MOZAK U POSUDI

MOZAK U POSUDI! EKTOGENEZA!KAKO DA 'PREZUPCIMO" (PREMOSTIMO) CRTICE U MOZGU DA BI BRZE OBRADJIVALI INFORMACIJE? KO  NAM UOPSTE "KREIRA" INFORMACIJE KOJIMA NAS "BOMBARDUJU". I JOS TVRDE DA DOBIJAMO TACNO ONOLIKO INFORMACIJA KOLIKO MOZEMO DA PODNESEMO - MEDJUTIM JA TVRDIM SUPROTNO I KAO DOKAZ NUDIM PORAST MENTALNIH POREMECAJA!
Postupanje sa organoidima koji potiču od ćelija pacijenta podleže određenim pravilima. Pacijent mora da da saglasnost pre nego što se njegove ćelije iskoriste za istraživanje. Takođe laboratorija u kojoj se izvode ovakvi postupci mora imati odgovarajuća odobrenja.Benefiti ove tehnologije su izvanredni. Na moždanim organoidima od ljudskog tkiva mogu se izvoditi toksikološka i razna druga ispitivanja, te nema potrebe za testiranjem na životinjama. Međutim potrebno je „mini mozgove“ unaprediti. Najnovijoj generaciji nedostaju krvni sudovi. Tokom faze ranog razvoja organoida oni nisu potrebni, ali vremenom ćelije umiru zbog nedostatka kiseonika i nutritijenata. U teoriji moguće je napraviti krvne sudove uz pomoć štampanja 3D modela ili razviti ih od matičnih ćelija. Još jedan nedostatak je to što organoidi nemaju orjentacione ravni. Kao takvi rastu bez pravila, tako da njihovi delovi imaju različite orjentacije. Tokom fetalnog razvoja mozga kompleksan sistem hemijskih signala omogućava uobičajen razvoj mozga, tako da se njegovi delovi nalaze u odgovarajućim ravnima. Naučnici se nadaju da će pomenute hemijske molekule iskoristiti i kod organoida. Kao rezultat trebalo bi da se razviju organoidi sa prednjim mozgom napred i malim mozgom na suprotnoj strani. Na razvoju organoida naučnici rade veoma naporno, a u budućnosti nam se spremaju nova iznenađenja i otkrića jer možda jednog dana uspeju da nađu lek za šizofreniju, autizam i mnoge druge mentalne bolesti.
Poslednja istraživanja pokazuju da svaka odrasla osoba dnevno čuje, ili pročita preko 100.000 reči. Pod pojmom dan podrazumeva se vreme provedeno u budnom stanju i to van posla, što u stvari znači da je prava brojka daleko veća!Profesor sa Univerziteta u Kaliforniji Rodžer Bon je tokom istraživanja pokušao da sazna kolika je količina informacija kojoj je čovek svakodnevno izložen, baveći se raznim aktivnostima u kući i van nje.Došao je do zaključka da je rad mozga veoma naporna, te da mozak odrasle osobe dnevno izložen stotinama hiljada reči, da obradi oko 34 gigabajta informacija.
Međutim, naučnici su zabrinuti, jer smatraju da je naš mozak zatrpan informacijama čiji protok može negativno uticati čak i na strukturu mozga.

Jedna od najeminentnijih britanskih naučnica Suzan Grinfild objašnjava kako je već nekoliko puta upozoravala da popularne socijalne mreže mogu posebno biti štetne za razvoj mozga kod dece. Ona kaže da one utiču na opažanje, mladim ljudima pružaju instant zadovoljstvo, što ih čini da budu više okrenuti sami sebi.Profesor Bon kaže da učestala upotreba računara nesumnjivo šteti mozgu: "Jedno je sigurno: naša pažnja je sada podeljena na kraće intervale, a mislim da to sigurno nije dobro, naročito kada želimo da razmišljamo dublje o nekim stvarima. Profesor neurologije sa Oksforda Kolin Blejkmor na to dodaje: "Mozak raste i povećava se u zavisnosti od načina na koji se koristi. Možda će procesuiranje ove količine informacija podstaći mozak da počne sa reprodukcijom nervnih ćelija".

