidni roditelji svoju decu koriste kao sredstvo za napredovanje. Uspeh deteta je razlog da se oni osećaju dobro, pa takvo dete zapravo postaje njihov “trofej".Roditelji narcisi imaju visoka očekivanja od dece – pritiskaju ih da budu uspešna u sportovima, da pohađaju vrhunske fakultete i ostvare karijere koje obezbeđuju visoki status. Oni veruju da su njihova deca posebna i da zaslužuju vanredne prilike i privilegije. Ne prihvataju ništa osim savršenstva. Na decu gledaju kao na deo sebe, a kada im očekivanja ne budu ispunjena, uskraćuju pažnju i otuđuju se.Deca nisu u stanju da izađu na kraj sa hladnim i uzdržanim stavom roditelja. Potrebno im je da osete bezuslovnu ljubav kako bi se osećala sigurnom. Od toga zavisi da li će u životu moći da uspostavljaju zdrave odnose sa drugima, kako će gledati na sebe i reagovati na stres. Kada se u detinjstvu ne uspostavi vezanost između roditelja i deteta, posledice su doživotne. Deca narcisa pate od niza psiholoških problema. Sklonija su depresiji, anksioznosti, nedostatku samokontrole, poremećajima u ishrani, niskom samopouzdanju, poremećenom identitetu, zloupotrebi hemijskih supstanci i perfekcionizmu.
Budući da ne živimo u vakumu, narcizam drugih roditelja utiče i na način kako svi podižemo decu. Njihova opsednutost dečjim potignućima stvara takmičarski odnos i među decom i među roditeljima.
Većina ljudi koji upadnu u zamku takmičarskog roditeljstva nisu narcisi, već žrtve takmičarske kuture u kojoj se uspeh meri ocenama, ugledom škola, bogatstvom i statusom.
“Stvorili smo svet u kome je praktično nemoguće uspeti ako niste narcis ” .
Čak i najdobronamerniji roditelji bivaju uvučeni u ovu igru, a time izlažu svoju decu riziku da i sama postanu narcisi, jer od tolike jurnjave za uspehom ne ostaje vremena da se kod dece razviju osobine kao što su saosećajnost i briga za druge.
Roditelji narcisi podižu lestvicu za sve, kupujući svojoj deci skupe telefone i organizujući im raskošne rođendanske proslave, zbog čega i ostala deca počinju da žele iste stvari. Onda i ostali roditelji popuštaju pa društvo u celini postaje sve više materijalstičko i opsednuto statusom. Uskoro, postaje nenormalno da svako dete nema preskup telefon, pa narcisoidni roditelji moraju da traže neke još bizarnije načine da dokažu da su njihova čeda bolja od ostalih.
Narcizam nije od juče – naučnici njegove korene nalaze još u individualizmu 19. veka. Međutim, tehnologija je učinila da individualizam danas postane vladar. Sada, kupci očekuju da svaki proizvod bude prilagođen njihovom ukusu, a televizijski program njihovim interesovanjima. Svaki aspekt onlajn sveta je u znaku individualizma. Svako ima priliku da se oseća posebnim, a to je plodno tle za razvoj narcisoidnosti. Kada roditelj svojoj deci pridaje preveliku važnost, deca usvajaju isto gledište. I NA KRAJU USPRKOS SVOJ POPUSTLJIVOSTI I NEREALNOSTI OVAKAV RODITELJ PRVI KAZE: KAKAV SI BRE ISPAO A SVE SAM TI DAO ( I ZIVOT).
Zato i ne treba ziveti za decu i kroz decu nego ih prihvatiti kao licnosti sa svim manama i vrlinama i biti veoma oprezan na relaciji ljubav i disciplina. samo da znate deca  ustvari vole disciplinu jer ako im dopustate da rade sve sto hoce ona znaju da ste potpuno nezainteresovani za njih samim tim i da ih ne volite dovoljno. Takodje, ih ne smete gusiti disciplinom i ljubavlju  ,a odnos  pun poverenja i  postovanja sa obe strane je neprocenjiv!
Kada im ne iskazujemo poverenje i kada ih ne podrzavamo  stvaramo jaz koji nikada ne moze da se premosti usprkos ljubavi koja svakako postoji. Dete nikada nece doci kod vas i reci vam svoja miljenja, svoje strahove i zelje ako  zna da  ce umesto saveta dobiti kritiku. Deca uvek treba da dolaze kod vas i da vam pricaju sve svoje uspehe, neuspehe ,probleme cak i kad odrastu i stvore svoju porodicu jer ce onda tako vaspitati i svoje dete. Ovih dana je bila Gej parada i samo sam pomislila kako dete kad shvati da je gej kaze to roditelju?
Ovih meseci i u mojoj kuci ima problema sa roditeljskim egom moga supruga koji ne prihvata cerkinog partnera i samim tim je "tera" sve dalje od nas u svakom smislu. I garantujem da tu nije u pitanju zabrinutost sto njen partner ne odgovara njegovim kriterijumima nego je u pitanju bukvalno ego i zabrinutost sta ce drugi misliti o tome!
Tako smo dosli do dela - ziveti sa decom. Od najranijeg detinjstva prihvatiti da je dete osoba koja ima licnost bez obzira sto jos nema iskustva, i ne zna pravila. Dete ce to upamtiti!!!!
Ako uvazavate njegovo misljenje od malena kada poraste dolazice uvek kod vas da mu pomognete. Pricom se sve resava. Kaznom  u nekim situacijama ali uz objasnjenje zasto je u kazni. Batine nikad! Dopustite svom detetu da iskaze svoje sposobnosti i pohvalite ga kad uspe i podrzite kad ne uspe. Ne govorite mu da je bolje od drugih i da samim tim zasluzije sve bolje. Ali mu isto tako ne govorite da je smotano, povuceno, neuspesno...pa iako jeste pomognite mu da to prevazidje.
BITI RODITELJ U DANASNJE VREME JE IZUZETNO TESKA STVAR. ONAKVO DETE KAKVO ODGAJIMO BICE I KADA BUDE ODRASTAO COVEK, A I DALJE NASE DETE. 
I TAKO TREBA I  DA  SE PONASAMO. ZIVECI SA NJIM A NE ZA NJEGA. BITI TU ,SASLUSATI, POSAVETOVATI,ALI MU DOPUSTITI DA SVOJ ZIVOT ZIVI ONAKO KAKO ZELI. U SUPROTNOM RIZIKUJETE DA NASTAVI DA ZIVI BEZ VAS!!!!



 
 

