NEDOSTAJANJE

 NIJE SVAKO NEDOSTAJANJE ISTO. MNOGO TOGA MOZE DA NEDOSTAJE. NAJCESCE SE MISLI NA VOLJENU OSOBU. I TO JE NEDOSTAJANJE NAJTEZE. MOGU DA NEDOSTAJU I LICNO ZDRAVLJE, LICNI USPEH, SAMOPOSTOVANJE I TAKO DALJE. NI TAKVA NEDOSTAJANJA NE TREBA ZANEMARITI . JER NEKAD BAS ONA ODBIJU NASU VOLJENU OD NAS I ONA ODE

.Zašto mi toliko nedostaje? Da li je normalno da mi toliko nedostaje? Hoće li ikada prestati da mi nedostaje? Da li ste ikada sebi ili prijateljima postavljali ovakva pitanja? Ne brinite, ovo su vrlo česta pitanja i sasvim normalna osećanja! Kad se romantične veze završe, teško je da vam ne nedostaje osoba sa kojom ste proveli toliko vremena i u koju ste uložili toliko truda, emocija i ljubavi. Možda vam je ta osoba billa najbolji prijatelj, romantični partner, možda i jedno i drugo, a verovatno je postala veliki deo vašeg života, te vam sada užasno nedostaje. Možda se osećate kao da niste svoji ili upotpunjeni bez te osobe. Ali, taj odnos je sada završen. Možda je to bila zdrava veza, možda i toksična. Možda niste sigurni zašto se završila ili ste čak vi bili ti koji ste stavili tačku na nju, ali ne možete da se oduprete nedostajanju koje osećate. Moguće je čak i da nikada niste bili u ozbiljnoj vezi sa ovom osobom, ali da su neka vrlo jaka osećanja postojala bez obzira na to. Možda mislite da ne bi trebalo da se osećate onako kako se osećate. Ne osećajte se krivima - sasvim je normalno da vam voljena osoba nedostaje, čak i ukoliko je ne želite nazad. U ovom članku ćemo istražiti šta je nedostajanje, šta zapravo znači kada vam nedostaje voljena osoba, kao i ponuditi savete ukoliko se osećate izgubljeno, te ne znate kako da se nosite sa bolom koji izazivaju žudnja i nedostajanje, iako vam je srce slomljeno.Nedostajanje je jedna u nizu emocija koje osećamo kada nam fali prisustvo osobe koja nam je mnogo značila, kada smo odvojeni od nje, bilo da je to usled fizičke udaljenosti ili zato što je veza sa tom osobom prekinuta. Studija iz 2010. godine otkrila je da su ista područja mozga koja su aktivna kada se zavisnik odvikava od droge i drugih opijata ili supstanci, bila aktivna i kada su ljudima bile prikazane fotografije njihovih bivših partnera, koji im nedostaju. Ovo sugeriše da je ljubav zaista slična zavisnosti, a istraživači su nagovestili da je verovatno da će svaki čovek tokom svog života doživeti neki oblik zavisnosti od ljubavi. Nedostajanje se događa prirodno, van naše kontrole, a naša tela se, pored emocija i razuma, zbog toga podvrgavaju turbulentnim promenama. Naše telo proizvodi određene hemikalije, a proizvodnja tih istih hemikalija se ubrzava kada nekoga volimo. Dakle, kada tu osobu više ne vidimo, odnosno kada smo prošli kroz raskid, naše telo u suštini doživljava „kriziranje“, koje dovodi do užasno snažnog i neprijatnog osećanja „nedostajanja“Kada ostanete bez nekoga koga ste voleli, pogotovo nekoga koga na neki način volite i dalje, verovatno ćete o toj osobi puno razmišljati, što je sasvim normalno. Mozak pokušava da obradi promene koje su se dogodile, uz dodatan stres usled razdvojenosti. Primamljivo je razmišljati o tome šta ta osoba sada radi, kako provodi vreme, da li je pronašla nekoga novog, da li i ona razmišlja o vama i da li i vi njoj nedostajete, koliko i ona vama. Kada vam neko nedostaje, možda često razmišljate o tome kada ste se prvi put upoznali i kako ste se zaljubili, dok vrtite sve lepe uspomene koje ste imali u svojoj glavi. Ovo bi moglo stvoriti idealizovan pogled na tu osobu i odnos u celini, a onda vam na kraju nedostaje idealizovana verzija, čak i više nego realna stvar. Postoje i određene prilike tokom godine, koje bi takođe mogle pojačati osećaj da vam neko nedostaje. Rođendani i druge posebne prilike koje biste inače provodili zajedno, kao i Dan zaljubljenih kada drugi parovi slave svoju ljubav, mogu pogoršati nedostajanje koje osećate. Zapamtite da je u redu je osećati se ovako. Pokušajte da se obratite prijateljima, kako biste lakše prebrodili trenutke kada vam je teško da se nosite sa nedostajanjem koje osećate. Većina ljudi se tako oseća nakon raskida. Svima nedostaje ta osoba, taj odnos, koji su sada izgubili. Nauka nam takođe pokazuje da naša tela prirodno reaguju na ovaj način kada se veza završi, stoga ne možemo sprečiti da se te reakcije dogode. Tako da, da - normalno je da vam neko toliko nedostaje.Verovatno se takođe pitate, da li će mi on ili ona zauvek ovoliko nedostajati? Da li će ovaj osećaj ikada izbledeti ili nestati? Da. Možda trenutno imate osećaj kao da će vam zauvek nedostajati. Možda mislite da se vaš ljubavni život nikada neće poboljšati. Ali, doći će trenutak kada će nedostajanje jednostavno prestati. Krenućete dalje, a na kraju, možda čak i pomislite: „Drago mi je što je sve ispalo tako.“ Život je dragocen, a imamo samo jedan. Moramo ga maksimalno iskoristiti, u čemu nas nedostajanje može kočiti, stoga, sledi nekoliko koraka koji bi vam mogli pomoći u procesu oporavka, kako bi nedostajanje u nekom momentu prestalo.