NEURONAUCNICI tvrde  svet nije ono što mislimo da opažamo čulima. Oni smatraju da je naša predstava stvarnosti isključivo posledica neuroloških procesa u mozgu, koji tvori svet posve različit za svakog od nas. Neurolozi, psiholozi i filozofi ilustruju ovaj zaključak na osnovu eksperimenata koji su pokazali da način na koji doživljavamo svet, pa čak i sebe, zavisi od toga kako naš mozak obrađuje informacije.  U biološkom pogledu, ljudsku inteligenciju do sada je ograničavala veličina mozga koja treba da prođe kroz kanal prilikom porođaja.  Ali očekujem da ćemo kroz stotinak godina moći da uzgajamo bebe izvan ljudskog tela, tako da će ova prepreka biti uklonjena. Ektogeneza, proces razvoja fetusa izvan materice, zvuči kao nešto iz naučne fantastike. Ali u nekom trenutku ova tehnologija će preći granicu Matriksa i postati medicinska realnost. Prošle godine, istraživači Dečje bolnice u Filadelfiji su održavali fetuse jaganjaca živim četiri nedelje, u bio-vrećama ispunjenim tečnošću, a 2016. godine naučnici Univerziteta u Kembridžu su 13 dana održavali embrion u petri posudi (jedan dan kraće od zakonskog roka).remenom bi ove dve tehnologije mogle da napreduju do tačke kada će se sresti na sredini, kaže Skot Gelfand, profesor filozofije i direktor Centra za etiku državnog Univerziteta Oklahome. To znači da bi beba od oplodnje do rođenja mogla da se razvija van tela. „Na kraju bismo mogli da dobijemo tehnologiju tako što ćemo na neki način naleteti na nju“, kaže mi Gelfand. „Mogli bismo da se nađemo u situaciji u kojoj će se te dve tehnologije zapravo sresti“. Karlo Buleti, vanredni profesor odeljenja za akušerstvo, ginekologiju i reprodukciju Univerziteta Jejl, veruje da bi u roku od deset godina bilo moguće razviti u potpunosti funkcionalnu veštačku matericu, uz odgovarajuće investicije. Buleti, stručnjak za plodnost, kaže mi da bi predloženi sistem bio „stakleni inkubator sa zaštitom od UV zraka“, ispunjen želatinastom, proteinskom supstancom. Fetus bi bio održavan zalihama materinske krvi, koja će kiseonik primati iz veštačkih pluća, i čiju će cirkulaciju pokretati veštačko srce, a koja će biti filtrirana u veštačkim bubrezima. Mašina bi prvo morala da prođe testiranje na životinjama sa fetusima slične veličine kao kod ljudi, dodaje on.Konačno, međutim, povećanje veličine ljudskog mozga genetskim inženjeringom suočiće se s nepovoljnom okolnošću da su telesni hemijski glasnici preko kojih se odvija naša mentalna aktivnost, srazmerno spori. Ovo znači da će povećanje složenosti mozga ići na uštrb brzine. Možemo da budemo brzi u mentalnom reagovanju ili veoma inteligentni, ali ne jedno i drugo.Želim da dovedem u sumnju ovu predstavu i da se zapitam da li ćemo ikada dostići konačno postojano stanje u nauci i tehnologiji. Ni u jednom trenutku tokom deset hiljada godina proteklih od poslednjeg ledenog doba ljudska rasa nije se nalazila u stanju konačnog znanja i nepromenljive tehnologije. Postojala su izvesna nazadovanja, kao što je bilo mračno doba posle pada Rimskog carstva. Ali svetska populacija, koja je mera naše tehnološke sposobnosti da očuvamo život i prehranimo se, uvek se uvećavala uz retke zastoje kakva je bila „crna smrt”.Tokom poslednjih dve stotine godina, populacioni rast postao je eksponencijalan – populacija se uvećavala za isti postotak svake godine. Taj rast trenutno iznosi 1,9 odsto godišnje. To možda ne deluje premnogo, ali ovo zapravo znači da se broj žitelja naše planete udvostručuje svakih četrdeset godina.
Druga merila tehnološkog razvoja u novije vreme jesu potrošnja električne struje i broj obajvljenih naučnih radova. I na ova dva područja javlja se eksponencijalni rast, pri čemu je razdoblje udvostručenja kraće od četrdeset godina. Nema nagoveštaja o tome da će se naučni i tehnološki razvoj usporiti i zaustaviti u bliskoj budućnosti.Jasno, sadašnji eksponencijalni rast ne može se nastaviti u nedogled. Šta će se, onda, dogoditi? Jedna mogućnost jeste da sami sebe potpuno uništimo u nekoj kataklizmi kakav je nuklearni rat. Postoji jedan crni vic o tome da je razlog što vanzemaljci nisu stupili u vezu s nama taj što civilizacije, kada dostignu naš nivo razvoja, postaju nepostojane i uništavaju same sebe. Ja sam, međutim, optimista. Ne verujem da je ljudska rasa stigla, čak, dovde da bi naprosto zbrisala sebe baš sada kada stvari postaju zanimljive.Prema sadašnjem stanju stvari, moraćemo (našu) galaksiju da istražujemo na spor i mukotrpan način, pomoću svemirskih brodova koji se kreću sporije od svetlosti, ali kako još ne raspolažemo potpunom teorijom ujedinjenja, ne možemo ipak sasvim da isključimo nadsvetlosni pogon.oš je značajnije to što se informacije u knjigama mogu brzo ažurirati. Trenutna stopa kojom biološka evolucija ažurirala ljudsku DNK iznosi oko jedan bit godišnje. Ali svaki godine biva objavljeno dve stotine hiljada novih knjiga, što znači obim nastajanja novih informacija premašuje milion bita u sekundi. Razume se, glavnina ovih informacija jeste smeće, ali ako je samo jedan bit na svakih milion koristan, to je i dalje sto hiljada puta brže od biološke evolucije. Ovaj prenos podataka spoljnim, nebiološlokim sredstvima omogućio je ljudskoj rasi da zagospodari svetom, i to da nam se populacije eksponencijalno uvećava. Ali sada smo na pragu nove ere u kojoj ćemo biti u stanju da povećavamo složenost našeg unutrašnjeg arhiva, DNK, bez obaveze da čekamo na spore procese biološke evolucije. Nije bilo značajnije promene ljudske DNK tokom poslednjih deset hiljada godina, ali vrlo je verovatno da ćemo biti u prilici da je potpuno preustrojimo tokom narednog milenijuma. Razume se, mnogi ljudi reći će da treba zabraniti genetski inženjering na ljudima, ali teško da ćemo to moći da sprečimo. Genetski inženjering na biljkama i životinjama nalagaće ekonomski razlozi a neko će već to da proba i na ljudima. Osim ako nas ne zadesi totalitarni svetski poredak, neko će negde sazdati poboljšana ljudska bića.Jasno, stvaranje poboljšanih ljudskih bića izazvaće velike društvene i političke probleme u odnosu na nepoboljšane ljude. Nije mi namera da branim genetski inženjering na ljudima kao poželjan razvoj već želim jedino da kažem da je verovatno da će do toga doći, dopalo se to nama ili ne.
Na izvestan način, ljudska rasa i treba da poboljša svoje mentalne i fizičke osobine kako bi se uspešno nosila sa sve složenijim svetom oko sebe i suočila se s novim izazovima kakvo je putovanje kroz svemir. Ljudi, takođe, treba da povećaju svoju biološku složenost ako žele da biološki sistemi zadrže preimućstvo u odnosu na elektronske. U ovom času, na strani kompjutera jeste brzina, ali oni ne ispoljavaju znake inteligencije. To nije iznenađujuće zato što su naši sadašnji kompjuteri manje složeni od mozga jedne gliste, vrste koja se baš ne može podičiti intelektualnim moćima.
Ali kompjuteri podležu onome što se naziva Murov zakon: njihova brzina i složenost udvostručuju se svakih osamnaest meseci. Po sredi je eksponencijalni rast koji, jasno, ne može da traje u nedogled. On će se, međutim, verovatno nastaviti sve dok kompjuteri ne steknu složenost sličnu onoj koju ima ljudski mozak. Neki ljudi smatraju da kompjuteri nikada neće moći da imaju istinsku inteligenciju, ma kakvi postali. Ali meni se čini da ako veoma složeni hemijski molekuli mogu tako da dejstvuju u ljudima da ovi budu inteligentni, onda podjednako složena elektronska kola mogu takođe da omoguće kompjuterima da se ponašaju na inteligentan način. Ako su inteligentni, onda bi svoj prlici bili u stanju da projektuju kompjutere još veće složenosti i inteligencije.Nedavno je na uglednom Jejl univerzitetu (SAD) održana konferencija, u organizaciji „Svetske svehumanističke organizacije”, koja je pokrenula raspravu na temu društva u kojem će inteligentni roboti, kiborzi (spoj čovekovih organa i mašinskih delova) i genetski izmenjene jedinke, koje ne moraju biti ljudskog porekla, živeti pokraj ljudi.
Za dve decenije, kompjuter od hiljadu dolara mogao bi da bude složen poput ljudskog mozga. Uporedni procesori mogli bi da podržavaju način rada našeg mozga, tako da bi kompjuter dejstvovao na inteligentan i svestan način.
Neuralni implanti mogli bi da omoguće znatno brži interfejs između mozga i kompjutera, što bi potrlo razliku između biološke i elektronske inteligencije.
U bliskoj budućnosti većina poslovnih transakcija verovatno će se odvijati između kiberličnosti preko Svetske mreže(WWW).
Za deset godina mnogi od nas mogli bi da odaberu da žive virtuelnim životom na Mreži, uspostavljajući kibernetska prijateljstva i veze.
Razumevanje ljudskog genoma nesumnjivo će dovesti do velikog napretka u medicini, ali će nam i omogućiti da značajno povećamo složenost sklopa ljudske DNK. Kroz narednih nekoliko stotina godina, ljudski genetski inženjering mogao bi da zameni biološku evoluciju, preoblikujući ljudsku rasu i otvorivši potpuno nova etička pitanja.
 Naš podsvesni um obrađuje gomilu informacija o kojima naš svesni um ni ne sluti. Međutim, određeni broj informacija nesvesni um prosleđuje svesnom umu. Kako se to zapravo dešava? Odluku koja informacija će biti osvešćena, a koja ne, donosi deo mozga koji se naziva RETIKULARNI AKTIVACIJSKI SISTEM (RAS).RAS je mreža nervnih puteva u donjem delu mozga koja povezuje kičmenu moždinu, mali i veliki mozak i deluje kao filter za sve ulazne informacije koje mozak upija iz spoljašnjeg sveta. Šta god vidimo, čujemo, osećamo prolazi kroz tu mrežu koja zatim prosleđuje signal, poruku u odgovarajući deo mozga na obradu. Znači, razvrstava bujicu informacija i traga za onim posebnim delićima koji se najbolje slažu sa već uspostavljenim informacijskim obrascima u mozgu. Tako svesni um dobija sve one informacije koje su za njega bitne. Odnosno, one za koje se odlučio da su mu bitne.
VERUJEM DA JE OVAJ PREDUGACAK TEKST SMORIO. DA UPROSTIMO STVAR MOZAK U POSUDU I FETUS U POSUDI! STVARANJE POBOLJSANOG COVEKA!
RAS NAM JE PRVA POMOC PRI NALETU INFORMACIJA! PROBAJMO DA APSORBUJEMO STO JE MOGUCE MANJE INFORMACIJA DA NAM NE 'PUKNE' SISTEM!
MILENIJALCI SU SMISLILI NACIN DA 'PREZUPCE' MI OSTALI MORAMO PODHITNO DA RAZVIJAMO NAS RAS!
 

