SAD SAM U TOTALNOM NEMIRU! DAKLE DARA JE SA 10 GODINA PREZIVELA SVE STRAHOTE JASENOVCA, A DECA SE DANAS UBIJAJU ZBOG IZAZOVA NA TIK TOKU (PISALA SAM NEKI DAN). I TO DETE GENERALA ARMIJE! BOZE ! DA LI JE MOGUCE DA SE ZA 70 GODINA SVET TOLIKO PROMENIO? DODUSE TAMO SU ODRASLI UBIJALI DECU, A OVDE SE DECA UBIJAJU SAMA!
Dobro nije ni 80 godina malo,ali opet to je toliko strasna promena da moj um to ne moze da prihvati. Zasto se ovo dogadja deci? Koji smo mi monstrumi da ubijamo decu ili da se ona sama ubijaju? Ne mogu da verujem. A sve je istina nazalost! Sta da vam objasnjavam odrasli smo na partizanskim filmovima, a i ucili u istoriji. Znamo sta je bio Jasenovac i kakav je to zlocin protiv ljudi bio. Sve znamo i ne osvrcemo se na to jer je previse bolno i strasno. A koliko su deca tad bila jaca i koliko su znali sta je prava vrednost . Iako im je zivot stalno bio u opasnosti znali su kako da prezive. Znala se cuvati porodicna cast. Da ponovim opet i opet da je porodica nesto sto je najvaznije u jednom drustvu. Da porodica cuva jedinku i da je bez porodice jedinka ranjiva i podlozna svakoj vrsti zla. Svako je imao odgovornost i svako je znao svoj zadatak. Od najmanjeg deteta do najstarijeg clana porodice. I zahvaljujuci toj cvrstoj vezi opstao je ceo jedan narod _ srpski. Danas porodica prakticno ne postoji. Pa iako ne vreba opasnost od direktne smrti ove indirektne ubijaju mnogo ubojitije, podmuklije i uzasavajuce. Smrt deteta je smrt ipak velika je razlika kad ona nastane u logoru tokom rata i kad nastane u miru , U drustvu u kome je blagostanje neko bi rekao. Ima svega sto covek nije mogao ni da zamisli. Materijalnih dobara nikad vise, tehnologija nikad naprednija ,a deca ugrozena kao da je rat . Nekada se neprijatelj video i nekako si mogao da se boris protiv njega. Danas na zalost neprijatelj je nevidljiv i seje smrt bas deci od 9 i 10 godina. Strasno. Kakvi su to izazovi da se gusis konopcem od roletne i da to snimas, ili da nestenas ne 72 sata i ne sme da te nadju roditelji ili policija jer gubis poene. Ili preslisavanje u skoli ako nemas nesto brendirano na sebi -posledice su na zalost vrlo teske, jer sta zna dete od 9,10 godina. Nismo ga naucili da bude spremnno za ovakav zivot.Izazovi sve strasniji ,a deca sve manje pod nadzorom, a nastranih ljudi i monstruma svih vrsta sve vise!
Da se pozabavimo decijom psihologijom. Onako laicki kako drugacije. Deca u ratovima narocito u ovom Drugom svetskom zaista su prezivela pakao. Mnogo njih je i umrlo ,ali kao sto rekoh oni su svoju energiju usmeravali ka prezivljanju. Okruzenje im nije dalo da budu deca u pravom smislu te reci natovarivsi im rat koji je kao i svaki drugi potpuno besmislen. Medjutim svaki rat kakv god bio tsko je preziveti. Posebno kad si dete. A deca su to prezivljavala potpuno junacki, da ne poverujes sta su sve radili. Bili su i kuriri i bombasi icuvari porodice i porodicnog ognjista i raduli su sve kao i odrasli i po ugledu na njih. Na ovu recenicu bi stavila akcenat. Posle drugog svetskog rata jer pisem blog na temu : sta se ucini od dece za 80 godina, deca su zivela u izgradnji, obnovi, redu, radu i disciplini i porodicnim vrednostima. Opet po ugledu na starije islo se naradne akcije ivredno se radilo i ucilo. Dakle nije se imalo vremena za gluposti iako je vreme mnogo sporije teklo nego danas. Zatim dolaze zlatne 60,70 i 80-te posle kojih sve ode u sunovrat. Novi besmisleni ratovi, socijalne razlike do krajnjih granica, mrznja se uvukla u sve i svakoga. Standard raste, vreme se ubrzalo, potrosacko drustvo ubija porodicu koja vise nikada ne moze da obrokuje zajedno. I tako prepusta decu najvecem ubici - dosadi. Deca nemaju uzore, dosada im namece da misle o glupostima, skola postaje mesto vrsnjackog nasilja i teranja deteta da pripada nekoj grupi, kod kuce frustracije zbog sve vece ekonomske krize. A onda i pandemija necega. Sta danasnje dete ima od onog pre 80 godina. Nista! Nema porodicu i porodicni zivot, nema uzore i ideale, nema svrsishodnu borbu za nesto. Skolu otaljava, tezi da bude u grupi koja ga nece, mediji ga obasipaju crnim hronikama, rijalitijima, starletama i pricom o brzoj lovi. Dete koje je ipak dete i po tome se razlikuje od odraslih ( koji isto ne mogu da se snadju u ovim vremenima) ne zna kako da se ponasa. Ima sve i nema nista. Ima vremena, ne zna da ga upotrebi. Materijalno o bezbedjeno ,emocionalno siromasno.
NIKAKO NE ZNACI DA BI VOLELA DA SE PONOVI 1941-VA ILI 1991-VA ILI BILO KOJA RATNA GODINA. SRECNA SAM STO ZIVIMO U MIRU, ALI ME OPET BRINE STO SU NAM DECA TOLIKO SLABA DA SE IZBORE SA OVIM VREMENOM I DRUSTVOM. NARAVNO NASLEDJE JE NASA KRIVICA. MI SMO IM OMOGUCILI OVAKO BOGAT MATERIJALNI ZIVOT. ALI NISMO RAZMISLJALI KOLIKO CEMO IH EMOCIONALNO UNISTITI I KOLIKO CE DANASNJA DECA DA IMAJU PSIHICKIH PROBLEMA ZBOG NASIH LOSIH POTEZA U FORMIRANJU NOVOG SVETSKOG PORETKA!
Нема коментара :
Постави коментар