 Cesto vam nedostaje neko ko ga ste zapamtili kao idealnog partnera - bolju verziju te osobe, nego što ona to zapravo jeste. Teško je to učiniti, ali pokušajte da se setite svih aspekata veze i osobe, a ne samo onih dobrih. Ljubav i odnosi su složeni, te čak i u zdravim vezama biće uspona i padova. Pokušajte da se setite da je bilo i loših stvari, koje su verovatno i dovele do udaljavanja i nedostajanja, kako ne biste idealizovali ono što ste imali i pogoršali nedostajanje koje osećate.

Kada roditelji umiru, evo šta se dešava:

1. Postaneš svestan koliko je porodica važna.

Niko te nikada tako nesebično neće voleti kao roditelji. U stanju su da te prozru do kraja i da ti

2. Taj gubitak je teško preboleti.

Dok su nam roditelji živi mi smo deca, bez obzira koliko nam je godina. Kada njih nema, neka tuga se uvuče u čoveka. Postaješ svestan da si sada nekako čudno sam. U sećanje ti navire mamin lik kako te ljubi pred spavanje, tata koji te uči da voziš bicikl...

3. Nerviraju vas ljudi koji se žale na svoje roditelje

A ti bi dao ceo svet samo da ih još jednom vidiš, zagrliš... I dođe ti da vikneš: Budalo, budi srećan što ih imaš, što su ti živi!

4. Bol zbog gubitka je skoro uvek prisutan

To je jedina bol koja nikad ne bledi. Čak i kada ti je sve potaman, srce će pomalo da te štrecne - neće biti mirno, jer oni nedostaju.

Često će ti se desiti da ćeš se rasplakati tako jako, baš kao i onaj dan kada su otišli jer ta bol ne prolazi...

5. Nećeš moći da se pomiriš sa činjenicom da tvoja deca neće poznavati tvoje roditelje - da tvoji roditelji neće videti tvoju decu

Ubijaće te činjenica što tvoji roditelji nisu na porodičnim fotografijama nastalim oko prazničnih dana. Što tvoja mama ne može da prenese tajni recept za kolače tvojoj kćerki. Što tvoj sin neće nikad da sazna mudrosti tvog oca...

Za svaku tvoju suzu, komad srca joj se otkinuo: Ovih 10 stvari majke nikad neće reći deci!