CUNDOKU

HTELA SAM OVAJ TEKST DA OSTAVIM ZA OKTOBAR I ZA SAJAM KNJIGA, ALI ONDA SAM NASLA DVA TEKSTA: STA OSTAJE IZA PISCA I ZASTO LJUDI KUPIJU VISE KNJIGA NEGO STO IKAD MOGU DA PROCITAJU. A ONDA SAM SE SETILA  I KAKO SU KAD SU SE POJAVILI REGALI KNJIGE KUPOVANE NA METAR  U ODGOVARAJUCOJ  BOJI! TAKO DA SAM RESILA VECERAS DA PISEM O OVOME, A DO OKTOBRA BICE JOS TEKSTOVA O KNJIGAMA.
Znate li sta je CUNDOKU? Lici na SUDOKU ,ali  nema veze sa tim. Želja za kupovinom više knjiga nego što možete fizički da pročitate za vreme ljudskog života je prilično univerzalna, postoji i određena reč za to: cundoku. Definiše se kao gomilanje knjiga koje nikada nećete pročitati, termin je ustvari japanska kovanica, koja kombinuje reči „cunde“ (što znači „gomilati“), „oku“ (što znači „ostaviti da odleži“) i „doku“ („čitati“) .Cin nečitanja knjige nakon što ste je kupili, tipično gomilajući je sa drugim nepročitanim knjigama ili osoba koja kupuje knjige i ne čita ih i onda ih pušta da se gomilaju na podu, policama i ostalim komadima nameštaja.Iako u našem jeziku ne postoji podjednako lep ekvivalent, niko vas ne sprečava da koristite ovu japansku reč u svakodnevnom rečniku (kao karaoke i cunami - takodje japanske reci).
Prema sajtu „Quartz“ cundoku ima popriličnu istoriju. Pojavio se kao igra reči krajem devetnaestog veka, tokom Meiji ere u Japanu. Na početku se „oku“ u „tsunde oku“ transformisalo u „doku“, što znači „čitati“, ali zato što je „tsunde doku“ malo teško za izgovaranje, fraza se na kraju svela na „tsundoku“. I tako se rodila reč za zavisnike od čitanja.Kada govorimo o zavisnostima – termin „bibliomanija“ se pojavio skoro u isto vreme kao i „cundoku“.  Tomas Fronal Dibdin, engleski sveštenik i bibliograf, napisao je „Bibliomania“ ili „Book Madness: A Bibliographical Romance“ u devetnaestom veku,  naglašavajući fiktivnu „neurozu“ koja tera one koji pate od nje da opsesivno sakupljaju knjige svih vrsta.
Bibliomanija ima mračnu prošlost, dokumentovana je uglavnom kao pseudobolest koja je inspirisala stvaran strah, a ne kao bezopasna veština nabavke više knjiga nego što imamo vremena da ih pročitamo. „Neki kolekcionari su trošili čitava bogatstva da naprave lične biblioteke“, napisala je Loren Jong za Atlas Obscura. „I dok nikada nije medicinski klasifikovana, ljudi u devetnaestom veku su se stvarno plašili bibliomanije.“
 Kada se u jednoj porodici rodi pisac, izjavio je jednom prilikom poljski pesnik Česlav Miloš, ta porodica je u velikom problemu. Da, ali kada taj pisac umre, problemi te porodice su zapravo tek počeli. Testamenti su često protivrečni, a uputstva zaduženima za književnu zaostavštinu mogu biti zbunjujuća. Status dela ostavljenih na računaru ili u fiokama radnog stola je neizvestan: da li su bila predviđena za objavljivanje ili ne? A ukoliko je pisac bio iole poznat, pojaviće se i biografi: može li im se verovati da će oslikati veran portret? Za života pisci imaju kakvu-takvu kontrolu. Jednom kada odu sa ovoga sveta, na drugima je da brinu o njihovoj reputaciji. Opreznost mora biti na najvišem nivou, a imenovani staratelji (bilo da su to supružnici, deca, advokati, agenti, urednici ili prijatelji) više podsećaju na zmajeve zadužene za čuvanje pećine nego na čuvare nečijeg lika i dela. Nove generacije retko pokazuju razumevanje prema njima: šta god radili, biće optuženi da nisu dobro postupili. Ukoliko se ogluše o piščeve želje, kao što su, na primer, zastupnici francuskog filozofa Mišela Fukoa dozvolili objavljivanje knjige koja nije bila završena i koju Fuko nije želeo da objavi, proglasiće ih za izdajnike. A ukoliko su previše lojalni, pa unište delo kojeg se autor odrekao, a koje je trebalo sačuvati, proglasiće ih za neznalice i glupake. U svakom slučaju, ne mogu da izbegnu ulogu koja im je namenjena.  Na njima je da upravljaju imanjem: nepreglednim bogatstvom reči.Najgore upravljanje zaostavštinom u istoriji književnosti odnosi se na Bajronove neobjavljene memoare, koji su postali problem istog trenutka kad je vest o njegovoj smrti u Misolongiju stigla do Londona. Tri ključne ličnosti – zlikovca – bili su njegov prijatelj Džon Hobhaus (političar i pisac pamfleta), njegov izdavač Džon Murej (u čijoj su se kući u ulici Ejblmarl i okupljali) i irski pesnik Tomas Mur (kojem je Bajron poverio svoje memoare nekoliko godina ranije). Hobhaus je bio za to da se memoari odmah unište. Bio je veoma uvređen činjenicom da ih je Bajron poverio na čuvanje Muru, a ne njemu, i čuo je da su bili bestidni: da bi se sačuvala Bajronova reputacija, i poštedela osećanja njegove polusestre Avguste i otuđene supruge Anabele, memoari nikada ne bi trebalo da ugledaju svetlost dana. Mur se sa tim nije slagao. Ne samo da ih je pročitao, već je uredio da se napravi još jedan primerak (budući da je original bio dosta pohaban jer je išao iz ruke u ruku); bili su neuporedivo manje uvredljivi nego što se pričalo, rekao je. Murej je stao na Hobhausovu stranu: iako je bio dobro zaradio objavivši Bajronovu poeziju, to mu je donelo i dosta neprilika (pretnje, tužbe, reklamacije), stoga se pribojavao da bi mu memoari doneli još više problema. Raspravljali su o kompromisnom rešenju – da sačuvaju rukopis, ali da ga stave pod ključ do daljeg. Ali kada je to odbačeno, nadglasani Mur izgubio je hrabrost. A onda se pojavio i Murejev sin, sa kojim je ranije dogovoreno da pomogne prilikom spaljivanja rukopisa – Murovi protesti bili su uzaludni. Za samo nekoliko trenutaka, original, kao i nova, lepa kopija bili su pretvoreni u pepeo  Ako spaljivanje knjiga, kao jedan od najupečatljivijih vidova orkestrirane manipulacije, potiče iz besa, spaljivanje rukopisa je posledica straha. Bolje uništiti dokaze njego dozvoliti da dospeju u „pogrešne“ ruke. Čak i danas, u doba navodne otvorenosti, potencijal za opšte zgražavanje je ogroman; jedino što se promenilo je shvatanje toga šta je uvredljivo. Dok su nekada vanbračna deca, alkoholizam, nizak društveni status ili istorija duševnih bolesti bili razlozi za sramotu, danas su to rasizam, mizoginija, politički ekstremizam i seksualno zlostavljanje. Mnoge knjige mozda nikada  ne bi ugledale "svetlost dana" za zivota svojih autora. I zaista je potpuna i nemoguce teska misija naslednika pisca. kako god, meni je jedino papir sredstvo i nacin za ostavljanje poruka za buducnost, pisanje knjiga, dnevnika.... Sva ova sad tehnologija nije postojala pre samo 100 godina, a i danas imamo knjige stare i milenijum. Zato, naslednici dobro promislite pre nego sto raspremite sto na kome su nastale neki tekstovi za buducnost. I samo  uslucaju da ce taj tekst potpuno osramotiti pisca ili cak celu porodicu - onda ga treba unistiti. Ili u slucaju da je pisac to pisao pod uticajem neke psihicke bolesti. A ako je pisao o nekim temama koje su i danas TABU u drustvu ( kao Nabokov- vidi blog o Loliti)  onda ih svakako treba objaviti.
Na kraju vratila bih se na srecna vremena kada smo dobijali stanove od drustva i drzave pa srecni isli da kupujemo regale  i ostali namestaj. I kako se neko prvi dosetio da police na regalu popuni knjigama,a ne nekim kicerajem to je postalo opste pravilo. I to bi bilo super knjige protiv kiceraja da se nisu desile realne okolnosti. Vecina dobitnika stana i regala bili su ljudi koji nisu u zivotu procitali ni jednu knjigu. Tako da kopiranje modnog trenda ( koji to nije bio) ipak ode u kiceraj jer su se knjige bukvalno kupovale na metar u boji koji se slaze ili sa regalom ili sa tepihom!. Uzas. Vecina nas ipak koji smo ostali u starim kucama sa ormanima od hrastovine i bez vidljivih polica cuvali smo knjige  kao neprocenjivo blago prenoseci sa generacije na generaciju knjige za koje smo bili sigurni da svako treba da ih procita. Jesu se one nalazile na cudnim mestima ( u spajizu, podrumu, tavanu, i tim ormanima) daleko od ociju posetioca, ali to nikako nije bilo lose u smislu ne pracenja "trendinga'  nego cak i dobro jer se slican ,slicnome raduje. Pa, su u nas dom dolazili ljudi koji su knjizevne veceri pod rukovodstvom moje bake dozivljavali kao oazu duhovnosti i kulture. I tako su ljudi napunili regale i ostale police kao da ih je pogodio cundoku jer su te knjige ostale zauvek neprocitane, skupljajuci paucinu i prasinu.
NA SVAKI SAJAM KNJIGA VODIM SVE MANJE DECE ( PRVO SU ISLI SVO CETVORO) NEGDE DO LUDILA SA HARI POTEROM. ONDA SMO ISLI STARIJI SIN I NAJMLADJA CERKA I JA,  TRAGAJUCI ZA PISCIMA POPUT DENA BRAUNA. SADA SAMO SIN I JA PONEKAD ODEMO (ZADNJIH DVE -TRI GODINE) VRACAJUCI SE SVE VISE KLASICIMA.
ELEKTRONSKE KNJIGE KOJE CITAJU MILENIJALCI SU ZAMORNE, A KAKO NE CITAJU LEKTIRU ,PA CAK NI NA KOMPJUTERU ILI MOBILNOM SASTAVE PISU IZ SKRACENIH VERZIJA SA SAJTOVA.
ETO DOKLE SMO STIGLI. OD NASTANKA PAPIRA LJUDI SU SE TRUDILI DA OSTAVE PISANI TRAG SVOG VREMENA, DA NAM KAZU SVOJE MISLI I DOGADJAJE.  I SVE JE TO FUNKCIONISALO DOK TEHNOLOGIJA NIJE DOSLA I SVE OBESMISLILA. KAO I ONE "CITACE" SA REGALA. I DA ODMAH BUDE JASNO JA SAM 100% ZA CUNDOKU. OD VISKA GLAVA NE BOLI - POGOTOVU KAD SU KNJIGE U PITANJU.
A PISCI AKO NISU OSTAVILI STRIKTNA UPUTSTVA NEMOJTE DA DOZVOLITE DA SE "PREVRCU U GROBU" ZBOG VASIH ODLUKA! ONI TO NIKAKO NISU ZASLUZILI!
HAJDE SVI-KNJIGU U RUKE I NA CITANJE!

