NASILJE RADJA NASILJE! LEPA REC GVOZDENA VRATA OTVARA! I ONDA U CEMU JE MOJ PROBLEM? MOZES LI TI NASILNIKU DOK TE VREDJA ILI PONIZAVA ILI CAK BIJE DA GOVORIS LEPE RECI? ILI STO JE JOS GORE DA NEKOME GOVORIS LEPE STVARI, A ON TE IZVREDJA? NESTO U KOMUNIKACIJI MEDJU LJUDIMA DANAS OPASNO NE VALJA! I DA! NE UMEMO NISTA DA CENIMO DOK NE IZGUBIMO!CUDO!
Super su sve ove poslovice, mudre misli ,citati poznatih licnosti. Medjutim, niko ti ne daje konkretne savete za zivot. Filozofija je okej,ali realnost je ono gde jos uvek zivimo.
Ako me pitate zasto 33 godine trpim nasilnika, ne znam odgovor iako sam i ja u par blogova filozofirala u stilu - nemojte da trpite i te stvari. A sada su moja deca porasla i snose posledice moje neodlucnosti. Kotao u paklu vec se krcka za mene! Gde je istina? Zasto nikada nisam otisla? I kako sada da zivim sa saznanjem da sam ucesnik u zlostavljanju dece na taj nacin sto me je muz uvlacio u svadju i verbalne i fizicke okrsaje pred decom? Najstariji sin koji je imao 15 godina kada je pocelo najvece nasilje jer sam se ja ponovo zaposlila sto je izazvalo ljubomoru kod coveka koji mi svaki dan govori da sam ruzna i glupa??? Danas taj mladi covek radi dva posla da bi nas izdrzavao jer oboje ne radimo ( a i mlajdeg brata i sestru). Izlaz je nasao u poslu i alkoholu. Dugogodisnja veza je propala,a on se nije oporavio. Starija cerka je pobegla iz kuce sa 19 godina otisavsi da zivi kod decka koji joj je kasnije postao muz. Posle 6 godina sve je propalo,a ona sad zivi zivotom koji nijedan horor ne moze da opise. Mladji sin je "pukao" jer nije mogao da izdrzi horor u kuci. Granicni poremecaj licnosti i ne mogucnost da vodi normalan zivot u realnom svetu! Pa, zaista ne znam kakve muke bih trebala da trpim zbog svega ovoga. A to nije sve. Mladja cerka je dobila Kronovu bolest od stresa. Trenutno ide kod dva psihologa! Ne moze da shvati zasto je otac vredja i ponizava iako je dobar student(zavrsava ove godine sve u roku ), ima divnu vezu i uopste je divna mlada osoba obzirom na sve okolnosti.
Shvatate li kakvu paranoju taj alkoholicarski zavisnik ima kad u cerkama vidi k...e i probisvete! A u sinovima nesposobne i jadne ljude. O meni sta misli i govori pred decom naravno zadnjih 15-16 godina ne bi stalo ni u knjigu tipa RAT I MIR.
I sad ja ovako u starosti bez ikakvih finansija i mogucnosti da sada odem svaki dan trpim iskljucivanje struje da ne mogu deci da skuvam, razbijanje posudja ili vec cega, zivot bez kuhinje koja je ostala rusevina kada su popucale cevi od grejanja i da ne nabrajam sta vec. Kao elektricar zna koje kad da vadi osigurace za struju. Verbalno nasilje kombinovano i sa fizickim napadima ne prestaje. Litar vinjaka dnevno? I pitate se kako odakle pare? Pa, ode nekom nesto popravi dobije vinjak i eto. Za kucu se brine stariji sin! On za sebe!
Probala sam ja tada kada je sve pocelo i da zovem policiju koja je bila u fazonu pa nema nikakvih povreda i razvedite se. Probala sigurnu kucu i neki posao, ali su rekli da je cetvoro dece mnogo kao i socijalni radnici koji su me pitali zasto ste pravili toliko dece!
