BLAZENO NEZNANJE

 ZASTO LJUDI BIRAJU NEZNANJE? MADA I DALJE PISU NE ZNAM ZAJEDNO OPET NE RAZUMEM KAKO IH NISTA NE INTERSUJE. MADA I PRETERIVANJE KAO I U SVEMU NIJE DOBRO. RECIMO MENE SVE INTERESUJE. A OPET BOLJE JE MNOGO TOGA I NE ZNATI - MIRNIJE I SRECNIJE ZIVIS. PRAVA ZAVRZLAMA STA IZABRATI.

Svako je svedok nebrojenim primerima kada ljudi ne žele da znaju, biraju neznanje. Aktuelna je bila polemika oko vakcina (uzrokuju li autizam ili ne?) i mnogi se nisu upustili u istraživanje naučnih činjenica. Zatim, pitanja sastava pojedinih mesnih proizvoda i načina kako se životinje uzgajaju za mnoge je nepoznato. Tu su i lideri velikih kompanija koji promovišu moralne principe poslovanja, ali nikada se nisu pozabavili čitavim lancem snabdevanja ili procesa proizvodnje.

’Ljudski je ponekad okrenuti glavu na drugu stranu i praviti se da je sve u redu’, pročitaćete u nekim od stavova psihologa. Ipak, istraživanja i iskustva istraživača kažu da ovo’okretanje glave’ nije tako neuobičajeno i retko. Podatak da veliki broj ljudi ’ne želi da zna’ i svesno bira da budu neznalice, nije beznačajan.

Ključna su pitanja ’Zašto čovek svojom voljom ne želi da zna?’ i ’Kakve su posledice ovakvog neznanja?’

 

Jedno od istraživanja koja su se bavila ovom temom vodila je i Lin Vu sa Univerziteta Amsterdam i u svom uvodnom delu napisala je:

„Primeri neznanja po sopstvenom izboru su realnost kojom smo svi svakodnevno okruženi. Počnimo samo od toga da ljudi ignorišu problematične sastojke koji su u namirnicama koje konzumiraju. Želimo i treba da znamo koliko je to neznanje opasno i zašto se ljudi uopšte odlučuju da ne znaju.“

Svako je iskusio namerno neznanje ili namerno izbegavanje informacija koje otkrivaju negativne posledice nečijih akcija. Svako je, bez osude, nekada okrenuo glavu na drugu stranu i pretvarao se da je sve u redu. Razlozi mogu biti lični, politički ili profesionalne prirode.

Kakvu biste vi doneli odluku ako bi vam neko ponudio da birate – treba da dobijete pet ili pak želite šest dolara. Razlika je u tome što ako biste uzeli pet, neko drugi (primalac) će takođe dobiti isti iznos. Ali, ako odlučite i uzmete šest, druga strana bi dobila jedan dolar.

Kada su učesnici saznali za ovakvu raspodelu, veliki broj njih je reagovao altruistički. Odlučili su da žrtvuju nešto manju dobit za sebe da bi neko drugi (primalac) dobio više od jednog dolara. U proseku, pokazalo se da je svaki četvrti ispitanik bio sebičan i nije mario za drugog već je uzeo svojih šest dolara.

Međutim, slika se menja kada eksperimentatori ne otkrivaju ispitanicima koliko će novca biti raspoređeno. Odnosno, biće im ponuđeno pet ili šest dolara, ali neće znati koliko će dobiti druga strana ili primalac, odnosno, koje su posledice njihovog izbora. Ali, mogu da saznaju od eksperimentatora, ako žele, što je važan deo eksperimenta. Da li žele da ostanu slepi i ne saznaju koliki će deo pripasti drugoj strani, odluka je svakog pojedinačno i za nju ne snose nikakve posledice.Ovaj zanimljiv eksperiment osmislio je Džejson Dana, profesor marketinga i menadžmenta na Yale-u. U originalnom Danovom eksperimentu, 44 odsto učesnika nisu bili zainteresovani da saznaju kako će proći druga strana i odabrali su za sebe obećanih šest dolara. I, ma koliko se eksperimenata kasnije ponavljalo i to sa različitim varijacijama, procenat se nije bitno menjao – 40 i više procenata ljudi ne želi da zna i nema razvijen osećaj za potrebe drugih, sebični su, ne žele da se odreknu u ime drugih i sve ostalo što nije altruizam.

