MUROV ZAKON

MUROV ZAKON JE DEFINITIVNO ZASLUZAN ZA OVOLIKO BRZ NAPREDAK TEHNOLOGIJE! I VANZEMALJCI NARAVNO! ALI DOSLI SMO DO KVANTNE FIZIKE OPET JER BEZ NJE NI MUROV ZAKON NE MOZE DA SE OSTVARI! ZBOGOM 'SILICIJUMSKA DOLINO'!
Gordon Mur je rođen 1929. godine u Kaliforniji. Bio je američki biznismen, inženjer, saosnivač kompanije „Intel“, a danas je njen počasni predsednik. Nama je najpoznatiji po Murovom zakonu, koji je predstavio u časopisu „Elektroniks“ 1965. Zakon glasi ovako: „Broj tranzistora koji se može smestiti na kvadratni inč silicijuma udvostruči se svakih 12 (18, 24) meseci“.Murov zakon nam zapravo govori da se broj čipova u integrisanom kolu udvostruči, pa se snaga računara udvostruči. Mur je predviđao da će zakon važiti 10 do 15 godina, ali zahvaljujući malim promenama (da se govori o performansama, a ne samo o fizičkom broju tranzistora), zakon traje mnogo duže.
Murovom zakonu se povinuju i brzina uređaja, memorija, snaga i druge osobine. Dakle, trebalo bi da se i ove osobine udvostruče svake dve godine.
Dokle ćemo moći ovako? Tehnički, kraj će biti kada dostignemo da tranzistori budu veličine atoma. Pošto znamo da rast odgovara eksponencijalnoj funkciji, predviđa se da ćemo to dostići 2025. godine. Međutim, taj rast je znatno usporen nakon 2013. godine.
Više tranzistora donosi veću složenost čipa, a to donosi veću brzinu. Sa većom brzinom imamo i više toplote koja se emituje. Tranzistori su sitniji i teško je smisliti tehnologiju za njihovo pravljenje, pitanje je, takođe, koje materijale i metode koristiti za rad. Sloj silicijuma će dostići debljinu od samo pet atoma, jer bi se ispod toga sam spržio. Temperatura neće ići ispod 100 W, a radna frekvencija neće biti iznad pet gigaherca. Zaključujemo da se silicijumska tehnologija sudara sa zakonima fizike i da neće biti moguć napredak ako ne promenimo tehnologiju.Ako uporedimo jedan „Intelov" čip iz 1971. godine (model 4004) sa današnjim čipom, vidimo da je današnji čip 4.000 brži, troši 5.000 puta manje energije, cena je manja 50.000 puta.
Jedan čip od 22 nanometra je toliko mali da na vrh špenadle staje 100 komada, a mi znamo i za još sitnije čipove ‒ 2014. godine je izašao čip od 14 nanometara, 2016. godine od 10 nm (npr. koji se nalazi u telefonu „samsung galaksi S8"), a 2017. godine je izašao čip od pet nanometara, koji će se tek koristiti.
Najverovatnije da budućnost tehnologije leži u ovoj tehnologiji. Imaju kjubite koji nisu kao obični bitovi jer imaju superpoziciju. To znači da nemaju samo dva stanja (0,1) već mogu imati i oba stanja zastupljena u različitom procentu.
Operacije ne bi bile doslovno brze, već bi se izvršavale u manje koraka, pa bi to prividno izgledalo kao da su brze. Pokazaćemo to na primeru. Recimo da imamo četiri karte, tri kralja i damu. Treba pronaći damu. Ako bismo sa običnim računarom pravili program, morali bismo da prvo otvorimo jednu kartu, pa drugu, pa treću (u najgorem slučaju) i tek onda bismo mogli da znamo gde je tražena karta. Ako bismo radili sa kvantnim računarom, onda bismo nakon samo jedne podignute karte mogli da znamo gde se nalazi dama. To je velika prednost kvantnih računara.
IBM je prošle godine predstavio kvantni računar, tako da je ova tehnologija već počela da se razvija. Današnji kvantni računari su ogromni, baš kao nekada silicijumski.Takve stvari ne možemo ni da zamislimo ‒ kao što niko nije mogao da predvidi tačan razvoj mobilnih telefona.
Murov zakon neće tek tako nestati, već će polako izumirati. Primetno je da je to doba već i počelo. Očekuje se da će u periodu od 2020. do 2025. godine silicijumska tehnologija u potpunosti nestati.Ljudi najčešće ne razmišljaju mnogo o čudesnim dostignućima moderne tehnologije. Savremeni računar jedno je takvo čudo. Svako od nas u džepu nosi pametni telefon u čijim su čipovima smeštene milijarde sićušnih tranzistora. Prosečan tranzistor ugrađen u računarski čip je čak pet stotina puta manji od jednog crvenog krvnog zrnca u našem organizmu.
Od broja tranzistora u čipu direktno zavisi i procesorska snaga računara. Do sada se, prema pravilu poznatom kao „Murov zakon“, broj tranzistora u procesorima na svake dve godine uvećavao dva puta. Zbog toga smo u prethodnih pola veka videli značajan i brz napredak računarske tehnologije i posledično mnoge praktične primene koje imaju uticaj na svaki aspekt naših života.
Na žalost, došli smo do fizičkog ograničenja kada nije moguće konstruisati još minijaturnije tranzistore, iz prostog razloga što bi to značilo da su oni manji od atoma. Srećom, naučnici već decenijama naporno rade na rešenju koje je široj javnosti poznato kao kvantni kompjuter.Ovih dana je prevaziđena jedna velika prepreka, popularno nazvana „kvantna nadmoć“. Naime, razvijen je kvantni kompjuter sposoban da obradi količinu podataka sa kojom ni jedan konvencionalni računar ne može da se uhvati u koštac. Ovaj uspeh ostvaren je u istraživačkom centru kompanije Gugl, ali je sigurno da će uskoro i druge firme i univerziteti unaprediti svoja rešenja.Kvantni računari su do sada bili tema umetničkih dela iz domena naučne - fantastike i idealno objašnjenje za moguću realizaciju ideja kao što su teleportovanje, napredna veštačka inteligencija, vanzemaljske civilizacije, put kroz vreme i slično. Sada imamo priliku da svedočimo o realnom nastanku i razvoju ove tehnologije, tehnologije koja će vremenom sigurno iz korena promeniti čovečanstvo.
I sada moja najverovatnija teorija. Vanzemaljci na ovaj ili onaj nacin ponekad saopste ljudima neke stvari. U zadnje vreme sve vise sto me pomalo cudi. Zasto pre nisu toliko pomagali ljudima u razvoju tehnologije. koliko je dobro za ljude ovoliko napredna tehnologija? Kakva se zackoljica krije iza sveg ovog  munjevitog napretka? Kako god kvantna fizika, kvantni racunari su vec tu-  na nasoj planeti. I da li ce nam poboljsati zivote ili nas unistiti niko ne zna.
FASCINIRANA SAM I TO STALNO PONAVLJAM KVANTNOM FIZIKOMIAKO JE BAS I NE RAZUMEM. ONO STO RAZUMEM JESTE DOKAZ DA PARALELNI SVETOVI POSTOJE NA OVAJ ILI ONAJ NACIN. PO TOM PRINCIPU CIPOVI MOGU BITI I OVDE I ONDE STO DOVODI DO KVANTNOG KOMPJUTERA. A NJEGOVE MOCI SU NEZAMISLIVE!

HUMANA NORVEZANKA

INGEBORG BLAJNHAJM - NORVEZANKA. DEVOJKA DOSTOJNA DIVLJENJA  I NADIMKA SPASITELJKA ILI DEVOJKA SA OPSESIVNIM POREMECAJEM? NE ZNAM NI DO KRAJA OVOG TEKSTA! IPAK SAM IZDVOJILA OVAJ BLOG ZA NJU! DESAVA SE POVREMENO DA ME NEKE OSOBE PRIMORAJU DA PISEM O NJIMA.  PRACENJE INSTAGRAMA U HUMANITARNE SVRHE? PA EVO PRICE!
Vi patite od nesanice dostojne poštovanja. Kako god bilo, ona je dobar znak. Zaista, u doba naših roditelja, ovakav razgovor kako ga mi sad vodimo ne bi se mogao ni zamisliti. Oni noću nisu razgovarali već su tvrdo spavali; ali mi iz naše generacije spavamo rđavo, mučimo se, mnogo govorimo i neprestano se pitamo jesmo li u pravu ili ne. (Slučaj iz lekarske prakse) -CEHOV!
Da, dosli smo dotle da smo sve depresivniji, sve vise mislimo o samoubistvu i sve otvorenije pricamo o psihickim problemima. Nekad je bilo sramota govoriti o tome ,danas se na drustvenim mrezama dele sve nase misli i strahovi najopustenije. Prica se o nesanici, depresiji, autovanju, samoubistvu, sizofreniji, anksioznosti... I nemojte da odustanete od citanja ovog teksta misleci opet ova gnjavi sa depresijom i samoubistvima. Znamo sve o tome. Ovo je vrlo drugacij itekst. Uverite se zasto.
Intervenisati kako bi se pomoglo suicidalnim korisnicima Instagrama nije uloga koju je Ingeborg želela za sebe. Ona ne radi za ovu društvenu mrežu i nije plaćena za to što radi. Niti je zvanično kvalifikovana da pruži pomoć, budući da nije prošla obuku iz staranja o mentalnom zdravlju. Kad nisam na telefonu i motrim, osećam se kao da bi ljudi mogli da naude sebi i da niko to neće videti", kaže ona.
To znači neprestano nadgledanje Instagrama, prepoznavanje onih koji su se našli blizu ivice i obaveštavanje policije i hitne pomoći. Ona priznaje da često ima besane noći. Ona zna da toliko vremena provedeno na telefonu može da naljuti njenu porodicu i prijatelje, ali se brine da bi bez njene budnosti neko mogao da umre.ngeborg trenutno nadgleda oko 450 privatnih Instagram naloga - onih za koje je prvo potrebna dozvola njihovih vlasnika da biste mogli da ih pratite. Većina pripada devojkama koje pišu o vlastitim najmračnijim osećanjima, mada ima i nekoliko mladića. To je tajnoviti svet intimnih misli, slika i poveravanja, kojim vlada nepisano pravilo da „nema tužakanja".Reakcije koje dobija od profesionalaca su razne. Ponekad joj se zahvale na tome što je reagovala, u drugim slučajevima joj ne veruju. Početkom godine, Ingeborg kaže da je pokušala da navede policiju da reaguje u slučaju u kom je devojka tvrdila da će oduzeti sebi život. Ona kaže da su joj policajci rekli da je ta devojka pretila da će to uraditi već 16 puta do tada i da joj ne veruju. Ali ona kaže da su je narednog dana pozvali da joj saopšte kako je devojka ostvarila pretnju.
Ova Norvežanka zna iz vlastitog iskustva kolika je moć poveravanja na internetu. Kao mlada tinejdžerka, dok se borila s poremećajem u ishrani, počela je da prati Tviter naloge na kojim su drugi pisali otvoreno o svojoj anoreksiji ili samopovređivanju.
„Videla sam da su dobili mnogo pažnje od ljudi koji su ih razumeli i koji su brinuli za njih, a ja sam želela isto, jer nisam imala osećaj pripadnosti među svojim prijateljima", kaže ona.
Ta podrška je ono što korisnici smatraju pozitivnom stranom internet zajednica. Ingeborg kaže da te zajednice mogu da budu mesta na kojima osećate da vas je neko saslušao i razumeo u trenucima kad drugi, posebno odrasli i zdravstveni radnici, možda deluju kao da vas ne shvataju ozbiljno ili vas osuđuju.
Ali te Instagram mreže su sve samo ne bezbedni prostori. Koliko god dobrog da neki ljudi izvuku iz njih, uvek ih zasene loše stvari, kaže Ingeborg.Postavljanje ekstremnih misli i slika se nagrađuje - što je misao mračnija ili posekotina dublja, dobija više lajkova i pažnje, kaže ona. One mogu da potpire takmičarski duh i posluže kao priručnik za uputstva kako najbolje povrediti sebe, pa čak se i ubiti.„Mislim da je u tim zajednicama ljudima samo još gore zato što vam usađuju ideje kako da se ubijete, kako da se izgladnite ili kako da se otarasite hrane koju jedete, i kako da skrivate tu svoju bolest od drugih", kaže Ingeborg.
 Anemarte Moland radi za državni elektronski medij NRK. Prvi put je naišla na ovu internet zajednicu pre godinu dana, kad je putovala u malo norveško mesto da istraži priču o tri tinejdžerke koje su izvršile samoubistvo. Jedna od devojaka imala je privatni Instagram nalog na kom je delila misli o samoubistvu i samopovređivanju.
„Policija mi je rekla da je imala 100 pratilaca iz čitave zemlje, ali oni nisu uradili ništa više po tom pitanju", kaže Anemarte.
„Pomislila sam: Ovo je čudno. Sto pratilaca. Ko su ti ljudi?"
Nakon što je priča objavljena, jedna mlada žena je kontaktirala Anemarte da joj kaže kako je najmanje 10 drugih devojaka s iste Instagram mreže takođe oduzelo sebi život.
Shvativši da je nabasala na mnogo veću priču, novinarka je pokušala da stupi u kontakt s ovom tajnovitom mrežom. Isprva je otvorila lažni nalog koristeći mračne, sumorne ali nenasilne slike kako bi stupila u kontakt sa drugim devojkama.
Anemarte je bila iznenađena koliko joj je brzo Instagram preporučio desetine drugih profila za praćenje, od kojih su svi delili materijal o samopovređivanju i samoubistvu.Novinarka je krenula da kopa dalje, pokušavši da potvrdi samoubistva za koja joj je ispričano, pronašavši i pozvavši članove porodica. To ju je dovelo do Hajdi, čija se ćerka, Andrina, ubila dve godine ranije, pred svoj 18. rođendan. Kad joj je Hajdi rekla da još uvek čuva ćerkin mobilni telefon, ali ga od njene smrti nije ni pipnula, Anemarte je shvatila da je možda pronašla način kako da prodre u mrežu.
Andrina je imala oko 130 pratilaca, a Anemarte kaže da je to tipičan norveški nalog. Gledajući pratioce Andrininih pratilaca, novinarka je uspela da prebroji ukupno 26.000 naloga. Od njih je eliminisala sve koji su javni, što je taj broj svelo na oko 5.000. Dalje je suzila potragu usredsredivši se samo na naloge koji koriste depresivne slike, reči i emodžije.
Ona kaže da je pronašla više od 1.000 sličnih mračnih naloga, sve na dva koraka od Andrininog profila. Među njima su bile mlade žene i tinejdžerke iz najmanje 20 različitih zemalja, uključujući Dansku, Veliku Britaniju, Nemačku, Australiju i SAD.
Analizirajući ih, Anemarte i njene kolege uspeli su da prepoznaju obrasce. Većinu naloga držale su devojke u proseku stare 19 godina. Većina je imala neku vrstu problema sa mentalnim zdravljem, koji su varirali od neraspoloženja do teške depresije i anksioznosti. Mnoge su često boravile po bolnicama.
Grafikon koji je sastavio NRK prikazuje mrežu koja se širi preko čitavog sveta kao mračna paukova mreža, sa Andrinom u njenom središtu.
Kao i Ingeborg, Anemarte je razumela privlačnost svega toga. Pomešano sa postovima o samopovređivanju i smrti, devojke su se ponašale kao obične tinejdžerke, deleći slike nove odeće ili snimke sebe kako plešu uz muziku.
„Ima mnogo podrške i pažnje", kaže Anemarte.
„Svima je bilo zajedničko da ne veruju da mogu da dobiju pomoć negde drugde. I zato se sastaju kako bi pokušale da pomognu jedna drugoj i pruže podršku jedna drugoj tokom najmračnijih dana."
Ali novinarka je mogla i da prepozna koliko je opasna ova mreža. Primetila je kako najmračniji ili najsuicidalniji materijal dobija najveću pažnju. Pratioci bi na njih postavljali srca ili izraze kao što su „budi jaka" ili „izdrži".
„Zovem to obrnutom verzijom pravog pružanja podrške zato što su ovo bile prilično bolesne devojke koje su pokušavale da pomognu drugim bolesnim devojkama. Bila je to potpuno naopaka situacija", kaže Anemarte.
Zato što je mreža toliko zatvorena, nije bilo spoljnih glasova koji bi moderisali sadržaj ili pružali koristan ili profesionalan savet. Nakon što je provela neko vreme u njoj, novinarka je počela da stiče utisak da su devojke nesvesno ohrabrivale jedna drugu da idu korak dalje.

