COVEK POCINJE DA SE ZAISTA BORI TEK KAD SVE IZGUBI! SVE DOK IMA I JEDAN DINAR U DZEPU I KROV NAD GLAVOM ZIVOTARICE I MISLICE DA NEMA NISTA! A ONDA CE SE NACI U SITUACIJI DA ZAISTA NEMA NISTA I ONDA CE KRENUTI DA SE BORI!
Nista coveka toliko ne moze da uplasi kao osecaj da u svetu u kome se sve kupuje ti nemas novac - samim tim ne mozes da prezivis! Onda covek mora da zivi u zasticenom prostoru jer nije otporan da zivi na otvorenom! I tako ! Svi kad se sretnemo kukamo kako radimo i po dva posla ali ne mozemo da platimo struju u i jedva kupujemo onaj Matijevicev parizer od 200 kinti celo kilo! A gledamo ove tajkune i starlete i mislimo se kako bre mi tako zivimo ,a oni ne vrede ni delic nas pa imaju sve? U tome i jeste caka! Oni imaju ali su prodali dusu djavolu te im je moral zadnja rupa na svirali a prave vrednosti jednacina sa mnogo nepoznatih! Oni svet ne gledaju kao mi! Zarad neke nazovi popularnosti u stanju su da cine bukvalno sve,a da bi dobili neku materijalnu korist gazice preko leseva. I njihov um to nece ni registrovari zbog niskog nivoa inteligencije, a emocije koje im nastaju samo prilikom eksponiranja dok se napijaju i seksaju pred kamerama nece ni dotaci osecaj neke krivice ili stida. Ne znam kako mogu da zive tako ne osecaju nista normalno ,a misleci da zive luksuzno i da su slavni. DA SE VRATIMO MI OBICNOM I NAPACENOM COVEKU ,POSTENOM I MORALNOM I JAKO SIROMASNOM! Pametnom coveku je jasno ovo sto pricam, mada ne moze uvek da utesi. Ko ne bi voleo da ima makar malo lagodniji zivot. Ali, trenutno u Srbiji to nije moguce! Ne postoji nacin da zaradis ni za zivot koji oni statisticki mere "potrosackom korpom"! Kakvo ponizenje! Meni je dobra bilo kakva hrana, bilo kakva odeca i obuca, stednja struje,vod sampona,praska za ves...Mojoj deci je dosta da zavrse srednju skolu jer za dalje se nema novca. Auto nemamo, kuca nam je stara i oronula jer je gradjena jos u SFRJ. Ne bi rekla da je ovakav zivot prosecan! Jadna je zemlja u kojoj kad saberu tajkune i beskucnike,nezaposlene i mlade koji jos nisu pobegli dobiju prosek koji kao oslikava stanje u drustvu!
Zato sam razmisljala ovako. Jos imam krov nad glavom, novca odavno nemamo, Kako zivimo i prezivljavamo samo nasa stresom unistena dusa zna! Pa ipak nismo dotakli dno. Jos nismo na ulici pored kontejnera. Mada je i to pitanje dana, a bogami srecem i ljude koji su u svoje vreme bili cenjeni profesori kako caprkaju i traze neku hranu pa cak i piju polu naceti jogurt! Uzas! Da li bi se nesto promenilo kako kazu u knjigama? Da li poverovati da je moguce zivot poceti i u 60 godina? Uzimajuci u obzir i zdravstveno stanje koje inije neko posle ovoliko stresa! Da li bih mogla da ucinim nesto i sta je to nesto da bez bukvalnog izlaska na ulicu kraj kontejnera osetim taj bljesak mudrosti i proste borbe za opstanak?! Da dobijem neku ideju i zapocnem nesto sto ce meni i mojoj porodici doneti bolji zivot?!
Pisem ove blogove ,a pojma nemam zasto! Jednostavno osecam potrebu! Odjednom mi je sinulo prosle godine i u sekundi se rodila ideja za patispanj blog i za misteriozni patispanj - profil na Fejsbuku!
Novac mi nije donelo ali me je spaslo da ne poludim od ovoliko briga i nemastine! Znaci bar to je istina. Mentalno zdravlje moze se u mnogome sacuvati ako u sebi pronadjes kreativnost i radis nesto sto zaista volis i osecas!
Fizicko zdravlje odrzavas na hlebu i vodi i ponekad ti neko nesto donese od komsija! Ponizavajuce! Ali nemas izbor!
Oblacenje takodje organizuju rodjaci, prijatelji i komsije. Rodjaci koji isto nemaju daj kad mogu za racune! Ponizavajuce!