EMODZI

OPET  O EMOTIKONIMA! STA DA SE RADI , KAD SU NAM ONI POSTALI TOLIKO VAZNI U KOMUNIKACIJI! U REDU JE KAD JE JEZIK BARIJERA, ALI MI SMO STVORILI EMODZIJE KOJI RAZUMEJU SAMO NAMA BLISKE OSOBE! DA, NEMOJTE SE CUDITI - SUNCE RECIMO  NIJE SAMO SUNCE?!
Secam se kada je moja najmladja cerka posla u prvi razred. Domaci zadatak joj je bio da nacrta linije. I to linije sa osecanjima, dakle ljuta linija, srecna linija, uplasena i tako dalje. Nismo znali kako to da uradimo, niko od ukucana.Onda je cerka sa nepunih 7 godina uradila i svi smo ostali zapanjeni jer je ona te linije pretvorila u svojevrsne emotikone! 
Budući da je putem teksta često teško preneti emociju, nameru ili ton, rani korisnici Interneta osmislili su emotikone (kombinacija reči „emocija“ i „ikona“)—nizove znakova na tastaturi koji predstavljaju izraze lica. Na primer,:) izgleda kao nasmejano lice ako ga pogledate iskosa.
Još u stara, prastara vremena, ljudi su koristili razne načine da prenesu poruke, već prema mogućnostima, koje su imali na raspolaganju.
Ostavljali su oznake na kamenju, urezivali su znakove na drveću. Zatim su počeli postepeno da crtaju neke sličice.
Hijeroglifi bi mogli da posluže kao odličan primer. Neki naučnici ih definišu kao umetničku prezentaciju neke ideje. Takva vrsta pisma se obično naziva piktografija. To znači vidimo sličicu i odmah nam se u glavi stvori ideja, šta ta sličica predstavlja.U današnje vreme pisanja emaila, sms poruka, facebooka, da pomenem samo neke, drastično se smanjuje upotreba reči i sve više se prelazi na upotrebu simbola.
Emotikoni su samo prva faza, prvi korak u tome.Možda je sa internetom započela gradnja nove Vavilonske kule, koja će dovesti do stvaranja novog univerzalnog jezika za komunikaciju – to niko ne zna u ovom trenutku.
Mnogo je protivnika interneta i tog novog vida komunikacije sa simbolima, koje on donosi? Mnogi misle da će doći do drastičnog smanjivanja operativnog fonda reči. Međutim, postoji i drugo tumačenje, koje glasi otprilike ovako:
– to nije civilizacijski korak unazad, već unapred, ako opisanu problematiku razmatramo u svetlu pomeranja centra moždane aktivnosti iz leve hemisfere u desnu.Leva moždana hemisfera zadužena je za logičke operacije, klasifikacije i diferencijacije, red i poredak stvari, linearno zaključivanje… Kolokvijano govoreći, leva hemisfera je naš unutrašnji matematičar. Ona proračunava, kalkuliše, analizira.
Desna hemisfera više je poput unutrašnjeg umetnika. Tamo gde racio prestaje, počinje čudesna zemlja slika, mašte, boja, oblika, snova, imaginacije i intuicije. Istraživanja pokazuju da savremeni čovek u mnogo većoj meri koristi levu moždanu hemisferu, dok su funkcije desne neretko zakržljale.
Ako ste dosad mislili da emotikoni dodaju dozu šaljivosti i neozbiljnosti, nova studija u ovom području pokazala je kako se pomoću njih bolje shvata poruka.
Istraživači sa univerziteta Binghamptonu u Njujorku sugerišu da takve dodatke u tekstualnim porukama ne treba da shvatamo  neozbiljno, već kao imitaciju stvarnog, "face-to-face" života. Čak i upotreba slenga nam može približiti nečije trenutne emocije.
Za razliku od komuniciranja licem-u-lice, ljudi koji se dopisuju ne mogu da se oslone na neverbalnu komunikaciju kao što su ton glasa, izrazi lica i gestikulacije, objasnila je profesorka Selija Klin, glavna autorka istraživanja. Upravo neverbalna komunikacija odaje puno o samoj izrečenoj poruci, a ta ključna informacija gubi se u dopisivanju.Ono što vidimo putem elektronske komunikacije su nove jezične konstrukcije koje će popuniti prazninu između onoga što ljudi žele da izraze i alata koje imaju da ih izraze.
Jezik emotikona je jezik digitalnih komunikacija, dostupan je u svim aplikacijama. Na svim uređajima se može instalirati kao dodatni jezik, a društvene mreže su preplavljene raznim ikonicama i znacima, u toj meri, da je gotovo nemoguće utvrditi njihov tačan broj. Zvanično postoji 722 simbola. Toliko ih dobijate u paketu, prilikom instalacije na Androidu. Među ikonicama ima svega: od dobro poznatih smajlija, do animiranih skijaša i čaša sa šampanjcem, pa čak i gej smajlija i ikonica!
Stručnjaci imaju razne teze o unapređivanju digitalnih simbola, koje u komunikaciji koristi sve veći broj ljudi. Neki veruju da se ovaj trend negativno odražava na razvoj normalnih jezika, pre svega u pisanoj formi, piše DW na srpskom. Ljudi kojima je "digitalni jezik" maternji, zapravo su lenji da se precizno izraze rečima.
Tina Ganster je nemački stručnjak za društvenu psihologiju tvrdi da su emotikoni "kreativan način izražavanja pri suočavanju sa ograničenjima u digitalnoj komunikaciji". Ona emotikone poredi sa svakodnevnom neverbalnom komunikacijom u stvarnosti. Mimika, govor tela, intonacija u govoru, obično se ne prenose u tekstualnim porukama. U kratkim onlajn porukama, te ikonice su jedini način u izražavanju emocija.Drugim rečima, ako komunicirate sa ljudima na drugom kraju sveta, budite pažljivi pri upotrebi emotikona. Ikonice koje dočaravaju određene pokrete, mogu imati potpuno drugačije značenje u sredini, koja vam nije toliko bliska. Najjednostavniji primer je smajli koji sa podignutim palcem ukazuje na to da je nešto "OK". Međutim, u Brazilu se takav gest smatra uvredom. Dakle, baš kao i u stvarnom životu, uprkos brojnim ikonicama, do nesporazuma može lako doći i u svetu digitalnih komunikacija ;-)
Vratimo se sada na  mesovite porodice gde se govori dva ili cak tri ili cetiri jezika (bake i deke). U slucajevima zivog razgovora izuzetno pomazu gestovi i izrazi lica kad ne mozes da se setis kako se neka rec kaze na drugom jeziku, ali kad pises poruku i pritom zuris? Tada odgovarajuci emodzi pomaze zaista!
Sleng i emodzi takodje mogu da povecaju povezanost izmedju porodice, partnera i bliskih prijatelja. Sami stvarate svoju komunikaciju koju samo vi razumete. Neprocenjivo!
Mi i danas  cuvamo emotikone koje je nacrtalo  "prvace" i na osnovu njih na mobilnom biramo emodjije koji lice na njih! I preplavi nas totalna radost i bliskost  kad ih vidimo u porukama!
SVE VISE UVIDJAM DA EMOTIKONI PREDSTAVLJAJU KULU VAVILONSKU HTELI MI TO ILI NE. OD SLICICA U PECINAMA DA EMODZIJA COVEK  NAJVISE RAZUME VIZUELNE ZNAKOVE!  SVAKA DRUGA KOMUNIKACIJA BILA VERBALNA ILI NEVERBALBANA KADA PREDJE U PISANU FORMU MNOGO GUBI JER NE VIDIMO SAGOVORNIKA. ZATO KORISTITE EMOTIKONE ( I PAZITE KAKO IH KORISTITE NARAVNO) ,UCINICETE  SRECNIM SVOJE BLIZNJE!