Od februara ove godine, Instagram je zabranio sve eksplicitne slike samopovređivanja i ograničio video snimke i slike sa suicidalnim temama. Odluka je usledila posle smrti britanske tinejdžerke Moli Rasel, koja je oduzela sebi život 2017. godine, nakon što je postavljala eksplicitan sadržaj na ovoj platformi.
Prošlog meseca, ova američka kompanija proširila je tu zabranu i na mimove, crteže i crtane filmove koji promovišu samoubistvo ili prikazuju metode samoubistva ili samopovređivanja.Ali Anermarte smatra da ovi zaštitni mehanizmi ne odlaze dovoljno daleko. Iako na Instagramu ima manje eksplicitnog sadržaja otkako je ova zabrana stupila na snagu, ona kaže da su članovi mreže pronašli način da zaobiđu ograničenja koje je postavila platforma.
Ali Hajdi i neki drugi roditelji smatraju da njihove ćerke ne bi bile mrtve da nisu koristile Instagram.
„Kad vidim šta je postavljano i koliko je aktivna Andrina bila u toj Instagram zajednici, i kad čujem šta su ostale devojke govorile, shvatam da je mojoj ćerki Instagram praktično oduzeo život. Tako se osećam", kaže ona.
„Zato što su sve druge devojke na Instagramu bile poput njene publike. Imala je nekog kome je sve mogla da pokaže. I zato verujem, da nije imala Instagram, potražila bi više pomoći u stvarnom životu."
Ingeborg kaže da moramo da se pozabavimo širim problemom. Brisanje naloga na Instagramu, kaže ona, samo bi preselilo problem na druge društvene mreže.
„Oni će samo naći nove zajednice, nove internet stranice ili već nešto treće. Mislim da zdravstveni sistem mora da bude bolji kako ljudi ne bi osećali potrebu da kače te stvari. Mogli bi da pričaju sa terapeutom ili članom porodice, umesto da postuju."
NRK je objavio svoje istraživanje otkrivši postojanje mreže i u tom procesu izložio Ingeborgin rad pažnji šire javnosti.
Norveški ministar zdravlja izjavio je za NRK da nije znao za postojanje samoubilačke mreže i da će strategija za sprečavanje samoubistava morati i nju da uvrsti. Rekao je i da je od psihijatrijskih jedinica za decu i adolescente zatražio da u sklopu svoje službe savetuju mlade o tome kako da porade na svom samopouzdanju.
Ingeborg želi da bude u prilici da spusti teret koji je preuzela na sebe. Volela bi da može da nastavi sa svojim životom i ostvari ambiciju da dovrši obuku za medicinsku sestru za rak.
Što se Hajdi tiče, ona se nada da će publicitet koji je dobila istraga pomoći da se spasu drugi životi.
„Nisam razgovarala o Instagramu sa Andrinom zato što sam se plašila da će biti ljuta i da će se samo još više povređivati. Ali sada žalim što to nisam uradila. Drugu majku bih, dakle, savetovala da ne pravi istu grešku."
„Razgovarajte sa svojim ćerkama, razgovarajte o tome."
ZNACI SVAKAKO STE PRIMETILI ( JA JESAM NAZALOST) DA VAM DECA OSTAJU BUDNA CELE NOCI OD NAJRANIJIH TINEJDZERSKIH DANA. NEKA 'VITLAJU GRADOM' NEKA SEDE  U SVOJOJ SOBI. I VI SE LOGICNO BRINETE ZA OVE PRVE .  ALI PRAVA OPASNOST VREBA SA DRUSTVENIH MREZA. I ZAISTA VEC KOJI PUT PONAVLJAM DA NE ZNAM STA DA MISLIM. DA LI JE BOLJE NA 'SVA USTA' GOVORITI O  PSIHICKIM PROBLEMIMA CELOKUPNOJ ZAJEDNICI ILI SE KAO NEKAD OKRENUTI PORODICI I USTANOVAMA ZA MENTALNO ZDRAVLJE?

KO CE I OD CEGA DA SPASI PLANETU

KO JE SVE POSLAT I ODAKLE DA SPASI ZEMLJU? GRETA  TUNBERG JE JEDNA OD NJIH?OD ISUSA KOJI JE DODUSE SPASAVAO COVECANSTVO ( KAO I MESIJA KOJI TEK TREBA DA STIGNE) PA DO SUPERMENA I GOKUA MNOGO JE BILO STVARNIH I IZMISLJENIH LIKOVA CIJI JE TO BIO ZADATAK! SAD VELIKO JE PITANJE MOZE LI IKO SPASITI PLANETU ZEMLJU I OD CEGA TO ZAPRAVO?

Misterija: Na fotografiji s kraja 19. veka, snimljenoj u Kanadi, nalazi se devojčica koja je preslikana švedska tinejdžerka

Pristalice teorije zavere tvrde da je švedska aktivistkinja Greta Tunberg putnik kroz vreme čija je misija da spase Zemlju od klimatskih promena!
Oni utočište u svom suludom verovanju nalaze u fotografiji snimljenoj daleke 1898. godine na kanadskoj teritoriji Jukon koja se nalazi u Univerzitetu Vašington u Sijetlu.
Naime, na ovoj fotografiji, koja je deo arhive univerziteta, nalazi se devojčica koja više nego liči na 16-godišnju Gretu. Nije dugo prošlo otkad je fotografija otkrivena do njenog pojavljivanja na društvenim mrežama, kada je počelo širenje još jedne teorije zavere, na čemu možemo zahvaliti razvoju savremene tehnologije. Na fotografiji se devojčica koja liči na Gretu nalazi u društvu još dvoje dece i oni ispiraju zemlju u potrazi za zlatom.
"Znači, Greta Tunberg je putnik kroz vreme i poslata je iz budućnosti da spase našu planetu od pogubnih posledica klimatskih promena", glasi jedan od komentara na Tviteru.
Drugi korisnik ove društvene mreže je još uvereniji: "Greta je iz budućnosti poslata u ključne periode ljudske istorije kako bi nam ukazala na probleme koji prete našoj planeti".Bez obzira na istinu, Greta Tunberg je postala simbol borbe protiv klimatskih promena nakon što je u svojoj školi u Švedskoj predvodila proteste svake nedelje. Njena borba je inspirisala akciju u još sto gradova širom sveta.
Realno ostavili smo Z generaciji i milenijalcima da spasavaju planetu. I to kako. Prelazenjem na vegeterijanstvo i resavanjem klimatskih problema?! Drveće ne lista, cveće ne cveta, plodovi ne rastu, pcelice umiru, životinje umiru, vode za piće ima sve manje, čovečanstvo postaje sve ravnodušnije, fejsbukirano, prebukirano, a čovek postaje sve sebičniji, zavidljiviji i pohlepniji...A planeta Zemlja nas jos uvek trpi.
 Plastične kese su postale simbol problema zagađenja plastikom.
Ali prema rečima porodice čoveka koji je izumeo plastične kese – Stena Gustafa Tulina – trebalo je da kese spasu planetu. Kažu da bi on bio šokiran kada bi mogao vidi šta se danas dešava.
Ako mislite da bi trebalo da koristimo papirne kese ili pamučne cegere umesto plastičnih, razmislite još jednom.
One zapravo mogu biti gore po životnu sredinu od plastičnih kesa koje recikliramo. A i realno nisam sigurna da papirna kesa moze da "podrzi" nekih redovnih 4-5 kg koje donosimo iz marketa. Dokaz su i butici gde u  poslednje vreme daju papirne kese za garderobu koje pucaju odmah iza coska! Cegeri su mozda u redu za one koji u prodavnicu idu direktno iz kuce za ostale ne bas!
Almir Naraiamog Surui jos jedna nada za spas planete. On je šef jednog od četiri klana plemena Paiter-Surui, što na lokalnom jeziku znači "Pravi ljudi, mi sami". Surui su možda tehnički najstručnija domaća grupa na Amazonu, a Almir može biti među najstručnijim liderima na Amazonu. On je napravio prvo partnerstvo te vrste sa Google Earth-om kako bi dobijao redovne satelitske snimke o nezakonitoj seči šume i pravi mape od geografskih informacionih sistema (GIS) za praćenje zona visokog rizika. Almir takođe upravlja projektima sa pametnim telefonima zajedno sa članovima plemena kako bi proveravao da ne preteruju sa lovom.
Taj rad je presudan za opstanak tropske kišne šume i ljudi koji ovde žive. To je izvanredna transformacija, s obzirom da su Surui prvi put došli u vezu sa spoljnim svetom 1969. godine, kada su ih uništavanje šuma, stočarstvo i sukobi sa naseljenicima i suparničkim plemenima naterali da izađu iz šume.Taj kontakt ih je skoro koštao postojanja. Nova izloženost bolestima, poput tuberkuloze, malih boginja i gripa, desetkovala je pleme Surui: Njihovo stanovništvo je palo sa 5.000 članova na manje od 300 članova u sedamdesetim.
Ne smem da zaboravim ni Ilona Maska koga vrlo cesto spominjem znam, ali on ulaze znacajna sredstva za smanjenje stetnih gasova na nasoj planeti i u istrazivanja o klimatskim promenama. Srecom pa superheroja medju bogatim ima jos uvek. Na listi su svakako prvo Bil Gejts ( po meni vrlo kontraverzan lik), Mark Cunkeberg, Voren Bafet, Karlos Slim, Ka Sing, Azim Premji,SerRicard Brenson,Cak Fini,Princ El Valid bin Talal, Džon Bon Džovi, koji je osnovao svoju fondaciju 2006. godine; Džordž Kluni, koji je nadaleko poznat po svom humanitarnom radu i organizovanju neprofitne organizacije “Hope for Haiti Now”; Bono, pevač slavnog benda U2; Elton Džon, koji je kroz svoju fondaciju za borbu protiv side prikupio više od 125 miliona dolara, a sam je donirao preko 40 miliona velikom broju dobrotvornih organizacija; Anđelina Džoli, koja je ambasadorka dobre volje Ujedinjenih nacija; Ališa Kiz, portparol udruženja “Keep A Child Alive”; Lejdi Gaga, koja je fondaciju “Born This Way” pokrenula 2011. godine; Kris Martin, koji zajedno sa svojim bendom Koldplej donira 15 odsto svog zarađenog novca u dobrotvorne svrhe;   Petra Nemcova, supermodel, koja je, nakon preživljenog cunamija na Tajlandu osnovala fond “Happy Hearts”; Pol Njumen, koji podržava teško bolesnu decu; Džoana K. Rouling, spisateljica, koja je predsednica fondacije “One Parent Families”, koja se bori za društvenu jednakost; Šakira, koja je osnovala ondaciju “Pies Descalzos”; Opra Vinfri, koja je donirala više od 300 miliona dolara i osnovala “Oprah’s Angel Network”…
"SUPER HEROJI" SMO I SVI MI KOJI SVAKI DAN CINIMO DA ZIVOT NA ZEMLJI BUDE SVE NEPODNOSLJIVIJI . I STVARNO NE ZNAM STA BI PODIGLO SVEST LJUDIMA (NIJE EDUKACIJA ), MOZDA NOVCANE KAZNE -ONE  SU DELOTVORNIJE!
I SAMO JOS DA UTVRDIMO OD CEGA BRE MI TACNO SPASAVAMO PLANETU?!

OPSESIJA

OPSESIJA! KOLIKO MOZE BITI DOBRA I PRODUKTIVNA I OBRNUTO! STA JE SVE PREDMET NASE OPSESIJE?
Granica izmedju stvarne zelje i teznje ka nekom cilju  i opsesije je vrlo tanka,skoro nevidljiva i lako je prekoraciti.
"Ako vam je jasno značenje broja 3, 6 i 9, onda imate u svojim rukama ključ univerzuma“,govorio je veliki naučnik Nikola Tesla.
Teslina opsesija brojem 3 išla je dotle da je, živeći po hotelskim sobama,birao one čiji broj može da se podeli sa trojkom. Bavio raznim eksperimentima, mnogi od njih su bili misteriozni, ali najveća misterija je bio on sam.Svi veliki umovi imaju neku opsesiju, ali Teslina je bila jedna od najintrigantnijih.