ZRTVE EKSTAZIJA

ZA NEDELJU DANA TROJE TINEJDZERA UMRLO OD EKSTAZIJA! MANASTITI U KOJIMA SE "LECI" NARKOMANIJA! DOBRI VLADIKA KACAVENDA! ZLO JE DOSLO PO SVOJE! DA LI SU I KOVILJ  IILINJE PREVARA - NEK MI BOG OPROSTI AKO GRESIM! ZAR MORAMO DA SUMNJAMO I U 'SVETOVNE LJUDE" ? I DA LI JE UOPSTE VISE NEKOME NESTO SVETO? KONTROLA DECE - KAKO?
Čak troje tinejdžera za poslednjih sedam dana umrlo je od trovanja narkoticima. Ulice je preplavio ekstazi iz "kućne radinosti" koji sadrži opasne hemikalije koje u kombinaciji sa MDMA od ove droge bukvalno prave otrov. Crni niz koji je odneo tri mlada života preti da se nastavi. Dileri u potrazi za što većom zaradom u drogu ubacuju hemikalije koje su toliko opasne da dovode do smrti posle konzumiranja samo nekoliko tableta.
Činjenica koja sve više zabrinjava nije samo to što mladi u Srbije sve ranije probaju drogu, već i ta da od nje sve češće umiru, kao i to da ima sve više tinejdžera koji drogu diluju!
Većina mladih drogu proba oko 16. godine, mada je sve više onih koji prvi džoint popuše još u osnovnoj školi. Svedoci smo i svojevrsnog crnog bilansa: za samo nedelju dana troje tinejdžera je izgubilo život nakon uzimanja prekomernih doza narkotika. Međutim, ono što najviše plaši je činjenica da sve više maloletnika postaju dileri.Javnost je tokom prošle godine ostala šokirana vešću da je kod dvojice osnovaca beogradska policija pronašla čak 50 paketića heroina za prodaju. I nisu oni jedini, jer ih je na ulici sve više. I prodaju ama baš sve - od marihuane i ekstazija, do heroina.
Roditelj koji redovno "prati" svoje dete neće imati problem da napravi razliku, ali za one koji ne znaju ili kojima je lakše da misle da je sve u redu, evo nekih znakova na koje treba da obrate pažnju.
Tako na primer, kasnije dolaženje kući može da bude pokazatelj, mada je tinejdžerstvo doba kada se počinje sa izlascima. Zatvaranje u sobu opet samo za sebe ne mora mnogo da znači, ali i može da bude pokazatelj da dete želi nešto da sakrije i da je okrenuto sebi. Promena društva je već konkretniji pokazatelj i treba da se postavi pitanje zašto je došlo do toga.
Kada zavisnost već uzme maha, dete dobija zapušten izgled, uske zenice, mada danas mladi stavljaju kapi za oči. Kod nekih postoji crvenilo oko nosa, izbodene vene u zavisnosti od toga čime se drogiraju.Postoje neki specifični pokazatelji za različite droge. Na primer, oni koji konzumiraju marihuanu, imaju crvene oči, jedan specifičan zadah i zatvaraju se u sebe, dok oni koji konzumiraju ekstazi postaju hiperaktivni, ubrzani, jako se znoje, uzimaju dosta vode, imaju krvave beonjače..Kako prepoznati da je dete postalo diler.Crveni alarm kod roditelja treba da se upali kada primete da njihovo dete:   ima neobjašnjiv priliv novca, sebi može da kupi skupu garderobu, najnoviji model mobilnog telefona...iznenada i bez objašnjanja izlazi iz kuće u toku noći,
ima drastične promene ponašnja kao što su tajnovitosti ili nagli porast samopouzdanja,dolazi mu ili se viđa sa velikim brojem vršnjaka, vama uglavnom nepoznatim, novim "prijateljima", drastično su mu se promenile na gore ocene u školi,naglo je zapostavilo svoje uobičajene obaveze i hobije,
 sve više komunicira sa nepoznatim osobama...Svakako da roditelji treba da imaju dobru komunikaciju sa decom, medjutim da li vi mozete zadrzati tinejdzera  u kuci? Koliko god da verujemo da mozemo uticati na svoju decu vise je zabluda!Sacuvati decu u ovo zlo doba je nemoguce!I ne hulite na Boga u smislu meni to ne moze da se desi! Nazalost svima nama moze da se desi toliko toga. Kron, poremecaj licnosti, depresija - sad su bolesti mladih uzasne! Vidi moj blog o tome da mladi sad najcesce pricaju  o bolestima - sto je nekad bilo samo za nas matorce.
Manastir Kovilj i Manastir Ilinje nude podrsku deci narkomanima. Prvi ima trogodisnji boravak na selu i brigu o domacinstvu, a drugi nudi Svetu tajnu jeloosvecenja koja leci od zavisnosti od droge, alkohola pa i pusenja.Da, to moram da spomenem ovde. Nekada su ljude koji imaju psihickih problema ili su narkomani smatrali zaposednutima od djavola koga su morali da isteruju. U manastiru Ilinje isteruju djavola.Manastir Ilinje se nalazi u mestu Očage kod Šapca, a njegov iguman, arhimandrit Isaija na glasu je kao čovek koji leči i najteže bolesti i molitvama izgoni đavola iz posednutog.Mi se molimo, lekari leče, a Gospod izlečuje - kaže on, kao da ne želi da ospori značaj i ulogu klasične medicine. Objašnjava da u Ilinju lek mogu da nađu oboleli od šizofrenije i drugih duševnih bolesti, kao i od „najtežih telesnih“. Pitamo: „Mislite na rak?“, i on kaže: „I na rak...“ Svake druge subote seoske puteve u Mačvi zakrče autobusi i putnički automobili iz svih krajeva Srbije i Republike Srpske, a bude ih i iz Crne Gore, Makedonije, Bugarske...U pravoslavlju postoji obred jeleosvećenja. Uz posebne molitve bolesnom se osvećenim uljem iscrtavaju krstovi na čelu, prsima, rukama. Na taj se način priziva „blagodat Božja koja isceljuje duševne i telesne nemoći“. Jeleosvećenje se vrši u svim hramovima kad im se jave bolesni, ali jedino u Ilinju to se čini redovno i masovno.Sedam puta čita se molitva za zdravlje, koja počinje sa „Oče sveti, lekaru duše i tela...“, i sedam puta sveštenik ide od jednog do drugog u crkvi sa uljem u čašici i četkicom kojom iscrtavaju krstove. Sedam puta okupljeni padaju na kolena i priklanjaju glavu, tvoreći rukom na onome ispred sebe neprekinuti lanac. One prve do oltara sveštenik pokriva svojim plaštom i nad njima čita Novi zavet. Crkva smatra da je uzrok bolesti zla sila. Čovek nije taj koji ima bolest, nego su ga zaposeli demoni, koje, da bi ozdravio, treba isterati. Ja čitam molitvu, ali samo Bog može da učini čudo - kaže Isaija: Radimo isto što i ostali sveštenici, ali smo, možda, uporniji i usrdniji.
Nazalost toliko toga loseg smo culi o svetim ljudima - mozda najdrasticniji primer je bio Vasilije Kacavenda koji je bio pedofil ,a narkomane je lecio udarcima lopate.
Ne znam. Svesna sam da je zlo dominantno u nasem drustvu. Paranoja ili ne - izgubila sam poverenje u sve i svasta.
NE ZNAM KAKO DA ZASTITIMO DECU OD DROGE, NASILJA, LAZNOG MORALA, BRZE LOVE....NASA LJUBAV OCITO NIJE DOVOLJNA. KOMUNIKACIJA RODITELJ DETE PRESTALA JE ONDA KADA SE URUSILA PORODICA.
DA LI VEROVANJE U BOGA MOZE DA POMOGNE PORED SVESTENIKA KOJI NE ULIVAJU POVERENJE?
POTPUNO GUBIM TLO POD NOGAMA. SVE JE POVEZANO PORAST NARKOMANIJE ( DILER HOCE BRZU LOVU - NARKOMAN TINEJDZER DA POBEGNEG OD OVOG UZASNOG DRUSTVA I PROBLEMA), PAD MORALA, POHLEPA, LAZNE VREDNOSTI,NE POSTOJANJE GRANICE IZMEDJU DOBRA I ZLA ,RASPAD PORODICE...
NEK NAM JE BOG U POMOCI ILI BILO STA STO MOZE DA VRATI ONA DIVNA SRECNA VREMENA U KOJIMA JE COVEK VREDEO MNOGO VISE!