6. Zavidićeš ljudima čiji su roditelji još živi

Izjedaće te ljubomora oko praznika kada tvoj kolega ide kod "keve" na ručak. Ubijaće te činjenica da ti nemaš kod koga da odeš za Božić, a tamo neka tvoja drugarica će se žaliti kako mora kod roditelja da provede praznik a baš je htela da ide u Beč ili Rim....

7. Božić, Uskrs, pordična slava biće dani kojima se nećeš radovati

Čak i ako imaš muža/ženu ili decu, praznici poput Božića, Uskrsa ili slava, uvek će te asocirati na roditelje i biće ti mnogo, mnogo teško što nisu tu, kraj tebe...

8. Saznaćeš mnoge tajne

Vremenom će doći do tebe pojedinosti koje se ne uklapaju u tvoju sliku o mami ili tati. Neki njihovi sitni gresi "iskočiće" iz starih stvari, a vi nećete moći da se otmete utisku da ih niste poznavali dobro i to će vas ubijati.

9. Kada čujete neku srećnu vest, automatski ćete hteti da pozovete svoje roditelje i to podelite sa njima

S vremena na vreme uhvatićete sebe kako na mobilnom okrećete mamu ili tatu na telefon, a sa druge strane biće muk....

10. Shvatićete svu veličinu vaše ljubavi prema njima

Onog dana kada oni nestanu iz vašeg života shvatićete koliko ste ih jako voleli. I možda nisu više kraj vas, ali vi ste jedina osoba na svetu koja će ih zauvek nositi u srcu.

Znajući sve ove činjenice, sada možete da uradite samo jednu stvar: Provedite sve slobodno vreme sa svojom decom. Neka sutra imaju lepe uspomene. ada se govori o ritualima, to mogu da budu rituali odlaska na grob, rituali zajedničkih razgovora i oplakivanja, rituali donošenja fotografija… Tako se, recimo, kroz posmatranje fotografija, iz seanse u seansu otvara priča o značaju umrlog, o značaju gubitka, o odnosima među njima, i nastoji se da se u novim okolnostima uspostavi novi, drugačiji odnos prema gubitku.

Monika Mek Goldrick smatra da rituale valja sprovoditi u tri etape:

• jedan ritual da bi se gubitak shvatio i oplakao
• jedan ritual da bi se simbolizovalo ono što članovi porodice nose u sebi ili čuvaju od osobe koja je umrla
• jedan ritual da bi se simbolizovao nastavak života

– Zajedno sa porodicom osmišljamo rituale, kroz ono što čini njihov život. Tako će za nekog simbol nastavka života biti odlazak u pozorište, a za drugog nešto sasvim drugo…  Zbog toga je važno da ispitamo sistem vrednosti osobe i načine koji će njoj biti odgovarajući, pa u zavisnosti od toga sa porodicom smišljamo rituale koji mogu da budu korisni. Tu je spektar veoma širok i različit u odnosu na to sa kojom porodicom radimo. Tako, recimo, nekome znači da ide na groblje, nekom ne znači, i to je potpuno u redu – objašnjava Biljana Ćulafić.

Sagovornica eKlinike je sa podelila i svoje lično, traumatično iskustvo, u želji da ih motiviše da iz slične situacije dostojno sačuvaju uspomenu, ali i nastave sa životom jer to zaslužuju svi – i onaj koji nas je napustio, ali i oni koji iza njega ostaju i nastavljaju sa životom.

– Moj brat poginuo je nesrećnim slučajem u inostranstvu, pre godinu i po dana. Ja sam bila prva kojoj je javljeno iz ambasade. Bio je mlad čovek, imao je 43 godine. Vest me je pogodila poput groma. Ipak, morala sam da ostanem pribrana, a pošto je javljeno dva dana od smrti, i to uveče, odlučila sam da ujutro lično odem kod roditelja i tamo im saopštim, licem u lice. Mislim da je najbolniji trenutak za mene bio kada sam im rekla da sednu pored mene. Uzela sam njihove dlanove, stavila u moje, a onda ih zamolila da ustanemo, držeći se za ruke. Kada sam im saopštila to, bilo je teško slušati vriske neverice. Ipak, znala sam da sam uradila najviše što sam mogla i bila sam uz njih.