ISS I PARALIZA SNA

IZNENADNA SMRT BEBA I MALE DECE ( SIDS), IZNENADNA SMRT UOPSTE (ISS). IZNENADNA SMRT SPORTISTA! SPORTISTA! PARALIZA SNA!
 Iznenadna srčana smrt (ISS) (lat. Mors cardiaca subita) je prirodna, ali neočekivana smrt uzrokovana srčanim oboljenjem, a u odsustvu drugih potencijalno smrtonosnih uzroka, koja se manifestuje gubitkom svesti i drugim simptomima, nastalim unutar jednog sata od početka akutnih promena u fukciji srčanosudovnog (kardiovaskularnog) sistema. Sindroma ISS je prirodna, brza i neočekivana reakcija srca, bez obzira na to da li je neko oboljenje postojalo ranije.
Najpoznatiji naučnici širom sveta rade na tome da bolje razumeju SIDS (sindrom iznenadne smrti novorođenčeta), ali doktori još uvek nisu otkrili pravi uzrok, kao ni lek protiv ove "tihe" smrti. Međutim, oni su identifikovali nekoliko faktora koji mogu biti uzrok SIDS-a.
Naučnici poput onih sa Američke pedijatrijske akademije (AAP), tvrde da ukoliko se izbegnu neki obrasci ponašanja, moguće je smanjiti rizik od ovog sindroma.
Kada postanete majka, često dobijate savete, a jedan od njih je i da će beba imati lepši san ukoliko bude spavala uz vas. Bez sumnje, to je tačno, ali činjenica je ta da ova navika povećava rizik od iznenadne smrti.
U studiji koja je objavljena u časopisu Pediatrics, naučnici koji su učestvovali u osmogodišnjem projektu, nalaze da je u 75 odsto smrtnih slučajeva (kod beba starih do četiri meseca), uzrok upravo bio taj što su delile krevet sa roditeljima.
Međutim, nisu sve bebe iznenadno umrle, naprotiv, neke su su se ugušile. Ali kako god, stvar je u tome da deljenje kreveta može biti kobno.
Iako deluju udobno, mekano ćebence, jastuk i plšane igračke, mogu biti opasne po vašu bebu.
Posteljina i drugi labavi objekti mogu se naći preko bebine glave što može dovesti do toga da beba ne odreaguje na vreme i da ostane bez kiseonika. Doktori veruju da ovo može biti jedan od faktora koji dovodi do iznenandne smrti.
Takođe, ova oprema u bebinom krevecu može biti uzrok gušenja, u zavisnosti od pozicije u kojoj beba spava.
Prema istraživanjima iz Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, pušenje tokom trudnoće povećava rizik od SIDS-a. Veruje se da hemikalije koje se nalaze u dimu cigarete utiču štetno na bebin mozak na taj način što remete ritam disanja.
Nacionalni institut za zdravlje iznosi da su doktori otkrili visok nivo nikotina u plućima onih beba koje su iznenadno umrle.ebe bi trebalo da se oblače prikladno i u skladi sa vremenom, ali svako ne bi trebalo da budu previše obučene dok spavaju, kao i da budu pokrivene debljim ćebetom. Visoka temperatura tela dovodi se u vezu sa dubljim snom iz koga se teže budi.
Štaviše, veruje se da je veći rizik od iznenadne smrti kada je hladnije vreme, jer su bebe tada previše i obučene. Naime, doktori nisu sigurni u to koliki uticaj temparatura ima na iznenadnu smrt kod beba, ali svakako preporučuju laganu odeću za spavanje.
Uprkos obaveznim lekarskim pregledima, koje deca prolaze pre nego što počnu da se bave sportom, i dalje se događa da mali sportisti usled zdravstvenih tegoba izdahnu na terenu, kao što se to u ponedeljak desilo maloj Miji Milošević (13) iz Subotice, koja je preminula posle prvog treninga odbojke.Tvrdnje porodice i trenera da je Mija bila zdravo i snažno dete, i da je kao višegodišnji sportista uspešno prolazila sve lekarske preglede, otvorile su pitanje adekvatnosti tih pregleda, za koje i sami stručnjaci iz sportske medicine smatraju da nisu dovoljno detaljni i sveobuhvatni, jer bi to bilo skupo.Novim Zakonom o sportu iz 2016. jesu uvedeni obavezni zdravstveni pregledi za decu kao uslov za upis u sportski klub ili na takmičenje. Ali ti osnovni pregledi nisu dovoljno detaljni i naša sugestija je da, pored antropometrije, EKG srca i osnovne krvne slike, u njih bude obavezno uključena i detaljna hemijska i biohemijska analiza krvi i test opterećenja. Tek nakon toga sigurno bi se znalo kome treba dopunsko ispitivanje i kod koga postoji genetski rizik od nastanka infekcija i bolesti specifičnih za sportiste. Prošle godine predložili smo ovakve promene u pravilniku i čekamo odgovor već više od godinu dana - kaže dr Obrenović, koji pretpostavlja da su razlog tome finansije: To bi poskupelo medicinske procedure, koje su obavezne i pokrivene osiguranjem.
Iako ove smrti nastale u snu ili iznenada nisu povezane meni se ipak cini da imaju veze, kao i prica o paralizi sna.  
Paraliza sna je paraliza koja je povezana sa snom. Ona može nastati kod normalnih ispitanika, ili može biti povezana sa narkolepsijom, katapleksijom i hipnagognim halucinacijama. Patofiziologija ovog stanja je usko povezana sa normalnom hipotonijom koja se javlja tokom REM faze sna.Od kada se smatra bolešću, izolovana paraliza sna je klasifikovana kao MeSH D020188.Neki dokazi sugerišu da takođe u nekim retkim slučajevima može da bude simptom migrene. Mozda ovo moze da nam izazove paralizu sna:
Spavanjem u ležećem položaju na leđima,
Neredovno spavanje : dremanje, spavanje kasno, lišavanje sna,
Povećan stres,
Lucidni san (odnosno svesni san) je san tokom kojeg osoba svesna da sanja,
Prekomerno konzumiranje alkohola u kombinaciji sa nedostatkom adekvatnog sna
U medicinskom smislu, paraliza sna se odnosi na kratak period na početku spavanja, ili na kraju, tokom kojeg osoba nije u stanju da se pomera ili govori, dok je sve vreme budna i svesna svog okruženja.
Laički rečeno, paraliza sna je stanje u kom se osoba probudi iz sna, ali je privremeno paralizovana. Paraliza sna može trajati od nekoliko sekundi do nekoliko minuta ili čak i duže, i obično se dešava pri buđenju ili odmah nakon što se zaspi.Šta izaziva paralizu sna? Šta se dešava tokom paralize sna? Zašto paralizu sna prate najčudnije senzacije? Da li je paraliza sna duhovni fenomen ili neurološko stanje? Može li vas demon napasti u snu i izazvati paralizu sna? Tokom većine faza sna koje su ispunjene snovima, naši mišiću postaju paralizovani, sprečavajući telo da radi ono što se dešava u mozgu. Moždane hemikalije kreću u akciju tokom brzog pomeranja očiju (REM) faze, koja obično počinje oko 90. minuta noćnog odmora.Tokom REM faze, mozak je veoma aktivan, a snovi su najintenzivniji. Ali dobrovoljni mišići tela - ruke, noge, prsti, sve što je pod svesnom kontrolom su paralizovani. Ova paraliza drži ljude mirnima čak i njihovi mozgovi prolaze kroz fantastične scenarije; to je takođe razlog zašto ljudi ponekad doživljavaju paralizu sna, ili iskustvo buđenja dok su mišići još uvek zamrznuti.
Ova senzacija je bila osnova za mitove kao što su sukuba i inkubus, demoni za koje se kaže da zavode ljude u snu kako bi imali seks sa njima"
Paraliza sna je široko rasprostranjena u opštoj populaciji i često je praćena raznim i živopisnim halucinacijama.
Halucinacije povezane sa paralizom sna verovatno značajno doprinose raznim paranormalnim verovanjima i natprirodnim predanjima. Mnogi ljudi su prijavili da imaju osećaj straha kada osete sablasno "prisustvo" (često opisano kao zlonamerno, preteće ili zlo), propraćeno čudnim zvukovima i mirisima.
Neki su čak prijavili jedinstvena iskustva kao osećaj plutanja ili da se nalaze izvan tela. U medicinskom smislu, ova iskustva su definisana kao hipnagogne i hipnopompne halucinacije.
  "Paraliza sna može ponekad da izazove jezive senzacije plutanja izvan tela ili gledanja na sebe sa plafona spavaće sobe. U nekim kulturama se takva vantelesna iskustva pripisuju duši, kao neka vrsta astralnog putovanja. Ali, vantelesna iskustva potiču iz mozga. U stvari, ona se pouzdano mogu proizvesti u laboratoriji. Mi jednostavno moramo da poremetimo aktivnost dela mozga pod nazivom temporoparetalni spoj", piše Brain Decoder.
Međutim, studija Univerziteta Kalifornije i Medicinske škole Harvard iz 2015. godine je ispitala kulturna objašnjenja paralize sna ili Pandafeche napad u Italji i otkrila da ogroman procenat učesnika smatra da je njihovu paralizu sna verovatno izazvalo natprirodno stvorenje, Pandafeche, često nazivano i zlom vešticom, ponekad kao duh ili zastrašujuća humanoidna mačka.
  Dr Dejvid Haford, profesor i direktor u centru za humanističku medicinu, je istražio veliki broj tumačenja po pitanju paralize sna koja ukazuju da čak i zastrašujuće paralize sna mogu imati pozitivan duhovni efekat za osobu koja je doživljava.
"Voleo bih da mogu da učinim da ove epizode nestanu i često se molim da se to i desi. Mislim da mi je paraliza sna otvorila oči ka duhovnom svetu i zbog toga sam u Bibliji potražio kako se pripremiti za takve stvari. Iako želim da paraliza sna nestane, ona je ironično ojačala moj odnos sa Bogom", kaže Haford.
Da li su ova iskustva koja je javljaju tokom paralize sna realna ili se to vaša psiha poigrava sa vama? Da li je paraliza sna duhovno stanje svesti ili je to posledica stresa i nedostatka sna? Da li se duhovi pojavljuju tokom paralize sna ili oni predstavljaju vaše strahove i skrivene želje?Mnogo pitanja na koja nema odgovora ( ili ipak ima?)
PISUCI OVAJ TEKST POMISLILA SAM DA NEKO MOZDA UMRE U SNU I OD STRAHA. PARALIZU SNA DOZIVI SVAKI COVEK BAR JEDNOM U ZIVOTU A DA NIJE NI SVESTAN TOGA. STO SE TICE IZNENADNIH SMRTI NAROCITO ( BEBA, MALE DECE  I SPORTISTA KOJI VAZE ZA OLICENJE ZDRAVLJA). NEKAKO SAM UBEDJENA DA BAS IMA VEZE SA PARALIZOM SNA JER IAKO SU  MOZDA BUDNI U  MOMENTU SMRTI ,IPAK U NEKOM MOMENTU STRAH DODJE PO SVOJE, PA POSLE DA VERUJEMO DA  I DEMONI NISU DOSLI PO SVOJE?!KAKO GOD OVO JE JOS JEDNA TEMA GDE TREBA POTPUNO OTVORITI UM!