Uvek bi obišao oko zgrade tri puta pre nego što bi ušao, čistio je tanjire sa 18 salveta, živeo je u hotelskoj sobi, a brojeve soba je birao p otome da li mogu da se podele sa 3. Računao je sa deljivim stvarima oko sebe i uvek želeo da budu deljivi sa 3. Sve što je radio radio je u setovima od 3.
Ali, on nije jedini veliki um koji je bio opsednut ovim brojem. Poznato je da su mnogi umetnici, naučnici i književnici bili opsednuti brojem tri, jedan od najpoznatijih je Dante, čije je remek delo "Božanstvena komedija" određeno ovim brojem.
Neki su smatrali da Tesline opsesije potiču od opsesivno­-kompulsivnog poremećaja, drugi da je veoma sujeveran. Ipak, istina je daleko komplikovanija.
 On nije bio opsednut jednostavno brojevima, već posebnim brojevima - 3, 6 i 9. Tvrdio je da su ovi brojevi veoma bitni, ali niko ga nije slušao. Ali, zašto baš ovi brojevi? Prvo moramo da razumemo da mi ne stvaramo matematiku, već je otkrivamo. To je univerzalni jezik svega što nas okružuje, a istovremeno i njegov zakon.
Postoje modeli koji se prirodno pojavljuju u univerzumu, oni koje smo otkrili u životu, galaksiji, formiranju zvezda, evoluciji i skoro svim prirodnim sistemima. Neki od tih modela nazivaju se Zlatni Racio i Sveta Geometrija.
 Tesla je tvrdio da su ovi brojevi ekstremno važni, ali niko nije slušao. On je čak izračunao da su planete povezane s ovim brojevima. Veoma bitno mesto zauzimaju i brojevi "binarnog sistema", čiji model funkcioniše tako što se počinje od jednog i nastavlja sa dupliranjem brojeva. Ćelije i embrioni funkcionišu po istom sistemu.
Koliko god cudno zvucalo ova je opsesija kao jedna od retkih i dobra i konstruktivna. Ali postoje i one lose i potpuno destruktive. Kao opsesija nekim drugim ljudskim bicem ( ili cak samim sobom) ili nekim predmetom, zbog cega cinimo najludje i nedopustive stvari. Ili opsesija zravom hranom - ortoreksija. Žena, potpisana samo kao Ženg, postala je opčinjena zdravim životom što je dovela do esktrema isprobavajući radikalne metode od kojih su drugi zazirali. Tako je i došla na ideju da voćni miks unese preko infuzije umesto da ga popije.
U stara dobra vremena, pre interneta i sličnih gluposti, kad si se naložio na serijskog ubicu, tradicija je bila da mu pošalješ ljubavno pismo u zatvor. Ali vremena se menjaju. Muškarci smeju da plaču. Uz pomoć telefona možete da pregledate fotografije ljudi sa letovanja. Možete da izjavite ljubav serijskim ubicama na društvenim mrežama i pridružite se hiljadama drugih u praćenju fan stranica posvećenih nekim od najozloglašenijih imena u istoriji.Opsesija serijskim ubicama uzela je maha narocito medju tinejdzerima.
Svakako ne smemo zaboraviti na opsesiju fizickim izgledom i  o milion uzasnih stvari koje radimo svom telu. A nisu samo u pitanju plasticne korekcije, ugradjivanje silikona i botoksa. Ima tu jos mnogo losih  stvari koje radimo sebi da bi izgledali lepse ili lepo u odnosu na ono sto se od nas ocekuje u ovom modernom  vremenu.
Pracenje nasih sadasnjih ( a i bivsih) partnera preko svih mogucih dostupnih tehnologija je jos jedna vrsta opsesije - najnoviji primer Spotteda (pracenje) o kome sam neki dan pisala.
Bolesne i morbidne opsesije svakako imaju veze i sa autizmom i opsesivno kompulsivnim poremecajem ,mada ih je  bar u  pocetnoj fazi jos uvek  moguce kontrolisati. Zato dobro razmislite o svojim opsesijama. A svi ih imamo zar ne?
DOBRO SE PAZITE OPSESIJA! PREPOZNAJTE  IH DOK JE VREME JER POSLE PREDSTAVLJAJU OPASNOST I ZA VAS I ZA OKOLINU!

IMIGRANTI

STA AKO SI IMIGRANT U XXI VEKU? VELIKA BRITANIJA IMA NAJRIGOROZNIJA PRAVILA ZA DAVANJE AZILA! NAJVECA MIGRACIJA U ISTORIJI COVECANSTVA DESAVA SE BAS SADA!
Uspostavljanjem imigracionog sistema premijera Džonsona, i Isus Hrist bi bio odbijen na granici Britanije - izjavio je nadbiskup Kanterberija Džastin Velbi.

- Našem osnivaču, Isusu Hristu koji, naravno, nije bio belac, pripadnik srednje klase i Britanac – ne bi bila odobrena viza – osim u slučaju da smo u nedostatku sa stolarima - izjavio je, na CBI biznis konferenciji u Londonu, bišop Velbi. Njegova kritika imigracionog sistema izazvala je smeh i aplauz publike. Premijer Džonson je jedan od najdrastičnijih u zalaganju za imigracioni sistem bodovanja kojim bi se imigrantima dodeljivali poeni na osnovu njihovih kvalifikacija, edukacije, godina, poznavanja englekog jezika, kao i sposobnosti potrebnih za život u Velikoj Britanji.Komentar nadbiskupa Velbija izazvao je burne reakcije. Mnogi su prihvatili taj komentar kao šaljiv, govoreći da bi Isus vrlo lako ispunio kriterijume, govoreći da je i previše kvalifikovan zbog posedovanja karakteristike pretvaranja vode u vino ili to što je uspeo da nahrani 5,000 ljudi s pet vekni hleba.
2000-te godine, nešto pre ponoći 18. juna, 58 tela nađeno je u kamionu u lučkom gradu Dover u Engleskoj. Dve osobe su nađene žive, ali u lošem stanju.
Holandsko vozilo je u Veliku Britaniju stiglo iz Belgije. U njemu su bili imigranti poreklom iz Kine koji su se ugušili.
Čak 60 imigranata bilo je zarobljeno u kamionu 18 sati, dok je napolju temperatura bila 32 stepena. Policija je tada potvrdila da se radilo o ilegalnim kineskim imigrantima, 54 muškarca i četiri žene.
U Britaniji se ovo danas smatra jednim od najvećih masovnih ubistava u istoriji. Od tada hiljade migranata je izgubilo svoje zivote na najstravicnije nacine.
Američki predsednik Donald Tramp potpisao je u uredbu kojom se zabranjuje ulazak imigrantima koji neće biti pokriveni zdravstvenim osiguranjem 30 dana od ulaska u SAD ili nemaju novca da sami plate svoje zdravstvene troškove.

Bela kuća navodi da to neće uticati na mogućnost dobijanja azila ili izbegličkog statusa.
Mera stupa na snagu 3. novembra, prenosi Rojters.
Kako se navodi, Tramp je smanjenje imigracije učinio centralnim pitanjem svog mandata, a njegova administracija je prošlog meseca saopštila da namerava da u fiskalnoj 2020. dopusti da u SAD uđe samo 18.000 izbeglica.
Na društvenim mrežama pojavili su se snimci na kojima se vide deca zatvorena u žičanim kavezima u jednom od kampova na granici SAD i Meksika, u kojima pogranični agenti drže mališane razdvojene od roditelja, ilegalnih migranata. Pored njih, objavljen je i audio zapis na kojem se čuje plač dece između četiri i deset godina.

Amerika je poslednjih dana u centru pažnje zbog politike "nulte tolerancije", zbog koje se deca prisilno razdvajaju od roditelja migranata.A sad malo i sprdnje mada ovo nikako nije tema za sprdnju.
U Meksiku  postoji tematski park koji, paralelno s migrantskom krizom na južnoj granici, nudi posetiocima da za manje od 20 dolara na sopstvenoj koži iskuse kako je biti ilegalni migrant.

"EkoAlberto park" u El Alberu nudi posetiocima "noćni kompletan doživljaj" - .
Karta za ovo iskustvo se kreće od 17 dolara, koliko košta "standardan paket". Za "ekstremnu verziju", koja traje pet sati, treba izdvojiti 24 dolara, piše londonski "Dejli mejl".
 U Nemačkoj je broj stanovnika dostigao rekordnu cifru od 82,8 miliona, a na to su najviše uticale migracije, pokazuju danas objavljeni podaci Federalne agencija za statistiku.U Nemačkoj ima  preko milion  migranata, a  broj umrlih je veći od broja rođenih.Na pitanje o razlozima napuštanja domovine, 70 odsto izbeglica je reklo da je to uradilo "bežeći pred ratom", 44 jer su bili "direktno progonjeni". Slede "loši uslovi života" (39 odsto), "diskriminacija" (38), "strah od prinudnog regrutovanja" (36), "opšta ekonomska situacija u zemlji" (32), i manje zastupljeni, ali ne manje zanimljivi motivi: "članovi moje porodice su već napustili zemlju" (9), "poslala me je moja porodica" (7), "hteo sam/htela sam da se pridružim mojoj porodici" (7)...
Dve petine ispitanih je pre dolaska u Nemačku najmanje tri meseca provelo u nekoj drugoj zemlji. Osnovni razlog zbog kojeg su se izbeglice opredelile za Nemačku je "poštovanje ljudskih prava" u toj zemlji (70 odsto), slede "nemački obrazovni sistem" (43) kao i "osećanje da smo dobrodošli" (42).
Odlazak u izbeglištvo je povezan sa velikim troškovima ali oni bitno zavise od zemlje porekla. Tako je put do Nemačke prosečno najskuplji za izbeglice iz Avganistana i Pakistana (12.040 evra) a neznatno povoljniji za one iz Irana, Iraka, Libana i Palestine (11.363 evra). Ilegalan put iz Sirije do Nemačke košta u proseku 5.556 evra, a iz zemalja severne Afrike 1.398 evra, Balkana - 1.638 evra. Osim toga, prosečna dužina puta do Nemačke je iznosila 35 dana.
Francuska  nudi migrantima   2.500 evra da se dobrovoljno vrate kući, a ponuda važi do 31. decembra. Migranti medjutim traze najmanje 10.000 evra.
Madjari dizu zidove, nasi susedi vracaju migrante ka Srbiji.
Sagledavanje ove situacije oko migranata je pretesko. S jedne strane hiljade ljudi koji pokusavaju da nadju svoj dom daleko negde na drugoj teritoriji. Njihov put koji se mnogo vise zavrsava smrcu nego uspehom. Pako kroz koji prolaze na tom putu, deca ugrozena do krajnjih granica. A onda s druge strane drzave koje imaju i svojih problema jednostavno ne mogu da izdrze pritisak dolazenja novih ljudi bez posla, bez zdravstvenog osiguranja, bez isprava, bez osnovnih kriterijuma za normalan zivot coveka. Nikome u ovoj migracionoj krizi najvecoj do sada nije dobro ni lako. I nasi ljudi odlaze svakog dana , a ljudi sa drugih kontinenata dolaze u Srbiju. Mesa se stanovnistvo ( vec sam pomenula da se u Nemackoj sve vise dece radja iz mesovitih brakova). U Srbiji takodje, kao i u celom svetu. Koliko je to dobro ili lose zaista je tesko reci. U ovoj prici nista nije samo crno ili samo belo. Ali da je tesko - jeste i te kako.
NI NE NAZIRE SE KRAJ OVOJ MIGRACIJI. SVET MORA DA BUDE SVESTAN TOGA.  A TEK KAD BI GOVORILI O PSIHOLOSKOJ STRANI OVOG PROBLEMA. KAKO JE BITI IMIGRANT U OVOM XXI VEKU? NEMOGUCE JE NI ZAMISLITI!

PATIKE

JOS PRICA O PATIKAMA! PATIKE SE NOSE OD 0 DO 100 GODINA BILI ZENSKO ILI MUSKO ( DA NE POMINJEM OSTALE PODELE). DAKLE NOSE IH SVI. NEKAKO NAJPOZNATIJE SU SVAKAKO NAJK I ADIDAS! PA EVO NA STA SU SVE SPREMNI VLASNICI DA BI OSTALI  NAJBOLJI PROIZVODJACI PATIKA NA SVETU!
U novim "Najk" patikama hodaćete kao Isus na vodi. Bukvalno. Ovaj brend u prodaju je pustio patike u čijem đonu se nalazi sveta voda, a pertle krasi i privezak Isusa razapetog na krstu. Cena, sitnica - 4.000 dolara.

Par "Najkovik" Air Max 97 patika tako je u nešto drugačijem izdanju izašao na tržište, a da stvar bude još interesantnija, prodat je velikom brzinom.
Kompanija MSCHF koja je radila na redizajnu Air Max patika navodi da je voda koja se nalazi u njima zapravo iz reke Jordan, koju je osveštao sveštenik u Bruklinu.
Nove patike brenda "Najki" nisu napravljene za vrhunske sportiste, ovaj novi model dizajniran je posebno za svakodnevne heroje - lekare.

"Nike Air Zoom Pulse" su patike specijalno dizajnirane za one koji rade u zdravstvu. Kako je sama kompanija saopštila, na umu su imali "svakodnevne heroje".
Kako je saopšteno, zaposleni u "Najkiju"su posetili dečju bolnicu u Portlandu, gde su promatrali medicinsko osoblje. Uvideli su koji su njihovi izazovi i sve to spojili sa satima koje provedu na nogama i potrebnom udobnošću.
Patike su sličnog dizajna kao klompe, koje zauzimaju posebno mesto u zdravstvu, ali su prosto više sportske.
Budućnost mobilnosti profesionalnih košarkaša dobila je pojačanje u obliku pametnih patika koje se samostalno pertlaju, te tako utiču na neometano kretanje igrača.