Psiholozi su pokušali da razumeju i objasne ovakvo ponašanje i visok procenat ljudi koji nisu zainteresovani za potrebe drugih.

Jedno od objašnjenja zašto čovek bira da ne zna je da tako sebi obezbeđuje osećaj velikodušnosti. Ako ne zna za posledice svojih postupaka, onda i dalje sebe smatra moralnom osobom. Namerno neznanje služi da ga zaštiti od loše slike o sebi.

Drugi razlog se krije u ’kognitivnoj nepažnji’ – ljudi ne vole da razmišljaju više nego što moraju. Poreklo se može tražiti u lenjosti, u nepostojanju želje da se odvoji vreme i nauči više. U svakom slučaju, u onih 40 odsto su ljudi koji favorizuju brzu i laku odluku.

„Biti pravedan često košta. Zahteva od čoveka da se odrekne svog vremena, novca i truda. Neznanje nudi lak izlaz“, zaključili su učesnici amsterdamskog eksperimenta i dodali:

„Nalazi su fascinantni jer sugerišu da je mnogo altruističkog ponašanja koje posmatramo vođeno željom da se ponašamo onako kako drugi od nas očekuju. Deo razloga je i društveni pritisak kojim su svi izloženi, a deo je u tome da svako želi da vidi sebe u dobrom, lepom svetlu.“

Autori svih istraživanja koja se tiču voljnog izbora neznanja navode zajedničke dokaze – neznanje jeste delimično voljno i i svesno i vođeno je motivima da se traže izgovori i održava dobar lični imidž. Malo znanja је velika opasnost. Samopouzdanje ide sa njim pod ruku. Nisu ovo misli nekih od radocitiranih velikana, ali se mogu izvesti ako se pozabavite temom neznanja. Recimo, analitičar kakav je Bertrand Rasel je tvrdio da su ’oni koji osećaju sigurnost glupi, a oni sa imalo mašte i razumevanja ispunjeni su sumnjom i neodlučnošću’. 

Malo znanja је velika opasnost. Samopouzdanje ide sa njim pod ruku.

Nisu ovo misli nekih od radocitiranih velikana, ali se mogu izvesti ako se pozabavite temom neznanja.

Recimo, analitičar kakav je Bertrand Rasel je tvrdio da su ’oni koji osećaju sigurnost glupi, a oni sa imalo mašte i razumevanja ispunjeni su sumnjom i neodlučnošću’.

U Šekspirovim redovima ćete pronaći da ’budala misli da je mudra, a mudar zna da je budala’.

Za Konfučija je pravo znanje znati nivo svog neznanja.

I Bukovski je voleo ovu temu i pisao je da je ’problem sveta što su inteligentni ljudi puni sumnji, dok su glupani puni samopouzdanja’.

Bukovski u stvari ovakvim razmišljanjem pokreće temu neznanja koje ima itekakvu moć da pokrene niz problema. I, tu nije kraj. Moć neznanja i samopouzdanja koje ga prati je toliko, da je ušlo u sve tokove ekonomskog i političkog funkcionisanja, pa se još jedna misao može uzeti kao podrška – ‘samopouzdanje neznalica je jedna od najvećih katastrofa čovečanstva’.

Bernard Šo je procenjivao ljude ovako: ako ništa ne znaju, a misle da sve znaju, bio je siguran da je u pitanju politička karijera. I veliki Volter je zapisao kao svedok jednog događaja:

“Mora da je veoma neupućen jer odgovara na svako pitanje koje mu se postavi.“Tako da se može zaključiti da se trend naznalica sa sigurnim nastupom nastavlja i danas. Međutim, danas ima i ime i naziva se ’efektom’ krštenim po dvojici psihologa Daningu i Krugeru sa Cornell Univerziteta koji su nakon nekoliko istraživanja izdvojili ispitanike koji su veoma teško nepristrasno sudili o sebi. I ne samo da nisu imali sposobnost da sebe realno procene, već su o sebi imali pozitivno mišljenje, tačnije o svojim sposobnostima.