RODNA OPREDELJENOST

RODNA OPREDELJENOST ( NE ZNAM KOJI DEO)! DA LI IGRACKE FORMIRAJU RODNU PRIPADNOST? IDEMO JOS DALJE : DA LI  SABLON OBLACENJE (ROZE-PLAVO) MOZE DA "POKVARI"  "ROD" KOJI JE STVORILA GENETIKA? DANAS NA FEJSU CITAVA DEBATA DA LI JE NORMALNO STO JE NEKA MAJKA KUPILA SINU IGRACKU PEGLU???I DA! DA LI MI KAO RODITELJI TREBAMO DA: NAMECEMO DETETU RODNU PRIPADNOST ( NA NACINE OPISANE U MNOGIM VODICIMA,DA LI TREBA DA PODRZAVAMO AKO DETE KAO STO KAZU ZNA VEC DO PUBERTETA DA LI JE GEJ BEZ OBZIRA STA MISLIMO O TOME ( ILI NASA OKOLINA) ILI DA POKUSAMO DA STVORIMO BESPOLNO BICE STO JE MOZDA NAJLAKSE IZABRANI PUT!OD  MILENIJALACA SE TO ZAPROVO I OCEKUJE.TEHNOLOGIJA JE ZA SVE ISTA - CEMU ONDA DVA POLA?

Ustvari sve je mnogo gore nego sto izgleda!

Trebate da ostanete trudni: uzimate vodic kako napraviti sina (ili cerku)!

Onda ako je uspela oplodnja odmah sledeci vodic: sta vam se dogadja svaki mesec u stomaku ,a sta na vasem telu!

Sledece :izgurali ste trudnocu, super kupili vodic za porodjaj, prosli i to uz pomoc svemocnih vodica!

I evo bebac pred vama, a novi vodic vam nudi bukvalno sve,sta beba da rucki, kako da je dojite, pojite, presvlacite, uspavljujete, kad da je mazite i koliko i slicno isto po mesecima!

A onda bebac prodje prvu godinu i vreme je za edukaciju

dosad ste dopustali sebi i rodbini da kupuju bebi sta hoce za igranje i oblacenje, ali novi vodic za drugu godinu pola od toga ne odobrava!

Pa treca stresna godina kad dete krece u vrtic - brzo po vodic da se ne obrukate pred ostalim roditeljima!

Pa predskolsko, pa skola, pa pubertet, pa prvo zaljubljivanje, cigareta, pice,seks....

Koliko toga jedan roditelj moze da podnese?

Kako je nekad sve bilo jednostavnije,ali nova vremena donose nove radikalne promene za nase milenijalce,valjda za njih nisu dovoljni obicni roditelji koji roditeljsku duznost obavljaju tek 2000 godina?!

Ma nova tehnologija trazi savrseno obucne super roditelje!

 "Zamislite da Marko i Filip mogu da se zagrle, a da ih niko ne zadirkuje. Zamislite da Filip može da plače na isti način kao Andrijana. Zamislite da Luka može da se igra lutkama… "Ovako počinje uvodna priča u knjizi "Pružite detetu sto mogućnosti umesto dve", priručnika za koji izdavač "Kreativni centar" kaže da je namenjen roditeljima, vaspitačima i drugima koji žele da decu odgajaju bez rodnih stereotipa.Komentari na savete iz knjige u kojima se recimo roditelji ohrabruju da puste dečake da svoje emocije ispoljavaju kroz suze, da je u redu ako se dečak igra svetlucavim krilima, a devojčica "prdež-jastukom" ili da garderobu za dečake biraju i na odeljenju za devojčice i obrnuto... idu od zgražavanja do odobravanja."Ko dozvoli da se ovo štampa?!", "Užasno, bolesno...", "Još malo pa će heteroseksulaci biti manjina"... samo su neki od komentara koji prate ovaj priručnik, a koji mnogi karakterišu i kao "vodič za roditelje - kako da vam dete postane gej".

Kod odgajanja svoje dece ( a i moje je bilo takvo) dopustala sam igracke koje je dete zelelo. Posto imam dva sina i dve cerke bilo je normalno da se igraju  i lutkama i auticima . Rodna pripadnost je ostala netaknuta. O oblacenju da ne pricam. Nosilo se ono sto je ostalo od prethodne bebe - pa sta?

Dakle, moj stav je izricit - rodna opredeljenost ni u kom slucaju ne zavisi od igracaka i oblacenja. Ali zato zavisi od nametanja preko medija!!!!! Znate o cemu pricam, da se ne ponavljam.Bas danas u Telegrafu jedan od ucesnika ovih bezveznih rijalitija trazi "decka". Sto bi mnogi ljudi rekli pa i ja - nisam homofobicna, svako ima pravo da uredi svoj seksualni zivot kako zeli, medjutim i dalje sam za to da to ne bude javno jer tako se deci namece model ponasanja. A ne igrackama. A ta sporna pegla nikome nece doneti nista lose. Zasto ves ne bi peglali i bata  i seka? Zar nije najvaznije nauciti  decu urednosti? I danas kad se sve raspada  pocev od porodice, sve vise ce biti samaca pa zato mislim da osnovne poslove koji podrazumevaju pravljenje hrane, odrzavanje cistoce tela i stana mora svako da zna bez obzira kog je pola. Takodje, ako se vec zivi u braku gde su oba partnera zaposlena  ( a znamo koliko danas traje radno vreme) pa jos ako su tu deca ne bi trebalo da se prave podele na muske i zenske poslove u kuci. Nego ko kako stigne.
OVAJ TEKST IMA DVE POTPUNO JASNE PORUKE:
RODITELJSTVO NE TREBA DA SE UCI IZ PRIRUCNIKA, DOVOLJNO JE OSLONITI SE NA SVOJU LJUBAV  I OSECAJ.
DETE NIJE IGRACKA, NI UCESNIK  U EKSPERIMENTU, DETE JE LICNOST KOJA SE FORMIRA UGLEDAJUCI SE NA RODITELJE.
I ZATO SVEJEDNO JE CIME SE DETE IGRA, CIME SE UCI KREATIVNOSTI I BUDUCEM SNALAZENJU U DRUSTVU I OKOLINI, NIJE VAZNO DA LI JE OBUCENO U ROZE ILI PLAVO, A NADASVE NE VERUJTE SLEPO "VODICIMA" ZA ODGAJANJE DETETA. ONI SU KAO LAJF KOUCI SAMO GORI JER TAMO KAO CINITE SEBI DOBRO, A OVDE DETETU STO JE MNOGO  OPASNIJE VERUJTE MI.
PA IAKO SU MILENIJALCI MNOGO DRUGACIJI NEGO SVE GENERACIJE PRE NJIH, IPAK SU PRE SVEGA DECA KOJOJ TREBA LJUBAV  I PAZNJA. TUTORIJALA IMAJU I PREVISE ,A PRAVE LJUBAVI I PAZNJE PREMALO. I NE BRINITE SE STA GOD DA SE DESI  U BUDUCNOSTI ONI SU SPREMNI!!!!