Kompanija Nike najavila je novi proizvod, ali su patike u okviru reklame zamagljene, te se ne vidi kako novi model izgleda, ali se vidi da će moći da se zapertlava preko aplikacije na pametnom telefonu. Radi se o značajnom poboljšanju u odnosu na model HyperAdapt 1.0 iz 2016. godine, koji nije mogao da se povezuje sa pametnim uređajima, te se patikama upravljalo preko fizičkih tastera koji su se nalazili u okviru samog modela. Film "Povratak u buducnost" - setite se scene "pertlanja" - trideset godina ranije! Preko  trideset godina, Nike i "vazduh"  su nerazdvojni. Iako zvaničan početak Air Max revolucije datira od 26. marta 1987. godine, zanimljivo je da je njeno putovanje počelo desetak godina ranije, kada je aero inžinjer po imenu Frenk Rudi došao do genijalne ideje. On je u svetsko sedište kompanije Nike doneo prototip patika za trčanje sa vazdušnim đonom... ostalo je istorija. Znaci u NIKE patikama  postali su  sastavni deo i voda i vazduh ! I naprevljene su za svaku profesiju, za svaki pol ,za svaku starosnu dob! Mudro zar ne?
Novi model patika ne samo da je inspirisan  Oktoberfestom nego je i otporan na pivo, povraćanje i sve druge tečnosti. Izrađene od najfinije kože adidas München patike spremne su na sve nepogode koje prate preterano konzumiranje alkohola.
Model je u smeđoj bavarskoj 'lederhosen' boji s natpisom ‘Prost’ - živeli na nemačkom.
Adidas je predstavio budućnost performans obuće Futurecraft 3D, jedinstvenu 3D dizajniranu patiku za trčanje koja se pomoću jastučića može prilagoditi stopalima svakoga pojedinačno. 3D koncept je deo „Futurecraft serije“, napredne inicijative koja u središte dizajna postavlja spoj otvorenih ideja i veštine, što doprinosi inovacijama kroz sve elemente proizvodnje.U svom 3D konceptu, koji omogućava vrhunsko personalizovano iskustvo za sve sportiste, adidas stvara jedinstvenu kombinaciju materijala i procesa izrade. Ova napredna ideja podići će standard patika za trčanje na viši nivo, nudeći bez presedana personalizovanu podršku i udobnost za svako stopalo, čime se omogućava da sportisti postižu najbolje rezultate.
Mongolski arheolozi su pronašli mumiju čija staorst datira na oko 1.500 godina sa veoma bizarnom i zanimljivom obućom koja izgleda veoma moderno ....
Ovo arheološko otkriće je postalo posebno zanimljivo ljudima koji su na slikama objavljenim u vestima kao i na internetu primetili nešto neobično...Izgled obuće na stopalima mumije neodoljivo je podseća na poznatu marku patika "Adidas"!
Čuveni brend sportske obuće i odjeće, “Adidas”, riješio je da pomogne planeti Zemlji tako što će svoje proizvode praviti od plastičnog otpada.  Namjera rukovodilaca brenda jeste da plastiku tj. otpad iz okeana recikliraju i prave poznate komade. Time se bave od 2015. godine i to prilično uspješno. Očekuju da će 2019. godine broj napravljenih pari patika od reciklirane plastike biti 11 miliona, što je duplo više u odnosu na prošlu godinu. Oni su iz okeana izvuklu 2810 tona palstike. Udurženi sa “Parley” organizacijom, oni prave čuda od otpada.
“Parley” skuplja plastiku sa obala okeana, poput Maldiva, plastika se sortira i šalje “Adidasu”. Ono što mogu da iskoriste, oni uzmu, a ostatak plastike šalju na dalju reciklažu.Komadi sportske opreme koju “Adidas” pravi od reciklirane plastike imaju isti kvalitet kao i oprema napravljena od standardnih materija, a i udobnost je na istom nivou.
Nekada su patike zaista bile namenjene iskljucivo za bavljenje sportom. Adidas jos neguje tu tradiciju. Zbog obima posla resili su da uposle robote ali posle dve godine rezultat je:
Proizvođač sportske opreme Adidas gasi dve svoje robotizovane fabrike koje su najavljivane kao njegova budućnost.

Kompanija će zatvoriti jednu fabriku u Nemačkoj, a drugu u SAD, a kako su saopštili, tehnologija u Aziji biće ekonomčnija i fleksibilnija.
Podsetimo, Adidas je pokrenuo visoko robotizovanu proizvodnju patika u fabrici Speedfactory u nemačkom Ansbachu 2016. godine. Sledeće godine, otvorili su sličnu fabriku i u Atlanti u SAD. Nemačka kompanija je te fabrike otvorila kako bi u što kraćem roku na glavna tržišta isporučivala nove sportske linije odeće i obuće. Dodatni razlog je bio rast plata u Aziji i veći troškovi dostave u tu regiju.
Prvobitni plan je bio da se uspostavi mreža robotizovanih proizvodnih postrojenja širom sveta. Međutim, sada su saopštili da će najkasnije u aprilu iduće godine obustaviti proizvodnju u ta dva pogona i prepustiti primenu nove proizvodne tehnologije za proizvodnju obuće dobavljačima u Aziji.
Kad smo kod Azije glavna asocijacija je naravno Kina.  Zbog teske materijalne situacije  patike koje dolaze do nas iz Kine sa cudnim natpisima Nike  i Adidas i marki za koje nismo ni culi prodaju se u ogromnim kolicinama.
PATIKE SU OBUCA KOJA SVIMA PRIJA. I MA KOLIKO PRICALI DA NIJE ZDRAVO NOSITI SAMO PATIKE IPAK SU ONE NAJZASTUPLJENIJA OBUCA. A IMA IH ZAISTA U MILIONIMA VARIJANTI. 
I ZASTO KAD SE LJUDI TOLIKO TRUDE DA PROIZVODE NAJLUDJU, NAJUDOBNIJU, NAJZANIMLJIVIJU, NAJJEFTINIJU I NAJSKUPLJU OBUCU, OBUCU KOJA JE UVEK U TRENDINGU  DA JE ONDA NE NOSIMO?
VOLIMO PATIKE!

EVOLUCIJA I DEPRESIJA

SVI IMAJU DEPRESIJU! SAMOUBISTVA SU SVE CESCA! NE ZNAM KAKO UOPSTE DA TUMACIM PODATAK DA SADA MLADI SAMO PRICAJU O SVOJIM PSIHICKIM PROBLEMIMA! NEKADA JE TO BILA TABU TEMA DANS SVAKODNEVA 'CASICA RAZGOVORA' SA VRSNJACIMA! SLUSAM I NE VERUJEM! SVAKI DAN!MILENIJALCI CE SE BRZE RAZBOLJEVATI I BRZE UMIRATI! DOKAZ DA EVOLUCIJA IDE U NAZAD! A I ZAMENICE NAS ROBOTI!
Svakih 6 sati se u Srbiji neko ubije.
Srbija je na 13. mestu u svetu po broju suicida gde četiri osobe dnevno oduzmu sebi život. Ova crna statistika je zabrinjavajuća- naročito kada znamo da četvrtinu čine adolescenti do 25 godina. Depresija se može iskazati na različite načine, i fizički i bihejvioralno. Može izgledati kao da sama depresija može pronalaziti izlaz na razne načine. Muškarci češće ovako eksternalizuju svoju depresiju. Psiholozi navode da prekomerno konzumiranje alkohola, ljubavne afere van postojeće veze, povećana agresivnost ili povlačenje od voljenih osoba takođe mogu biti znaci depresije. Od fizičkih simptoma karakteristični su bol u leđima, smanjena seksualna želja, hroničan umor, nesanica, kao i promena navika u ishrani – gladovanje ili prejedanje.Ponekad se depresija može javiti u obliku razdražljivosti ili ljutnje – kada se osećate bespomoćno ili beznadežno. Manje je poznata činjenica da je razdražljivost ne samo znak depresije, već da često signalizira ozbiljniji nivo depresije, naročito ako se dugotrajno manifestuje u odnosu prema partneru ili porodici. Neprijateljsko raspoloženje i neprijatno ponašanje su takođe povezani sa verovatnoćom da je u pitanju anksioznost. Druge emocije kao što su tuga, sramota ili bespomoćnost često se maskiraju ljutnjom, ali je upravo ljutnja osećanje koje se neočekivano pojavljuje u javnosti kod depresivnih osoba.rojne istraživačke studije već godinama podvlače povezanost perfekcionizma i depresije. Prisutan je konstantan pritisak da će osoba biti voljena i prihvaćena od strane okoline samo ako je savršena. Za perfekcioniste je napraviti grešku “smrtni greh”, i znak ličnog nedostatka ili mane, a ne činjenice da je ljudski grešiti i da svi pravimo greške. Zbog toga ove osobe lako upadaju u depresiju. Da bi se suprotstavili strahu od neuspeha i sramote koja dolazi s njim, potrebno je raditi na samopoštovanju i saosećanju, što je teško, zbog čega im je najčešće potrebna pomoć stručnog lica.vako ima problema da se s vremena na vreme koncentriše, pogotovo  ako vam je nešto posebno na umu. Ali da pitanje koncentracije toliko utiče na vaš rad ili odnose – takođe mogu biti znak depresije. Teškoće u koncentraciji direktno ugrožavaju funkcionisanje čoveka, i otežavaju rad ili školovanje, te mogu dovesti do propuštanja zadataka ili rokova.Krivica je u nekim slučajevima prirodna reakcija, ali često dubok osećaj krivice za mnoge ili većinu područja u vašem životu može signalizirati depresiju. Psihoterapeuti to nazivaju patološkom krivicom. Za depresivnu osobu krivica može postati sveobuhvatna. On/ona skeniraju prošlost i vide samo niz neuspeha. Depresivna osoba može se osećati krivim zbog bezbroj razloga: zbog svog rođenja, zbog toga što je imala depresiju, zato jer ne može da razmišlja o bilo kakvoj važnoj životnoj ulozi ili događaju, a da je ne uznemirava osećaj žaljenja.Često i kratkotrajno “prebacivanje” iz stanja tuge u sreću i obratno, može biti veliki znak da se dešava nešto ozbiljnije. Kada ste depresivni, neki srećan događaj vas može izvući iz toga, a stvari mogu izgledati u redu, ali za kratko: depresija se obično vraća kada se, recimo, pridružite tom događaju. Psihoterapeuti navode ovaj “interesantan” simptom depresije koji možda nije dobro poznat- kada se neko sa depresijom privremeno “podiže” iz tog stanja zbog pozitivnog događaja, prilike ili međuljudske veze, kratko je ublažava, ali se ubrzo kasnije ponovo vraća u depresivno stanjevo nije tako suptilan simptom, ali ga svakako vredi spomenuti. Depresija često nosi sa sobom zavisničko ponašanje – ljudi sa depresijom češće piju alkohol, puše, imaju poremećaje u ishrani i imaju druge zavisnosti. Kada ste depresivni, prirodno je da želite da koristite alate koji vam stoje na
Ako te trenutno muče misli o samoubistvu, daj sebi malo vremena da pročitaš ovaj tekst. Trebaće ti samo pet minuta. Ne želim da te odgovaram od tvojih neprijatnih osećanja. Nisam ni psihoterapeut niti bilo kakav drugi stručnjak za mentalno zdravlje, već samo neko ko zna kako je kada se osećaš loše.
Ne znam ko si ti ni zašto čitaš ovaj tekst. Jedino što znam to je da ga čitaš i to je dobro. Mogu da pretpostavim da si ovde zato što si u nevolji i razmišljaš o prekidu svog života. Ako je tako, voleo bih da budem sa tobom u tim trenucima, da sedimo i pričamo, licem u lice i iz srca iskreno, ali pošto je to neizvodljivo, biće dovoljno i ovako.
Znam mnogo ljudi koji su želeli da sebi oduzmu život, pa imam nekakvu sliku o tome kako se osećaš. Znam i da ti se sigurno ne čita nekakva dugačka knjiga o tome, pa ću se truditi da budem kratak. Dok smo zajedno narednih pet minuta, postoji pet jednostavnih, praktičnih stvari koje bih voleo sa tobom da podelim. Ne želim da se prepirem oko toga da li bi trebalo da sebi oduzmeš život, ali pretpostavljajući da već o tome razmišljaš, mora da ti je prilično teško.
Pa pošto si još uvek tu, što je veoma dobro, želeo bih da te zamolim da ostaneš sa mnom do kraja teksta. Nadam se da to znači da si barem malkice nesiguran, negde duboko iznutra, oko toga da li stvarno nameravaš da okončaš svoj život. Često se ljudi tako osećaju, čak i u trenucima najveće tame i očajanja. Takva vrsta nesigurnosti je normalna i sasvim OK. Činjenica da si u ovom trenutku još uvek živ znači da si ipak pomalo neodlučan, da iako želiš da umreš, jedan deo tebe ipak želi da živi dalje. Meni to zvuči veoma ohrabrujuće, a nadam se i tebi.

Ljudi često pribegavaju samoubistvu kada traže sklonište od bola kome su izloženi. Zapamti i da je osećaj olakšanja od bola samo osećaj i da moraš biti živ da bi ga osetio. Nećeš nikako moći da osetiš to olakšanje koje ti je tako potrebno ukoliko si mrtav.

Neki ljudi će loše reagovati na tvoja osećanja o samoubistvu, obično ako su uplašeni ili ljuti; oni zapravo mogu da nanesu još veći bol umesto da ti pomognu, uprkos namerama, govoreći ili postupajući nepromišljeno. Moraš razumeti da se njihove negativne reakcije ne odnose na tebe, već na njihove sopstvene strahove. Ali ima i ljudi koji mogu da budu sa tobom u ovim teškim trenucima, koji te neće osuđivati, prepirati se sa tobom, slati u bolnicu ili pokušavati da te odgovore od toga što se tako loše osećaš. Njima je prosto stalo do tebe. Pronađi nekoga od njih. Sada, iskoristi svoja 24 sata ili nedelju dana i reci mu/joj/im šta ti se događa i kroz šta prolaziš. Nije sramota ni potražiti pomoć, na primer....pozovi psihoterapeuta, pažljivo pronađi prijatelja kome ćeš se obratiti ili bilo koga ko želi da sasluša. Bitno je da ne izlažeš sebe nepotrebnom teretu pokušavajući da samostalno prebrodiš ono kroz šta prolaziš. Jedan razgovor o tome kako si dospeo u situaciju da o tome razmišljaš oslobodiće te ogromnog pritiska, a može biti i dodatno sredstvo protiv bola koje ti je potrebno da bi povratio ravnotežu.

Razmišljanja o samoubistvu su sama po sebi traumatična. Nakon što ona izblede, moraš nastaviti da brineš o sebi. Terapija je zaista dobra ideja.

Pa, kao što vidiš, prošlo je već nekoliko minuta i ti si još sa mnom. To mi je zaista drago.
Pošto si stigao dovde, zaslužuješ nagradu. Mislim da bi mogao sebe da nagradiš jednim poklonom-- neka to bude, recimo, jedan novi način za prevazilaženje bola. Seti se, gore na početku teksta, rekao sam da je glavna ideja da imaš više sredstava i načina da prevaziđeš bol od same količine bola. Pa, zašto ne bi sebi pronašao još jedan takav način, ili dva, ili deset...! sve dok ih ne bude više od onih stvari koje ti nanose bol.
Iako je ova stranica možda uspela da ti pruži neku malu utehu i olakšanje, najbolji način da savladaš bol jeste drugo ljudsko biće i razgovor. Ako pronađeš nekoga ko želi da sluša i kažeš mu/joj kako se osećaš i kako si dospeo do razmišljanja o samoubistvu, tada si već uvećao broj svojih sredstava za odbranu od bola za jedan. Uz malo sreće, prva osoba na koju naiđeš neće biti i poslednja. Ima zaista puno ljudi oko tebe koji bi želeli da te saslušaju. Vreme je da počneš da tragaš za nekim/nekom od njih.
 Koristeći kombinaciju podataka koje je prikupio Blue Cross Blue Shield, CDC, i podatke iz prethodnih zdravstvenih studija, ovaj izveštaj predviđa da će milenijalsi biti tri puta manje bolesniji, siromašniji i umiraće mlađi nego prethodna generacija, generacija X. Moji milenijalsi ovo predviđaju već godinama, samo bez svih ovih fensi podataka - mi se stalno sprdamo sa našim roditeljima da će nas nadživeti. Izgleda da smo bili u pravu sve vreme! Krupni ekonomski plan deluje kao nešto čemu milenijalsi daleko manje “doprinose.“ A zbog toga što je očekivano da ćemo biti češće bolesni, takođe se manje očekuje i da ćemo biti dobri na svom poslu - jer, kako se ispostavlja, bolešljivi ljudi nisu toliko “produktivni.“Analitičari su kao hipotezu izneli pretpostavku da se ova generacijska razlika može jasno videti u problemima povezanim sa “bihejvioralnim zdravljem,“ odnosno u pojavama kao što su depresija, hiperaktivnost (anksioznost, ADD i ADHD), i zlopotreba supstanci. Između 2014 i 2017, stope depresije i hiperaktivnosti porasle su za trideset odsto u okviru generacije milenijalsa. U poređenju sa generacijom X, milenijalsi između 30 i 39 godina imaju manje šanse da umru od dosadnih starih stvari kao što su bolesti srca i kancer, ali imaju veće šanse da umru od slučajnog predoziranja, samoubistva ili ubistva. Dakle, fizički govoreći, zapravo smo zdraviji od prethodnika, ali statistički to nije važno. Gutamo tabletice, hodamo tih 10,000 koraka svakog dana, i tretiramo šećer kao da je otrov, a i dalje smo previše depresivni; to rešavamo supstancama koje bi mogle da nas ubiju (što i hoće); i užasno smo anksiozni pored svega toga. Sumirano, analitičari kažu da ćemo puno platiti zbog ovih problema, što će samo doprineti tome da budemo još manje zdravi
SVE VAM JE JASNO ZAR NE? OTUDJILI SMO ! POCEV OD PORODICE! RADIMO 24/7.STRES  ISTRAHOVI SE NAGOMILAVAJU PA PADAMO  UDEPRESIJU. SVE RANIJE JOS OD 10 GODINE! PA KO PREZIVI CUVENU 27 GODINU IMA NEKE SANSE I DA DOZIVI STAROST, AKO GA PRE TOGA NE UBIJE PLANETA NAJZAGADJENIJA DO SADA. ILI DEPRESIJA!

