PRIJATELJSTVO

 MISLIM DA NIKADA JOS NIJE SVE KAZANO O PRIJATELJSTVU. PISU SE KNJIGE, SNIMAJU FILMOVI, SAMI U ZIVOTU IMAMO PRIJATELJE. GLEDALI SMO I SERIJU KOJA NOSI NAZIV 'PRIJATELJI' , MEDJUTIM PRIJATELJSTVO JE MNOGO TOGA I ZAISTA GA TREBA NEGOVATI KAO RETKU BILJKU.

Psiholozi tvrde da naši prijatelji bolje znaju da opišu naše ponašanje, ali i naše mentalne sposobnosti. Oni su ti koji će znati da kažu da li smo duhoviti, šarmantni ili pametni. Najverovatniji razlog za to je što nas oni bolje vide nego što se sami vidimo i mogu objektivnije to da prosude.Sociolog G.W. Molenhorst sproveo je istraživanje koje je pokazalo da gubimo polovinu dobrih prijatelja svakih sedam godina. Ne govorimo o najboljim prijateljima, jer oni nam najčešće ostaju za ceo život. Reč je o ljudima koji su nam iz nekog razloga (recimo dok studiramo) izuzetno bliski, ali životi nas vode na različite strane pa se udaljimo, odnosno postajemo više poznanici, a manje prijatelji.Ambivalentni prijatelji opasni su za naše zdravlje. Naime, jedno kanadsko istraživanje pokazalo je da nam u njihovom društvu raste pritisak. Reč je o onim prijateljima koji u nama izazivaju u isto vreme suprotna osećanja - i ljubav i mržnju, ali i bliskost i udaljenost. Zapravo ni sami ne možemo da odredimo da li volimo tu osobu ili ne. Na trenutke nam je draga, a na trenutke ne želimo da je vidimo. Upravo zbog takvih okolnosti reaguje i pritisak.Stručnjaci Džejms Fovler i Nikolas Kristakis sproveli su opsežno istraživanje koje je dokazalo da osećaj samoće najbolje uklanjaju prijatelji. Čak ni supružnici ili bliski porodice nisu uspešni u tome kao prijatelji. Razlog za to je verovatno činjenica da je većina ljudi pred pravim prijateljima ono što jeste, odnosno ne glume i ne pretvaraju se da su nešto što nisu. Uostalom, prijatelje smo sami izabrali i s nama su ne zbog neke porodične obaveze, nego zato što želimo da ih imamo u životu.Jedno sociološko istraživanje pokazalo je da su mnogi ljudi duhovni samo zato što su okruženi duhovnim prijateljima, odnosno onim ljudima koji neguju svoju duhovnost. Takvi prijatelji zaslužni su i za naša nastojanja da postanemo bolje osobe u svakom smislu, a posebno duhovnom. Zaključak istraživanja je da se sami nikada ne bismo odlučili na duhovne korake da nas prijatelji ne podstiču na to svojim ponašanjem.Brojna istraživanja pokazala su da nas prijateljstva čine zdravijima. I ne samo to! Ljudi koji obole od opasnih bolesti, poput karcinoma, lakše pobeđuju bolest ako sa njima kroz sve prolaze bliski prijatelji. Stručnjaci su čak uočili da takav efekt nemaju ni roditelji, a ni supružnici bolesnih osoba. Osim toga, uz prijatelje češće vežbamo, zdravije se hranimo

.Jedan od popularnijih mitova, zbog kojeg ljudi misle da veliki broj prijatelja donosi istinsku sreću. Ali, kao i kod mnogih stvari u životu, tako je i po pitanju prijateljstva kvalitet važniji od kvantiteta.Setite se samo koliko ste prijatelja imali pre nekoliko godina i koliko ih imate sada. Prijateljstvo zahteva mnogo truda i rada na njemu, a mnoga definitivno neće potrajati zauvek zbog različitih okolnosti.I prijatelji su ljudska bića, a ljudi greše. Prema tome, za ovakve stvari niko ne može da vam garantuje da se neće dogoditi. Ni vi niste savršeni, pa dobro razmislite pre nego što odlučite da preko nekih stvari ne možete da pređete. Ako su vas i razočarali, to ne znači da su loše osobe.Još jedan pogrešan mit. Ne treba vam najbolji prijatelj da biste bili srećni. I nekoliko dobrih prijatelja mogu da vas učine emocionalno ispunjenima i srećnima.

Svaki čovek ima svoju definiciju prijateljstva, a psihološkinja Elena Skovinskaja smatra da su mnogi od tih pogleda na prijateljstvo kontroverzni.