OTVORITI UM

STA UOPSTE ZNACI OTVORITI UM?  DA LI JE TO OVO: U ISTO VREME VERUJEM U VRADZBINE I VANZEMALJCE, KORISTIM TEHNOLOGIJU,  A  STALNO PISEM PROTIV NJE , ILI JEDNOSTAVNO VERUJEM U TEORIJE ZAVERE?! PETA GENERACIJA MOBILNIH TELEFONA I BACANJE KLETVE! SOYLENT FOOD IZ FILMA 'SOYLENT GREEN" (1973) MOZE SE NARUCITI PREKO AMAZONA!
Sledećih cetiri  godine  ( radnja filma se odnosi na 2022-gu godinu) “treba raditi” na uništavanju prirodne hrane i autohtonog semena, ukinuti konzumaciju mesa i jesti insekte u obliku Soylent Greena, opustošiti sela i naseliti gradove i… čudno, kako teorije zavere najbolje oslikavaju današnje stanje. O apsolutnoj istini je suludo govoriti. Ona verovatno i ne postoji za nas ljudsku vrstu, niti ce ikada i postojati. Svakodnevno smo zrtve raznih manipulacija: medijskih,obrazovnih,politickih,humanistickih,tehnoloskih,drustvenih,bioloskih i svih drugih koje nisu navedene.Sto je drustvo naprednije ,manipulacija je perfidnija i sofisticiranija,a istina je jos dalja Pogrešiti u proceni, znači biti izmanipulisan, a takvima “istina” nije nikada bila bliska. Otvorimo širom svoje oči i svoj um. Istina će nam biti puno bliža nego pre..MONSANTO odavno izvrsava naredjenje da se prirodna hrana istrebi. Zanimljivo je da ja ne verujem ni ovoj "zdravoj , organskoj " hrani. Mozda je o na neka vrsta uvoda za "solejnt" rezim ishrane.
Po mom misljenju otvoren um znaci da mozes da sagledas svet oko tebe na vise nacina- ne samo na jedan kojim svi gledaju. To je velika sposobnost i ne moze svako, a trebalo bi .Zato sto sam zadnjih godina "otvorila um" pretrpala sam mozak informacijama ( koje izlaze u obliku blogova kao preradjene) i opet mi ostaje hiljade i hiljade nepreradjenih informacija. Pre to sigurno ne bih mogla. U tome svemu sigurno mi pomaze tehnologija koje se na neki nacin i plasim zbog buducih generacija naravno. Evo i taj 5G mobilni telefon na primer dovoljno je reći da stiže nešto veoma brzo, do stotinu puta brže od svega što imamo danas.
Samim time, promene će uslediti na raznim poljima, od mobilnog sveta pa do Interneta stvari (IoT), pametnih gradova, pametnih automobila, telekomunikacionih usluga u globalu, razvoja clouda, virtuelne i proširene stvarnosti… Jasno je da razloga za biti uzbuđen zbog ovakvog tehnološkog napretka ima napretek. Barem tehnološkim entuzijastima.
I na njega ne treba još dugo čekati jer u leto 2019. bi 5G trebalo da postane stvarnost, 2020. bi trebao postati komercijalno dostupan i nakon toga će sve ići doslovno poput lavine. No, treba znati da kad 5G dođe, sigurno neće svugde i svima omogućavati brzinu od spominjanih 10Gbps, ona će biti u prosjeku oko 1Gbps. Ali, čak i u takvom slučaju to je skoro pa deset puta brže od idealnog 4G, koji donosi 150Mbps korisnicima.
Na primer, 4K video sadržaj uz 5G neometano će se emitovati i prenositi s uređaja na uređaj. Jasno, virtuelna i proširena stvarnost doživeće dodatnu ekspanziju, a ta silna 5G brzina omogućavaće čak i vlasnicima slabijih pametnih telefona ili tableta sjajno iskustvo gledanja video sadržaja. Jer, latencije nema, a to znači da nema nikakve zadrške pri prenosu podataka. Tako nešto trenutno je nepojmljivo.
Takođe, mašinsko učenje i veštačka inteligencija u takvoj stvarnosti će deset puta brže napredovati – doslovno. Samim time napredovaće područja analize podataka, poslovne inteligencije, marketinških rješenja, spajanja ljudi širom svijeta na temelju njihovih preferencija.Kratko i jasno, 5G je više od mobilne mreže! A u pauzama srces "sojlent".Pa onda te 2022-ge godine  koja uopste nije daleko imamo ekspanziju 5G tehnologije i ne vise samo GMO hrane nego hrane koja ce vasem organizmu da radi ono  sto informacije rade vasem umu. Verovacete da ste siti,pa kul za sirotinju!
Postoji i tuzba oko 180 naucnika.U žalbama se navodi da je 5G mreža efikasna samo na kratkim udaljenostima te da se slabo prenosi kroz tvrde materijale. Zbog te neefikasnosti, kako tvrde, moraće se instalirati mnoštvo antena i baznih stanica kako bi usluga bila pružena, što znači da će svi biti izloženi pojačanom zračenju. Ma da je samo to. Ni smo odavno imuni na razno razna zracenja. Tu je vise u pitanju totalna globalna kontrola svega ( ne samo ljudi).
Vradzbine i kletve su takodje vrsta kontrole ljudi koje datiraju od postanka sveta. Mozemo da verujemo u njih ili ne, ali one su prisutne i dalje tu oko nas i usprkos svoj tehnologiji opstaju. Zato verujem u njih mozda i vise nego u tehnologiju. Evo zasto. Izmanipulisati ljude je neverovatno lako.Protiv manipulacije borbe nema. Ne pomaze tu ni znanje ni iskustvo. Istina ima sto lica a ne samo jedno. Zato je i neophodno otvoriti um.
TEORIJE ZAVERE I POSTOJE ZATO DA OTVARAJU NASE  UMOVE. TEHNOLOGIJA POSTOJI ZATO DA POKUSA DA IH ZATVORI! KAZU DA SU LJUDI ONO STO JEDU - PA SRECNO NAM BILO!