BAR NEDELJOM

BAR NEDELJOM BUDI KUCI! I BOG ODMARA NEDELJOM! I MI SMO DOK NISU DOSLA OVA TURBULENTNA VREMENA U KOJIMA SE RADI 24\7. MADA, AKO POSLODAVCI NASTAVE SA OBAVEZNIM RADOM U SVAKO DOBA, A PRODAVNICE RECIMO NE RADE NEDELJOM UPADAMO U VELIKI PROBLEM! STA NAM JE CINITI?
Nekada je postojala fraza : Radi ko Dragstor na Terazijama, kojom smo se podsmevali ljudima koji rade i nedeljom. Danas svi rade kao Dragstor i vrag je odneo salu. Smatram direktno odgovornim taj rad i nedeljom za raspadanje porodice. Nedeljni rucak je bio zakon.
Socijalno-ekonomski savet grada Kragujevca pokrenuo je inicijativu za zabranu rada nedeljom u trgovinskoj delatnosti, osim na mestima na kojima je to neophodno poput apoteka i benzinskih stanica. Prema zvaničnim podacima, u Srbiji u trgovini radi više od 200.000 zaposlenih, od kojih su 70 odsto žene.

Predsedavajući Socijalno-ekonomskog saveta Kragujevca Jugoslav Ristić izjavio je da žene koje rade u trgovini, pre svega u maloprodaji, tokom meseca imaju samo dva slobodna dana.
Osim u velikim trgovinskim lancima, u ostalim prodajnim objektima ne poštuju se zakonski normativi i pravo na četrdesetčasovno radno vreme u nedelji, mesečno imaju samo dva dana slobodno, a za prekovremeni rad nisu plaćeni, rekao je Ristić, dodajući da takvo radno vreme veoma loše utiče na zdravlje zaposlenih.
Takvo radno vreme unišava život i zdravlje zaposlenih, jer takav i toliki rad ostavlja tragične posledice i po zdravlje, pa zaposleni ne mogu da izdrže ceo radni vek. Istovremeno, negativno se odražava i na porodicu jer ljudi nemaju vremena da joj se posvete, istakao je Ristić, zatraživši hitnu intervenciju države.On je naveo da poslodavci često ucenjuju zaposlene i govore im "ako vi nećete ima ko hoće" i da su minimalne zarade katastrofalne.
Nasli smo se dakle u potpunom raskoraku. Poslodavci naz zele 24\7 na poslu, a nasa porodica bi bar nedeljni rucak.
U Evropskoj uniji ne postoji jedinstven stav o nedelji kao neradnom danu, ali je direktivom o radnom vremenu propisano da radnici moraju imati dan za odmor.
U nemačkom ustavu nedelja i državni praznici označeni su kao „dani za odmor", ali postoje i izuzeci, pa u nekim gradovima radnje rade nekoliko nedelja godišnje.
U Norveškoj je u januaru 2018. godine skupština izglasala da zabrana rada nedeljom ostaje na snazi. Mađarska je 2015. godine zabranila da radnje rade nedeljom, ali je nakon samo godinu dana tu odluku i ukinula.
U Sloveniji je 2003. godine održan referendum na kom je 58 odsto glasača podržalo predlog da se rad trgovina nedeljom ograniči na deset radnih nedelja godišnje. Ustavni sud je kasnije odbacio rezultate referenduma, ali je rad nedeljom ograničen kolektivnim ugovorima .
Francuska je 2015. godine usvojila zakon koji je gradonačelnicima dao mogućnost da izaberu 12 nedelje godišnje koje će biti radne za trgovce. Ipak, izuzetak su radnje u oblastima sa velikim brojem turista koje rade svakog vikenda
Uvođenje neradne nedelje pogodilo poslodavce od kojih mnogi najveće pazare imaju upravo vikendom. Moja cerka radi u trgovini- svake nedelje!!!!
Nedelja, 20. oktobar, prva je neradna za zaposlene u sektoru trgovine u Crnoj Gori, a u subotu popodne vladale su veće gužve u marketima, prenosi portal Investitor. To je znak da su potrošači ozbiljno shvatili novu situaciju i da pripremaju frižidere za dan bez prodavnica. A ko bi drugi nego Crnogorci koji su zastuljeni u svim vicevima i o neradu i lenjosti.
Japanski ogranak Majkrosofta skratio je radnu nedelju sa pet na četiri dana, čime je 2.300 zaposlenih pet sedmica uzastopno osim subote i nedelje imalo i petak za slobodan dan. Poslodavac je time dobio povećanje produktivnosti za 40 odsto, kako tvrde, a radnici 920 dolara kao bonus za odmor.
 Radite manje, dobro se odmorite i naučite dosta – rekao je izvršni direktor Majkrosofta za Japan i objasnio zbog čega su uveli za sada samo probnu četvorodnevnu radnu nedelju – želeo sam da radnici razmisle i iskuse kako mogu da postignu isti rezultat iako rade 20 odsto manje.
Desilo se da su zaposleni koristili 25 odsto manje slobodnog vremena tokom radnih dana, ušteđeno je 23 odsto struje u kancelarijama zbog tri neradna dana, potrošeno je 53 odsto manje papira za štampanje, a čak 92 odsto radnika reklo je da im se kraće radno vreme svidelo.
Nekako u slično vreme sa ovom, do nas je stigla i vest iz susedne Crne Gore, u kojoj su po ugledu na neke druge evropske zemlje polovinom oktobra ukinuli rad nedeljom. Oba predloga, a naročito prvi, za dobar deo građana Srbije deluje kao naučna fantastika. I dok je u svetu četvorodnevna radna sedmica u fazi eksperimenta, rad nedeljom je u mnogim zemljama već ukinut. Evropska unija je članicama prepustila da radno vreme prodavnica urede na osnovu svojih tradicionalnih, kulturnih i verskih potreba, tako da trgovine nedeljom ne rade u Francuskoj, Nemačkoj, Austriji, Poljskoj, Sloveniji.
U Srbiji je situacija potpuno drugačija, većina trgovina ne samo da radi nedeljom, nego tada ubira i najveći profit, a osim tržnih centara koji su otvoreni do čak 22 sata, nedeljom rade i sve ostale male radnje i trgovački lanci, pojedini i tokom cele noći. Za poslodavce bi tako zabrana rada nedeljom bila udarac na zaradu, a to bi amortizovali smanjenjem plata i eventualnim otpuštanjem radnika. Teret zabrane rada nedeljom tako bi podneli opet oni kojima taj rad i sada najviše smeta – radnicima.Potrošači u Srbiji bi sigurno bili nezadovoljni zbog ovakve eventualne odluke da se zabrani rad nedeljom, naime navikli su da tada obavljaju kupovine. S druge strane valjda  svaka medalja ima dve strane.
POTPUNO SAM ZA TO DA SE RADNA NEDELJA SMANJI MAKAR ZA TAJ DAN NEDELJU KAD I BOG ODMARA. ZBOG PORODICE. JER STA JE COVEK BEZ PORODICE.

MRLJA

MRLJA! GENETSKI MATERIJAL, VANZEMALJCI NARAVNO!
Zoološki vrt u Parizu predstavio je misteriozni novi organizam, nazvan "blob" što znači mrlja, žućkasto živo biće koje izgleda kao gljiva, ali se ponaša kao životinja.

Novi primerak Pariskog zoološkog parka, koji će javnosti biti predstavljen u subotu, nema ni usta, ni stomak, ni oči, ali ipak može da detektuje hranu i da je svari.
Mrlja ima skoro 720 polova, može da se kreće bez nogu ili krila i regeneriše se za dva minuta ako je presečena na pola.
"Mrlja je živo biće koje predstavlja jednu od misterija prirode", kaže Bruno David, direktor Muzeja istorije prirode u Parizu, čiji je Zoološki park deo."Mrlja nas iznenađuje jer nema mozak, ali može da uči. Uz to, ako spojite dve mrlje, ona koja je stekla znanje, preneće ga na drugu", istakao je David, prenosi Rojters.
"Mrlja" je nazvana po naučnofantastičnom horor filmu B produkcije iz 1958. godine u kojem je glavnu ulogu igrao mladi Stiv MekKvin, a u kojem vanzemaljski organizam "mrlja" uništava sve što mu se nađe na putu u malom gradu u Pensilvaniji."Znamo da sigurno nije u pitanju biljka, ali nismo potpuno sigurni da li je životinja ili gljiva", rekao je David.
On je dodao da se mrlja ponaša potpuno iznenađujuće za nešto što izgleda kao pečurka jer se ponaša kao životinja i ima sposobnost da uči.
Krv iz pupčanika Vama i Vašem detetu nudi jednu novu mogućnost predostrožnosti. Trenutno se proučava terapija za lečenje tipičnih bolesti koje dolaze sa godinama, kao što su infarkt, moždani udar, ateroskleroza ili dijabetes. Ukoliko sačuvate krv iz pupčanika Vašeg deteta, znaćete da će matične ćelije biti tu kada mu budu bile potrebne i da ćete mu obezbediti jednu otvorenu mogućnost lečenja - bez obzira na starost.Zbog toga što i danas malo ljudi zna o ovoj temi i iz neznanja se ne odluči na ovaj korak. Razlog je, svakako, i to što skladištenje matičnih ćelija košta. Zbog toga Bio Save roditeljima nudi povoljne opcije plaćanja, za već od 29 eura mesečno. Tu je od ključnog značaja da se poklapaju karakteristike tkiva. Sličan je slučaj kod donacije organa. Samo ukoliko se karakteristike tkiva donora i primaoca podudare, nakon transplatacije neće doći do opasne reakcije odbacivanja grafta. Verovatnoća da će krv iz pupčanika odgovarati i roditeljima, iznosi 50%. Definitivno su bolje šanse za upotrebu uzorka kod rođenog brata ili sestre. Ovde postoji verovatnoća kompatibilnosti i do 80%. U slučaju primene uzorka za porodicu Bio Save preuzima utvrđivanje neophodne HLA tipizacije.U Japanu i SAD-u, koji su vodeći u ovoj oblasti, danas se čak češće upotrebljava krv iz pupčanika nego koštana srž. Leče se na primer karcinomi, metaboličke bolesti, kao i povrede mozga. Lekari širom sveta su korišćenjem krvi iz pupčanika već potvrdili naš kvalitet. elo može optimalno prihvatiti sopstvene matične ćelije, kao i iz njih dobijene nove ćelije. Strane matične ćelije imaju drugačije karakteristike i zbog toga uvek prouzrokuju reakciju odbacivanja grafta. Dok god to terapija dozvoljava, uvek se preferiraju sopstvene matične ćelije. Izuzetak je primena u lečenju leukemije. Ovde se radije upotrebljava kompatibilan uzorak matičnih ćelija od donora iz porodice, jer je tu najveća šansa za podudarne karakteristike tkiva. Zajedno sa matičnim ćelijama na pacijenta se prenosi i donorov zdrav imuni sistem. Novi imuni odbrambeni sistem napada i uništava čak i pojedinačne obolele ćelije koje su ostale.Uspešnost lečenja definitivno zavisi od starosti matičnih ćelija. Što su mlađe, matične ćelije mogu više. Nova istraživanja čak pokazuju da se bolesti koje dolaze sa godinama, recimo, arteroskleroza, manifestuju tek kada matične ćelije pogođenog pacijenta postanu prestare da bi same popravile oštećenje. Iz tog razloga donori koštane srži mogu biti samo ljudi između 25 i 45 godina.
U krvi pupčane vrpce se nalaze:
Hematopoetske matične ćelije - HSC - ove ćelije stvaraju ćelije krvi i ćelije imunog sistema. Mezenhimalne matične ćelije - MSC - ove ćelije imaju sposobnost stvaranja ćelija koštanog tkiva, ćelija hrskavice i ćelija masnog tkiva. Matične ćelije po svojstvima slične embrionalnim - VSEL - otrkiće ovih ćelija je otvorilo nove mogućnosti za budućnost medicine; ove ćelije koje se nalaze u krvi pupčane vrpce su po karakteristikama najsličnije embrionalnim, tj. mogu se pretvoriti u bilo koji tip ćelija i tkiva u telu. Neograničene somatske matične ćelije - USSC.

Odluka: Kompanija „Famikord“ će bez dodatnih troškova do isteka ugovora čuvati uzorke iz pupčanika koje je 16.000 srpskih porodica potpisalo s propalom kompanijom „Kriosejv“

Švajcarska kompanija „Famikord“ uspešno je od propalog „Kriosejva“ preuzela 350.000 uzoraka matičnih ćelija, među kojima su i uzorci iz pupčanika oko 16.000 dece i majki iz Srbije.
I sad naravno logicno pitanje kave veze imaju ove dve teme?   Na prvi pogled nikakve. Medjutim, ta 'mrlja' jeste vanzemaljac verovatno. Drugo, mi smo vanzemaljska kolonija uradjena iz njihovih maticnih celija i treece m ostavljajuci nas gentski materijal stvaramo novu koloniju negde u paralalenom svetu- logicno. To nikako ne znaci da krv iz pupcane vrpce ne moze da pomogne u lecenju sve vise bolesti koje nas cine bolesnijim vise nego ikada. Cak ni u vreme kuge nije bilo ovoliko vrsta bolesti niti ovoliko ljudi koji boluju. Zapravo smo svi bolesni sto psihicki sto fizicki. I ne verujem da postoji lek za ovu civilizaciju.
ZATO AKO JOS NISTE POCELI DA VERUJETE   U VANZEMALJCE I SFU FILMOVE POCNITE - KRAJNJE JE VREME!

