четвртак, 17. децембар 2020.

IZA SVAKOG UGLA VREBA.....

PREDVIDJANJA U DECEMBRU SU MI OMILJENA KAO VESTICE U OKTOBRU! ONO STO IH SPAJA SVAKAKO JE VEROVANJE U JEDNO ILI DRUGO ILI NI U JEDNO! KO PRATI MOJE BLOGOVE ZNA DA SAM NEKAD PISALA PREDVIDJANJA ZA VISE GODINA UNAPRED, MEDJUTIM SAD SAMO ZA SLEDECU ILI EVENTUALNO GODINU ILI DVE POSLE! DA NE BUDE POSLE - KO CE TO DA DOZIVI  I SLICNO!

Scenario je sledeći: oprezan zbog intervencije regulatora, Amazon seli svoje EU sedište na Kipar i pomaže zemlji da prepravi svoja poreska pravila u korist tehnološkog giganta. To pruža finansijski vetar u leđa teško zaduženom Kipru, ali i primorava EU da uskladi poreska pravila među svojim članicama.

Trpeći već jedan od najvećih dugova u EU, od 140 odsto BDP-a nakon kovida, serija korporativnih bankrota gura francuske finansije na ivicu. Masovna prodaja francuskih banaka primorava Pariz da moli Nemačku da natera Evropsku centralnu banku da je izbavi.

Usred sve veće pretnje od dezinformacija, renomirane medijske kuće i društvene mreže uzvraćaju udarac, premeštajući vesti u blockchain mrežu koja je proverljiva.

Digitalni juan otvara pristup kineskim tržištima kapitala i poboljšava efikasnost, što rezultira novom stabilnošću. Juan se stoga sve više nadmeće sa američkim dolarom kao rezervna valuta.

Napredni algoritam veštačke inteligencije rešava zagonetku komercijalne fuzione energije, preuređujući M.I.T. fuzioni reaktor SPARC i pokrećući kvantni skok napred u energetskoj tehnologiji. To potom znači da svaki dom postaje energetski nezavisan, ali ubija sektor energije vetra.

Kako tehnološki napredak izaziva sve više tehnoloških viškova i rastuću nejednakost, društva prepoznaju da se, naime, moraju prebaciti na univerzalni model osnovnog dohotka. Automatizacija čini većinu gradskih kancelarija suvišnim, uništavajući vrednost imovine i podstičući ljude da napuste gradove.

Zbog tehnologije koja desetkuje radna mesta u nekoliko sektora, stvara se fond koji plaća takozvanu “dividendu za ometanje”, kako bi pokušao da podeli deo dobiti od ovog naprednog posedovanja.

Ekonomski poremećaj koji je donela pandemija primorao je mnoge kompanije da se značajno zaduže da bi preživele. Kako ekonomija napreduje nakon vakcine, težina podsticaja koji se upumpavaju na tržišta rezultira pregrevanjem ekonomije, što dovodi do povećanja inflacije. Rastuće kamatne stope kao odgovor rezultiraju talasom propadanja.

Rastuća inflacija tokom 2021. podstiče snažnu potražnju za plemenitim metalima, a pošto SAD, Kina i EU sklapaju takozvane zelene ugovore, ovo pokreće rast tražnje za srebrom u industrijskoj primeni, što rezultira smanjenjem ponude.

Napredak u satelitskoj isporuci Interneta, kao što je SpaceX-ov Starlink, masovno će povećati pokrivenost Internetom na graničnim i tržištima u razvoju. To će prouzrokovati revoluciju u obrazovanju i poslovnoj produktivnosti, kao i fintech-u.

Razvoj pandemije sledeće godine uveliko će zavisiti od dolaska vakcine i od toga koliko je dugo imuni sistem efikasan nakon vakcinacije ili oporavka od infekcije. Mnoge vakcine pružaju zaštitu decenijama – poput one protiv boginja – dok se druge, na primer one protiv gripa, vremenom istroše. Isto tako, neke virusne infekcije podstiču trajni imunitet, a druge prolazni imuni odgovor.

Ipak, proizvodnja antitela nije jedini oblik imune zaštite; memorijske B i T ćelije takođe brane telo od budućih susreta sa virusom, a malo se zna o njihovoj ulozi u infekciji SARS-CoV-2. Za jasan odgovor o imunitetu, istraživači će morati da prate veliki broj ljudi tokom dužeg vremena, kaže Majkl Osterholm, direktor Centra za istraživanje i politiku zaraznih bolesti (CIDRAP) na Univerzitetu Minesote.

Ako broj zaraženih i dalje brzo raste, bez vakcine ili trajnog imuniteta, imaćemo redovnu cirkulaciju virusa. U tom slučaju virus bi postao endemičan. To nije nezamislivo: malarija svake godine ubije više od 400.000 ljudi.

