SVE ZNATE, STA JOS DA PRICAM . EVO CEKAMO NOVO TAKMICENJE ZA PESMU EVROVIZIJE KOJA OBUHVATA SVA TRI NAZIVA IZ NASLOVA. ONA TO JESTE. SATANIZAM I GLOBALIZAM POD BUDNIM OKOM VELIKOG BRATA. NISAM NI NA JEDNOJ STRANI JER VISE JE TESKO RAZAZNATI DOBRO I ZLO. NIKAD TEZE. ZATO EVO SAMO OVE PRICE. PA VI ZAKLJUCITE, VERUJTE, NE VERUJTE, CUDITE SE ,ZABORAVITE ODMAH, MISLITE O TOME KAKO GOD HOCETE.
Zavirila sam u nekoliko religijskih škola misli i zatekla sebe kako me je veoma privukao satanizam, ponovo. A onda sam otkrila da to čak nije ni religija. Suprotno reputaciji (i imenu), njegova suština nije slavljenje božanstva po imenu Sotona. Njegova učenja i vrednosti lebde negde između hedonizma i ateizma, sa ubačenom zdravom dozom death metal estetike. I znata šta? Sa tim zaista mogu da se poistovetim.
Prvo, ono najvažnije: šta je uopšte satanizam? Prema thechurchofsatan.com, suština satanizma ogleda se u tome da budeš "egocentričan, da si ti najvažnija osoba ("Bog") svog subjektivnog univerzuma". U Satanističkoj Bibliji — koju je napisao osnivač Crkve Sotone Anton Lavej — caka je u egocentričnom ponašanju.Standardna religija i zakoni su besmisleni. Laži su štetne. A Sotona nije fizičko biće ili metafizička sila, već metafora: iza namere sveta da "satanizuje" Sotonu krije se urođena potreba da se stvari kvalifikuju isključivo kao dobre i zle — posedovanje vrlina i mana. Prema Satanističkoj Bibliji, dobro i zlo ne postoje.
I tako odlazim iz knjižare sa Satanističkim ritualima Antona Leveja — tekstom koji ide uz Bibliju, u kom Lavej detaljno opisuje mnoge tradicionalne satanističke rituale. Kao što su, na primer, ovaj:
Slavljenik:
Digni se, prizovi blasfemično Ime Gospodara Sodoma, Boga Kaina Radost Tela zauvek!
Svi:
POMOZI NAM, GOSPODARU TAME!
Dok idem ulicom i čitam ovo, otvara se mali procep u oblacima i sunce obasjava — ne zezam se, zaklinjem vam se, ovaj, Bogom — direktno mene i stranicu koju čitam. Samo nas dve, mene i stranicu. Smeškam se u sebi i mislim: "Živeo Sotona", ali onda shvatam da to nije zapravo šmek koji odaje čitava stvar. Ipak, i dalje se osećam pomalo izabranom.
Religija ume da izoluje čoveka i obožavam to.
Internet odbija da vam saopšti koliko tačno ima satanista — thechurchofsatan.com
kaže da bi prebrojavanje omogućilo drugima da ih kvantifikuje. Ako se
zvanično učlanite u Crkvu, od vas se traži da otkrijete namere na svom
satanističkom putovanju, a Crkva će vam reći da li misli da ste
dostojni.
Za sada, nije loše. Ali ono što stvarno želim da znam jeste da li se u
satanizmu žrtvuje bilo šta. Kad moja mašta podivlja, zadnja prostorija
knjižare postaje Širom zatvorenih očiju, ali, umesto da su napaljeni, oni kolju životinje i toplom krvlju pišu po zidovima.
Ispostavlja se — prema praktično svakom ko zna — da žrtvovanje zapravo nije satanistički ritual. Što, naravno, predstavlja veliko olakšanje.