SPOTTED

SPOTTED NOVA OPASNA IGRA TINEJDZERA NA DRUSTVENIM MREZAMA. KOLIKO GOD SU DECA DANAS OBAVESTENA  O SVIM RIZICIMA  IPAK MLADOST JE UVEK I BILA I BICE LUDOST! PORNOGRAFIJA I PEDOFILIIJA 'CVETA' NA DRUSTVENIM MREZAMA ,A  TINEJDZERI I CAK NJIHOVI RODITELJI SU KRIVI ZA TO!
Rizik: Mladi objavljuju slike vršnjaka koji im se sviđaju, njihove lične podatke, pa čak i adrese stanovanja, zbog čega su neka deca već imala ozbiljne probleme.

Uočen si (Spotted) nova je opasna igra tinejdžera na društvenim mrežama.
U Srbiji je najpopularnija na Instagramu, gde mladi postavljaju slike osobe koju su negde videli i koja im se sviđa i traže dodatne informacije, dok drugi postavljaju sve što znaju o toj osobi. Ovakve objave, međutim, omogućavaju i pedofilima i otmičarima, koji se često predstavljaju kao maloletnici, da lako dođu do ličnih podataka i adresa, upozoravaju stručnjaci za bezbednost na internetu.
„Viđen u KFC na Padini danas oko 22.30, nosio je najki trešu i crne 270ice. Prelep je“, „Ovaj lik viđen sada u Obrenovačkoj, slikala sam sa prozora, pa izgleda retardirano“, samo su neke od mnogobrojnih poruka na Instagram profilima Spotted po gradovima Srbije. Ovi nalozi su, inače, zaključani, pa morate da zatrazite dozvolu administratora da se pridružite, a slike se šalju anonimno.- Nama su se javili roditelji čija su deca doživela digitalno nasilje, i to baš zbog trenda Spotted. Bilo je situacija gde su na internet postavljene informacije gde fotografisana osoba ide u školu, kojim autobusom ide, gde najčešće izlazi, pa čak i gde živi. Javili su nam se i roditelji jedne devojčice koju su zbog objavljene slike na jednom ovakvom profilu počeli da uznemiravaju mnogi i slali su joj slike i poruke eksplicitnog sadržaja. Iza tih profila mogu da stoje razni predatori, pedofili i otmičari, koji se neretko predstavljaju kao maloletnici - rekao je za Kurir Stevan Đokić iz Centra za bezbednost, istrage i odbranu DBA.
Dodaje da je fotografisanje osoba bez njihovog znanja i pristanka i postavljanje tih fotografija na društvene mreže krivično delo neovlašćenog fotografisanja:
Moguće je pokrenuti i privatnu tužbu ukoliko znate identitet osobe koja je fotografije postavila. Naš pravni centar zastupa već dve porodice čija su deca imala negativno iskustvo sa Spotted profilima, te su podnete i krivične prijave.
Psiholog Aleksandra Janković ocenjuje da mladi imaju neku vrstu nonšalantnosti i nesvesnosti kada je reč o ponašanju na internetu.
- Mladi koji postavljaju takve slike moraju da se zapitaju da li bi oni želeli da se njihove slike postavljaju na društvene mreže bez njihovog znanja, da ih neko bukvaalno uhodi. Čak iako ta deca nemaju loše namere, uvek može da se pojavi treća strana koja to može da iskoristi, to je raj za razne predatore - kaže Jankovićeva za Kurir. Dve administratorke Instagram profila Spotted Belgrade, sa najvećim brojem pratilaca, juče su preko videa uživo odgovarale na komentare zabrinutih pratilaca koji su čuli da je opasno slati tuđe slike.
 Jeste istina da bilo ko može da nam pošalje slike i da mi ne znamo ko je iza profila, ali mi nismo mi krivi za to. To što pišu da svašta može da se desi i što nas kritikuju, tako nam samo dižu popularnost. Ne mogu da nas ukinu. Boli nas ona stvar za one što nas kritikuju - poručile su one.
Odakle početi, da li od faktora radoznalosti ili mladalačke nezrelosti i pokušaja odrastanja ne prirodnim putem nego preko mreža. Svako iskustvo koje je vezano za ponašanje odraslih je vrsta izazova za populaciju do 18 godina. Sva ta deca maštaju da odrastu, da budu punoletni, da imaju sve što požele, dok je život potpuno drugačiji. Ne možete to ostvariti preko društvenih mreža. Vrlo je 'in', u modi, pohvaliti se nečim što neko nema ili nije probao. Tu su uključeni mašta i male sitne laži koje su posledica stvaranja zavisti ili pokušaja stvaranja razlike između takve osobe i generacije kojoj pripada", objašnjava psiholog Čedomir Novakovic. Novaković napominje da je ljudima uvek bio izazov ono što je zabranjeno.
"Sve je vezano za seks, te erotske kombinacije i interakcije i stvara se jedna vrsta mladalačkog egzibicionizma. Vrsta inverzije morala. Skrene im se pažnja, ali te generacije nemaju iskustva. Sve što je negativno niko neće da prizna da se to dešava ili u njegovoj kući ili njegovom okruženju. Uvek je neko drugi krivac za to. U pitanju je jedan kvazimoral koji se najčešće obija o glavu nepromišljenima i naivnima", ističe Novaković.
Lokalni mediji upozoravaju da bi Topić mogao da se okarakteriše kao istinski predator koji je sa četiri Fejsbuk profila imao po nekoliko hiljada prijatelja na kojima su kao profilne fotografije uglavnom fotografije dece.
Kako se navodi, osumnjičeni se, iako je znao da je reč o deci uzrasta 12 i 13 godina, dopisivao sa njima, na početku ih ispitivajući o svakodnevnim stvarima, a kasnije o njihovom seksualnom životu.
Devojčice je ispitivao da li bi htele da imaju seksualni odnos sa njim, postavljao razna lascivna pitanja i slično, a navodio je žrtve da se fotografišu bez odeće i da mu šalju fotografije.Ovo je samo jedan od nekolicine koji je uhvacen, mnogo vise  i dalje vrebaju na internetu.
Roditelje maloletnika savetujemo da budu maksimalno oprezni prilikom korišćenja društvenih mreža i da ne objavljuju fotografije dece, da ne prihvataju za prijatelje ljude koja lično ne poznaju, da ne komuniciraju sa nepoznatima i ne daju svoje lične podatke, ali i podatke o drugim ljudima. O istom treba da pouče i svoju decu.
Tehnologija pokazuje svoje lose strane sve vise  i vise.  Da li ste nekada mogli da znate gde je neko u svakom sekundu? Naravno da ne! I koliko je to bilo bolje i srecnije vreme. Znamo da nas mnoge oci prate na internetu i da ne mozemo od toga da se zastitimo. Ali da sami dovodimo sebe i druge u situaciju da znaju sve o nama je zaista strasno.
Razumem ja mladost, ali mi je u isto vreme jako zao nove generacije koja sve vise gubi tlo pod nogama verujuci vise virtualnom nego realnom svetu. O onoj jos goroj strani koriscenja interneta  za kriminalne radnje ( pedofilija i pornografija) tek nemam komentar.
MLADI SU DANAS SKAPIRALI DA MOGU SVE I ODMAH ZAHVALJUJUCI CUDESNOJ TEHNOLOGIJI. ZA RIZIKE NE MARE, KAO NI ZA MORAL. PREDATORIMA JE OLAKSAN POSAO DO MAKSIMUMA. U KAKVOM TO BRE SVETU ZIVIMO!

SPOKOJNA MOLITVA

OVIH DANA CESTO SE SETIM SPOKOJNE MOLITVE! DA, JA ATEIST PRIZNAJEM  BOZJU MUDROST! MADA SAM  OVE ZADNJE DECENIJE SVE VISE POCELA DA VERUJEM U BOGA ILI VEC TO NESTO STO UPRAVLJA NASIM ZIVOTOM! OPET BIBLIJA!
Bože, daruj mi spokoj da prihvatim stvari koje ne mogu promeniti,
hrabrosti da promenim stvari koje mogu,
i mudrost da prepoznam razliku.
Covek ipak usprkos tome sto zna kako stvari funkcionisu,radi upravo suprotno. Takvo je vreme da MORA  to  da zna, jer se mudrosti i saveti za zivot nalaze na svakom koraku hteo ti to ili ne. I na flasama vode ( ciste izvorske?). Lajf kouci zaradjuju vise od svih ostalih trenera svega ostalog!  Dakle, prihvatiti stvari koje ne mozemo promeniti smo protumacili da to svakako moramo da promenimo. I onda cinimo sve da uradimo ono sto je nemoguce. I taj Sizifov posao nikad ne ispadne dobro i naravno beskonacan je. Sav taj nas trud da ucinimo ono sto ne mozemo je uzaludan  i dovodi nas do stresa, osecaja nemoci, depresije, besa....
Sve bi bilo drugacije kad bi resavali stvari koje mozemo promeniti. A nama su te stvari teze zato sto se ta promena odnosi na nas. I zato nam je neophodna hrabrost. Jer dok menjamo stvari oko nas za koje mislimo da ih mozemo promeniti ostajemo i dalje isti - nepromenjeni. A kada bi skupili hrabrost i promenili sebe tada bi i stvari oko nas koje su do tada bile nemoguce bile zapravo moguce. Tako to funkcionise. Ali izgleda da i pored svega nemamo tu mudrost da prepoznamo razliku. A ona je ocigledna.  I glasi : MENJAJ SEBE A NE SVET OKO SEBE! I PRIHVATI DA TAJ SVET NE MOZES PROMENITI ALI, SEBE MOZES!

Iako je Biblija jedna knjiga, ona sadrži 66 manjih knjiga. Knjige Starog Zavjeta su pisane prije rođenja Isusa Krista, a Novi Zavjet pokriva život Isusa Krista pa nadalje.

Izvor: https://www.novizivot.net/10-izvanrednih-cinjenica-o-bibliji/

 „Vera je čvrsto pouzdanje da će se dogoditi ono čemu se nadamo, dokaz onoga što je stvarno, premda se ne vidi“ (Jevrejima 11:1). Da bi osoba imala čvrsto pouzdanje, mora imati dobre razloge za svoja uverenja. Zapravo, izvorna reč prevedena izrazom „čvrsto pouzdanje“ označava nešto više od unutrašnjeg osećanja ili puke želje. Dakle, vera podrazumeva uverenje koje je zasnovano na dokazima.„Bez vere nije moguće ugoditi Bogu, jer onaj ko mu pristupa mora verovati da on postoji i da nagrađuje one koji ga revno traže“ (Jevrejima 11:6).„Vera se stiče slušanjem poruke“ (Rimljanima 10:17). Iz ovih reči vidimo da je za sticanje vere pre svega potrebno „slušati“ ono što Biblija otkriva o Bogu (2. Timoteju 3:16). Proučavanje Biblije će vam pomoći da pronađete pouzdane odgovore na važna pitanja. Dakle, vaša vera mora biti zasnovana na dokazima u koje ste se lično uverili dok ste ispitivali da li je tačno ono što piše u Bibliji. Ako to uradite, bićete poput učenikâ iz prvog veka koji su „svim srcem primili reč i svaki dan istraživali Pisma da vide je li to tako“ (Dela apostolska 17:11).
Suprotno Bibliji najprodavanijoj knjizi na svetu prevedenoj cak na 2454 jezika postoji i misteriozna Biblija ili djavolska?!
Knjiga nazvana "Kodeks gigas" (Codex Gigas), poznata pod nazivom "Đavolja biblija", najstariji je i najveći sačuvani srednjovekovni rukopis.
Naziv "Đavolja biblija" dobio je zbog velike ilustracije đavola u njoj i mita o njenom nastanku. Napisana je u prvoj polovini 13. veka, ima 620 stranica, a za pergament u njoj bila je potrebna koža od čak 160 životinja. Ima zastrašujuće dimenzije. Kada stoji uspravno visoka je 92 santimetra, 50 santimetara je široka i debela 22 santimetra, a teška je čak 75 kilograma.
Legenda o veličanstvenom "Kodeksu gigasu" međutim kaže da je knjigu za samo jednu noć napisao sveštenik koji je prodao dušu đavolu. Prema legendi, benediktinci su Hermana Reklusa, fratra u jednom češkom manastiru, nameravali živog da zazidaju u njegovoj sobi jer je prekršio svoju zakletvu. Da bi izbegao drastičnu kaznu, obećao je da će se iskupiti tako što će za noć napisati najveću knjigu na svetu, koja će sadržavati celokupno ljudsko znanje.
Kako se ponoć približavala, a on nije bio ni blizu kraja, zatražio je pomoć đavola. Obećao mu je svoju dušu ukoliko on umesto njega dovrši knjigu do ponoći. Đavo pristao, ali je tražio i da u knjizi bude portret Sotone.
Rukopis se sastoji od nekoliko različitih dela napisanih na latinskom jeziku. Počinje Starim zavetom, posle kog su prepisana dva dela Flavijusa Josefusa. U sredini se nalazi Stari zavet, a rukopis se završava sa još dva dela Boemskih hronika autora Kosmasa.
Između ta četiri dela, rukopis sadrži i brojna manja, originalna dela prepuna priča, legendi i recepata za magične napitke i lekove. Jedan od najzanimljivijih delova knjige svakako se odnosi na opis demona, čarolija, isterivanja đavola i njegovih moći.
Rukopis ima iluminacije od 5 boja: crvene, plave, žute, zelene i zlatne. Velika slova su savršeno osvetljena, često preko čitave stranice. Kodeks je jedinstven po tome što "ne stari". Inače prazna 577. stranica sadrži jedinstvenu sliku đavola koja je visoka 50 santimetara.
Misteriozna knjiga trenutno se nalazi u švedskoj Nacionalnoj biblioteci. Iako se njome bave već decenijama, istoričari, još nisu uspeli da odgonetnu kako je nastala i ko je njen pravi autor.Dakle znati sve je pre djavolja nego bozja rabota!
Samo jos malo da se udaljim od glavne teme,a u vezi Biblije i vanzemaljaca. Pa recimo u Bibliji se pominju vremena kada su svi govorili istim jezikom ( cemu tezi i nju ejdz danas), a postoji i teorija da su nas stvorili upravo vanzemaljci, a ne Bog koji su sa ljudima komunicirali isto jednim jezikom ( vanzemaljci iz celog svemira govore jednim jezikom). Tako da dolazimo do uvek istog zakljucka da se ne desavaju proslost ,sadasnjost, i buducnost nego da sve postoji u istom trenutku u razlicitim svetovima.
VEROVALI U BIBLIJU, ANDJELE, PALE ANDJELE,  BOGA ,DJAVOLA ,VANZEMALJCE POTPUNO JE ISTO GLEDAJUCI SIRU SLIKU. SAMO AKO NJU MOZEMO DA SAGLEDAMO U POTPUNOSTI MOZEMO DA UCINIMO SEBE BOLJIM I DRUGACIJIM I SAMO TAKO MOZEMO NACI SPOKOJ! A SPOKOJ JE VRLO VAZAN ZA COVEKA I BEZ NJEGA JE NEMOGUCE ILI BAR TESKO ZIVETI!
PRONADJITE SVOJ UNUTRASNJI MIR  PRONALAZECI VERU U SEBE.A AKO ZELITE MOZETE  I VEROVATI U  DRUGE LJUDE ILI U BOGA ILI  KOGA  GOD!