RAZLOZI ZA STUPANJE U BRAK

POGRESNI RAZLOZI ZA STUPANJE U BRAK! SUPROTNOSTI SE PRIVLACE ALI DO KOJE MER JE TO DOBRO?
RODITELJI  će se osećati bolje kada budu znali da neko brine o vama. Međutim, pravi razlog je taj što žele unučad. Ipak, ukoliko vi niste spremni, ne treba ni da zalazite u te vode samo zbog njihove želje. Slušajte sebe. Mnogima je razlog za venčanje trudnoća. To je pogrešan razlog, jer ta trudnoća očigledno nije bila planirana. Zato, osim nove uloge kao majke, dobićete i novu ulogu supruge. Da li zaista to želite? Prirodno je da samohrane majke žele da im deca odrastaju uz dva roditelja. Verujte, vi ste deci potpuno dovoljni dok ne naiđe onaj pravi. Imate momka i dobro vam je s njim. Već ste dugo u vezi i želite nešto da promenite. Ne ulazite u brak ukoliko vam srce govori suprotno. Promena koju možete da načinite je zajednički život, naravno, ukoliko vi to želite. Grcate u dugovima, pa ste odlučili da se udate za partnera koji će vam pomoći da se izvučete iz finansijskih problema. Zapitajte se ima li sopstvena sreća cenu? Brak nije razlog za beg iz roditeljskog gnezda. Ukoliko više ne možete da živite sa roditeljima, pre pronađite cimera ili cimerku i odselite se. Svaka mlada osoba dođe u životnu fazu kada je društvo i bližnji pritiskaju na brak. Ne obazirite se na pritiske. Dovoljno ste veliki da možete sami da odlučite kada ćete se venčati. U određenim poslovnim okruženjima bolje ćete proći kao udata, porodična žena? Ne nasedajte na te priče.  Vaši prijatelji i poznanici su već ušli u bračne vode i sada se osećate kao da više ne pripadate njihovom svetu. Ne popuštajte pod pritiscima. Neka stvari idu svojim tokom i ljubav će vas pronaći kada za to dođe vreme.Oduvek ste maštali o svojoj venčanici i venčanju kao iz bajke. Iz sna ćete se probuditi i izaći iz bajke čim uvidite da ste u zajednici u kojoj nema ljubavi.BRAK je veoma specificna zajednica, u kojoj morate da trazite kompromis svaki dan, da se izdignete iznad svog ega i nadasve da prihvatite da niko nije savrsen, pa ni vi! Ljubav tu mnogo pomaze mada ume da bude i "slepa". Ali brak bez ljubavi je mucenje.
Nekoliko studija pokazuje da češće biramo osobe čiji izgled ima nečeg zajedničkog sa našim. Naša ljubav prema partneru se zasniva na samoljubavi: ako mislite da ste atraktivni, tražićete partnera koji izgleda atraktivno. Koliko vi imate sličnosti sa svojim partnerom?Ponekad možemo da primetimo da muž i žena izgledaju slično, kao da tokom vremena počinju da liče. Naučnici su otkrili da ljudi za partnere uvek biraju osobe koje su u istoj "zoni lepote." Očigledno, takvu osobu smatramo kao najprikladniju opciju za nas. Dakle, ako je vaš partner atraktivan, onda ste i vi ste lepi!Postoji interesantna ravnoteža između emocionalnih i racionalnih ljudi: očigledno, uvek se trudimo da se međusobno nadopunjavamo. Kao rezultat, pojavljuje se savršeni par, jedna osoba može biti mirna, dok druga održava plamen u vezi. Ako vaš partner uvek razmisli dva puta pre donošenja odluke, onda ste vi prilično emocionalna osoba.Ljubazni ljudi koji su u stanju da se saosećaju sa drugima će verovatno stvoriti harmoničan odnos. Takvi partneri se ne raspravljaju o dobrotvornosti i brzo pronađu zajednički jezik. Oni se bolje slažu i kao rezultat toga se bolje zabavljaju. Pogledajte svog partnera: ako je šarmantan, onda ste i vi šarmantni.Obično srećete visoke muškarce sa jako niskim devojkama, dok su visoke devojke sa niskim momcima ređa pojava. Ponekad takva razlika može da izgleda sasvim neobično, ali zapravo nije iznenađujuća, jer visoka žena izgleda sigurnije i uspešnije. Dakle, ako biramo niskog partnera, želimo da se brinemo o njemu; a ako odaberemo visoku osobu, želimo da budemo okruženi pažnjom. Prema nekoliko anketa, žene obraćaju pažnju na muškarce sa ljubimcima. Muškarac sa životinjom stvara sliku pouzdane i odgovorne osobe. Isto važi i za žene: one su tretirane kao brižne, ljubazne i spremne za ozbiljan odnos.Prema rezultatima, ljudi vole one koji im se ne dopadnu na prvi pogled. Osoba koja vas odmah lepo tretira izaziva manje interesovanja u vama. Ovo je možda razlog zašto su se mnogi parovi mrzeli kada su se prvi put sreli i kako su shvatili da im je suđeno da budu zajedno. Zapravo im se sviđa činjenica da uspevaju da promene mišljenje, a takva pobeda je zaslužna za odnos sa tom osobom.Parovi obično imaju istu brzinu hoda, jer ljudi sa istim tempom se više privlače od ljudi koji imaju različitu brzinu. Lepo je kada možete da hodate i razgovarate sa svojim partnerom, a ne da trčite za njim.rema klasičnoj teoriji ličnosti, svi imamo našu unutrašnju odraslu osobu, dete i roditelje, a jedna od ovih osobina uvek ima prednost nad drugima. Deca su više zamorna i naivna, roditelji previše brinu i zato se te dve vrste ličnosti dobro slažu. Dakle, ako se vaš partner ponaša kao dete, verovatno želite da ga obrazujete i da ga nešto naučite, zar ne?
Ovo bi bilo otprilike to po raznim studijama i anketama na koji nacin birate partnera. U fazonu slican se slicnom raduje. A da vidimo sta je sa suprotnostima?
Suprotnosti se privlače jer ljudi vole da budu drugačiji od svog partnera. Ukoliko upoznate čoveka koji ima ista interesovanja, ličnost i ponašanje kao vi, vaša veza posle nekog vremena može da postane dosadna. Vaša radoznalost će biti zagolicana ako upoznate muškarca sa zanimljivim osobinama na koje do tada niste naišli. Sigurno ćete želeti da ga bolje upoznate. Naročito ako su te osobine sušta suprotnost vašim. Kada se suprotnosti privlače one formiraju različite kombinacije veština, stavova i perspektiva. Možda vas privuče muškarac koji razmišlja da uradi nešto što vama nikada ne bi palo na pamet. Suprotnosti se privlače jer parovi vole raznovrsnost i novu perspektivu koju veza dobija, baš zbog tih različitih osobina.Jedan od razloga zašto se suprotnosti privlače je divljenje prema partnerovim osobinama koje sami ne posedujete. Parovi se osećaju ispunjeno u društvu partnera kome se dive. Eksperti tvrde da je privlačnost suprotnosti primer prirodnog ljudskog ponašanja. Takođe navode da žene mogu da privuku muškarci sa imunim sistemom skroz drugačijim od njihovog. To je verovatno razlog zašto dobre devojke uglavnom privlače loši momci. Niko na svetu nije savršen. Međutim, dvoje ljudi, kao par, mogu da formiraju solidnu osnovu osobina koje im pomažu da nadoknade međusobne nedostatke. Na primer, ukoliko ste introvertna osoba, verovatno će vas privući neko ko je slobodan i opušten kako bi i vama pomogao da se opustite i oslobodite. Ukoliko su interesovanja i strasti vašeg dečka skroz drugačije od vaših, verovatno ćete imati o mnogo čemu da razgovarate, a samim tim ćete i više vremena provoditi zajedno.
SVAKA VEZA JE DOBRA I LEPA DOKLE GOD JE I JEDNOM I DRUGOM PARTNERU TAKO. DA LI STE U VEZI ZBOG SLICNOSTI ILI RAZLICITOSTI TO JE VAS IZBOR1 ALI SVAKAKO U VEZI TREBA DA BUDETE IZ LJUBAVI I POSTOVANJA!

