ADHD

  SKORIJE ISPITIVANJE DOVELO JE DO ZAKLJUCKA DA OVA NEUROLOSKA BOLEST USTVARI I NE POSTOJI. STA JE ISTINA NE ZNAM, ALI SE U SVAKOM VEKU POJAVI JAKO ISPLATIVA BOLEST ZA KOJU SA SIGURNOSCU NE MOZEMO RECI DA LI POSTOJI ILI NE

.ADHD ili "poremećaj pažnje i hiperaktivnosti", predstavlja neurobiološki poremećaj koji se najčešće ispoljava u detinjstvu, ali može trajati i u adolescenciji i odraslom dobu.

Osnovni simptomi obuhvataju nepažnju, impulsivnost i hiperaktivnost, koji mogu značajno ometati svakodnevno funkcionisanje pojedinca. Deca s ADHD-om imaju poteškoće u održavanju pažnje na zadacima, često zaboravljaju stvari i teško organizuju svoje obaveze.

Takođe, ispoljavaju impulsivno ponašanje i nemir. Terapija za ADHD uključuje kombinaciju kognitivno-bihevioralnih terapija, edukacije porodice i lekova. Rana dijagnoza i pravilno lečenje mogu značajno poboljšati kvalitet života osoba s ADHD-om. Trenutno nije potpuno jasno šta tačno izaziva ADHD, ali istraživači sugerišu da su uzroci ove neurobiološke smetnje multifaktorni i uključuju kombinaciju genetskih, bioloških i okolinskih faktora.

Genetika igra značajnu ulogu u razvoju ADHD-a. Studije su pokazale da deca koja imaju rođake s ADHD-om imaju veći rizik da i sami razviju ovaj poremećaj. Takođe, određeni geni povezani su s većim rizikom od razvoja ADHD-a.

Biološki faktori, kao što su promene u određenim neurotransmiterima (npr. dopamin i norepinefrin) i abnormalnosti u strukturama mozga, takođe mogu doprineti razvoju ADHD-a. Okolinski faktori, poput pušenja ili izloženosti toksinima tokom trudnoće, mogu takođe igrati ulogu u razvoju poremećaja. Rani porođaj i niska porođajna težina takođe su povezani s većim rizikom od ADHD-a.

Međutim, iako postoje različiti faktori koji mogu doprineti ADHD-u, nije moguće tačno odrediti jedinstveni uzrok, već se veruje da je to složena interakcija genetskih predispozicija i uticaja okoline. ADHD (poremećaj pažnje i hiperaktivnosti) karakterišu tri osnovna skupa simptoma: nepažnja, hiperaktivnost i impulsivnost. Ovi simptomi se obično ispoljavaju pre nego što dete napuni 12 godina i često se održavaju u adolescenciji i odraslom dobu. Neki čak ističu da ljudi sa ADHD-om izgledaju uobičajeno i normalno, ali neki znakovi pokazuju da li zapravo imate mentalni poremećaj.

Simptomi nepažnje uključuju teškoće u održavanju pažnje na zadacima, često gubljenje predmeta, neorganizovanost, nemogućnost slušanja uputstava ili završavanja zadataka. Hiperaktivnost podrazumeva prekomernu nemirnost, trčanje i penjanje u neprimerenim situacijama, nemogućnost mirnog sedenja i preterano brbljanje.

Simptomi impulsivnosti obuhvataju donošenje brzih odluka bez razmišljanja o posledicama, prekidanje drugih u razgovoru ili umešavanje u tuđe aktivnosti. Važno je napomenuti da simptomi mogu varirati od osobe do osobe, a dijagnozu i lečenje ADHD-a treba obaviti stručno medicinsko osoblje. Kod odraslih, simptomi nepažnje mogu se manifestovati kroz poteškoće u održavanju pažnje na poslu ili tokom obavljanja svakodnevnih zadataka. Hiperaktivnost može biti manje vidljiva i umesto toga se očituje kao osećaj unutrašnje nemirnosti.

Impulsivnost može dovesti do brzopletih odluka, nestrpljenja i problema u međuljudskim odnosima.

Odrasli s ADHD-om često se suočavaju s izazovima u organizaciji, upravljanju vremenom i postizanju ciljeva. 