Biblija se pisala u periodu dugom 1600 godina, a pisalo ju je otprilike 40 ljudi. Vrijeme kada se pisala je bilo od 1500 godina prije Krista do 100 godina nakon Krista.

Izvor: https://www.novizivot.net/10-izvanrednih-cinjenica-o-bibliji/

1. Pisanje Biblije
Biblija se pisala u periodu dugom 1600 godina, a pisalo ju je otprilike 40 ljudi. Vrijeme kada se pisala je bilo od 1500 godina prije Krista do 100 godina nakon Krista.

2. Podjele u Bibliji
Iako je Biblija jedna knjiga, ona sadrži 66 manjih knjiga. Knjige Starog Zavjeta su pisane prije rođenja Isusa Krista, a Novi Zavjet pokriva život Isusa Krista pa nadalje.


Izvor: https://www.novizivot.net/10-izvanrednih-cinjenica-o-bibliji/

1. Pisanje Biblije
Biblija se pisala u periodu dugom 1600 godina, a pisalo ju je otprilike 40 ljudi. Vrijeme kada se pisala je bilo od 1500 godina prije Krista do 100 godina nakon Krista.

2. Podjele u Bibliji
Iako je Biblija jedna knjiga, ona sadrži 66 manjih knjiga. Knjige Starog Zavjeta su pisane prije rođenja Isusa Krista, a Novi Zavjet pokriva život Isusa Krista pa nadalje.


Izvor: https://www.novizivot.net/10-izvanrednih-cinjenica-o-bibliji/

1. Pisanje Biblije
Biblija se pisala u periodu dugom 1600 godina, a pisalo ju je otprilike 40 ljudi. Vrijeme kada se pisala je bilo od 1500 godina prije Krista do 100 godina nakon Krista.

2. Podjele u Bibliji
Iako je Biblija jedna knjiga, ona sadrži 66 manjih knjiga. Knjige Starog Zavjeta su pisane prije rođenja Isusa Krista, a Novi Zavjet pokriva život Isusa Krista pa nadalje.


Izvor: https://www.novizivot.net/10-izvanrednih-cinjenica-o-bibliji/

DOK SU SE DECA IGRALA

NADJEN LES DOK SU SE DECA IGRALA, OPLJACKANA POSTA DOK SU SU DECA IGRALA, UDARIO BABU KOLIMA DOK SU SE DECA IGRALA,KORNJACA KURVACETINA DOJILA DOK SU SE DECA IGRALA U PARKU I TAKO! SVAKI NASLOV  U NOVINAMA ,SVE STRAHOTE KOJE SE DESAVAJU GLEDALA SU DECA ILI SU SE DOGADJALA TIK PORED NJIH! POSTOJE SAMO DVE MOGUCNOSTE: ILI SU NAM DECA TOLIKO PRIMORANA DA GLEDAJU SVE I SVASTA ILI  SU NOVINARI PRIMORANI DA DAJU BOMBASTICNE NASLOVE! KAKO GOD! ZIVIMO LI U SVETU U KOME DECA NE SMEJU DA SE IGRAJU?
Crna hronika postala je nesto sto nam se desava vise nego ista drugo. A kad se desi umesto obicnih  po mogucstvo istinitih i iscrpnih informacija bomarduju nas senzacionaliznom. Da izgleda jos strasnije, jos gore ako moze da bude gore. I ako nije dovoljno lose da se napravi da bude takvo.Razumem ja novinare. dobiju zadatak da donesu vest koja ce privuci citaoce. A nas istrenirali da nam nijedna druga vest ne privlaci paznju osim ona iz crne hronike. I nasli smo se. Novinari se trude da nas istraumiraju sto vise, da nam izazovu strah, paniku pa i mucninu, a samim tim i veci tiraz- to je postalo pravilo. Sto vise crne hronike vise prodatih novina.
Ovo sa kornjacom sam vec koristila jer su pricu  o savremenom novinarstvu clanovi "Dnevnjaka" doveli do  savrsenstva. Sto vest vise zvuci senzacionalisticki, bombasticno to bolje. Pa se desava da  se  toj preteranoj zelji za senzacionaliznom  provuku i lazne informacije. Obzirom na kolicinu informacija ima li neko vremena i volje da ispituje iztinitost. Kao plovke progutamo vest nemajuci vremena da je obradimo.
Nesto ipak zadrzi nasu paznju. Brutalni zlocini, neverovatne kradje, saobracajne nesrece kojih je sve vise, ubistva zena, dece... I dosli smo do dece. Deca se  danas u ovim crnim hronikama zlouotrebljavaju na najuzasniji nacin. Verovatno se  po neko dete naslo na mestu zlocina - sto je samo po sebi tragicno, ali je jos veca mogucnost da se sva zla ovog sveta ne odigravaju bas pred decijim ocima. Ipak  u svakom se izvestaju pominju ta deca u blizini. Da li zlocin nije dovoljno uzasan pa da se dopuni nasim zgrazanjem zbog "jadne dece"? Ne znam. Evo ubistvo ovog vodje navijaca koji je bio osudjen na vecu kaznu, pa na manju ,pa je izasao i pre nego sto je istekao rok  desilo se u mom komsiluku. Sad ne znam sta  novinar smatra pod decijim uzrastom, ali u "balonu" gde je i pomenuti ubijeni momak igrao fudbal  u terminu posle 22 casa nije bilo mladjih od 25-30 godina. Mislim, i oni su deca ( moja su tih godina) ali kad novinari napisu deca to se misli valjda na malisane do 10-tk godina?
Malisane koji se u tim godinama biju do smrti ( OS Rade Koncar -Zemun) pre neki dan. Jedan od ucesnika zavsio sa teskim povredima i  hitno prebacen u Tirsovu! Ostala deca su gledala i verovatno navijala. Masilje radja nasilje. Navijanje ponekad radja nasilje. Nasilje nije za navijanje.
Da li bi  deca bilatoliko nasilna da se nasilje ne provlaci  po ceo dan u nekom vidu tu oko njih. Uzivo, ili na TV-u ili u novinama svejedno. Znam da svaka vest treba da se objavi, pa i ove o zlocinu. Medjutim, mi to izgleda pogresno radimo jer umesto da su deca naucila da se groze zlocina, ona se dive zlocincima!!! I oponasaju svoje starije kolege cineci zlocine sve mladji!
Sad kad bi u tim parkovima i skolama deca igrala decije igre umesto  igre losih momaka - decaci  ,  a devojcice glumile starlete umesto da se igraju nekih decijih igara sve bi bilo drugacije.
Deca vise ne umeju da se igraju, a za to smo mi odrasli i te kako krivi. Umesto plisanih igracaka, lego kockica, Barbika, autica, drustvenih igara mi smo nasoj deci odmah dali mobilni telefon i komjuter!
I sada ta deca stoje zajedno u  tim parkovima iskolama i svako gleda u svoj telefon - kao druze se, a onda jedan pogresan tvit, kometar na fejsu ili slika na instagramu izazovu bes i dovedu  do tuce ili makar do negativnih osecanja koja se gomilaju dok ne eksplodiraju.
I TAKO DRAGI NOVINARI OSTAVITE NASU DECU NA MIRU KOLIKO GOD IMALA GODINA. IZVESTAVAJTE SA MESTA ZLOCINA MANJE SENZACIONALISTICKI PA MAKAR VAM I OPAO TIRAZ. DECA SU U PITANJU. ZASTITE IH OD NASILJA MAKAR SVOJIM IZVESTAVANJEM I VESTIMA U CRNOJ HRONICI KAD VEC NE MOZETE OD ONOG STO IM SE ZAISTA DESAVA PRED OCIMA!

NOVAC JE PRLJAV

NOVAC JE PRLJAV KAO I SVINJA. I TO NE SAMO ONAJ KOJI SE DOBIJA NELEGALNIM RADNJAMA. UOPSTE NE VOLIM NOVAC ! KASICA PRASICA TRAJNA IKONA STEDNJE!
Mnogo pre nego što su izgrađene prve banke, koliko znamo u 15. veku, ljudi su obično svoj novac koji štede čuvali u kuhinjskim teglama. Tih dana kuhinjski pribor u običnim seoskim domaćinstvima bio je napravljen od gline zvane pig (pygg). Kada bi ovi ljudi imali novčić ili dva da ih uštede, bacali bi ih u glinenu teglu.

Reč iz starog engleskog za svinju bila je "picga". Ta reč evoluirala je u "pigge" verovatno zato što su se svinje na farmama valjale u blatu u kom je bilo gline i u narednih 200-300 godina, glina (pygg) i životinja (pigge) na kraju su značile isto.
U 19. veku, grnčari su počeli da prave "kutije za novac" u obliku svinje. Ovaj poduhvat je oduševio decu koja su ohrabreno počela da štede novac.
Rani modeli su u vrhu imali samo prorez za odlaganje kovanica i bez rupe na dnu, tako da je svinju trebalo razbiti da bi novac mogao da se izvuče. Ne mozete da verujete koliko je tesko doneti odluku da razbijete svoju kasicu prasicu koju ste zavoleli tokom vremena dok ste je "hranili" novcem. Pa ipak novac vam je neophodan i vi razbijate svog glinrnog drugara i kupujete novog. Mada mnogo vise njih prelazi na druge nacine stednje.
Nakit, jahte, trkački automobili i luksuzni stanovi deo su sredstava za "pranje" stotina milijardi funti "prljavog novca" u Velikoj Britaniji, koji takođe prolazi kroz banke i preko više britanskih posrednika, kaže studija "Transparensi internešnela".
Velika Britanija je platforma za novac od korupcije širom sveta.Taj novac od kriminala "pribavljen uz pomoć kompanija koje su registrovane u Velikoj Britaniji i njihovih ofšor finansijskih centara, ovde se (u Velikoj Britaniji) ulaže u luksuzne nekretnine, a koristi se za pristup prestižnim institucijama", poput najcenjenih univerziteta ili ustanova kulture što donatorima "daje status", piše u izveštaju.
Taksisti u čitavom svetu uznemireni su jer im posao ugrožavaju službe za prevoz kao što je Uber. Sudovi još uvek presuđuju u korist starog modela prevoza, a protiv Ubera – ali koliko dugo će to još da traje?
Hoteli se žale na smanjenje broja gostiju, jer ljudi sve više koriste Airbnb. I u tom slučaju sudovi presuđuju protiv novog konkurenta sa interneta, jer je taj poslovni model u stvari prenamena ionako oskudnog stambenog prostora.
Telekomunikacionim koncernima smanjuje se profit, jer je telefoniranje čak i na drugi kontinent aplikacijama Vocep ili Vajber praktično besplatno. Televizije čekaju crni dani, jer se sve više ljudi okreće Netfliksu. Maloprodaja trpi, jer je ipak mnogo lakše jednim klikom kod Amazona i sličnih obaviti kupovinu...
Na sve strane, i to golim okom, može se videti na šta se misli kad se kaže da digitalizacija ne samo da menja našu svakodnevnicu, već i kompletne privredne grane. Čini se da je taj proces nezaustavljiv, da je nemoguće okrenuti točak istorije unazad.
Upravo se sprema revolucija u još jednom sektoru: u finansijama. Takozvane kripto-valute već pune naslovne-strane, uglavnom negativno. Najpoznatije takvo virtualne platežno sredstvo, Bitkoin, privuklo je pažnju neviđenim oscilacijama vrednosti.
Ono je česta je i tema crne hronike, jer neki internet-kriminalci koriste tu valutu za ucene i traže isplatu u Bitkoinima. Takav „novac“ vole i organizovani kriminal, šverceri i prodavci svega što ne sme da se legalno prodaje – od droge i oružja, pa do dečije pornografije. Njima je kripto-valuta poklona sa neba, jer trag digitalnog novca može gotovo savršeno da se sakrije u digitalnoj džungli jedinica i nula.
Kao što se zna, kada je reč o novcu, svako prijateljstvo prestaje. Zato oni koji kontrolišu njegove tokove – a to su ljudi koji još uvek uglavnom dolaze iz analognog sveta – više nego skeptično gledaju na svet digitalnih novčanica, još otkako su se pojavile.
Sad ne znam kako bi stavljali kripto valute ukasice prasice. Dobro i one mogu da budu virtualne. Ali kakav je to osecaj kad ne  mozes uvece dok ne zaspis da gledas u svoju kasicu prasicu od gline. Danas su ove kasice od keramike i na internetu je ponuda vrlo dobra. Narocito prelepo roze prasence koje drzi cekic ( valjda za  krizne slucajeve).
I TAKO. STEDNJA JE DIVNA STVAR UKOLIKO MOZETE DA SVOJ MESECNI PRIHOD RAZVUCETE I JOS DA OSTANE NOVCA. 'PRANJE NOVCA' JE TAKODJE KRIMINALNA RADNJA KOJA PODRAZUMEVA UKLANJANJE DOKAZA ODAKLE JE POTEKAO NOVAC. MEDJUTIM, KAKO GOD ZARADJIVALI NOVAC ON I KADA NIJE PRLJAV TESKOM MUKOM JE ZARADJEN .
NOVAC I NE BI TREBALO DA POSTOJI I KRIPTO VALUTE TEZE KA TOME. ALI VIDIM DA KRIMINAL I TU MOZE DA STVARA PRLJAVI NOVAC.
KUPITE SVOM DETETU KASICU PRASICU BAR JEDNOM DOK NE PORASTE, NE ZATO DA ZAVOLI NOVAC NEGO DA IMA PRELEPOG  DRUGARA.