ZAVISNOST

ZAVISNA SAM OD ZAVISNOSTI DA PISEM O MOBILNOM TELEFONU ILI UOPSTE O NAPREDNOJ TEHNOLOGIJI! ZA MILENIJALCE TO JE POTPUNO OKEJ! ALI OTKUD JA KOJA SAM ZIVELA  DO  PRE DESETAK BEZ MOBILNOG, BEZ FEJSA I SLICNO  DA TOLIKO ZAVISIM OD TE PRICE? DA LI SAMO ZBOG DECE ILI SAM ZAISTA I JA POSTALA ZAVISNIK? PISALA SAM O NOMOFOBIJI ALI HAJDE JOS MALO DA VIDIMO STA  NAM TO RADI MOBILNI I NJEGOV PUNAC KOJI LICI NA INFUZIJU( POGLEDAJ POST OD PREKLJUCE).
Koliko god ironična bila potreba da programirate svoj telefon kako biste zaustavili korišćenje svog telefona, sa njom svi možemo izuzetno da se poistovetimo. Još 2015. godine, 46 odsto Amerikanaca reklo je da ne bi moglo da živi bez svojih pametnih telefona. Postoji izraz za strah od nemogućnosti da stalno proveravate telefon: nomofobija, skraćeno od No Mobile Phone Phobia. Sve je više dokaza da odnos koji gajimo prema našim telefonima nije dobar po naše zdravlje. Postoje studije koje pokazuju da previše izloženosti svetlu iz naših uređaja može da utiče na naš cirkadijalni ritam. Još i više zabrinjava dokaz da može da utiče na naš mozak: studija iz 2015. godine pokazala je da su se ljudi, kad nisu mogli da se jave na ajfon koji zvoni dok rešavaju osmosmerku, ponašali anksiozno i neprijatno, a njihova sposobnost da reše zagonetku bila je narušena. Jedna studija iz 2011. godine pokazala je da bi način na koji naša memorija funkcioniše mogao da se menja, jer imamo mogućnost da izguglamo svaku informaciju koja nam treba (zašto pamtiti bilo šta kad to možete da potražite?).
A mala studija sa Korejskog univerziteta, predstavljena pred Radiološkim društvom Severne Amerike koja još nije dobila potvrdu stručnjaka, bavila se mozgom 19 tinejdžera koji su dobili dijagnozu zavisnosti od interneta ili pametnih telefona. Pokazalo se da su momci sa dijagnozom imali više nivoe GABA, inhibitornog neurotransmitera u mozgu koji usporava moždane signale, od kontrolnih ekvivalenata. To može da sugeriše da oni imaju problema s obraćanjem pažnje i usredsređivanjem, mada su neophodne veće studije da bi se to i potvrdilo.Da li je funkcija "Ne smetaj" dovoljna? Kako možemo da koristimo naše telefone —ili čak da ih dizajniramo — tako da budu dobri za naš mozak?Pre nego što prosto bacim Ajfon u smeće, svesna sam toga da postoji nekoliko opcija uz čiju pomoć mogu da suzbijem njegove negativne efekte. Postoji "Noćna smena", koja kad zađe sunce plavo LED svetlo pretvara u više narandžastu nijansu, kao i već pomenute funkcije koje prate vreme koje provodite na preterano korišćenim aplikacijama.Pikover pri MIT-u, kaže da nas pametni telefoni teraju da budemo multitaskeri. Naši telefoni se konstantno osvetljuju, saopštavaju nam da smo dobili mejl, da je neko lajkovao naš tvit, naš prijatelj nam šalje poruku o večeri na koju ćemo ići kasnije — i te notifikacije prekidaju ono što radimo (a što je obično posao neke vrste).Miler proučava multitasking i našu sposobnost da ga obavljamo ili, tačnije, našu nesposobnost da to radimo. On mi kaže da čak i ako ljudi misle da mogu da multitaskuju, to zapravo nije nešto za šta su naši mozgovi sposobni.Mi možemo da pohranjujemo informacije u naš mozak za čitav život, ali one žive u pozadini, u našoj dugoročnoj memoriji, čekajući da ih prizovemo. Kad Miler dovede ljude u laboratoriju da testira njihove veštine multitaskinga, on otkriva da oni uopšte ne multitaskuju: samo se brzo prebacuju sa jednog na drugi zadatak. Mi to prebacivanje ne primećujemo, zato što bi to iskustveno za nas bilo isuviše naporno. Naš mozak pegla te prelaze, čineći da deluju kao jedno koherentno iskustvo. Rezultat je da vi mislite da radite dve ili više stvari istovremeno, dok se zapravo samo prebacujete između njih.Ovo je bitno zato što svaki put kad se naš mozak prebaci sa zadatka na zadatak, on se malo uspori. “On mora malo da se vrati unazad”, kaže Miler. “Pravi greške. To umnogome utiče na produktivnost i to iz nekoliko razloga. Umesto da trošite svo kvalitetno vreme razmišljajući, obrađujući informacije u mozgu, vi gubite vreme prebacujući se između zadataka i rekonfigurišući mozak.” Miler misli da to može da utiče i na kreativnost, zato što mozak nema vremena da odluta u vaše uspomene, stvara nove asocijacije, i smišlja nove ideje i koncepte,Miler kaže da to može da se objasni funkcionisanjem našeg mozga: naš mozak se razvio pre više stotina hiljada godina u veoma drugačijem okruženju, kada svakog dana nije bilo mnogo novih informacija za obrađivanje. Ako bi se pojavilo nešto novo, to je možda bio neki grabljivac, ili izvor hrane, te smo mi izuzetno baždareni da tražimo i obraćamo pažnju na sve što je novo. Ova osobina, zajedno sa našom usredsređenošću na jednu stvar, prilično je loš recept za današnju svakodnevnu interakciju sa mobilnim telefonima. Zbog toga naizgled ne možemo da odolimo kad se pojavi nova notifikacija ili zašto, čak i kad odložite telefon, imate želju da ga ponovo pogledate.Miler i ja pričali smo o tome kako mobilni telefon može da se napravi tako da potre tu žudnju, da se izbegne nomofobija i pomogne našem mozgu da radi u najboljem mogućem izdanju. Miler kaže da bi na najosnovnijem nivou idealni telefon prosto pružao manje informacija: bez mejlova, bez tekstualnih poruka, bez interneta.HAHAHAAH! Pa sta ce nam onda mobilni zar ne?Ipak, Miler kaže da bi to bio sjajan koncept da se uvede u naše pametne telefone, kad bismo mogli ponovo da naučimo da ne moramo uvek da budemo dostupni ako se u tom trenutku bavimo nečim drugim. “Trebalo bi da možete da pretvorite svoj pametni telefon u glupi telefon na određeni vremenski period dok nešto radite", kaže on. To je prilično slično funkciji "Ne smetaj", ali u idealnom budućem svetu čak biste izbegli mogućnost da ga uopšte proveravate. Miler zamišlja funkciju koja zahteva dodatni napor da biste se ponovo vratili u njega, kao što je rešavanje matematičkog problema da biste izašli iz funkcije "Ne smetaj". Ili kad bi vaš telefon mogao da se poveže sa vašim nosivim uređajem za fitnes, sprečavajući vas da uđete u njega sve dok ne primeti da ste dovršili desetominutnu šetnju. “Ne želite suviše da olakšate povratak u njega", kaže on.Druga funkcija mogla bi da vam dozvoli da u jednom trenutku otvorite samo jednu aplikaciju, na minimalni ili maksimalni vremenski period. Potom, ako radite sa mejlovima, da ne možete da budete prekidani nekom drugom aplikacijom — morate da ostanete i usredsredite se na svoj mejl ili mu posvetite svu svoju pažnju.Jeste, sve vreme imamo telefone kod sebe, kaže ona, i to nas rastrojava. Jedna skorašnja studija koju je radila potvrđuje mnogo toga što mi je Miler već rekao: mi previše multitaskujemo. Otkrila je da je prosečna dužina vremena koliko neka osoba gleda u ekran 40 sekundi, pre nego što se prebaci na neku drugu aplikaciju ili prozor.“Možda je ovo još daleko u budućnosti, ali ako telefon, putem svoje kamere, može da analizira boju mog lica i odredi kad sam pod stresom, onda bi mogao da mi saopšti da je vreme da se ide na pauzu”, kaže ona. “Mogao bi da mi kaže: 'Glorija, vreme je da odmoriš malo. Malo si se preforsirala, ajde malo da prošetamo.” Neki nosivi uređaji, kao što je Fitbit Ajonik i Epl Voč 3, već pokušavaju da uvedu slične funkcije i uz pomoć njihovih svojstava odrede vaš puls kako bi vas sproveli kroz vežbe disanja. Nosiva kaciga po imenu Muse čak tvrdi da vam pomaže da pročistite misli uz pomoć EEG senzora na vašoj lobanji koji očitavaju vašu moždanu aktivnost u realnom vremenu. Kad ste smireni, čujete mirne zvuke prirode, a kad vam misli odlutaju, zvuci prirode se pojačaju i "nežno vas vrate u smireno stanje".Ali Mark smatra da je, uprkos svemu onome što telefoni rade da bi nam odvukli pažnju, nešto od toga i u redu: oni nam omogućavaju i da se povežemo sa drugim ljudima. “Ako ste stvarno pod stresom i vaš telefon to otkrije, možda je dovoljno da vas navede da nazovete nekog iz vašeg najbližeg okruženja sa kim biste mogli da popričate”, kaže ona."Ograničen kapacitet koji posedujemo čini se da je nešto fundamentalno u načinu na koji funkcioniše naš mozak", kaže Miler. "Često čujem od klinaca iz Generacije X: 'Bolji smo u multitaskingu, zato što smo odrasli sa svim ovim i više smo naviknuti na to.' Nije istina. Još jedna samoobmana. To pomalo varira od osobe do osobe, ali svi su ograničeni u sposobnosti da multitaskuju."
SVE MI JE JASNO! MILENIJALCI IMAJU RAZVIJENIJI MOZAK ZBOG UPOTREBE TEHNOLOGIJE  BUKVALNO I DOK SE NE RODE! NAJSMESNIJE MI JE STO MOJA GENERACIJA POKUSAVA DA ODRZI KORAK SA NJIMA LOMECI SE NA MOBILNOM I LAPTOPU, TABLETU!
PA SRECNO NAM SVIMA!

