IMATI I NEMATI

 JEVREJSKA POSLOVICA KAZE: NEMA NISTA GORE OD IMATI PA NEMATI! VEROVATNO JE TO ISTINA JER SIROMAH TAKVIH PROBLEMA NEMA. A ONAJ KO JE IMAO MNOGO PA ODJEDNOM NEMA NISTA ITEKAKO SE OSECA UGROZENIM.DANAS NE BIH JA O BOGATSTVU  I SIROMASTVU JER TO VISE NE MOZE BITI VAZNO KAO DO SADA. DRUGE STVARI SADA MOGU DA SE IZGUBE ,A SVI SMO IH IMALI. SPISAK JE OGROMAN TAKO DA CU NAVESTI ONE STO SU NAJBITNIJE ZA OPSTANAK LJUDSKE VRSTE!

Čim se  izgovori imati pa nemati  pomisli se na onu materijalnu stranu, s obzirom da živimo u svetu ekonomskog prosperiteta. Bez preterivanja i bahatosti, novac jeste potreban ali nažalost ne i dovoljan uslov da nam život bude ispunjem i da nam se kroz dom ori samo pesma.

Najveće blago je biti srećan

Imati, pa nemati veru i nadu.

Imati, pa nemati podršku i poštovanje.

Imati, pa nemati prijatelja.

Imati, pa nemati voljenu osobu.

Imati, pa nemati zdravlje.

Situacije se gradacijski nižu, a oni koji se u njima nađu nose večiti pečat koji je nemoguće dočarati.

 Ipak ovakvi epilozi ne moraju apsolutno slutiti na dramu. Oni su svoju radost, igru i nepomućeni osmeh doživeli pa makar i na kratko .

Tragični su oni koji rastu uz nerazumevanje, svađu i nasilje. Tragični su oni koji nikad na prvom proletnjem suncu ne udahnu punim plućima, već su doživotno osuđeni na tamne zavese. Takve, neretko upropaštene ličnosti, na kraju zaspivaju i bude se same. Razočaranja se slažu kao kula od karata dok na kraju ne ostane samo zastakljen pogled, usiljen osmeh i olupina od tela koja dok zvoni na promaji daje osnovne znake života bez poštovanja čak i sama prema sebi da ćemo veče dočekati i ne primetivši (još jedan) dan koji nam se provukao kroz prste. Istina, znam nekoliko ljudi koji su ovu poslovicu doživeli i proživeli, ali ne mogu za sve reći da su zbog toga bili tragično nesrećni. Da ima tužnih priča, ima. Rasturene porodice, razvodi, svađe, pokolenja bez budućnosti, žrtve frustracija i neostvarenih ambicija. Da je težak malj kojim ih je stvarnost zveknula, težak je. Tim maljem nekoliko njih je i sahranila, ali o mrtvima sve najbolje.

Ipak, znam i za nekoliko slučajeva koji su „imali, pa nemali“, ali su na kraju uvek više imali nego nemali. Ne u smislu novca. Novac posmatram kao sredstvo koje služi da ti olakša život, ne kao cilj zbog kojeg se živi. Zanimljivo, ali upravo tako o novcu razmišlja i tih nekoliko „slučajeva“. Posmatrajući ih, uvideo sam da svi imaju jednu zajedničku crtu – lakoću. Lakoću kretanja, lakoću življenja, lakoću mišljenja… Možda će delovati banalno, ali lebdenje, nežno, kao po oblacima, oduvek mi je bila asocijacija na te ljude. A da su gulili kolena i tabane po najtrnovitijim stazama, to dobro znam. Ipak, pored svega uspeli su da sačuvaju još jednu lakoću koja im, siguran sam, daje krila kojima dodiruju nebo. I svakim svojim letom pridruže jatu barem još jednoga. I još jednoga. I još jednoga. Lakoća osmeha, lakoća je koju smo zaboravili jer smo to sebi dozvolili. A tako je lako osmehnuti se. Mnogo lakše nego ceo dan borati čelo zamišljenom tugom koja drobi jedino zdrav razum. I korisnije.Sve je to stvar inteligencije. Omiljena definicija inteligencije mi je ona koja kaže da je inteligencija sposobnost prilagođavanja. Što se brže prilagodiš to si inteligentniji. A najinteligentniji si kada na prilagođavanje izgubiš što manje vremena. Jer jedino vremena nema. Sve drugo se može nadomestiti, samo vreme ne. Baš u tome greše oni koji „imaju, pa nemaju“ i na kraju sve izgube. Pričaju o svojim mukama, kukaju, strahuju, tuguju, privlače loše misli, istim od sebe odgurujući dobre ljude. Ljude koji bi im, možda i mogli pomoći, ali ljudi ko ljudi – ne vole da su u društvu mračnjaka. U strahu su velike oči, ali se vidici sužavaju. Baš kao i svest. Dok stignu do nesvesti već su sami, i bez ičega. Teški i sebi i drugima.

Tesko je imati sve ljude za prijatelje je pa je vec dosta ako neams mnogo neprijatelja. Izgubiti prijatelja u danasnje vreme je najlakse. Kao i voljenu osobu. Ne moram da vam ovo pojasnjavam i nije samo rastanak ili smrt u pitanju. Mnogo vise gubitaka voljenih i bliskih osoba nastaje zbog vremena u kome zivimo. STO VISE KOMANIKACIJE SVE SE MANJE RAZUMEMO!

Sto se tice gubljenja vere  i nade koji se naglo javljaju recimo posle gubitka posla  sta da vam kazem? Veru kao i nadu nikad ne treba gubiti. Nije je dzabe Pandora smestila na dno kutije. Kad sva zla prodju nada je tu! Veru  unesto morate da imate. Ne mora da bude striktno religija ili politicka opredeljenost. Mozete verovati u sebe recimo!

Gubitak zdravlja je danas najveci gubitak i ne moze se niti porediti sa necim niti postoji uteha. Zdravlje smo neumitno svi izgubili! Sad na nama samima je da se sa tim borimo svim raspolozivim sredstvima.

NA KRAJU STA RECI! IMATI PA NEMATI JESTE NAJVECA KLETVA ZA COVEKA. UVEK BILA I BICE. SNAGU POTRAZIMO U NAMA SAMIMA JER PODRSKU OD SPOLJNOG SVETA CEMO DOBIRI VRLO RETKO ILI NIKAKO!