NEZGODNA JE OVA DOSADA. DOSADNO MOZE DA BUDE CEKANJE, DOSADNO JE KADA NEMATE STA DA RADITE, DOSADNO JE I KAD IMATE PA VAS TO MRZI DA RADITE, DOSADNO JE KAD VAS NEKO'SMARA' SVOJOM PRICOM ILI POSTUPCIMA, DOSADNO JE RADITI POSAO KOJI NE VOLITE, MNOGO TOGA MOZE BITI DOSADNO. ZADRZIMO SE IPAK NA ONOJ DOSADI KAD 'BLEJITE' NISTA NE RADITE, A MOZAK RADI STO NA SAT I SVAKAKVE MISLI VAM SE 'VRZMAJU' PO GLAVI. TA JE DOSADA ZA RAZLIKU OD SVIH OSTALIH VEOMA OPASNA.
Svi smo bar jednom u životu rekli da "umiremo od dosade", ali većina ljudi ne misli da je to zaista moguće. Ali, ispostavilo se da dosada i bukvalno - ubija. Naučno je dokazano.
Iako deluje neverovatno, nedavno sprovedeno istraživanje dokazalo je da postoji povezanosti između mnogih slučajeva prevremene smrti i dosade. Ali, najveći rizik od "umiranja od dosade" zapravo ne nosi dosađivanje samo po sebi, nego ono što radimo pokušavajući da izbegnemo da nam bude dosadno.
Osobe kojima lako sve dosadi češće se upuštaju u rizična ponašanja, u potrazi za uzbuđenjem. Od neopreznog stupanja u seksualne odnose, do ekstremnih sportova, stvari kojima ljudi pokušavaju da se zabave statistički značajno skraćuju životni vek.
Tinejdžeri su skloni dosađivanju jer su u današnje vreme izloženi prevelikom broju stimulusa sa svih strana, od igrica preko televizijskog programa i društvenih mreža, i kad se akcija "uspori", ne umeju da se nose sa tim. Većina ljudi taj problem preraste u nekom trenutku, ali ne uvek.
Od tipa ličnosti zavisi da li će osoba u potrazi za uzbuđenjem biti sklona rizičnom ponašanju.
Razlog zbog kojeg nam je osećaj dosade neprijatan leži u dopaminskim receptorima. Kad smo uzbuđeni, luči se neurotransmiter koji izaziva osećaj ushićenja, i u takvim situacijama osećamo zadovoljstvo i, prirodno - želimo još.
U nekim slučajevima, u zavisnosti od tipa ličnosti, može se desiti da osoba postane bukvalno zavisna od tog osećaja, i samim tim dosada joj postaje nepodnošljiva.
Čak i ako isključite potragu za stalnim uzbuđenjima kroz upražnjavanje ekstremnih sportova, na primer, tim naučnika sa Univerziteta u Londonu utrvrdio je da se životni vek skraćuje ukoliko je ljudima dosadno.
Tokom istraživanja, naučnici su proučavali opšte zdravstveno i emocionalno stanje službenika javnih preduzela, i ispostavilo se da oni koji se žale da im je u životu dosadno imaju viši rizik od prevremene smrti.
Analiza dobijenih podataka pokazala je da ljudi koji se žale na dosadu imaju više šansi da umru mladi, a da oni koji imaju "visok nivo" dosađivanja imaju više od 2,5 puta šanse da umru od srčanih bolesti ili napada u poređenju s ljudima koji su zadovoljni svojim stanjem.
U istraživanju je učestvovalo preko 7.000 službenika koji su praćeni tokom 25 godina. Oni koji su izjavili da im je dosadno, imali su verovatnoću od 40 odsto da umru do kraja studije u odnosu na one koji to nisu rekli.
Naučnici ističu da bi rezultat ovakvog stanja mogla biti pušenju ili opijanju onih koji su izjavili da im je dosadno, što će im na kraju skraćuje život.
Ako ipak ne znate šta ćete sa sobom, podsetićemo vas da je samo glupim ljudima dosadno, a da vi sasvim sigurno niste glupi. Prema tome… radite nešto korisno ili nađite neki hobi - ne pravite gluposti iz dosade.