COVEK I PRIRODA

SELA SU JOS UVEK MESTA U KOJIMA COVEK ZIVI SA PRIRODOM! GRADOVI SU TO ODAVNO UBILI! SKINUCU TI ZVEZDE S NEBA ! NEBO NA PRODAJU! KO LI JE VLASNIK?
Na planeti ima jako malo mesta gde je priroda ostala netaknuta. Covek se potrudio da je  uglavnom unisti. Urbanizacija je pojela sve. Ipak,  ruralne sredine jos odolevaju.
Bajkovito selo u kojem su 284 kuće okružene vrtovima projektovao je Erik Migind 1964. godine kako bi podstakao interakciju među komšijama i pružio ljudima lepo okruženje za život, daleko od gradske buke i zagađenja. Želeo je da podstakne stanovnike da se vrate korenima i potraže bolji kvalitet života u prirodi.
Pokojnog arhitektu su za ovo nadahnuli krugovi usred istorijskih danskih sela u kojima su se stanovnici često okupljali i družili. Tako bi mogli jedni drugima da daju savete o bilju, voću i povrću koje sade ispred kuća.
Júzcar u španskoj pokrajini Andaluziji, u blizini grada Malage, sa svega dvestotinjak žitelja postao je najpopularnije selo u Španiji 2011. godine. Naime, kompanija Sony Pictures je za potrebe promocije filma o Štrumfovima obojila celo selo u plavo.Selo je poznato po pečurkama koje rastu na obližnjim brdima, a Štrumfovi su bića koja žive u kućicama nalik na pečurke. Na bojenje sela potrošeno je oko 4000 litara plave boje. Nakon završetka promocije filma seljani su glasali su da selo ostane obojeno jer je doživjelo ekonomski i turistički procvat pa ga godišnje posjeti 80 hiljada turista. Murali, skulpture i suveniri mogli su se naći na svakom koraku, kao i lokalci obučeni u kostime Gargamela, Štrumfetu i Velikog Štrumfa, raspoloženi za fotografisanje.
Spansko selo i olimpijsko selo. Prvi pojam kod nas oznacava temu  koju ne znamo ili ne razumemo, a olimpijsko selo predstavlja mesto na kome zivi ucesnici olimijskih igara. Uglavnom poenta je da je upotrebljen termin selo kao popularniji.
Selo Berkun u Švajcarskoj toliko je idilično da je gradonačelnik našao pametan marketinški trik da ga učini još poznatijim.
Naime, u ovom selu zabranjeno je slikanje iz razloga što je toliko lepo da se njegove slike ne smeju naći na društvenim mrežama. Zašto? Pa, zato što će oni koji ga gledaju biti toliko ljubomorni što se ne nalaze tamo. Stoga je bolje da ga posete i njegove lepote vide sopstvenim očima!

Kandovan, selo u Iranu koje se nalazi na oko 50 kilometara južno od Tabriza, poznato je po kućama koje izuzetno podsećaju na one iz Kamengrada, izmišljenog grada u kome žive junaci jedne od najuspešnijih animiranih serija svih vremena – Porodica Kremenko.

Oduševljeni Kandovanom, mnogi turisti ga često opisuju kao jedno od najimpresivnijih naselja na svetu. Njegova istorija datira mnogo vekova unazad, a prema popisu iz 2006. godine, u njemu je živelo 600 stanovnika, čiji su preci, koji su se prema legendi tu doselili bežeći od invazije mongolske vojske, počeli da grade kuće u obliku kupe u mekanim, vulkanskim stenama.

Upravo to je ono što ovo mesto čini posebnim, kao i činjenica da posmatrano iz daljine, liči na koloniju gigantskih mravinjaka. Neki od domova stari su najmanje sedam vekova, imaju od dva do četiri sprata i ne samo da su jaki, već i energetski efikasni. Naime, s obzirom na to da zahtevaju minimalnu toplotu tokom duge zime, oni ostaju hladni čitavo leto.

Uprkos izolovanosti, Kandovan uživa veliku popularnost među posetiocima, pogotovo onima kojima je glavni prioritet mir. Njima se pruža prilika da odsednu u hotelu sa pet zvezdica, koji se sastoji od 10 soba, sa džakuzijem i podnim grejanjem, sve to u steni. Suma sumarum, daleko od zagađenja, jednoličnog sivila i buke grada, poseta ovom takozvanom kamenom selu, možda predstavlja jedan od najlepših načina da se doživi nadrealna arhitektonska lepota Irana.

Celo selo je transformisano u jednu neobičnu destinaciju kombinacijom boja. Udruženje indonežanskih građevinaca, čije sedište se nalazi u susednom Semarangu, obezbedilo je materijal, ali i ljudstvo za ovaj neobičan projekat.

Hendrar Prihadi, gradonačelnik Semeranga, i sam je učestvovao u akciji preuređenja sela, pa tako danas Indonežani imaju najživopisnije selo, ako ne i na celom svetu.

U  selu se nalaze 233 kuće, a svaka od njih je ofarbana u jarke boje. Osim zidova, ofarbani su i krovovi pa je prizor iz aviona takav da mislite da letite iznad zemlje čuda.

Ceo projekat je trajao skoro dva meseca i nakon toga je selo postalo pravi hit na društvenim mrežama. Broj turista se iz dana u dan povećava čineći ovo mesto globalnom senzacijom.

 Idila koju selo može da nam pruži ne može da zameni nijedan kutak grada.Još pre zore na selu se oglašavaju pravi živi budilnici – petlovi. Njihovo kukurikanje pravi je alarm prirode, i što je još bitnije, nije iritantno kao pištanje telefona ili časovnika. Petlovi su tu da vas opominju na svaka dva minuta, u osam ciklusa, sve dok se ne probudite. Odlaganje alarma vam u ovom slučaju nije potrebno.Seljaci ne brinu o tome da li je voće prskano jer ga gaje sami ili ih gaji neko koga poznaju. Znaju da je seme koje su ostavili od prošle godine zdravo, nemodifikovano, a povrće zdravo i ukusno. Robna razmena je itekako živa, pa se menjaju kruške za šljive, strukovi mladog luka za paradajz, orasi za teglu meda… i ono što ne stignu da poseju, stanovnici sela ne moraju da kupe svaki put.

U gradu možete godinama stanovati u zgradi, a da ne znate ko živi u stanu pored vašeg, što je u selu nemoguće. Ljudi su upućeni jedni na druge, a komšija učestvuje, kako u svim radosnim, tako i u tužnim porodičnim događajima.
Komšije aktivno pomažu da se spremi svadbeni ručak i slava. Iako kod nas postoji poslovična priča o komšijskoj svađi oko plota, koja završi na sudu i može da traje decenijama, najveći deo srpskih seljaka zna koliko je komšija važan.
Mobe su tradicionalno okupljanje i organizovana pomoć u fizičkim radovima na njivi. Ako je vaš kolega sa posla ili fakulteta, rođen na selu, on će vam spontano ponuditi da dođe i pomogne vam oko krečenja i farbanja stolarije, ili priskoči u pomoć oko spremanja važnog ručka.

 Bez jakog uličnog osvetljenja, neona i reklama, seoske noći su drugačije, a zvezde izgledaju sjajnije. Umesto saobraćajne buke, uspavaće vas zrikavci. Cepanje drva, miris pokošenog sena, sakupljanje suvaraka u šumi, vatra u ognjištu u hladnim noćima, samo su deo jedinstvenog doživljaja koje samo selo može da pruži.

 Ljudi na selu su deo velike zajednice. Tokom poljoprivrednih radova, raštrkani su po njivama, ali se rado okupljaju u lokalnoj kafani. To je berza svih lokalnih vesti. Bez namere da ulepšavamo stvarnost kad je u pitanju rasprostanjenost personalnih računara u našoj zemlji, činjenica je da ljudi sa selu danas, ukoliko postoji internet veza, mogu komunicirati sa celim svetom. Dakle, u selu je prisutna intenzivna razmena lokalnih, ali i internacionalnih vesti.
Seljaci su, rođenjem, povezani sa životinjama, zemljom i prirodom. Ekološka svest je njima “urođena”. Stanovnici sela drugačije se nose sa nedaćama. Imaju posebnu vrstu psihičke stabilnosti.
Naučili su da jedan grad može da im “potuče” maline ili uništi letinu. Zbog stalnog dodira sa zemljom i sa realnošću, nisu opterećeni iluzijom o nekoj imaginarnoj kontroli jer znaju da je prirodu i vremenske prilike, nemoguće kontrolisati.
Ljudi koji žive na selu vole da im neko bane u goste i dočekuju ih uz: „Dobroooodošliiii!”. To je zajednička odlika stanovnika sela na svim kontinentima a jačina njihovog glasa, 40 decibela je veća od jačine glasa stanovnika grada.
Ako izostane srdačni pozdrav, potražite domaćine iza kuće u zadnjem delu dvorišta gde drže živinu, ili u komšiluku. I naravno, pazite na domaćeg psa čuvara. Ako baš želite da se najavite, ponudite rođacima ili prijateljima da pomognete oko spremanja turšije, pečenja rakije ili branja grožđa.
Priuštite sebi da napustite zagađeni grad, i za svoj uloženi rad i vreme, budete nagrađeni teglom ajvara, kiselih paprika sa kupusom… Možda ćete na vojvođanskom salašu, naučiti da mesite čuvenu štrudlu.Idite na selo u vreme kad se ovce jagnje. Ponudite se domaćinu da odete sa njim na pecanje i uživajte sa celim komšilukom u ribljem paprikašu. Možda će vaše dete imati priliku da vidi tek rođeno tele ili prisustvuje postavljanju na noge malog ždrebeta. To je prizor koji ćete sigurno pamtiti.
Kad su u pitanju gradovi nekako mi je bez veze da pisem koji su najveci, najposeceniji, najnaseljeniji i ostali naj. Ipak kao rodjena Beogradjanka pristrasna sam i tvrdim da je Beograd i danju i nocu najbolji i najpristupacniji za zivot,a tek za provod!!! A tek njegovih 7.000 godina istorije!
Nemački grad Bilefeld, odavno tema polušaljive teorije zavere koja tvrdi da taj grad zapravo ne postoji, nudi veliku nagradu onome ko dokaže da je ta teorija tačna.Zvaničnici Bilefelda su danas rekli da će dati milion evra osobi koja iznese čvrste dokaze o nepostojanju grada.Oni su naveli da "nema ograničenja kreativnosti" učesnika svojevrsnog konkursa ali da će za nagradu biti uzimani u obzir samo neoborivi dokazi.Ideju da Bilefeld ne postoji prvi je izneo kompjuterski stručnja Akim Held, koji je u želji da se naruga teorijama zavere na internetu objavio tu satiričnu tvrdnju 1994. godine.Čak je i nemačka kancelarka Angela Merkel jednom u šali dovela u sumnju postojanje Bilefelda, grada koji je navodno nalazi oko 330 kilometara zapadno od Berlina.
Čak osamdeset posto Britanaca živi u urbanim sredinama u kojima su često “zgužvani” poput sardina. Život u gradu najčešće podrazumijeva više buke, kriminala, nasilja i lošu kvalitetu zraka, ali ima i svoje pozitivne strane kao što su bolnice, klubovi i brža dostupnost određenim uslugama.
Populacija koja živi u ruralnim sredinama u pravilu vodi zdraviji život dok ljudi koji žive u gradovima u pravilu više hodaju.

Također, nedavno provedena studija ukazuje na to da su mozgovi ljudi koji žive u gradovima skloniji podražaju stresa te da imaju čak 25 posto veću šansu da ih počne mučiti tjeskoba.
Ako stvari sagledavamo s gledišta smrtnosti, najveća razlika između grada i sela je u obolijevaju od raznih bolesti i narocito raka pluća u korist onih koji žive u urbanim sredinama.
 Ines Ivanović iz firme „Pacific Connection“ kaže da je njihova firma jasno naglasila da se radi o simboličnom i romantičnom poklonu, kao i da jedina ima prava da se bavi ovim poslom.
Na nebu postoji 3.000 zvezda koje su vidljive golim okom. Naša firma je ekskluzivni distributer američke kompanije koja je još davno popisala zvezde koje su nevidljive i zaštitila patent da vrši prodaju njihovih imena - objašnjava Ivanovićeva.Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, kaže da je trgovina nebeskim telima pomodarstvo koje je došlo iz Amerike i da takve podvale vređaju inteligenciju. Želite vašoj srodnoj duši da skinete zvezde s neba, sada je to i moguće“, „Želite da obradujete voljenu osobu nekim originalnim poklonom za rođendan? Poklonite joj nešto van ovoga sveta, nešto što će trajati večno. Imenujete zvezdu po njoj!“... Ovo su samo neki od oglasa koji su preplavili internet, a koji su podstakli mnoge da na ovaj način izraze privrženost voljenoj osobi. Cene ovog poklona se razlikuju i kreću se od 2.700 do čak 16.520 dinara, a svaka od ovih firmi hvali se izdavanjem posebnog sertifikata. Pažljivim čitanjem tek na sajtovima ponekih firmi uočljivo je da se radi o simboličnom poklonu i da se ime vaše zvezde čuva u internom registru.
Svaka čast onima koji su se setili kako da prodaju maglu. Inspekcije bi svakako trebalo da provere da li kompanije jasno naglašavaju da se radi o simboličnom poklonu, kao i da li plaćaju PDV na ovu prodaju - revoltiran je on.stronom Branko Simonović iz Instituta „Ruđer Bošković“ kaže da je zgrožen činjenicom da je nekome palo na pamet da prodaje nešto čega nije ni vlasnik.
Mnogo puta mi se desilo da dođu ljudi, daju mi koordinante i traže mi da im pokažem njihovu zvezdu. Iznenade se kada im objasnim da se zvezde ne mogu kupiti, jer niko ne može biti vlasnik zvezda, niti im davati imena - kaže Simonović. On objašnjava da su koordinate zvezda na nebeskoj sferi zabeležene u raznim astronomskim katalozima, koje ovi „prodavci“ prepišu, naprave svoj katalog, te prodaju pravo na imenovanje unutar tog kataloga.
U tom slučaju svako može po volji prodavati pravo na imenovanje. To je kao da odete na Beogradsku tvrđavu i napravite mapu drveća, a onda kažete ljudima da mogu, ako plate, da imenuju drveće s vaše mape i za to im posle izdate sertifikat koji samo vi priznajete. To je notorna prevara. Iako neke firme napišu sitnim slovima na sajtu da se radi o simboličnom poklonu, građani mahom imaju uverenje da negde tamo na nebu ima zvezda sa njihovim imenom - objašnjava Simonović i dodaje da je bolje kupiti najobičniji kamen, jer kamen barem možete posedovati.
A KAD NAM DOSADE IZBORI GDE  I KAKO ZIVETI NA PLANETI ZEMLJI TU JE NEBO. POMAMA ZA KUPOVINOM ZVEZDA ( JOS NIJE PLANETA) DOSLA JE I U SRBIJU GDE JEDNA ZVEZDA KOSTA DO 140 EVRA. OSTAJE SAMO PITANJE KO MOZE DA PRODAJE NESTO STO NE POSEDUJE?