POSTOVANJE

 TREBA POSTOVATI RODITELJE, NASTAVNIKE, KOMSIJE ,PARTNERA, DECU ,KOLEGE, ALI AKO ONI TO ZASLUZUJU. U MLADIMA BUNT TRAJE OD KAD JE SVETA I VEKA. ZANIMLJIVO JE KAKO POSTOVANJE NEKAD MOZE DA UBIJE SAMOPOSTOVANJE ALI ZATO COVEK MORA DABUDE SVESTAN DA IZBOR UVEK POSTOJI.

Pocnimo od pocetka sveta

 

„Živimo u dekadentnoj eri. Mladi više ne poštuju svoje roditelje. Grubi su i nestrpljivi. Često nemaju samokontrolu”. (Natpis na egipatskoj grobnici staroj 6.000 godina.)

„Sinovi i ćerke brzo uvrede svoje ostarele roditelje i grubo razgovaraju sa njima''. (Grčki pesnik Hesiod, 7. vek pre nove ere.)

„Šta se dešava sa našim mladima? Oni ne poštuju naše starije.

Ne slušaju svoje roditelje. Oni ignorišu zakone. Oni se bune na ulicama, zapaljeni divljim idejama. Moral opada. Šta će biti s njima?“

( Platon, 4. vek pre n.)

„Starosti naših roditelja su bili suroviji od naših baka i deda, naše godine su surovije od naših roditelja, mi smo gori od svojih roditelja i naša deca će biti gora od nas''. (Rimski pesnik Horacije, 1. vek pre nove ere.)

„Mladi ljudi danas ne razmišljaju ni o čemu osim o sebi. Nemaju poštovanja ni prema roditeljima ni prema starosti.''. (Petar pustinjak, 1274.)

„Izuzetak je kada vidimo dečaka koji poštuje svoje pretpostavljene i posluša roditelje''. (Priručnik za izviđače SAD, 1911.)

Mladi, oduvek karakterisani sa nekom dozom bunta u sebi, kako odrasli kažu obično ne koriste taj bunt i revolt za neku „pametnu“ stvar koja ne bi doprinela ni samim mladima, a kamoli lokalnoj zajednici ili celokupnome društvu.

No, mladi su pokazali (i to više puta) da to apsolutno nije istina.

Našim svetom, posebno u poslednjih stotinak godina, počeo je da se širi teror, mržnja među ljudima, ratovi, nepoštovanje ljudskih prava. U određenim situacijama mladi su odlučili da žele da prepreče put toj tami koja se sve brže širi, i svojim mladalačkim buntom i revoltom pokušavali su da ga zaustave.

Grinzboro, 1960.

U Grinzboru 1960. mladi su organizovali jedan vrlo zanimljiv protest. Naime, afroamerički studenti i đaci srednjih škola su otišli u jedan restoran u koji su mahom odlazili ljudi bele puti kojima je navodno jedino bilo dozvoljeno da budu usluženi. Ljubazno su zamolili zaposlene da ih usluže, ali konobari i konobarice na to nisu pristali, što su studenti i očekivali jer su znali da žive u vreme segregacionog društva u tadašnjim SAD. Uprkos tome što su bili odbijeni, mladi su ostali da sede u restoranu i svojim pasivnim otporom motivisali su i ostatak omladine američkog Juga da urade istu stvar što je dovelo do osnivanja celog jednog aktivističkog pokreta koji se borio za rasnu ravnopravnost u tadašnje vreme iako su mnogi od njih bili uhapšeni za narušavanje mira.

Univerzitetski ustanci, 1968.

Proleća 1968. više kontinenata gorelo je plamenom studentskih protesta. Neki od njih bili su uspešni, neki ne, ali jedino što je bilo važno jeste to da je stvorena aktivistička struja koja je motivisala mlade da veruju u promenu na bolje i njeno ostvarenje.

U martu te godine više od hiljadu studenata na Univerzitetu Hovard zauzelo je univerzitetsku administrativnu zgradu, a još veći broj njih je postavio barikade u studentskim domovima. Oni su zahtevali da se u nastavni plan uključi afričkoamerička kultura i istorija, da dođe do smene univerzitetskog predsednika, da se osnuje pravosudni sistem koji bi uključivao i studente koji su većinom bili Afroamerikanci, ali i da se ne pokreću nikakvi postupci protiv studenata koji su učestvovali u protestima. Uprava univerziteta se složila samo sa poslednje dve stavke.