Ako virus izaziva kratkotrajni imunitet – kao virusi OC43 i HKU1, za koje imunitet traje oko 40 nedelja – tada možemo da imamo izbijanja na godišenjm nivou, navodi tim sa Harvarda. Izveštaj CIDRAP-a, zasnovan na obrascima iz osam globalnih pandemija gripa, predviđa značajnu aktivnost novog koronavirusa tokom narednih 18–24 meseci, bilo u vidu malih žarišta, ili kao sporiji nastavak prenosa bez jasnog talasnog obrasca. Ipak, ovi scenariji ostaju samo nagađanja.

Druga mogućnost je da je imunitet na SARS-CoV-2 trajan. U tom slučaju, čak i bez vakcine, moguće je da bi posle epidemije virus mogao sam da nestane do 2021. Međutim, ako je imunitet umeren i traje oko dve godine, onda može izgledati kao da virus je nestao, ali mogao bi da se vrati natrag već 2024. godine, otkrio je tim sa Harvarda.Zivor je ono što se dešava dok vi pravite druge planove“, rekao je Džon Lenon. A dešavanja 2020. godine pokazala su koliko je on bio u pravu. Da ste pre dvanaest meseci pogledali planove predviđanja i mogućnosti vodećih 1.000 svetskih kompanija, videli biste da je malo koja (ako ih i ima) uključila detalje o suočavanju sa globalnom pandemijom, konstatuju stručnjaci Check Point Softwarea i podsećaju da je COVID-19 istinski „crni labud“ – izuzetno redak a žestoko uticajan događaj koji je kao i obično poslovanje izbacio iz koloseka, prisiljavajući organizacije da ostave po strani svoje postojeće poslovanje i strateške planove i brzo se okrenu ka pružanju bezbedne povezanosti na daljinu svojoj radnoj snazi. Bezbednosni timovi su takođe morali da se bore sa eskalirajućim pretnjama njihovim novim cloud implementacijama, pošto su hakeri pokušali da iskoriste disruptivnost pandemije: 71% stručnjaka za bezbednost je prijavilo porast sajber pretnji od pocetka  izolacije.

To je, možda, jedina predvidljiva stvar u vezi sa sajber bezbednošću – akteri pretnji će uvek nastojati da iskoriste glavne događaje ili promene za svoju vlastitu dobit. Dakle, koje su glavne promene i događaji sajber bezbednosti koje Check Point Software očekuje u sajber pejzažu tokom narednih 12 meseci? Evo njihovih predviđanja podeljenih u tri ključna područja: razvoj koji se odnosi na COVID-19, malver, privatnost i sajber-konflikte, 5G u nastajanju i IoT platforme.

Po mišljenju Check Point Softwarea, COVID-19 će i 2021. godine uticati na naše živote, preduzeća i društvo, a ti uticaji će se menjati kako godina bude odmicala. Dakle, treba da budemo spremni ne za permanentno „novo normalno“, već za serije „novih normalnih“ dok odgovaramo na te promene. Nakon žurbe ka fleksibilnom i radu na daljinu, organizacije treba bolje da zaštite svoje nove distribuirane mreže i cloud implementacije kako bi zaštitile svoje aplikacije i podatke. To znači sprovođenje i automatizaciju prevencije na svim tačkama mreže (od mobilnih uređaja zaposlenih i endpointa, preko IoT uređaja, do oblaka) kako bi se zaustavilo brzo širenje naprednih napada po organizacijama i iskorišćavanje slabosti za upad u osetljive podatke. Automatizacija prevencije biće od ključnog značaja, jer 78% organizacija kaže da im nedostaju sajber veštine, a 76% se bori da regrutuje nove talente za sajber bezbednost.     

Kako će COVID-19 nastaviti da dominira naslovima, vesti o razvoju vakcine ili nove nacionalne restrikcije i dalje će se koristiti za phishing kampanje, kao što je to bio slučaj tokom 2020. Farmaceutske kompanije koje razvijaju vakcine takođe će i dalje biti na meti malicioznih napada kriminalaca ili nacionalnih država koje žele da iskoriste situaciju.

Škole i univerziteti su se u velikoj meri okrenuli korišćenju e-learning platformi, pa možda i ne čudi da je ovaj sektor doživeo 30% povećanja nedeljnih sajber napada tokom avgusta, neposredno do početka novih semestara. Napadi koji su pokrenule ove digitalne „učionice glupog avgusta“ nastaviće da remete aktivnosti učenja na daljinu i tokom naredne godine, predviđa Check Point Software. 

Ove godine zabeležen je nagli porast napada ransomvera dvostrukog iznuđivanja, gde hakeri prvo izvlače veliku količinu osetljivih podataka, pre nego što enkriptuju bazu podataka žrtve, a onda napadači prete da će objaviti te podatke ukoliko se ne plati traženi otkup, vršeći dodatni pritisak na organizacije da ispune zahteve hakera. Napadi su postali toliko disruptivni da je FBI ublažio svoj stav o otkupima i sada kaže da će u nekim slučajevima preduzeća možda morati da razmotre plaćanje da bi zaštitila svoje akcionare, zaposlene i kupce.