"Za mene je prijateljstvo proces, stanje, odnos i akcija. To je definitivno neka skladna priča. Harmonija – kao poverenje, radost, inspiracija, podrška, međusobno razumevanje, nezavisnost, sposobnost da budete svoji", kaže ruska psihološkinja.

Ona takođe ističe razliku između prijatelja i dobrih poznanika, pa kaže da su prijatelji oni ljudi koje možete da nazovete istinski dobrim i zaista svojim ljudima od poverenja. Oni su kao druga porodica. Veoma je važno da pored sebe imate prijatelja u kog imate poverenje. Međutim, nemojte brkati staro poznanstvo s pravim prijateljstvom.

Ljudi često ostaju u nekim odnosima jer traju dugo, potiču još od detinjstva, a zapravo su im se putevi razdvojili. Ponekad je potrebno pažljivije pogledati svoje okruženje i kloniti se "prijatelja" koji se hrane vašom energijom. A ovi znakovi, ističe psihološkinja, pokazuju da je prijateljstvo nestalo:

1. Trebalo bi jasno da razumete lične osećaje pored nekoga koga zovete svojim prijateljem. Ako nakon razgovora s njim osetite gubitak snage, negativne emocije i manjak energije, harmonija je verovatno narušena. Zapitajte se da li je vredno da dogovarate sledeći susret sa tom osobom.

2. Ako neka osoba prestane da pokazuje zainteresovanost za vas i vaš život, podsvesno je već prekinula odnos s vama.

3. Ako prijatelj uvek stavlja svoje interese ispred vaših, razmena prijateljskih emocija verovatno prestaje. Razgovorom možete da oživite odnos ako je zaista vredan truda.

4. Prijatelj ne umanjuje vrednost stvari koje su vam važne, on štiti vaše vrednosti, poštuje vaše izbore. Pored toga trudi se da ne radi ono što vam smeta.

5. S "uslovnim prijateljem" teško je izaći na kraj. To je slučaj kad se osoba prijateljski ponaša u određenim uslovima – kada mu to odgovara.

6. Čini vam se da više niste svoji u odnosu s tom osobom, nego da igrate određene uloge i pokušavate da se dokažete pred njom.

7. Kada prijatelj zanemaruje opšteprihvaćene standarde prijateljstva (na primer, obeća da će vam pomoći oko selidbe, pa to zaboravi), onda bi trebalo da razmislite o tome koliko vas ta osoba poštuje i voli. 

I NA KRAJU AKO NE VODIMO RACUNA PRIJATELJSTVA UMIRU. EVO I KAKO:

Ево овако. По фазама.

То тако почне.

Прво почнеш да мериш ко се више јављао.

Онда одједном осећаш неки притисак, као да нешто мораш. Ниси ти сигурна желиш ли или не, само ето нешто те стисне тамо негдје. А не ваља кад стишће.

Након тога слиједи фаза гдје од тога да је све било тема за разговор, више ништа није. Од тога да се чујете стално, до тога да ни не знаш кад сте се чуле.

А онда постоје два пута.

Један, онај који сигурно примењују зрели људи (мало их је), је разговор. Седнеш с особом из горе поменуте приче и кажеш:

Нешто не штима. Љубав нам се прехладила. Је л’ је стављамо на терапију или нек цркне кучка?

Други је да се ућутиш и почнеш осјећати (неколико опција):

А) искључено
Б ) напуштено
Ц) разочарано
Д) ускраћено

Ти ту кренеш да размишљаш само о томе шта теби тај неко НИЈЕ урадио. А ТИ мислиш да је требало.

Не би ти пало на памет да размислиш о околностима у којима се нашла та некад твоја особа. Шта те боли брига твоја за то. Немаш ти толико мисли да и то размислиш.

И терминална фаза, она која наизглед не боли јер се нико ником не јавља, а у ствари раздире све поре читавог свијета који сте градили заједно, је та у којој сви ћуте. Пусте да то тако иде.

Да онај други нешто.

Да неко буде одрастао у томе свему.

Да неко каже: Еј зај…о сам. За…ли смо.

Тако умиру пријатељства. Споро, тужно и болно.

За свако пријатељство умрло у тишини угаси се горе неколико звијезда и бар 5 орхидеја одлучи да не цвета.

Сигурна сам.

NE DOZVOLITE DAIZGUBITE PRAVE PRIJATELJE. BEZ NJIH ZIVOT SVAKAKO NIJE ISTI.