Studenti Univerziteta Kolumbija bili su inspirisani ovakvim delom i strategijom protesta, i mesec dana kasnile sproveli su vrlo slično delo.

Sa druge strane Atlantskog okeana, u Evropi, tačnije u Francuskoj i u Poljskoj studenti su kipteli. U Varšavi održavali su se protesti od nekoliko desetina stotinata studenata koji su se borili protiv cenzure vlade, dok su u Francuskoj mladi zauzeli Sorbon u maju, postavljajući barikade od automobila u cilju svrgavanja s vlasti predsednika Čarlsa de Gula u čemu nisu uspeli.

Rušenje aparthejda, 1970te-1980te

U junu 1976, nekoliko hiljada studenata je započelo miran marš kroz Johanezburg, koji je rezultovao i u preminulima nakon oružanog napada policije. Demonstranti su želeli zakon koji bi zahtevao uključenje učenja Afrikaans u svim školama širom južne Afrike, a kasnije se pretvorio i u borbu protiv aparthejda.

Plišana revolucija, 1989.

Ubrzo nakon pada Berlinskog zida koji je označavao početak kraja Istočnonemačke komunističke vlade, studenti i građani susedne Čehoslovačke krenuli su putom svrgavanja sopstvene komunističke vlade.

Ustanak je činilo čak pola miliona demonstranata koji su bili tvrdoglavo mirni uprkos svim policijskim napadima zbog čega je ova revolucija tako i oslovljavana. Rezultovala je u konačan pad komunističkog režima Čehoslovačke.

Black Lives Matter, od 2013. sve do danas

Pokret „Black Lives Matter“, naširoko poznat, započele su tri sredovečne žene – Patrisa Kulors, Ališa Garza i Opal Tometi; međutim, iako nije osnovan od strane omladine, 2014. nakon ubistva 18-godišnjaka Majkla Braun, demonstrantni na ulicama Amerike bili su sve mladjeg i mladjeg uzrasta.

Prošlu godinu osim epidemije korona virusa, obeležili su i BLM protesti širom SAD-a i sveta koji i dan danas predstavljaju jedno od gorućih pitanja sadašnjice.

Demonstranti ovog pokreta imaju za cilj da živimo u svetu rasne ravnopravnosti sa akcentom na oružanom policijskom nasilju nad, uglavnom, nenaoružanim Afroamerikancima.

Mladalački revolt izgleda i nije tako loš, zar ne?

TO STO MLADI DANAS IMAJU IZUZETNO SIROK UVID U SITUACIJU U CELOM SVETU OMOGUCUJE IM IZBORE, A I BUNT PROTIV  SVIH OBLIKA SPUTAVANJA .JER NA KRAJU KRAJEVA SVAKO TREBA DA ZIVI DOSTOJNO  KAO LJUDSKO BICE .

Evo sad jedne price opostovanju i izboru. 

Zamislite (istiniti dozivljaj jedne devojke) profesora koga svi vole jer je ljubazan, strpljiv, iskren, posteno ocenjuje, otvoren za saradnju kako jednog dana iznenada na svom casu izda naredjenje da svi moraju da sede, cute, ne pomeraju se ne rade bukvalno nista i da ako to prekrse dobice jedinicu iz njegovog predmeta. Devojka koja inace ima sve petice ostala je prestravljena kao i uglavnom svi  djaci. Na stolu ispred njih bio je akvarijum i u njemu zlatna ribica. Profesor je izvadio ribicu i stavio na sto prethodno izdavsi naredbu o ne pomeranju i cutanju.Onda je izasao. I svi su se gledali nadajuci se da ce neko nesto da ucini jer su se svi plasili jedinice, a u  isto vreme bilo im je zao ribice. To je trajalo samo dva i po minuta sto se cinilo kao vecnost a onda je jedna devojka skocila i vratila ribicu u akvarijum, Peofesor se vratio i rekao"Vidite li sta vam je svet uradio? Izdali ste sebe za sta?

LEKCIJA ZA ZIVOT. TREBA USTATI I NE CUTATI AKO VIDITE NESTO STO JE POGRESNO. TREBA POSTOVATI LJUDE ALI SAMO AKO ZASLUZE. MLADI MORAJU DA ZADRZE SVOJ BUNT JER ON JE NEOPHODAN ZBOG BALANSA UDRUSTVU. MLADI SE UGLAVNOM POBUNE ONDA KAD SE NARUSI TAJ BALANS. ZNAJU ONI.