GASTARBAJTER

SUNCE TUDJEG NEBA....MORALI STE DA ODETE DA DALEKO PRATECI SVOJE SNOVE ILI SAMO ZATO DA NEKAKO PREZIVETE JER U SVOJOJ ZEMLJI TO NE MOZETE. BEZ OBZIRA NA SVE -  BITI GASTARBAJTER JE  VRLO KOMPLIKOVANA STVAR! CUDO JE TO KAD ODETE U DRUGU ZEMLJU KAO DA STE OTISLI U ALISIN SVET IZA OGLEDALA. OVDE SE PONASATE OPUSTENO ,BAHATO, TAMO U TUDJINI MANJI STE OD MAKOVOG ZRNA, VISE RADITE,MOZETE SVE. PA KAD SE POPNETE NA CAROBNI PASULJ....
Iz Srbije se od 2000. do 2015. godine ukupno iselilo 654.000 ljudi ili skoro 10 odsto kompletnog stanovništva, dok je sa teritorije Balkana otišlo neverovatnih 7.337.000 građana, što je, recimo, jednako broju stanovnika koji naša zemlja ima prema poslednjem popisu.
Naime, prema podacima i istraživanjima koje je sprovela Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj OECD, iz Srbije je ukupno emigriralo 654.000 ljudi, od čega ih je najviše, čak 179.000 ili 27 odsto, otišlo u Nemačku u potrazi za boljim životom.
Sledi Austrija, u koju se preselio 105.000 naših, i Švajcarska sa 68.100 nastanjenih ljudi koji su rođeni u Srbiji, a koji su stariji od 15 godina. Pored ovih zemalja, Srbi su naseljavali Francusku, Hrvatsku, Italiju, Kanadu, Mađarsku, Sloveniju i Australiju, a emigrirao je skoro jednaki broj žena i muškaraca. Najviše, čak 76 odsto, iseljenika ima između 24 i 65 godina. Istraživanje sprovedeno od 2007. do 2013. pokazalo je da bi se 24 odsto ljudi za stalno odselilo iz Srbije kada bi imalo priliku .
 U sredu su mi javili da sam primljen, u četvrtak sam otišao. Bez razmišljanja, bez kajanja, želeći samo da jednog dana imam nešto svoje. To u Srbiji nikada ne bih uspeo", ovako govori Branko Popović (25), jedan od 200.000 Srba koji su otišli u Nemačku od 2000. godine.
On je jedan i od pola miliona naših državljana koji su u pomenutom periodu napustili svoju zemlju da u "belom" svetu potraže svoju sreću.Sve nas je šokirala vest da Hrvati masovno odlaze da se nikada više ne vrate u svoju domovinu, ali nisu samo hrvatske majke te koje plaču za svojim sinovima na autobuskim stanicama, takvih primera je mnogo i u Srbiju, a neki bi rekli i previše.
 Pomenutu zabrinjavajuću statistiku, u kojoj se govori o pola miliona ljudi koji su napustili Srbiju, objavio je OECD za period do 2016. godine. Mnogi će se zapitati šta je sa poslednjom godinom za koju postoji uvreženo mišljenje da je situacija još alarmantnija.,Analiza o kretanju na tržištu rada koju je objavila Parlamentarna budžetska kancelarija ranije ove godine, pokazuje da je trend takav da godišnje ode oko 35.000 ljudi.
U tom slučaju, da se vratimo na početak. Koliko je to Srba otišlo u 21. veku? Podaci pokazuju tačno: 416.946 ljudi do 2016. godine. Ako se tome doda 35.000 po trednu za 2017. godinu za koju ne postoje podaci, dolazi se do brojke od ukupno 451.346 ljudi koji su zemlju napustili za 17 godina, što je gotovo ceo Novi Sad i Niš zajedno.Podaci su prikazani po zemljama za svaku godinu, s tim što za pojedine godine i zemlje ne postoje informacije, pa se smatra da je broj ljudi koji je otišao zapravo i mnogo veći. Zemlja u koju su Srbi najviše odlazili svakako je Nemačka.
Ukupno 200.000 ljudi otišlo je u pomenutom periodu put nemačkih gradova da tamo okuša svoju sreću. I upravo je Nemačka zemlja u koju najviše odlaze i naše komšije Hrvati.
Srbi i generalno svi sa teritorije bivše Jugoslavije u ovom gradu od oko 300.000 stanovnika najviše rade na građevini, dok su žene mahom zaposlene kao čistačice u određenim objektima. Za to im, kako kaže Popović, ne treba znanje jezika. Sve više je fabrika koje ne zahtevaju poznavanje nemačkog.
"Ujutru kada putujem na posao sve vrvi od našeg sveta, koji ide u fabriku da radi. Često su cele firme samo sa našim ljudima, a ono što za šta su najviše angažovani su poslovi pakovanja" Sve više mlađih od 20 godina dolazi u Nemačku, čim završe srednju školu. Najviše muškaraca koji se mladi i žene, dovode svoje supruge i osnivaju porodice. Razlog je što su mnogo manji porezi za oženjene, a procedura za "spajanje porodice" nije mnogo komplikovana", kaže Popović koji je i sam doveo suprugu na isti način..Ako se traži globalni razlog za odlazak mladih, on ima veze sa njihovim značajno nepovoljnijim položajem na tržištu rada nego u Evropskoj uniji, jer je stopa nezaposlenih mladih oko 31,9 odsto u Srbiji, dok je u Evropskoj uniji to slučaj sa 16,8 odsto njih.
O vraćanju u Srbiju mladi ne razmišljaju.
Neverovatna je ta ljudska transformacija razmisljanja i ponasanja . Moja secanja sezu do 1972-ge. Moja mama je radila u nacionalnoj sluzbi zaposljavanja. Hiljade ljudi je proslo kroz njenu kancelariju iduci "trbuhom za kruhom" ( logicno najvece je interesovanje bilo za Nemacku).A tada je bila Titova Jugoslavija. Zivelo se najbolje sto je moguce. Imali smo SVE!. Posao, socijalno, letovanja, placene odmore, dane, bolovanja, godisnje... Dobijali smo stanove,posao,hrana je bila jeftina,....Pa kako onda kao svedok vremena da skapiram u cemu je fora? Ljudi su onda jednostavno stvoreni tako da nikad nisu zadovoljni nicim. Kako drugacije da shvatim? Sadasnji zivot u Srbiji ne moze da se podnese. Tvrdim da je ovde nemoguce ziveti. I onda kada na svetu sve ima posledicu i uzrok prihvatam da je tezak zivot naterao ljude u izgnanstvo. A zasto su onda  i pre isli u pecalbu, vekovima unazad?
Te migracije stanovnistva su valjda zacarani krug. Ne znam. Samo zapanjujuca je ta transformacija coveka od bahatog neradnika u svojoj zemlji do extra radnika u tudjoj! Ovde se prenemazemo navikli da zivimo opusteno u nekadasnjem socijalizmu (skoro komunizmu) pa nam kapitalizam dodje kao nocna mora. Ovde nam nista ne valja, skloni smo depresiji, potcenjivanju svega, zaboravili smo na patriotizam i slicne stvari. Tamo "na zapadu" sve je kul! Ima se moze se! Cena je prodavanje za saku evra!. Sta da se radi?! Cudan smo mi narod! A onda dodju ti gastajbarteri na odmor u njihovu (nasu ) zemlju iscudjavaju se kao da nikad nisu ziveli ovde pricajuci kako tamo zive u fulu. Pa zasto ih onda ubija nostalgija? Zasto onda misle da je taj Nemacki narod ili bilo koji drugi bolji od naseg? Mozda mi nemamo taj stepen kulture ,ali imamo sve drugo. Srce ogromno kao okean, empatiju vecu od neba. Da, u knjizi "Kad su cvetale tikve" sef  Ljubi kaze" ides na svoje more " kao da je Jugoslavija bila neko tamo more. A taj isti Ljuba je iz Svedske vozio 20 sati bez pauze,pa je stao na granici Slovenije i vratio se nazad jer nije imao hrabrosti da ide dalje da ga ne ubiju nostalgija i zelja da sledi svoje srce i ostane ovde.
Komsijsko voce je sladje i zivot iza ogledala je cudo. Ali, svoja zemlja, svoji ljudi su nesto neprocenjivo. To ne moze da zameni finasijski bolji zivot u tudjini. Verujte  mi svaka carolija (narocito ako vas carobni pasulj dovede u tudjinu) ima svoju cenu! Pa se samo upitajte da li je taj "bolji zivot" vredan te cene?
CUDNI SU PUTEVI GOSPODNJI! CUDNI SU LJUDI U POTRAZI ZA SRECOM. SRECA NE MOZE I NIJE  U TOM TRULOM , DA NE MOZE BITI TRULIJEM ZAPADU. TO JE SAMO PRIVID. ZIVOT U SRBIJI JE NEMOGUC! MOZDA SMO IPAK SAMI KRIVI ZBOG TOGA. AKO BI ULOZILI SVI ENERGIJU KOJU ULAZEMO NEGDE U BELOM SVETU ,MOZDA BI ONDA I SRBIJA BILA ZEMLJA IZ SNOVA???

KRINDZ

POSLE BINDZEVANJA TU JE KRINDZ! I JEDNO I DRUGO JE VEOMA OPASNO PO NAS ALI VOLIMO STA CEMO?SVE TE PORUKE KOJE SALJEMO BIVSIMA KAD SE NAPIJEMO!
Zanimljiv novi termin mlade dolazece generacije: 'Krindz', to je transfer blama, znaci kad gledas nekoga i sramota te je njegove sramote.
Dakle, Cringe ili na srpskom krindž. S vremena na vreme se pojave zapadnjački slengovi (izrazi i fraze) u našem jeziku koji ne mogu da se prevedu ili očajno zvuče u duhu srpskog jezika naroda i narodnosti.
Nedavno mi je neko rekao da je krindžovao uz neki YouTube klip. Znam za bindž ili bindžovanje (simultano ždranje ili gledanje serije) i pomislila  sam da je krindžovanje zapravo bindžovanje YouTube klipova – ako ova rečenica uopšte ima nekog smisla.  Ispostavilo se da nije isto.
Izraz krindž se pojavio u nekoliko tekstova o filmovima i serijama, pa sam pomislila da je u pitanju neka nova žanrovska kategorija.
Onda sam naletela na seriju video-klipova na YouTube sa sličnim naslovom: “Izazov: Probaj da ne krindžuješ tokom gledanja”.I konačno mi je sinulo. Krindž je zapravo sintagma transfer blama. Obično se odnosi na scene ili događaje koji su toliko neprijatni da je gledaocu još neprijatnije. Čuvena – kad te je blam tuđeg blama.
Kako internet izvori kažu – Krindž je i vrsta komedije koja ima za cilj da se ljudi osećaju neprijatno, a ne zabavljeno.
Eto, sad možemo da se družimo sa kul decom i da pričamo kako smo krindžovali uz seriju ili film. Mada, uvek možete da budete buntovnik i da ignorišete postojanje krindža i da prigrlite transfer blama.
Najveci primer za krindz nije film nego zbilja. Za mene to su poruke koje saljemo bivsim ljubavima kad se opustimo uz pice!
Šalješ poruku bivšem? Evo šta nikada ne smeš napisati.
Ako je sve što ti pada na pamet jedna reč, bolje se nemoj ni javiti. Ako se želiš iskaliti, bolje je da to podeliš sa drugaricom, a ne sa bivšim dečkom.
Poruke koje šalješ bivšem dečku vrlo često mogu stvoriti neprijatne situacije, naročito ako su neke od ovih:

Jedna reč

"Ćao" ili "Ej" nikada nije dobar način za komunikaciju sa bivšim. Ako imaš nešto za reći, reci to, ako imaš nešto za pitati, pitaj. Ako je sve što ti pada na pamet jedna reč, bolje se nemoj ni javiti.

Flert

Više niste par, pa je najbolje da se ne ponašaš kao da jeste. Neprimerene poruke koje sadrže slatke nadimke ili nežne reči nikako nisu preporučljive.

Ljutite poruke

Ako se želiš iskaliti, bolje je da to podeliš sa drugaricom, a ne sa bivšim dečkom. Kasnije će ti biti žao, a poruku nećeš moći povući.