Biljana Ćulafić priznaje da je dozvolila tada, i u narednim nedeljama, da kroz nju struji čista bol tuge, koja ju je pročišćavala i oplemenila. Otišla i po telo brata u Nemačku, a već tada nalazila se u bolnoj, drugoj fazi – (fazi čežnje) i imala utisak da joj brat kaže: “Sestro, ne brini, ja više ne patim. Idemo samo po moje telo, i ne brini, to je samo moje telo, to više nisam ja.”Moja vera u Boga dala mi je mnogo snage na tom putu a snagu su mi davale i sve moje seanse sa klijentima koji su, poput mene, imali slično iskustvo gubitka. Tako sam zaobišla zamke krivice, jer sam znala da, ma koliko da sam se trudila i bratu govorila da ga volim – to ga ne bi spasilo od smrti. Takođe sam imala jasan uvid da brat više ne pati. Potvrdio mi je to i inspektor u policiji, koji je rekao da je smrt bila trenutna. I dok ovo pišem, oči mi se pune suzama, ali to nije samo tuga, u mojim suzama je i zahvalnost i dirnutost što sam punih 40 godina imala dobrog brata. Meni je pomoglo, u mom tugovanju, što sam izabrala put zahvalnosti, i svoj pogled nisam usmerila i fokusirala na bolnu smrt koliko na život i uspomene koje sam imala sa bratom. Trebalo mi je upravo godinu dana, i po tome sam školski primer – da prihvatim da brat više nikada neće doći, više nikada neće ćutke zapaliti jutarnju cigaru i ćutke piti kafu – priznaje naša sagovornica.– Ipak, pojavljue se u snovima, pojavljuje se svaki dan dok posmatram njegovu sliku na zidu, i pojavljue se uvek kada sam dobra prema drugima, jer bio izrazito plemenita i voljena osoba. On je na neki način nastavio da živi, kroz dobra dela koja je činio ljudima oko sebe. Ja samo sledim njegov primer. Smrt bliske osobe preboljevamo svojim životom, živeći ga ispunjeno, živeći ga tako da prihvatamo i ispoljavamo naša osećanja i naše načine tugovanja – ispričala je za eKliniku Biljana Ćulafić, diplomirani pedagog, sistemski porodični psihoterapeut, EMDR psihoterapeut i shema psihoterapeut pod supervizijom.

 Gubitak deteta je jedna od najrazornijih stvari koja nekome može da se dogodi u životu. Dokazano je da ovaj gubitak izaziva veću količinu stresa nego bilo koji drugi, kao što je smrt roditelja ili supružnika

Roditelji koji su izgubili dete doživljavaju niz emocija – bol, nedostatak smisla, krivicu, bes – i svako od ovih osećanja je normalno. Takođe, napominju psiholozi, oba roditelja neće na sličan način tugovati zbog smrti deteta. Međutim, pravi alati mogu pomoći da roditelji nauče kako da se nose sa tugom u tako dramatičnom trenutku. Uz podršku moraju da krenu na dug put ka prihvatanju i nalaženju mira.

Moguće reakcije na gubitak

Tugovanje zbog gubitka deteta je nezamislivo. Tuga obuzima i zbunjuje, i čini da se roditelji osećaju izolovano i usamljeno. Razumevanje mogućih reakcija koje se mogu javiti mogu pomoći i pružiti neki oblik utehe.

Šok

Vrlo česta reakcija na smrt deteta je da roditelj poriče šta se dogodilo i ne može da obradi ili prihvati gubitak. Iako je ovo normalno, važno je ne ostati u ovom stanju predugo, jer to može dovesti do daljeg emocionalnog stresa.

Bes

Osećanje jedne vrste besa je takođe normalna emocija kada se žali zbog gubitka sina ili ćerke. Roditelj je besan na svoju situaciju, na Boga ili sudbinu, ili čak na one oko sebe koji su još živi i zdravi. Nema razloga da se plaše da izraze svoja osećanja. Razgovor o osećanju besa sa prijateljima ili porodicom može pomoći da se oslobodi deo intenziteta emocija.

