BRUTALNA ISTINA

 SVE ZENE SE FOLIRAJU ZBOG INTERESA NARAVNO. LAZNO VOLE, LAZNO ZELE DECU, LAZNO VOLE PORODICNI ZIVOT. ISKRENE ZENE SU JADNICE. SAD OVAJ TEKST NIJE MOJ VEC VIDJENJE GOSPODJE VEDRANE RUDAN. NJEN JE I TEKST O TOME STA NAM URADE DECA KAD PORASTU. I SAD SE SVI ZGRAZAMO  STA TA LUDA ZENA PRICA. ALI AKO HOCEMO DA BUDEMO ISKRENE POTPUNO I TO PRVO PREMA SEBI ONA JE U PRAVU. NE KAZE SE DZABE DA COVEK IMA TRI LICA. ONO KOJE POKAZUJE SVETU, ONO KOJE MISLI DA JE ON I ONO PRAVO KOJE COVEK TESKO PRIHVATA. E TO LICE KOJE NE ZELIMO DA PRIZNAMO SEBI UVELIKO BI POMOGLNO NASEM SRECNIJEM I OPUSTENIJEM ZIVOTU U SVIM SFERAMA.

Skupinu obozavam bebe  sačinjavaju žene između dvadeset i pete i danas već pedesete koje jedva čekaju da im iz utrobe izađe tri i pol kilograma sreće. Da bi to postigle, one mlade, troše brdo love na nokte kojima njemu grebu jaja i leđa, silikonske umetke, latino guzicu… Kod nekih lov na oca ide brzo, neke sporije otvaraju rajske dveri. One starije već su uhvatile princa ali njihovo jajašce nikako da uhvati ribicu koja danas vrlo često bez repa pluta u jajima.

Ogromna većina članica ove grupe ipak dočeka dan koji je, prema literaturi, “najsretniji dan u životu svake žene”, u stvarnosti je to ulazak u pakao iz koga izađeš kad izdahneš. Dernjava na početku je nešto što svaku majku izluđuje. Kasnije je se seća kao jedinog razdoblja koje je bilo, kad govorimo o deci, čista radost.Ekstenzije koje ti je muž, dok ti nije postao muž, divljački potezao, “radili ste na detetu”, pretvorile su se u masne, gadne bičeve. Toliko si nervozna da si izgrizla gelirane nokte, ocu djeteta izgubio se svaki trag. Nemu vrišteće meso ne liči na bebe iz filmova, a njegova žena, sisata veštica, nema ništa s onom curom koja je pod njegovim zapaljenim bedrima bila divlja kobila.

Divlja kobila danas ne njišti zadovoljna i zadovoljena, ona reži. “Gde si bio?!” “On nije samo moje dete!” “Tebi se u životu ništa nije promenilo, a vidi mene!” “Možeš li mi ga pričuvati na sat ili dva da skočim do fri…”

Žena ne dovršava rečenicu jer zrak propara sirena koja najavljuje smak sveta. Žena sisom ubija sirenu. Tata govori: “Ne spremaj mi večeru. Tomo slavi momačko.”

Žene sa decom ulaze u tu grupu tamo negde oko četrdesete. U poslednje vreme su one te koje kažu njemu, meni je svega dosta. I njemu je ali ne priznaje. Sirotan se brani. “Što ti fali? Deca su, hvala bogu, živa i zdrava. Mikiju ne ide škola jer je na tvoje, ni njima pamet nije bila jača strana. Kika je krasna cura. Imamo stan, nekako ćemo vratiti kredit…”

“Ne podnosim te”, vrišti žena, “ne mogu te smisliti. Ni tvoj miris, ni tvoje, lako ćemo, stalno klatiš okolo, petnaest godina mi obećavaš da ćeš završiti fakultet a sad je mali glup na moje. GLUP JE NA OCA, pička ti materina!”

Razvodi običnih ljudi nisu horor jer se on ne bori za skrbništvo, ne bi on pristao ni na “zajedničko” da ne brine što će ljudi reći. Uostalom, Laura ne podnosi decu, ona mu je rekla, ti si muškarac mog života. Trebam te da bih disala. Laura, ah, Laura! Toliko se razlikuje od luđakinje koja mu večeru baca na stol kao prolaznik beskućniku pedeset centi.

Laura ima krasnu kosu, on voli kad svoje tvrde sise prekrije slapom plavih kovrča. Svršava tako glasno da susedi metlama lupaju istovremeno i po stropu i po podu. Nikad joj dosta seksa a ona njegova širi noge samo kad treba platiti karticu. I nikad, baš nikad Laura nije, iako ima dvadeset i dve a on četrdeset i dve, rekla da želi bebu. Idem, gotovo je. Zbogom paklu, dobar dan, živote. Žena idućeg dana trpa njegove stvari u kutije. Zaključava vrata, on će doći u pet, ne želi ga više videti. Ni njega ni bilo kog drugog muškarca. Zbogom paklu, dobar dan, živote.

I ja sam u toj grupi. Da se još jedanput rodim od malena bih krenula u lov na lovu pa bih kupila gajbu. Ključ ne bih dala nikome. Menjala bih ih poput boje laka na noktima. Morali bi biti čisti, bogati, sterilizirani, pametni i dobri kuvari. Od njih bih uzimala samo gotovinu, jebeš ruže i parfeme.

U starosti, kuća bi mi bila prazna, ovako kako je danas. U njoj bi zvonio mir kako danas zvoni. Ali, da se još jedanput rodim ja bih znala da nigde na svetu ne postoji meso moga mesa koje me zove samo kad mu nešto treba.

Cure! U kojoj ste vi grupi?"

GDE JE OVAJ TEKST BIO RANIJE? SADA DOK SEDIM SAMA  U HLADNOJ I PUSTOJ KUCI I KUCKAM OVAJ BLOG PITAM SE GDE JE MOJE CETVORO DECE? NEK SU ZIVI I ZDRAVI IMAJU SVOJE ZIVOTE NORMALNO. AL NEDOSTAJU.  OSECAM IPAK MIR I TISINU STO JE U OVOJ KUCI BILO ODUVEK NEMOGUCE. SADA TO IMAM I MOZDA I NISAM TOLIKO NESRECNA ILI JESAM - KO ZNA?