Rituali uopšte su prilično opušteni: veoma se cene lične proslave (rođendani i godišnjice), a tu su i (isključivo po ličnom izboru) proslave Noći veštica i sezonskih ravnodnevica i solsticija. Neki satanisti izvode tri vrste "magijskih rituala" koji se detaljno opisuju u bibliji: "Rituali požude" iliti "divljenje samom sebi", koji se verovatno ne razlikuju mnogo od seksa ili masturbiranja, osim što verovatno želite da podrazumeva izvesnu satanističku estetiku, a ja mogu da se poistovetim s tim. "Rituali saosećanja", iliti biti dobar prema sebi i drugim ljudima — što takođe verovatno može da podrazumeva seks i masturbiranje, i stoga bude dva-u-jednom. I "Rituali uništenja"… E, tu sve postaje zanimljivo. To je praktično crna magija. Vudu lutkice, čini i prizivanje duhova i ostalo. Jezivo je, ali ima jednu dobru stranu: ako osoba nije dostojna rituala uništenja, ritual neće funkcionisati. Vrlo zgodno.
Želim da iskoristim malog plastičnog lika koji stoji na mom radnom stolu da izdejstvujem malo "uništenja" i prokunem nekog kog mrzim, ali ne mogu da se nateram da to uradim. Znam da se ništa neće dogoditi, ali nije da baš znam, znate? Sve je ovo ionako po ličnom nahođenju, tako da odlučujem da odustanem.
Još dobrih vesti: Crkva Sotone zalaže se za pravo na abortus i često organizuje demonstracije u borbi za reproduktivna prava žena.
E sad, Anton Lavej ne kaže ama baš ništa o slušanju blek metala kao obeležju satanizma, ali kladim se da nije rekao ni da svi sajtovi moraju svaki jebeni put da budu stilizovani u crno i crveno, ali ih ipak često viđam takve, tako da… Svako prema svom ukusu? Provodim čitav dan na smenu se prebacujući sa Mayhem na Nattefrost, a, potom, da bi sve ispalo kako treba, slušam pesmu po imenu "The Devil". Uz Mayhem i Nattefrost nedostaje mi Selena Gomez, ali se uz "The Devil" osećam kao da sam spremna da budem najbolja i najsatanističkija što mogu. Radite ono što vam radi posao, pretpostavljam. A kad kažem vi, mislim ja.
Tako je, glasno slušam muziku, kao oni likovi što vam kvare vožnju tramvajem. Suština satanizma je, međutim, u meni, a ne u vama. Tako da je to u redu.
Jedan sajt mi govori da "muškarci" u Crkvi Sotone često nose "dugu crnu odoru" sa kapuljačom, što mi malo smrdi na dlakave vratove, ali šta god. Potom čitam da "žene" nose "seksualno sugestivnu" odeždu i sada se osećam kao da sedim pred kompjuterom noseći neku vrstu alegorijske fedore samo dok čitam to. Odlazim na nekoliko drugih sajtova (zvanični) i na nalazim ništa slično, tako da mislim da smo bezbedni. Odlučujem da počnem da nosim veliki čupavi crni džemper — umesto bilo čega seksualno sugestivnog ili kapuljačastog — zato što imam osećaj kao da sam u krevetu i, iako izgledam pomalo kao ludača, suština ove škole misli jeste u ugađanju samom sebi, bebo. I u tome leži privlačnost čitave ove stvari: raditi šta god želiš i za sve okriviti "crkvu". Ah, pa takve su vam te religije, zar ne.
OVO NARAVNO NIJE NAPISAO SALMAN RUSDI. MOZDA JE NESTO OD TOGA I MISLIO I NAPISAO ALI BEZ OBZIRA NA INTERNETU OVO SU SATANSKI STIHOVI POMENUTOG RUSDIJA.
U početku se globalizacija vezivala samo za ekonomiju i razvoj slobodnog tržišta, za kretanje kapitala, ideja i radne snage bez prepreka granice, ali uveren sam da će se taj termin ubuduće sve više koristiti u najširem smislu i vezivati za standarde i pravila. Jer i slobodno tržište i trgovina, pa i obično putovanje preko granice mogući su tek ako postoje zajednički standardi - standardi kao merilo, pravilo, norma. Uzajamno razumevanje i prijateljstvo na globalnom nivou podrazumeva izvesnu saglasnost oko sistema vrednosti.