ALI AKO JE SVE OVO TOLIKO STRASNO KAKO MI ONDA NE BLJESNE TA SPASONOSNA IDEJA! DA LI TO ZNACI DA JOS NISAM U TAKVOJ SITUACIJI - BEZNADEZNOJ?
Nista coveka toliko ne moze da uplasi kao osecaj da u svetu u kome se sve kupuje ti nemas novac - samim tim ne mozes da prezivis! Onda covek mora da zivi u zasticenom prostoru jer nije otporan da zivi na otvorenom! I tako ! Svi kad se sretnemo kukamo kako radimo i po dva posla ali ne mozemo da platimo struju u i jedva kupujemo onaj Matijevicev parizer od 200 kinti celo kilo! A gledamo ove tajkune i starlete i mislimo se kako bre mi tako zivimo ,a oni ne vrede ni delic nas pa imaju sve? U tome i jeste caka! Oni imaju ali su prodali dusu djavolu te im je moral zadnja rupa na svirali a prave vrednosti jednacina sa mnogo nepoznatih! Oni svet ne gledaju kao mi! Zarad neke nazovi popularnosti u stanju su da cine bukvalno sve,a da bi dobili neku materijalnu korist gazice preko leseva. I njihov um to nece ni registrovari zbog niskog nivoa inteligencije, a emocije koje im nastaju samo prilikom eksponiranja dok se napijaju i seksaju pred kamerama nece ni dotaci osecaj neke krivice ili stida. Ne znam kako mogu da zive tako ne osecaju nista normalno ,a misleci da zive luksuzno i da su slavni. DA SE VRATIMO MI OBICNOM I NAPACENOM COVEKU ,POSTENOM I MORALNOM I JAKO SIROMASNOM! Pametnom coveku je jasno ovo sto pricam, mada ne moze uvek da utesi. Ko ne bi voleo da ima makar malo lagodniji zivot. Ali, trenutno u Srbiji to nije moguce! Ne postoji nacin da zaradis ni za zivot koji oni statisticki mere "potrosackom korpom"! Kakvo ponizenje! Meni je dobra bilo kakva hrana, bilo kakva odeca i obuca, stednja struje,vod sampona,praska za ves...Mojoj deci je dosta da zavrse srednju skolu jer za dalje se nema novca. Auto nemamo, kuca nam je stara i oronula jer je gradjena jos u SFRJ. Ne bi rekla da je ovakav zivot prosecan! Jadna je zemlja u kojoj kad saberu tajkune i beskucnike,nezaposlene i mlade koji jos nisu pobegli dobiju prosek koji kao oslikava stanje u drustvu!
Zato sam razmisljala ovako. Jos imam krov nad glavom, novca odavno nemamo, Kako zivimo i prezivljavamo samo nasa stresom unistena dusa zna! Pa ipak nismo dotakli dno. Jos nismo na ulici pored kontejnera. Mada je i to pitanje dana, a bogami srecem i ljude koji su u svoje vreme bili cenjeni profesori kako caprkaju i traze neku hranu pa cak i piju polu naceti jogurt! Uzas! Da li bi se nesto promenilo kako kazu u knjigama? Da li poverovati da je moguce zivot poceti i u 60 godina? Uzimajuci u obzir i zdravstveno stanje koje inije neko posle ovoliko stresa! Da li bih mogla da ucinim nesto i sta je to nesto da bez bukvalnog izlaska na ulicu kraj kontejnera osetim taj bljesak mudrosti i proste borbe za opstanak?! Da dobijem neku ideju i zapocnem nesto sto ce meni i mojoj porodici doneti bolji zivot?!
Pisem ove blogove ,a pojma nemam zasto! Jednostavno osecam potrebu! Odjednom mi je sinulo prosle godine i u sekundi se rodila ideja za patispanj blog i za misteriozni patispanj - profil na Fejsbuku!
Novac mi nije donelo ali me je spaslo da ne poludim od ovoliko briga i nemastine! Znaci bar to je istina. Mentalno zdravlje moze se u mnogome sacuvati ako u sebi pronadjes kreativnost i radis nesto sto zaista volis i osecas!
Fizicko zdravlje odrzavas na hlebu i vodi i ponekad ti neko nesto donese od komsija! Ponizavajuce! Ali nemas izbor!
Oblacenje takodje organizuju rodjaci, prijatelji i komsije. Rodjaci koji isto nemaju daj kad mogu za racune! Ponizavajuce!
ALI AKO JE SVE OVO TOLIKO STRASNO KAKO MI ONDA NE BLJESNE TA SPASONOSNA IDEJA! DA LI TO ZNACI DA JOS NISAM U TAKVOJ SITUACIJI - BEZNADEZNOJ?