POJACIVACI UKUSA

USTVARI JA TOTALNO NE KAPIRAM TO SA POJACIVACEM UKUSA ( E 621)! ZAR MORAJU DA NAM POJACAJU UKUS DA BI GA UOPSTE OSETILI. VEC SAM PISALA ZA PILETINU KOJA UOPSTE NEMA UKUS ALI ZATO IMA ADITIVE I HORMONE. ALI RU JE SVE OSTALO! KAD SMO IZGUBILI MOC DA OSECAMO UKUS? I KAKO?
Mnogi aditivi neće ostaviti štetne posledice po vaše zdravlje, međutim neke namirnice sadrže veoma veliki broj takvih dodataka, pa bi takve namirnice trebalo izbegavati. To su uglavnom suhomesnati proizvodi, gazirana pića, razni slatkiši, žvake, lekovi, multivitaminski sokovi, začini, gotovi sosovi, supe, virsle, cipsevi ,soja sos, pastete,nesavine zacine, mnoge vrste mesa ..puni su aditiva E621 koji se koristi kao pojačivač arome. U narodu je poznat kao izazivač gladi, a osim da "mami" na "još", gotovo i da nema drugu funkciju. Zdravu, svakako ne, jer može dovesti do najtežih oboljenja. Potrosacko drustvo! Nema limita. Vazna je potrosnja. Kupujte, jedite pa kako vam Bog da. Meni  isa svim pojacivacima vise nista nema ukus one nekadasnje hrane. Bar sam je jela nekad, nove generacije nikad nisu ni osetila bolji i lepsi ukus hrane. Strasno. Hraneci nas od kad se rodimo na ovaj nacin (pojacavaji nam ukus i zelju za hranom) po mom misljenju direktno krse pravo coveka na izbor toga sta ce i koliko jesti. Ali koga je to briga? Dokle god se zaradjuje!
Od upotrebe aditiva nije pošteđena ni dečja hrana. Uz voće i povrće, teglice su pune raznih "E" oznaka. Što se tiče dečje hrane, u njoj je dozvoljena upotreba malog broja najbezbednijih aditiva, a pojačivači ukusa nisu dozvoljeni u proizvodnji hrane za odojčad i malu decu. Nadam se da je tako. Aditiv natrijum-glutaminat ili E621 služi samo za prevaru !Ako se stave kvalitetne sirovine u proizvod, meso, voće, orašasti plodovi i to se upiše u deklaraciju, ne postoji nijedan razlog da se doda i pojačivač ukusa. Tu, zapravo, ima svega drugog, osim onog što je napisano. Taj aditiv nije zabranjen, a pitanje je i u kojoj meri se stavlja. Koliko je to podložno zloupotrebi, a zna se da je štetan. Trebalo bi da se vratimo domaćoj hrani, a ne industrijskoj. Generalno, čim ima više od jednog emulgatora tu robu treba izbegavati. Znaci jedina prava istina je da se pojacivac dodaje  umesto pravih namirnica i da bi izazivao glad! Svet je ozbiljno zaglibio u brzu proizvodnju hrane, naročito hleba. Mozda bi spisak stetnih aditiva koji su se nekako"provukli " u nasu ishranu trebali da nosite u kupovinu, za svaki slucaj.
 E102, E110, E122, E123, E127, E131, E132, E133, E142, E150, E151,E153, E154; E171, E173, E210, E220, E223, E232, E249, E250, E284, E285, E310, E311, E312, E320, E321. E308, E407, E472, E473, E512, E553, E620, E621, E622, E626, E942, E950, E951, E952, E954, E1440.
Napominjem, da aditivi iz kategorije E nisu sami po sebi stetni ,medjutim postaju opasni ako se uzimaju u vecoj kolicini. A sta je sa milenijalcima hodajucim zderacima cipsa? Nema limita!
Da vam nabrojim nekoliko stvari zbog cega se trpaju aditivi: boja, konzervans,antioksidans,kiselina, regulator kiselosti,zgusnjivac,stabilizator,emulgator,emulgujuce soli,sredstva za zeliranje,humektanti,sredstva za dizanje testa,ucvrscivaci,sredstva protiv zgrudnjavanja,pojacivaci aroma,sredstva protiv stvaranja pene,sredstva za glaziranje,sredstva za tretiranje brasna,propelenti,zasladjivaci,sredstva za povecavanje zapremine,modifikovani skrobovi...
Znaci dodaje se bukvalno sve zbog svega. Sad pozelim da sto pre pocne to stampanje hrane 3D stampacem. Pa kad jedemo kojesta, bas sigurno znamo sta jedemo. Ne volim sto smo bas mi u XXI veku prelaz izmedju ljudske vrste i nekih humanoidnih robota, kiborga cega vec. Sto ne  i mesavine vanzemaljaca i ljudi! Sve ide ka tome. Da li to jos neko vidi tako jasno kao ja. Bespolnost, GMO hrana, aditvi, hormoni, roboti. vrhunska tehnologija....
NEKADA SE DOBRO JELO BAS! TO ZNAMO MI KOJI SMO BILI 100% LJUDSKA VRSTA. a ONDA JE STIGAO  XXI VEK! OD 1978-ME KAD JE RODJENA PRVA BEBA IZ EPRUVETE, PA DO MILENIJALACA OD OSAMDESETIH GODINA  PROSLOG  VEKA PA NAOVAMO SMANJUJE SE PROCENAT LJUDSKOSTI U LJUDIMA. NE MISLIM OVAJ PUT NA  EMOCIJE,NEGO PROSTO LJUDI VISE NISU TO SVIH STO PROCENATA. SADA SU MOZDA TEK 90%, A PROCENAT SE SVAKI DAN SMANJUJE I TO SVE VECOM BRZINOM!