Dakle, globalizacija je uspostavljanje svetskih, opštih standarda! I to standarda u svemu: u pravu, u trgovini, u medicini, u saobraćaju, u svemu. Globalizacija se snažno širi po Evropskoj uniji. Zakoni, propisi, merne jedinice, u celoj Uniji postaju isti. Ko zakorači na tlo EU nalazi se pod okriljem i zaštitom evropskih propisa. Ne sme da se desi da neko bude kriminalac u jednoj zemlji Evrope, a da zaštitu nađe u drugoj. Ne sme da se desi da vas neko prevari ili uvredi u jednoj zemlji a da ga ne dostigne ruka pravde u drugoj. Diploma koju ste dobili u jednoj zemlji mora se priznati i u drugoj. Ako kupite lek u Holandiji on on mora da ima jednake posledice po vaš organizam kao i da ste ga kupili u Italiji. Gde god da odete u EU biće vam isto!
E, a toga se boje najbučniji antiglobalisti. Oni preziru to isto. Jer po njima to isto znači gubitak identiteta. „Svuda je sve isto", kažu oni i kad uđete u market ne znate gde ste, ne znate da li ste u Danskoj ili u Grčkoj, jer sve je isto.
Pa da, ali to je divno, naročito u marketu. Kada uđem u radnju neću da čitam uputstvo o pravilima ponašanja, nego hoću da kupim hladnu koka-kolu. I hoću da ona ima isti ukus. I hoću da znam gde je, a ne da lutam po marketu i tragam za njom. Poslednje što me u marketu interesuje je etnologija. Marketi i treba da su svuda isti, kao i računarski programi, na primer. Zamislite kakav haos bi nastao da ne postoje globalna rešenja za izlazak iz kompjuterskog programa, za navigaciju, za prečice, za linkove itd.
Dakle, kad je nešto „isto" to ne znači da je i loše. Sem toga, u glavnim starima svi mi i jesmo isti. Mi i mislimo isto. Razlikujemo se samo u nijansama. U nebitnim nijansama. Zar je bitno, zar je zaista bitno to što se pravoslavci krste drukčije od katolika? To što više volimo šljivovicu od sakija i latinicu od ćirilice? Ili trubu od bendža?
U onome što jeste bitno svi smo isti. I još jednom - u onome što jeste bitno, bitno za opstanak i razvoj čovečanstva isti smo: svi roditelji neguju svoju decu, a deca se potom staraju o roditeljima. Rodoljublje se nagrađuje, izdaja kažnjava. Ljubav je dobra, mržnja nije. Svi želimo da smo pametni i lepi i niko ne želi obrnuto. Svi želimo da smo voljeni. Zar nismo isti? Isti u važnim stvarima. Ko nije, društvo ga kažnjava.
Globalizam koji nam se ne sviđa
Naravno da globalizam donosi i ponešto što nam se ne sviđa, ali svaki društveni odnos donosi i nešto što nam se ne sviđa. Naravno da globalizam znači i ograničenje, ali svaki društveni odnos donosi ograničenje. Imate devojku, odnosno momka - ok, lepo, ali taj odnos vas ograničava. Hteli biste da slušate Vivaldija, a vaša devojka bi da gleda košarku. Ili obrnuto: vi biste da gledate košarku a vaš momak da sluša Vivaldija, OK, ako niste u stanju da se dogovorite onda i niste jedno za drugo. Ako ni sa kim niste u stanju da se dogovorite onda ste socijalno nezreli.
Naravno da globalizam znači ograničavanje, ali šta je bolje? Ako želite punu slobodu idite na planinu i gajite ovce. Imaćete neslućenu slobodu! Samo na usamljenoj planini ne možete uživati u blagodetima moderne civilizacije. A i Internet je slab.
Globalizacija je stadijum u razvoju čovečanstva. Kao što su u jednom istorijskom periodu nastale granice države tako dolazi istorijski period koji će ih ukinuti. A to je globalizacija.
Ko su antiglobalisti?
Ima promišljenih i iskrenih antiglobalista. Oni u suštini nisu antiglobalisti, pa čak sami sebe i ne zovu antiglobalistima, nego im taj naziv prišivaju drugi. To su oni koji u nadirućoj globalizaciji uviđaju njene negativne strane, koji u globalizaciji vide opasnost da se ona pretvori u manipulaciju lokalnim zakonima i radnom snagom neke sredine protivno njihovim sopstvenim interesima. I da ne zastupa interese većine članova društva, već njegove manjine. Ali ovi „antiglobalisti" su svesni pozitivnih strana globalizacije i samo opominju da postoje i loše.
Neki antiglobalisti su opet usmereni samo protiv nekih oblika globalizacije, a ne protiv globalizacije u celini. Recimo, neki od njih (Čomski) se zalažu za globalnu pravdu, pa su po tome oni pre globalisti nego antiglobalisti.