Krivica

Krivica često prati tugu zbog gubitka deteta. Možda se osećaju krivim što nisu bili u mogućnosti da zaštite ili spasu svoje dete. Možda se osećaju krivima što su preživeli a oni nisu. Ove prirodne emocije često isplivavaju na površinu nakon ovakvog traumatičnog događaja.

Depresija

Depresija je uobičajeno stanje nakon smrti bliske osobe – posebno kada je u pitanju dete. Međutim, depresija može postati iscrpljujuća ako se ne kontroliše. Dobra je ideja potražiti pomoć stručnjaka za mentalno zdravlje koji je specijalizovan za suočavanje sa problemima vezanim za tugu kao što je depresija nakon gubitka.

Tuga

Tuga i plač su prirodne reakcije na bol. Plakanje pomaže oslobađanju zagušenih emocija, stvarajući prostor za isceljenje. Kada je u pitanju suočavanje sa tugom, važno je dozvoliti sebi trenutke u kojima suze slobodno teku.

Anksioznost

Konačno, anksioznost može nastati kako se približavaju događaji kao što su rođendani, godišnjice i praznici. Značajni datumi mogu izazvati bolna sećanja, uzrokujući da se bol ponovo pojavi dok pokušavaju da se nose i prihvate gubitak ćerke ili sina.

Roditelji se drugačije suočavaju sa gubitkom deteta

Gubitak deteta stvara ogroman pritisak na brak, jer svaki partner tuguje na svoj način i možda ne razume kako se drugi oseća. Ova razlika u stilovima tugovanja može izazvati napetost između partnera ako ne odvoje vreme da razumeju potrebe jedni drugih

Potrebno je razumeti da svako tuguje na svoj način, čak i unutar iste porodice. Normalno je da se parovi osećaju nepovezano jedno s drugim zbog ovih razlika u mehanizmima suočavanja; međutim, komunikacija je posebno važna u ovom periodu. Obe strane bi trebalo da se potrude da čuju i razumeju jedna drugu tokom ovog bolnog procesa.

Kada je reč o tome kako se nositi sa anksioznošću, preporučuje se bavljenje aktivnostima koje opuštaju, kao što je provođenje vremena na otvorenom ili poseta mestima koja su vezana sa prijatnim uspomenama.

Važno je razumeti nelinearni aspekt tuge

Tuga je složena emocija koju je često teško razumeti. Jedna od najvažnijih stvari koje treba zapamtiti kada se nosmo sa tugom je da ona nema linearnu putanju. Umesto toga, tuga često podseća na plimu i oseku, ponekad pogađa na neočekivan način ili nasumično. Prepoznavanje ovog nelinearnog aspekta tuge može pomoći da se ožalošćeni pripreme za ono što je pred njima.

Koliko dugo traje tuga nakon smrti deteta

Tuga je prirodan i neophodan odgovor na smrt. To može biti ogromna emocija koja utiče na nas na mnogo načina, i fizički i emocionalno. Ne postoji jedinstven odgovor na pitanje „Koliko dugo traje tuga?“ ali važno je zapamtiti da će vremenski okvir biti drugačiji za sve.

SVAKAKO JE  OVO POSLEDNJE GUBITAK DETETA NAJTEZE NEDOSTAJANJE KOJE POSTOJE. CAK IKAD VAM JE DETE ZIVO U DRUGOM GRADU ,DRZAVI, KONTINENTU IMATE VRLO  JAK OSECAJ TUGE I NEDOSTAJANJA. SMRT RODITELJA TAKODJE JE VELIKA TUGA I NEDOSTAJANJE. A OPET NE SMEMO NI DA OMALOVAZAVAMO TUGOVANJE ZA VOLJENOM OSOBOM BILA ONA ZIVI ILI MRTVA I KOLICINU NEDOSTAJANJA KOJA NAMSTVARA FIZICKU BOL. SVAKO NEDOSTAJANJE NEKE OSOBE JAKO UTICE NA NAS I NAS ZIVOT. I VRLO JE TESKO IZBORITI SE SA TIM. NEMA UPUTSTVO ZA UPOTREBU. SVAKO SE SA NEDOSTAJANJEM 'MOSI' NA SVOJ NACIN I ZAPAMTITE- TO JE U REDU!

.