Nije tako bilo na pocetku. To je bio covek koji jeste pio, ali napravismo kucu. Imali smo dobre plate i sve je bilo (sem normalnih svadja) dobro. A onda je alkohol dosao po svoje. Zasto nisam otisla? Htela sam da sacuvam svoju porodicu po svaku cenu. Da ne razdvajam decu jer nisam mogla da izdrzavam vise od jednog, ako bih otisla negde da placam stan. I posle kazu da novac nije vazan. Jeste, jer me je on ogranicavo da olaksam zivot mojoj deci. I danas moja deca nemaju mnogo toga. Kao sto nemaju vec godinama. Danas moja deca imaju psihicke probleme svih vrsta ( i fizicke) ,a njihov otac dan zapocinje sa bitkom za svoj vinjak i sve svoje nesposobnosti i greske reflektuje na nas vredjajuci nas kako nista ne vredimo u odnosu na njega! Pa super!
Sta reci za uvod? Da uzvratimo nasiljem sto verbalnim,sto fizickim? Ne mozemo. Niko od nas. Kad ima trenutke skoro normalnog coveka on se toliko prepodobi da nama zeljnim figure oca i muza njegove reci i postupci padaju kao kisa na pustinju. A onda ponovo uvrede i stres... Pa izvinjavanje..... Pa uvrede... A godine idu.
Da pricamo sa njim kad nije pijan. Lepe reci, objasnjenja koliko nas boli kad se tako ponasa? Nemoguca misija!!!! On se niceg ne seca i sto da pricamo o tim losim stvarima kad je sad sve okej?????
A gde je tu prica o gubitcima? Deca su izgubila roditelja koji trebao da im bude uzor, ja sam izgubila partnera koji je trebao da mi bude podrska u ovom uzasnom vremenu u kome zivimo. Dalje ne mozemo, a zivimo i dalje!
Pomoci nema jer ne znamo kako da pomognemo ni sebi, a kamoli nekom drugom. I cekamo da se desi neko cudo.Svi znamo definiciju čuda: ovo je svaki iznenadni i neverovatan pozitivan događaj, čija je verovatnoća ostvarenja izuzetno niska, a način na koji se dogodi ne može nauka da objasni.
I ZATO JE OVAJ TEKST PONOVNO UPOZORENJE!!! NE DOZVOLITE DA DECA RASTU UZ NASILNIKA. NI VI TREBA DA TRPITE TO! CENA ZAJEDNICKOG ZIVOTA JE PREVISOKA!
Super su sve ove poslovice, mudre misli ,citati poznatih licnosti. Medjutim, niko ti ne daje konkretne savete za zivot. Filozofija je okej,ali realnost je ono gde jos uvek zivimo.
Ako me pitate zasto 33 godine trpim nasilnika, ne znam odgovor iako sam i ja u par blogova filozofirala u stilu - nemojte da trpite i te stvari. A sada su moja deca porasla i snose posledice moje neodlucnosti. Kotao u paklu vec se krcka za mene! Gde je istina? Zasto nikada nisam otisla? I kako sada da zivim sa saznanjem da sam ucesnik u zlostavljanju dece na taj nacin sto me je muz uvlacio u svadju i verbalne i fizicke okrsaje pred decom? Najstariji sin koji je imao 15 godina kada je pocelo najvece nasilje jer sam se ja ponovo zaposlila sto je izazvalo ljubomoru kod coveka koji mi svaki dan govori da sam ruzna i glupa??? Danas taj mladi covek radi dva posla da bi nas izdrzavao jer oboje ne radimo ( a i mlajdeg brata i sestru). Izlaz je nasao u poslu i alkoholu. Dugogodisnja veza je propala,a on se nije oporavio. Starija cerka je pobegla iz kuce sa 19 godina otisavsi da zivi kod decka koji joj je kasnije postao muz. Posle 6 godina sve je propalo,a ona sad zivi zivotom koji nijedan horor ne moze da opise. Mladji sin je "pukao" jer nije mogao da izdrzi horor u kuci. Granicni poremecaj licnosti i ne mogucnost da vodi normalan zivot u realnom svetu! Pa, zaista ne znam kakve muke bih trebala da trpim zbog svega ovoga. A to nije sve. Mladja cerka je dobila Kronovu bolest od stresa. Trenutno ide kod dva psihologa! Ne moze da shvati zasto je otac vredja i ponizava iako je dobar student(zavrsava ove godine sve u roku ), ima divnu vezu i uopste je divna mlada osoba obzirom na sve okolnosti.