Ali neki nisu pošteni. Oni zloupotrebljavaju neznanje drugih zbog svog parazitskog života. Oni koriste stečene pozicije i opiru se promenama koje od njih zahtevaju više truda i rada. Diktatorski stavovi u politici, nauci, umetnosti ne trpe globalizaciju. Takvi diktatori su njeni oštri protivnici. Takvi se štite granicama, političkim i svim drugim, naročito granicama uma.
Ima onih koji su protiv globalizacije jer ona ruši nacionalne granice. Nacionalisti iz nekog razloga svoju naciju vide u nekom posebnom sjaju, pa su onda ponosni što su baš, recimo Mađari ili Pakistanci, ili Francuzi, a ne nešto drugo. Ali dobro sad, to je već druga tema.
Globalizacija dalje smeta kriminalcima, teroristima i sličnima jer im globalne norme osujećuju beg od pravde. Njihovi računi u bankama se globalno blokiraju, a bez novca njihovo skrivanje je otežano. Sem toga sva policija globalizovanog sveta ih traži i njima nije lako.
Obrnuto, globalizacija jako godi svima kojima smetaju granice, jer granice ograničavaju tržište, kretanje, razmenu.
Danas ceo svet sluša muziku i gleda filmove Amerike. Naša muzika i naši filmovi su, međutim, samo za nas. Ali što ne bismo pravili muziku i filmove za svet? Nije lako? Pa naravno da nije, ali ako to ne učinimo čitava naša kultura će se istopiti i nestati. Globalizacija je veliko takmičenje u kome pobeđuju bolji, veštiji, jači, drskiji, pa i bezobrazniji. A ponekad oni koji samo imaju više sreće. Ostali gube, ponekad potpuno.
U budućnosti čitavi narodi će propasti, izgubiće se, izbledeće. Ali to se stalno dešava. Herodot u svojoj Istoriji pominje stotine naroda od kojih danas ne postoji ni jedan. Opstali su samo oni koji su bili sposobniji, ili su imali više sreće.
Pre 3,5 hiljade godina, iznenada je nestala raskošna Minojska civilizacija. Pretpostavlja se da je uništena u razarajućem talasu nakon eksplozije vulkana Santorini sto kilometara severno od Krita. Minojci, eto, samo nisu imali sreće.
U redu, želimo da opstanemo, ali kako se opstaje? Neki smatraju tako što ćemo da se zatvorimo i čuvamo sve naše od uticaja sa strane, što ćemo zaustaviti globalizaciju na našim granicama! To međutim nije moguće. Bez globalnih rešenja ne bismo mogli ni da telefoniramo, ni da uvozimo, ni izvozimo, ne bismo mogli zapravo ništa.
Otvaranje nije dovoljno, potrebno je raditi i biti bolji i sve bolji. Hajde da budemo bolji programeri od Indijaca. Hajde da svetu nametnemo balkansku muziku. Ta muzika je divna. Hajde da napravimo za ceo svet balkansku muziku. Hajde da nacrtamo odlične crtane romane, smislimo divne kompjuterske igre. Hajde da Kraljević Marko bude veći junak od Supermena...Pa izgleda da Amerika ima sistem koji ih tera da se trude, da uče i izmišljaju. Problem je što mi nemamo. Naši društveni, privredni i svi drugi odnosi su tako regulisani da nas koče, sputavaju. Nije dakle naš problem u globalizaciji, nego u nama i pravilima koje smo sami izglasali. I problem je što ćemo radije da vičemo protiv globalizacije, nego da menjamo zakone i način života
Globalizacija je neminovna. To je jedna faza razvoja čovečanstva.
Kad ovo citam globalizacija je OK jer kao cini sve da svi ljudi budu siti i ravnopravni. S druge strane to je nemoguce te su one skrivene agende iz teorija zavere ipak istinitije mada lice na satanske stihove.
I SADA OPET NE ZNAM STA DA MISLIM. VELIKI BRAT NAS POSMATRA. NEBESKI KOMPJUTER NAM JOS NIJE URADIO GAME OVER. MI SMO DUBOKO U SATANIZMU I GLOBALIZMU I TO JE TO.
Нема коментара :
Постави коментар