U pitanju je, dakle, vrsta saznajne ili kognitivne pristrasnosti – neko ko nema znanja ili ne vlada određenim veštinama sebe ipak nerealno pozitivno ocenjuje i doživljava. I ne samo to, već sebe u tom smislu uzdiže u odnosu na druge.

Nije posebno teško u praksi prepoznati osobe sa Daning-Krugerovim sindromom:

• Glasniji su u grupi (dok oni mudriji ćute)
• Vode glavnu reč i nameću svoje mišljenje
• Donose zaključke na osnovu neproverenih i često netačnih podataka
• Nemaju sposobnost da sebe sagledaju ’spolja’ i zbog ovakve limitirane perspektive misle da su veoma sposobni i superiorni.

Dejvid Daning, jedan od utemeljivača ovog sindroma zapisao je:

„U mnogim slučajevima ovakva nesposobnost ove ljude ne čini dezorijentisanim, zbunjenim ili opreznim. Naprotiv. Oni su često blagosloveni neprikladnim samopouzdanjem podstaknuti nečim što im se čini kao znanje“

Ovakav ’poremećaj’ ili ’nemogućnost’ realnog sagledavanja i sebe i okoline, poslednjih godina je jedna od važnijih tema u poslovnim krugovima. Pored činjenice da je mnogo započetih biznisa i kompanija doživelo kratak vek upravo zbog Daning-Krugerovog efekta koga su ’emitovali’ njihovi osnivači, postoji još veći problem koji se tiče samog funkcionisanja timova i čitavih poslovnih struktura.

Kako ovakav sindrom i njegovi ’vlasnici’ mogu da utiču na posao i poslovne odluke?

• Problem je neznanje, ali i to što osobe sa ovakvim ponašanjem ne znaju da ne znaju
• Neznanje vodi u nekompetenciju, a sve zajedno vodi u neuspeh
• Dominacija ’neznalica’ u odnosu na ’znalce’ koji su daleko tiši i skloni stalnom preispitivanju i učenju
• Daning-Krugerov efekat može da prouzrokuje takve odnose da će oni veštiji i kompetentniji biti saterani na margine ili pak odstranjeni
• Ove osobe nemaju sposobnost da spoznaju svoje neznanje i svoje greške što može da bude presuda poslu
• Potreba da nameću svoje stavove i da ih zastupaju polovičnim argumentima, vodi u neku vrstu kontaminacije poslovnih timova, ali i šire, i toga nisu ni svesni
• Daning-Krugerov efekat je posebno plodno tle pronašao u medijima, pogotovo u eri vladavine društvenih mreža gde su najglasniji i najuticajniji
• Ovaj efekat može da bude opasan ako je u pitanju liderska pozicija. Recimo, osnivač kompanije nije sposoban da identifikuje sposobnosti i znanje drugih ljudi. I ne samo to. Teško prihvata činjenicu da neko drugi može da zna bolje ili da ima jasniju sliku o industriji ili poslu. Kao rezultat, ne zapošljavaj ljude koji su izazov i koji donose konstruktivne ideje. ’Ja sve već znam’ jasno će reći lider ponosni ’vlasnik’ efekta kakav je Daning-Krugerov

ZAISTA JE NEVEROVATNO KOLIKO VISE SAMOPOUZDANJA IMAJU LJUDI KOJI NEMAJU MNOGO ZNANJA OD ONIH KOJI POSEDUJU OGROMNO ZNANJE. JER ONI NEMAJU STRAH DA CE POGRESITI JER NE ZNAJU KAKVE SVE POSLEDICE MOZE DA IZAZOVE NJIHOVO NEZNANJE. STRASNO. A VECINA LJUDI JE DANS POVRSNA I UZDA SE  U 'ZNANJE' SA INTERNETA U SVAKOJ SITUACIJI. NEMA TU POMOCI. KAKO JE TAKO JE. A JA OPET VAPIM KAO I MILION PUTA DO SADA. LJUDI BUDITE RADOZNALI, OTVORITE UM., SKUPLJAJTE INROMACIJE STO VISE MOZETE I ONDA U SEBI STVARAJTE PERCEPCIJU SVETA NAJPRIBLIZNIJU ONOM KAKAV SVET JESTE.