KAKO VAM ZVUCI OVAJ TEKST? MENI ZVUCI DA U OVOM UBRZANOM I STRESNOM VREMENU VECINA NAS'NORMARLNIH' IMA ADHD!

Oko 8,7 miliona ljudi u Sjedinjenim Američkim Državama imaju ADHD, a barem šest miliona su deca. ADHD pogađa oko pet odsto dece u SAD. Oko 3,6% dečaka i 0,85% devojčica je pogođeno u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Simpromi se obično pojavljuju u ranom dobu i postaju izraženiji dok dete raste. Takođe mogu uključivati neprestano vrpoljenje, lošu koncentraciju, preterano pomeranje ili pričanje, postupanje bez razmišljanja, nesposobnost izlaženja na kraj sa stresom, neznatan ili nikakav osećaj za opasnost, nesmotrene greške, nagle promene raspoloženja, zaboravnost, teško organizovanje poslova, stalno započinjanje novih delatnosti pre okončanja starih, nesposobnost slušanja ili sprovođenja uputstava.

Većina slučajeva je dijagnostikovana između šest i 12 godina starosti. Odrasli takođe mogu biti pogođeni, ali o tome nije urađeno toliko mnogo istraživanja.

Istraživanja su povezala genetske faktore sa ovim poremećajem. Smatra se da genetske mutacije utiču na funkcionisanje i strukturu mozga. Prerano rođene bebe i one sa epilepsijom ili oštećenjima mozga su ugroženije, i neki naučnici istražuju povrede mozga kao osnovni uzrok.

ADHD je takođe povezan sa anksioznošću, depresijom, insomnijom, Turetovim sindromom i epilepsijom.

Iako je još pre DESETAK GODINA  tzv. "otac ADHD-a" priznao da je izmislio ovo oboljenje, milioni dece još uvek piju lekove za nepostojeće poremećaje!

Da je još uvek živ, Leon Ajsenberg, stručnjak koji je definisao bolesti ADHD upozorio bi roditelje na "prevarantsku igru psihijatrije i farmaceutske industrije", prenosi Kurir.

Naime, Ajsenberg je sedam meseci pre smrti priznao da je ADHD potpuno izmišljena bolest, koju je osmislio za farmaceutsku industriju.

To bi otprilike značilo da se od miliona dece u ovom trenutku prave zavisnici o farmaceutskim drogama, ali i o neuspesima i to za celi život. Međutim, uprkos tome što je Ajsenberg ovo priznao još 2012. godine, niko još uvek ne reaguje i mališani širom sveta konzumiraju lekove!Sem Ajsenberga, navodi se dalje, nikada ni jedan drugi lekar nije naučno dokazao da ADHD postoji! Nakon ovog šokantnog priznanja, ovaj stručnjak je istakao da određeni bihevioralni problemi u slučajevima dijagnostikovanja izmišljenog ADHD-a ipak postoje, ali da doktori ne smeju automatski da propišu tablete, već da je poželjnije da se istraže psihološke poteškoće koje su do ovih problema dovele.Broj zdrave dece koja su navodno obolela povećava se svaki dan, a mnogi tu pojavu nazivaju kugom zapadnog sveta. Farmaceutske korporacije mogu zaraditi samo na dva načina: da izmisle nove lekove ili pak da izmisle nove bolesti koje će onda lečiti novo izmišljenim lekovima, zaključio dr Džej Parkinson u knjizi "Industrija koja izmišlja i leči bolesti".

ZAISTA POSTOJE MNOGE PSIHICKE BOLESTI I POREMECAJI I TO SE NE SME ZANEMARITI. MOZDA NEKA DECA I JESU HIPERAKTIVNA ALI MOZDA TO NIJE BAS ADHD NEGO JEDNOSTAVNO ODRAZ NECIJE LICNOSTI. SVAKA RAZLICITOST IZAZIVA SUMNJU NA BOLEST- NAZALOST.

EVO JEDNE BAJKE O ADHD

 NEVEROVATNA JE.

У далекој земљи чуда и ђаконија живио је један дјечак по имену Немирко. Имао је дугу косу у коју се често знао уплести вјетар па је разбарушити. Због тога су му дали име Немирко. Због тога, али и због његове нарави.