KULA OD KARATA

I KULA OD PESKA I KULA OD KARATA NESTAJU  U DELICU SEKUNDE! LAZI MOGU BITI OTKRIVENE MADA.... KAD JE POSAO SRANJE I TI VIDIS DA JE SRANJE ,A IPAK TI DONOSI PRIHOD??? KULA OD PESKA KARATA, LAZ.... STA JE ONDA SRANJE  POSAO  OD TOGA SVEGA?
Uporno ih pravimo. Od malih nogu.  Tako su nas naucili stariji, a onda smo mi ucilu mladje i tako...svako je imao ujaka ili strica "madjionicara" koji nam je zidao kule od karata i izvodio trikove, a svaki je tata ( dobro i mama) na plazi da bi nas smirili kad smo mali pravili kulu od peska. Za prvu ( kula od karata) uvek su nam govorili ne pravi kulu od karata jer ona pociva u vazduhu  nije stvarna ( u prevodu sve je lazno). Za drugu koja jeste opipljiva  i trajnija  ( bar do prve plime) od prve  imali smo divljenje i bila je za nas stvarnost. Kad smo kod peska moram da vam kazem da ce ga usko ro potpuno nestati, i  to sve zbog velike potražnje za peskom. Pesak je jedno od prirodnih dobara koje se najviše koristi, ali nestaje jer ga trošimo brže nego što naša planeta može da ga proizvede.
Tačnije, godišnje potrošimo oko 50 milijardi tona peska, što je duplo više nego što ga sve reke sveta proizvedu. Naime, iako baš i ne razmišljamo o pesku, koristimo ga na dnevnoj bazi.
Ima vrlo široku primenu. Posle vazduha i vode, pesak trošimo čak više i od nafte. Koristi se u proizvodnji elektronike, stakla, nafte, hrane, vina, pasti za zube, kozmetike, papira, boje, plastike i mnogih drugih proizvoda. Naravno, najviše se koristi u građevinarstvu. Tako je za izgradnju kuće prosečno potrebno 200 tona peska, za bolnicu oko 3.000 tona, dok se za samo kilometar auto-puta potroši čak 10.000 tona peska. A izgradnja svega navedenog raste iz godine u godinu jer je gradova sve više i sve su veći, pogotovo u zemljama u razvoju. Najveći potrošač peska je Kina, a ta država ga ne koristi samo za beton i izgradnju solitera, već i za teritorijalno širenje. Kina je pomoću peska izgradila i ostrva u Južnokineskom moru, a u tome nije jedina. Veštački arhipelag Svet u Dubaiju najveći je projekat izgradnje ostrva za koje je bilo potrebno čak 186,5 miliona metara peska. No, ono što je neverovatno jeste da je Dubai, koji doslovno ima pesak pod nogama, za te projekte morao da uveze pesak. Cena raste upravo zbog prebrze eksploatacije. Vijetnam bi čak mogao da ostane bez peska do 2020. godine, tvrdi Fam Van Bac, direktor vijetnamskog sekreterijata za građevinske poslove. Jasno je da je pesak postao poželjna roba, pa ne čudi što je svoje mesto u svemu našla i mafija. Pesak se krade praktično širom sveta, ali indijska peščana mafija stekla je reputaciju kao posebno beskrupulozna i surova. Bande peska kradu direktno sa plaža, bagerima, šleperima, pa čak i lopatama kojima pesak tovare u obične džakove, koje mazgama zatim prevoze do obližnjih gradilišta. Organizovanije grupe imaju specijalne brodove kojima usisavaju pesak s morskog dna.
"Pesak postaje sve važniji resurs, tako su počele da se pojavljuju "peščane mafije" koje nelegalno eksploatišu ovaj resurs. To je posebno problem u Indiji. Samo tokom prošle godine stotine ljudi je ubijeno", rekla je naučnica Aurora Tores iz nemačkog Centra za integrativno istraživanje biodiverziteta.Neverovatno do ovog clanka sam mislila da su najvazniji resursi na planeti voda i gorivo?
Ako koristite Chrome, otvorite novi tab i idite na trusted-news-com i kliknite na Get TrustedNews for Chrome.Ovaj link će vas odvesti do Chrome Web Storea, gde ćete morati da kliknete na opciju - Add to Chrome. I to je to.
Ekstenzija će odmah početi sa radom bez bilo kakve potrebe da je nešto dodatno podešavate.
Kada posetite neki medijski sajt, ekstenzija će vam u gornjem desnom uglu brauzera pokazati da li je u pitanju pouzdan izvor informacija, ili ne. Da li cu ja to moci da uradim? I da li verovati tima sto procenjuju? Ne znam - mozda ce svaku istinu pretvoriti u laz i obrnuto? Medjutim, bas bih volela da to probam. Da se proverim da li sam nesto skapirala.
Britanski ekonomista Džon Mejnard Kejns je 1930. godine predvideo da će se do kraja veka u razvijenim zemljama poput SAD raditi po 15 sati nedeljno. Kako to? Zato što će tehnologija preuzeti sve poslove koji ne zahtevaju razmišljanje. Naravno, ovo se još nije odigralo. Bezbroj ljudi širom sveta mora da radi sve duže, od advokata i birokrata do konsultanata i telemarketaša.Sranje posao je svaki posao za koji ili radnik zna da je potpuno besmislen, ili se zna da ništa ne proizvodi. Jedan veoma  vazan faktor je  tu  u pitanju - onaj opšti stav po kom je bitno da radiš, nema veze šta.Pitanje je, ako jedno društvo može da podrži celu svoju populaciju, što evidentno može, zašto se onda insistira na tome da svaki član društva mora nešto da radi kako bi to zaslužio, makar jedan dan kopao rupe a drugi dan ih zatrpavao? To ne zvuči smisleno, sa društvene strane zvuči kao sadizam.Sa individualne strane zvuči kao OK sistem, ali realno su ljudi očajni na tim poslovima.Kod ljudi na takvim poslovima često se javlja depresija. Pod stresom urlaju jedni na druge, divljaju, prave frku oko rokova, zato što nisu u poziciji da sagledaju stvarni značaj svog posla. Kad bi bili svesni koliko je beznačajan, bilo bi im mnogo lakše. Njihovi psihosomatski poremećaji obično nestaju čim im zapadne neki realan zadatak, ili kad nađu novi i stvaran posao. Nasla sam  i ovo neki lik  je tražio   preko Tvitera da mu ljudi pošalju primere svojih besmislenih poslova, stiglo mu je na stotine njih. Jedan dizajner pravi banere za veb stranice, piše da njegova firma ima podatke po kojima na te banere bukvalno niko nikad ne klikće, ali oni zato nabudže statistiku tako da klijentu deluje da ljudi klikću, da ostave utisak da to čime se bave nije potpuno uzaludno. Ipak postoji taj  strah od robota, zašto društvo ne bi želelo da eliminiše neprijatne poslove? Tamo početkom ili čak sredinom dvadesetog veka, futuristi su zamišljali kako će se jednog dana raditi u proseku po 15 sati nedeljno, sve ostalo će nam završavati roboti. A danas, ta ideja nas užasava: ljudima se govori „Čuvajte se, ukrašće vam roboti posao!“ Delom je uzrok naša nesposobnost da zamislimo čime bi se moglo ispuniti svo to slobodno vreme. Otvaranje novih radnih mesta samo povećalo broj sranje poslova. Istorijski gledano, to je obično bio ishod sličnih inicijativa. A i zašto bi nam država određivala koji ćemo posao raditi? Zar nemamo slobodu da sami odlučimo šta ćemo sa sobom, kako ćemo najbolje doprinosimo društvu? Kao da smo sebi nametnuli taj stav da slobodu uporno idealizujemo, a u stvari joj ne težimo. Osnovni dohodak bi drugačije postavio stvari. Bilo bi „Evo ti, imaš garantovan opstanak. Sad je na tebi da smisliš šta preko toga želiš da radiš.
SAD JEDNO SU SNOVI I MASTA I NEKAD JE POTPUNO KREATIVNO I DOBRO GRADITI KULE ( I JEDNE I DRUGE) KORAK PO KORAK FIGURATIVNO. A CVRSTO BITI NA ZEMLJI  I ZNATI STA JE ISTINA A STA LAZ. 
SRANJE POSAO RADI NAS VISE OD POLOVINA ZAPOSLENIH! A NEKAD  I SAMI POVERUJEMO DA RADIMO NESTO BITNO.
MOGLA BI POSLE OVAKVOG RAZMISLJANJA JOS I DA NAVIJAM ZA ROBOTE KOJIH SE UZGRED PLASIM!