Hakeri su pretvorili mnoge razvijene porodice malvera u botnetove kako bi izgradili armije inficiranih računara pomoću kojih će pokretati napade. Emotet, najčešće korišćeni malver 2020. godine, počeo je kao bankarski trojanac, ali je evoluirao i postao jedan od najupornijih i najsvestranijih botnetova, sposoban da pokrene niz štetnih eksploita, od ransomvera do krađe podataka.Sajber napadi nacionalnih država će nastaviti da rastu, zbog špijunaže ili uticanja na događaje u drugim zemljama. Microsoft je objavio da su akteri pretnji iz samo tri države pokrenuli 89% incidenata hakovanja nacionalnih država tokom prošle godine. Napadi su bili široko rasprostranjeni, sa ciljevima koji su se kretali od izbora do Olimpijade. Tokom proteklih godina fokus je bio na obezbeđivanju ključne državne infrastrukture. Iako je to i dalje od ključnog značaja, takođe je značajno prepoznati uticaj napada na druge državne sektore, smatraju u Check Point Softwareu. Tu spadaju nacionalne zdravstvene organizacije i departmani vlade, kao što je kampanja Bolesna panda  iz marta 2020. koja je targetirala Mongoliju.

Tehnike za lažni video ili audio sada su dovoljno napredne da bi se mogle upotrebiti kao oružje i koristiti za kreiranje ciljanog sadržaja za manipulisanje mišljenjima, cenama akcija ili za nešto još gore, upozoravaju stručnjaci i navode da je ranije ove godine politička grupa iz Belgije objavila deepfake video belgijskog premijera koji drži govor koji povezuje COVID 19 sa nanošenjem štete životnoj sredini i poziva na akciju protiv klimatskih promena. Mnogi gledaoci su poverovali da je govor stvaran. Na jednostavnijem nivou, audio bi mogao biti lažiran za voice phishing – tako da bi glas CEO-a mogao biti falsifikovan da daje instrukcije za prebacivanje novca na račune osoblja ili za softver za prepoznavanje glasa.   

Pitaju se stručnjaci i podsećaju da mnogim ljudima njihovi mobilni uređaji već odaju mnogo više njihovih ličnih informacija nego što su svesni, zahvaljujući aplikacijama koje traže širok pristup kontaktima, porukama i drugom. Ovaj problem je uvećan pojavom aplikacija za praćenje kontakata koji se odnose na COVID-19, koje su ubrzano objavljivane uz probleme privatnosti, propuštajući podatke o pojedincima. Ali to su samo legitimne aplikacije koje uzrokuju probleme. Mobilni malver koji targetira bankarske kredencijale korisnika i vrši prevaru klikom na oglase i dalje je značajna i sve veća pretnja.

Potpuno povezan svet velike brzine koji 5G obećava takođe daje kriminalcima i hakerima mogućnosti da pokreću napade i izazivaju disrupciju targetitanjem te konektivnosti. Uređaji za e-health će prikupljati podatke o dobrobiti korisnika, servisi povezanih automobila će nadgledati kretanja korisnika, a aplikacije pametnih gradova će prikupljati informacije o tome kako korisnici žive svoj život. Biće potrebno da taj ogromni obim podataka od stalno povezanih 5G uređaja bude zaštićen od upada, krađe i neovlašćenog korišćenja kako bi se osigurala privatnost i bezbednost od napada, posebno jer će mnogi od ovih podataka zaobići korporativne mreže i njihove sigurnosne kontrole, predviđa Check Point Software.

Kako se 5G mreže budu uvodile, broj povezanih IoT uređaja će se masovno širiti – drastično povećavajući ranjivost mreža od velikih multivektorskih sajber napada. IoT uređaji i njigove veze sa mrežama i oblacima i dalje su slaba karika u bezbednosti (teško je postići kompletnu vidljivost uređaja i oni imaju složene bezbednosne zahteve), konstatuju dalje stručnjaci i kažu da nam je potreban više holistički pristup IoT bezbednosti, koji je kombinacija tradicionalnih i novih kontrola, da bismo zaštitili ove sve veće mreže u svim industrijama i poslovnim sektorima.   

Ukratko, kakvo god da je „novo normalno“, budući da se krećemo kroz pandemijske poremećaje, hakeri i kriminalci će pokušavati da iskoriste situaciju za svoju ličnu korist. Da bi bile ispred pretnji organizacije moraju da budu proaktivne i ne smeju ostavljati nijedan element površine napada nezaštićen ili nenadgledan – ili rizikuju da postanu sledeća žrtva sofisticiranih ciljanih napada.

KOME JE TESKO DA CITA CEO TEKST EVO UKRATKO STA NAS CEKA 2021. ATAK TEHNOLOGIJE I KORONE NA NAS LJUDSKU VRSTU KOJA NECE NI SLEDECE NI JOS MNOGO GODINA BITI POTPUNO UNISTENA, ALI IDE  UTOM PRAVCU SVAKAKO. NEVEROVATNA POVEZANOST IZMEDJU TEHNOLOGIJE  I VIRUSA 'UPADA' U OCI I NAJOBICNIJEM LAIKU1 DAKLE POSTOJI I BICE NASA BUDUCNOST SVAKAKO SA SVIM DOBRIM ILOSIM STRANAMA!

Нема коментара :

Постави коментар