У тој земљи сврстали су га у ред витезова АДХД ранга. Ред витезова АДХД је могао свашта, али није могао да мирно сједи и да усваја правила као што је то случај у другим редовима дјеце. Ишли су у засебне обуке и програме како би научили да се контролишу и да боље показују своја осјећања. Ту је Немирко ишао са својим братом Никицом. Он је припадао реду Успорених. Њихов трећи брат није припадао том реду специфичне дјеце. Он се звао Михица и обожавао је своју браћу, нарочито Немирка који је њима био вођа у свим играма.

Њихова мајка Сунчица је била брижљива и снажна све до дана када је Немирко почео да се гура и претјерује са својим играма. Тад се од брижне и снажне претворила у забринуту и преплашену мајку. Звали су је водитељи реда витезова АДХД да јој укажу на наглу промјену у Немирковом понашању. Тада је она заједно са својом дјецом одлучила да пронађе еликсир мира код једне заборављене виле која живи у близини куће гдје они живе. Чула је Сунчица да се она повукла из посла када су је оптужили да не чини ништа за дјецу свијета и када су је понизили својим критикама. Чим је ушла у шуму, Немирко се наљутио и почео да удара ногом у стабла дрвећа. То је и пробудило стару вилу.

– Ко то мене узнемирава? Ко узнемирава моје дрвеће? И они су жива бића! – хукнула је вила и љутњом пообарала главе свих цвјетова у шуми.

Никица и Михица су се сакрили иза мајке.

Немирко као витез АДХД не знајући за страх и неугоду већ само за своје потребе, хладно јој је одговорио:

– Сад ћу те намјерно још више узнемиравати. Шта се дереш?

Немирко се тад сагнуо и почео да чупа биљке. Сунчица је притрчала и покушала да га спријечи.

Није успјела. Тад је гласно заплакала. Сјела и плакала. У том моменту су почели да плачу и Никица и Михица.

То је разнијежило цвијеће, па су изненада сви дигли оборене главе тражећи у тишини и саосјећању очи велике добре виле: очи виле која доноси срећу дјеци и која од њиховог полена прави чудесни еликсир.

Када је стала пред Сунчицу и дјецу, крошње дрвећа су направиле шарени мозаик и све је одједном замирисало.

Сунчица се уплашила па је узела Немирка у наручје.

– Не плашите се. Ви сте права мајка. Велику храброст те показали дошавши у моју шуму. Одавно немам госте и одавно сам заборављена.

Дрхтећи од страха, Сунчица јој је испричала све о својим проблемима.

– АДХД водитељи гријеше. Зато су ме избацили из Тима.

Почела је да га учи кроз игру улога како реагују дјеца цијелог свијета и све више га је повезивала с дјецом различитих редова.

Пратила је на вијестима како се Вила вратила и окупила истомишљенике. Направила велику револуцију промјена у жељи да укине редове и етикетирање дјеце. Оформила Цвјетну странку и чека изборе.

Сунчица је била поносна када је чула њен говор на великом скупу. Неко из публике је питао зашто се вратила. Рекла је:

– Једног дана сам одлучила да заувијек заспим, а онда угледала кроз окно своје кућице како неки дјечак удара дрвеће и чупа биљке док његова мајка плаче. И морала сам изаћи. Његов бијес је доказ колико гријешимо. Захвална сам тој породици која ми је указала колико је промашен систем у којем живимо.

Немирко је, видјевши је на телевизији, рекао:

– То је она чудакиња што се дерњала на ме по шуми.

Сунчица је тад знала шта треба урадити: загрлити свог сина и објаснити му зашто треба избјегавати ријеч чудакиња. Од оног дана у шуми била је сигурна у своја поступања према сину. Прихватила га је и он је прихватио да саслуша њена тумачења. Било како било, у њиховој породици од тог дана нема редова. Њихов ред се зове Породица.

Када Вила побиједи, а хоће, славиће заједно с њом тај дан. Већ су припремили своје лишће за гласање.

ZAKLJUCUJEM KAO I UVEK DA TREBA DATI SANSU RAZLICITISTI. DA TREBA SVOJU DECU DOBRO POZNAVATI. RODITELJI BOLJE ZNAJU SVOJE DETE NEGO BILO KOJI DOKTOR NA SVETU. DOBRO RAZMISLITE PRE NEGO STO SVOJE DETE PREPUSTITE SARENIM PILULAMA.