Shvatate li kakvu paranoju taj alkoholicarski zavisnik ima kad u cerkama vidi k...e i probisvete! A u sinovima nesposobne i jadne ljude. O meni sta misli i govori pred decom naravno zadnjih 15-16 godina ne bi stalo ni u knjigu tipa RAT I MIR.
I sad ja ovako u starosti bez ikakvih finansija i mogucnosti da sada odem svaki dan trpim iskljucivanje struje da ne mogu deci da skuvam, razbijanje posudja ili vec cega, zivot bez kuhinje koja je ostala rusevina kada su popucale cevi od grejanja i da ne nabrajam sta vec. Kao elektricar zna koje kad da vadi osigurace za struju. Verbalno nasilje kombinovano i sa fizickim napadima ne prestaje. Litar vinjaka dnevno? I pitate se kako odakle pare? Pa, ode nekom nesto popravi dobije vinjak i eto. Za kucu se brine stariji sin! On za sebe!
Probala sam ja tada kada je sve pocelo i da zovem policiju koja je bila u fazonu pa nema nikakvih povreda i razvedite se. Probala sigurnu kucu i neki posao, ali su rekli da je cetvoro dece mnogo kao i socijalni radnici koji su me pitali zasto ste pravili toliko dece!
Nije tako bilo na pocetku. To je bio covek koji jeste pio, ali napravismo kucu. Imali smo dobre plate i sve je bilo (sem normalnih svadja) dobro. A onda je alkohol dosao po svoje. Zasto nisam otisla? Htela sam da sacuvam svoju porodicu po svaku cenu. Da ne razdvajam decu jer nisam mogla da izdrzavam vise od jednog, ako bih otisla negde da placam stan. I posle kazu da novac nije vazan. Jeste, jer me je on ogranicavo da olaksam zivot mojoj deci. I danas moja deca nemaju mnogo toga. Kao sto nemaju vec godinama. Danas moja deca imaju psihicke probleme svih vrsta ( i fizicke) ,a njihov otac dan zapocinje sa bitkom za svoj vinjak i sve svoje nesposobnosti i greske reflektuje na nas vredjajuci nas kako nista ne vredimo u odnosu na njega! Pa super!
Sta reci za uvod? Da uzvratimo nasiljem sto verbalnim,sto fizickim? Ne mozemo. Niko od nas. Kad ima trenutke skoro normalnog coveka on se toliko prepodobi da nama zeljnim figure oca i muza njegove reci i postupci padaju kao kisa na pustinju. A onda ponovo uvrede i stres... Pa izvinjavanje..... Pa uvrede... A godine idu.
Da pricamo sa njim kad nije pijan. Lepe reci, objasnjenja koliko nas boli kad se tako ponasa? Nemoguca misija!!!! On se niceg ne seca i sto da pricamo o tim losim stvarima kad je sad sve okej?????
A gde je tu prica o gubitcima? Deca su izgubila roditelja koji trebao da im bude uzor, ja sam izgubila partnera koji je trebao da mi bude podrska u ovom uzasnom vremenu u kome zivimo. Dalje ne mozemo, a zivimo i dalje!
Pomoci nema jer ne znamo kako da pomognemo ni sebi, a kamoli nekom drugom. I cekamo da se desi neko cudo.Svi znamo definiciju čuda: ovo je svaki iznenadni i neverovatan pozitivan događaj, čija je verovatnoća ostvarenja izuzetno niska, a način na koji se dogodi ne može nauka da objasni.
I ZATO JE OVAJ TEKST PONOVNO UPOZORENJE!!! NE DOZVOLITE DA DECA RASTU UZ NASILNIKA. NI VI TREBA DA TRPITE TO! CENA ZAJEDNICKOG ZIVOTA JE PREVISOKA!
Нема коментара :
Постави коментар