POSVECENO MISI MATICU KOJI MISLI DA SAM GLUPA KAD MI JE DOSADNO I OSTALIM FB PRIJATELJIMA KOJI SU DANAS NA FEJSU PODELILI SVOJA RAZMISLJANJA O OVOJ TEMI.
Dosadu je istovremeno lako prepoznati i teško je definisati. Mali, ali sve veći broj naučnika posvetio je svoja istraživanja dosadi, a neki smatraju da je ona signal za promenu. Dosada ukazuje na to da trenutna aktivnost ili situacija ne pružaju angažman ili smisao - tako da bi trebalo da osoba može da preusmeri svoju pažnju na nešto što će da je ispuni.
Treba razlikovati stanje i osobinu: stanje dosade se odnosi na osećaj dosade u određenoj situaciji, dok se dosada kao osobina odnosi na to koliko je osoba podložna dosadi. Dosada kao osobina povezana je sa samokontrolom, anksioznošću, depresijom i upotrebom nelegalnih i štetnih supstanci.
Dosada može nastati kada naša energija nije usmerena na stvari koje nam daju smisao ili ispunjenje. Ali ovo uključuje nekoliko važnih komponenti. Jedna od njih je mentalno uzbuđenje, kada imate energiju koju želite da posvetite nečemu zanimljivom. Druga poteškoća je u koncentraciji na jedan zadatak. I treća komponenta je nedostatak kontrole nad vašim okruženjem, na primer u čekaonici ili na predavanju, gde ne možete da preusmerite svoju pažnju na drugu aktivnost.
Dosada je katalizator promena i prilika za razmišljanje. Stoga, osećaj dosade može da se pojavi tokom zadatka koji nije izazovan ili se neprestano ponavlja. Može nastati zbog nedostatka samosvesti o tome šta smatramo ispunjavajućim. Osobine ličnosti takođe igraju bitnu ulogu - ljudi skloni traženju senzacija, ekstroverziji i novini verovatno će iskusiti dosadu.
Pojedini terapeuti koji leče pacijente koji se stalno bore sa dosadom, veruju da dosada može biti posledica prikrivanja emocionalnogbola, poput traume iz detinjstva, zbog koje osoba nije svesna svojih istinskih želja i potreba. Osoba takođe može biti nedovoljno stimulisana ili biti vođena prokrastinacijom i anksioznošć
Najbolji način da prevaziđete dosadu može biti istraživanje i utvrđivanje zašto vam je dosadno. Ako shvatite da vam neka aktivnost nije zanimljiva, možda biste mogli istražiti kako da ubuduće doživite neka vrednija iskustva. U situaciji koju ne možete da kontrolišete, meditacija vam može pomoći da u manjoj meri osećate dosadu. U slučaju dosadnog radnog zadatka, jednostavno brzo obavljanje istog, može biti najbolja opcija.
Ipak, dosada ima i neverovatne koristi za ljude. Ona ima kapacitet da pokrene kreativne ideje i pokrene nove projekte. Kod dece, dosada može pokrenuti nove puteve igre i samozabave, što može pomoći razvoju kreativnosti, samopouzdanja i veština odnosa. Kao motivator za promene, dosada može dovesti do novih ideja, razmišljanja i kreativnosti. Može podstaći potragu za novinama, uključujući postavljanje novog cilja ili upuštanje u novu avanturu. U današnjem svetu prepunom informacija dopuštanje da se odmaknete od ekrana takođe može pomoći u ublažavanju stresa, i odvesti vas ka nekim zanimljivijim životnim iskustva.
M eđutim, nećete umreti zbog same dosade, već zbog određenih izbora načina života ili osnovnih zdravstvenih problema.
Postoje načini na koje se možete pozabaviti dosadom pre nego što ona negativno utiče na vaše zdravlje. Čitajte dalje da biste saznali više o tome kako vam borba protiv dosade može pomoći da vodite zdraviji život. U nastavku vam donosimo i načine za prevazilaženje dosade.Iako su izjave o smrti iz ovog apstraktnog razloga dugo posmatrane kao dečija posla, istraživači sada znaju da bi moglo biti moguće umreti od dosade. Evo šta nauka kaže o dosadi – i šta možete učiniti s tim u vezi.