Previše pitanja

Nije ti odgovorio, ali to ne znači da mu smeš slati poruke sa pitanjima zbog čega ti nije odgovorio, niti slati još poruka u nadi da će odgovoriti na desetu. Ako želi, odgovoriće, ako ne želi, ekstra poruke neće pomoći.

Nostalgične

"Sećaš se kada smo..." - loš početak za poruku. Ako se želiš prisetiti vaše veze, priseti se sama, bivši ti za to ne treba.

Seksi

Poziv na seks porukom je odlična ideja, ako ste zajedno ili barem praktikujete prijateljski seks. Poziv na seks kao izgovor da ga ponovno osvojiš nije dobra ideja.
Pice cini cuda sa svima nama, ali ono sto ostaje posle naseg pijanog ponasanja svakako je krindz. Zato ,da bi sebe postedeli blama ne pisite nikom poruke na mobilni pogotovu bivsem, uopste ne koristite mobilni ako bas nije neophodno (da pozovete taksi i slicno). Blam je nesto sto vas moze zaista unistiti.
 MNOGO SE BOLJE OSECAM OTKAD SAM PRIZNALA SEBI DA SAM BINDZER. DODUSE IMALA SAM I SVOJE KRINDZOVANJE (KO NIJE?). PA AKO BISTE HTELI SAVET ONDA SVAKAKO JE BOLJE OVO PRVO NEGO OVO DRUGO. A PRVIM SE POSTIZE I BEZANJE OD DRUGOG!

VREMENSKA PROGNOZA

SVAKI DAN KAD USTANEMO  PRVO SE  PITAMO   KAKVO CE VREME BITI DANAS ,STO REALNO UTVRDJUJEMO  "ZNALACKIM" POGLEDOM KROZ PROZOR! METEOROLOGIJA SE UCI NA FIZICKOM FAKULTETU! TEHNOLOGIJA POMAZE ZA PRAVLJENJE VREMENSKE  PROGNOZE,  A ODMAZE MILENIJALCIMA! DA LI SU LJUDI KOJI CITAJU VREME NA TV-U METEREOLOZI ILI IM SAMO DAJU STA CE DA PROCITAJU? DA LI ONDA VISE ZARADJUJU TV LICA JER SU POPULARNA  ILI PRAVI STRUCNJACI? KAMENKO KATIC  BIO JE LEGENDA  U SRBIJI  , A  U SVETU TO JE SVAKAKO  "FACA" KOJOJ ZAPADNE DA VODI CEREMONIJU "DANA MRMOTA" I IZVESTAVA O CUVENOM FILU STO JE IZUZETNO TESKO I NAPORNO POSTICI PORED TOLIKE KONKURENCIJE!

Posao koji su superkompjuteri nekada obavljali napravio je put za moderno prognoziranje vremena, samo što su modeli danas znatno kompleksniji i mogu da predvide mnogo više varijabli.
Savremena vremenska prognoza sastoji se iz brojnih simulacija vremenskog modela. Meteorološki centri uglavnom koriste globalni model sa uzorkom od 10 kilometara, koji se potom prebacuje na model više rezolucije i koji se sprovodi iznad određenog lokalnog područja.
Kako biste shvatili koliko vreme može da bude nepredvidivo, mnogi meteorološki centri takođe pokreću nekoliko paralelnih vremenskih prognoza. Na svakoj od njih izvrše se male promene u odnosu na originalnu verziju.
Ove male promene rastu tokom prognoze i zato stručnjacima mogu da daju procenu u vezi sa tim koje su šanse da se nešto desi - poput šanse da će padati kiša.
Preciznost petodnevne prognoze danas se može porediti sa trodnevnom od pre 20 godina, i svake decenije dobijamo dodatni dan.
Dolazak još bržih kompjutera dovešće do još veće preciznosti i tako dodatno poboljšati našu sposobnost da predvidimo kakvo nas vreme očekuje u budućnosti.
Ukratko, postoji 200,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000 molekula u atmosferi koji se nasumično kreću - gotovo je nezamislivo predstaviti ih sve.
Haotična priroda vremena znači da svaki naš pokušaj donošenja pretpostavke o tome šta se sa njim dešava sa sobom nosi potencijal za grešku.
Napredak tehnologije će nam omogućiti da donosimo realističnije pretpostavke, ali u osnovi će uvek postojati model koji zahteva da donosimo određene pretpostavke. Znaci biti meterolog podrazumeva izuzetno znanje fizike i matematike prvenstveno (zato se i uci na Fizikom fakultetu koji se zvao Prirodno matematicki) , a zatim jos mnogo informacija i ucenja iz raznih oblasti.Tako, da ko jos uvek misli da je meterolog nasmejano lice sa TV-a koje nam saopstava vremensku prognozu mnogo gresi, ili bar 50% tih lica su uvezbani voditelji. Zato je velika nepravda da pravi meterolozi sede u naucnim kabinetima, dok ljudi koji su ucili najosnovnije pojmove o vremenu i klimi uopste dobijaju vreme na TV-u i postaju poznati. Taj fenomen uocava se i kod nekada supervizora Milke Canic koja je recenicom "Dobro vece" postala legenda  zapravo nicim izazvana. Ili potparolka Hitne Pomoci Nada Macura koja je izjavom Obucite se slojevito postala urbani hit! Sa pocecima televizije bilo je sasvim u redu da novinar procita i vremensaku prognozu kao i sportske i politicke vesti. Kamenko Katic koji je umro proletos ostace zapamcen kao cika Vremenko! I nemojte da mi kazete da i za  citanje vremenske prognoze ne treba uvezbavanje da bi sve izgledalo (uz tacnost podataka) i zanimljivo. Danasnje vreme trazi nove ljude koji ce biti skolovani i koji ce tacno znati o cemu vam pricaju kada citaju na TV-u vremensku prognozu. I dalje su tu novinari, ali i srednjoskolci koji su vise ucili o vremenu, i na kraju pravi skolovani meterolozi koji su zavrsili fizicki fakultet. Pa, sad je na nama da "provalimo" ko je ko. Ali, ponavljam TV lica moraju biti zanimljiva publici (sve ostalo je manje bitno). Tako i sou sa vremnskom prognozom koju izvode Ameri na njihovim televizijama prerastuju  u nekakav VREMENESKO PROGNOZERSKI FENOMEN koji prerasta okvir VESTI NA TV-u i dobija svoj zaseban zivot!
A sada o mojim dragim milenijalcima kojima tehnologija vec pocinje da odmaze ,mozda  bas onoliko koliko vremenskoj prognozi pomaze!
Ova generacija nije toliko umešna u gledanju na tradicionalne satove kao one starije. Oni su naviknuti na digitalni prikaz vremena na svojim telefonima ili kompjuterima. Gotovo sve što imaju je digitalne forme. Zato skole menjaju analogne satove stavljajuci digitalne.- Ne želite da ih primoravate da podižu ruku da bi upitali koliko je sati. Škole će nesumnjivo raditi sve što je u njihovoj moći da učenici budu što smireniji, a prednost korišćenja digitalnih satova je velika jer je daleko teže pogrešno videti koliko je sati na ovim uređajima dok u isto vreme radite protiv tog vremena na ispitu Podrazumeva se da do uzrasta kada upisuju srednju školu, đaci umeju da gledaju vreme na starim satovima, ali pokazalo se da to često nije slučaj, što je u neku ruku zaista tužno. Ipak, iako pojedini misle da ćemo đake koji započinju drugi stepen školovanja učiti takvim stvarima, mi smo ipak pronašli benefit u digitalnim satovima.

Međutim, ono što dodatno zabrinjava jeste činjenica da je početkom godine javnost šokirala i izjava pedijatra koji je upozoravao da deca sve češće pokazuju da otežano drže grafitne i hemijske olovke zbog preterane upotrebe tehnologije.

 Da biste mogli da držite i pomerate olovku potrebno je da imate jaku kontrolu nad finom motorikom, sitnim mišićima smeštenim u prstima. Deci je potrebno mnogo vežbe i mogućnosti da razvijaju ove veštine. Lakše je detetu dati pametan telefon nego ga ohrabrivati da gradi mišiće igrajući se slaganja kockica, kidanjem, lepljenjem ili vučom konopaca, igračaka...
Tako da milenijalci idu u onom smeru koji mi je vec neko vreme logican. Postacemo vanzemaljci : velike glave, slabasno telo - na sta vas to podseca iz SF filmova - na bica iz Svemira. Na kraju krajeva i mi smo bica iz Svemira pa cemu ona nerviranje. Bice ,sta ce biti!
TAKO DA DRAGI MOJI MILENIJALCI KOJI STE UZ TO I GENIJALCI BACITE SE NA SVE PRIRODNE NAUKE  VISE NEGO NA DRUSTVENE ( CEMU POLITIKA I RIJALITI POD UTICAJEM  DRUSTVENIH MREZA). UPOZNAJTE PRIRODU STO VISE . TREBACE VAM KAD I MI  RAVNOPRAVNO POCNEMO DA PUTUJEMO SVEMIROM!