Generalno, dosada se verovatnije javlja kod ljudi sa sledećim zdravstvenim problemima ili stanjima. Ovo je naročito tačno ako se ovi problemi ne leče:
- Aleksitimija (nemogućnost opisivanja i identifikovanja emocija)
- Poremećaj hiperaktivnosti sa deficitom pažnje (ADHD)
- Demencija, uključujući Alchajmerovu bolest
- Depresija
- Visoka osetljivost
- Traumatska povreda mozga
Istraživanja tokom poslednje decenije pokazala su da vas dosada sama po sebi neće ubiti.
Međutim, dugotrajna dosada može povećati rizik od rane smrti. To je zato što dosada može povećati nivo hormona stresa u telu, što može dovesti do većeg rizika od kardiovaskularnih bolesti.
Jedna ključna studija o dosadi (da, verovali ili ne, istraživači su se ozbiljno bavili fenomenom dosade) iz 2010. godine otkrila je da su sledeći faktori rizika povećali verovatnoću hronične dosade:
- Ukupno loše zdravstveno stanje
- Niža stopa redovne fizičke aktivnosti
- Pripadnici mlađe generacije
- Pripadnice ženskog pola
- Niži stepen zaposlenosti
- Ljudi koji imaju Alchajmerovu bolest
Veza između dosade i prevremene smrti nije u potpunosti shvaćena. Umesto direktnog uzroka i posledice, istraživači veruju da dugoročna dosada može dovesti do zdravstvenih problema koji vam mogu smanjiti životni vek.
Dosada može biti povezana sa sledećim izborima načina života:
- Pušenje
- Zloupotreba alkohola
- Zloupotreba psihoaktivnih supstanci
- Prejedanje ili bezumno grickanje
- Konzumacija nezdrave hrane
Poput stresa, i dosada može vršiti neprimeren pritisak na vaše srce i kardiovaskularni sistem. Ovo može povećati rizik od srčanog udara. Takođe možete doživeti više bolesti zbog smanjenog imuniteta.
Čini se da dosada takođe ima jaku vezu sa depresijom. U nekim slučajevima stalna dosada može dovesti do depresije, ali takođe vam može biti hronično dosadno zbog ovakvog stanja mentalnog zdravlja.Nelečena depresija povezana je sa povećanim rizikom od srčanih bolesti.
Lečenje bilo kog zdravstvenog stanja koje imate, kao i ulaganje u vaše zdravlje takođe vam mogu pomoći u borbi protiv dosade.
Jedan od načina borbe protiv dosade je pridržavanje svakodnevne rutine.
Iako ne morate svakodnevno da se bavite potpuno istim aktivnostima, korisno je izdvojiti određeno vreme posvećeno poslu, vežbanju, poslovima, hobijima i druženju.
Ipak, čak i ako postoji neka rutina, s vremena na vreme moguće je iskusiti dosadu.
Ako vam dosadi bilo nedostatak stimulacije ili druženja, razmislite o isprobavanju sledećih aktivnosti kad god se dosada pojavi:
Pročitajte novu knjigu ili časopis- Pišite dnevnik ili beleške o tome kako se osećate.
- Vežbajte svakodnevno ili isprobajte nešto novo, na primer časove plesa.
- Skuvajte neko novo jelo.
- Pridružite se klubu koji vas zanima ili isprobajte novi hobi.
- Poziv ili video ćaskanje sa prijateljima ili voljenom osobom.
- Potražite volonterske mogućnosti ili dobrotvorni rad u svojoj zajednici.
- Pažljivo jedite svoje obroke.
- Usvojite prakse vežbanja pažnje, poput meditacije.
- Spavajte dovoljno svake noći kako biste imali energije da budete aktivni tokom dana.
Ako vam je ponekad dosadno, to neće štetno uticati na vaše zdravlje.
U stvari, kada razmišljate o deci i tinejdžerima koji su neprestano zabavljeni najmodernijom tehnologijom, možda biste ih podstakli da se ponekad ostave telefona i računara i da dozvole da im bude dosadno. To im može pomoći da nauče kako da pronađu kreativna rešenja za zabavu.
Нема коментара :
Постави коментар