PUNJAC ZA MOBILNI

PUNJAC ZA MOBILNI KAO INFUZIJA! POSTOJE LI REALNI NACINI ZA ODVIKAVANJE OD ISTIH? SA SVOJIM TELEFONOM IMAMO STETNU, DESTRUKTIVNU VEZU KOJU NIKAKO NE MOZEMO DA OKONCAMO.MILENIJALCI I MATORCI DEO  PETI ( MISLIM DA SAM ODNOS NOVIH I STARIH GENERACIJA POMINJALA VEC  U CETIRI BLOGA).
„Prvi korak ka samokontroli je svest o problemu“, ističe Roberts. Njegov prvi savet za ljude koji traže pomoć glasi: upoznajte se detaljno sa učestalošću svoje upotrebe uređaja. Za tako nešto su nam na raspolaganju brojni programi – na primer -  Moments  čiji će vas  rezultat zapanjiti: niste ni  sami znali da baš toliko minuta ili sati dnevno visite  na Instagramu. „Tehnologijom protiv tehnologije“ možda zvuči nelogično, ali moguće je i ručno postići isti rezultat: počnite da vodite dnevnik. Zapišite kako se osećate kad se latite telefona, da li vam  je dosadno, da li  vas  hvata nervoza? Zavisnost ćete lakše rešiti ako joj znate  uzroke. Dosadu ili nesigurnost možete da pokušate  da ublažite  na druge, manje štetne načine: na stolu vas  verovatno čeka ona knjiga koju već sto godina niste  ni dotakli. Ako već koristiš aplikacije koje ti mere upotrebu, u njima obično možeš i da postaviš ograničenja: telefon će te tako sam sprečiti da celo popodne čukaš po Instagramu ili listaš poslednjih hiljadu tvitova dečkove bivše. „Ne mora se prekinuti na suvo – to mislim da nikad ne uspeva“, kaže Roberts kome sam zbog te ograde večno zahvalna. „Samo treba naći pravu meru. Postaviti granice.“Znaš ono olakšanje kad se najzad nađeš u prilici da postaviš „nije dostupna“ automatizovan odgovor pre nego što odeš na godišnji? Ovaj sistem moguće je primeniti i u drugim prilikama, ne samo na plaži. Čak i a ko ti posao ili šef zahtevaju da si im skoro uvek na raspolaganju, Roberts preporučuje da se ovakve poruke postave u prevozu, za stolom, il tokom treninga. „Bitno im je da znaju gde si, jel‘ tako? Ako im odgovara poruka koja kaže da si trenutno u kolima ili sa porodicom, oni će znati da si ozbiljna i odgovorna osoba iako baš u tom trenutku ne mogu da te dobiju.“Naše ponašanje se najlakše menja na osnovu takozvanog društvenog ugovora“, tvrdi Roberts. Možda ovo zvuči previše ekstremno, ali… dešava se da neprekidno skrolovanje po Tviteru ostavi traga na odnos sa prijateljima i voljenom osobom. (Šta da radiš, zabavnije ti je da čitaš kako se ljudi sprdaju sa Tedom Kruzom nego da gledaš Netfliks dokumentarac za koji ste se odlučili.)
Roberts ističe da nam osobe do kojih nam je stalo daju osećaj odgovornosti, što u velikoj meri pomaže. „Nisi sama protiv celog sveta; obično su tu i drugi ljudi koji ti žele dobro.“ Ugovor koji treba sklopiti sa sebi najbližima može biti u pisanom obliku, gde se jasno definiše ponašanje koje želiš i koje ne želiš. Možeš čak da zacrtaš sebi nagrade i kazne, npr. „Ako pogledam telefon za večerom, moram sama da platim račun.“Ne vredi sebi onako neodređeno prebacivati  kako bi stvarno bio red da manje vremena traćiš na Fejsbuku. „Sastavni deo samokontrole su jasno definisani ciljevi“, kaže Roberts. „Kaži sebi, danas imam pravo da pošaljem samo toliko i toliko poruka. Ili, danas ću na društvene mreže da odvojim tačno toliko sati. To su jedini podsetnici koji imaju efekta.
Nekako mi uz ovu temu svakako idu i razlozi za mini srcani udar :
kad ti ispadne mobilni telefon,
kad se klatis na stolici i umalo da padnes,
kad je tisina ,a onda nesto iznenada pukne,
moramo da razgovaramo,
kad promasis stepenik.
Mozda vam ovo deluje kao sprdnja ,ali novim generacijama ovo jesu pravi uzroci za mini srcane udare, kao i pomenuti mobilni telefon. Valjda me zato  punjac za mobilni podseca na infuziju jer moja deca ulecu u kucu i umesto pozdrava traze prvi utikac da ukljuce mobilni da bi nastavili razgovor. Infuzija vraca u zivot - mobilni telefon milenjalcima jeste zivot!
I svakako su ovi razlozi koji njih dovode do srcanog udara mnogo lepsi   i nadasve pozitivniji nego nas matoraca: bolest, politika, poskupljenja, ratovi...
TEHNOLOGIJA NE MOZE DA SE IZLECI .ONA JE POSTALA SASTAVNI DEO NASIH ZIVOTA - SAM ZIVOT U STVARI. VIRTUALNI IREALNI SVET SPOJILI SU SE ZAUVEK. NAZAD NEMA. KOLIKO SAMO PUTA POMISLIM STA SMO  MI RADILI BEZ MOBILNIH, BEZ TELEFONA UOPSTE, TELEVIZORA, BITKOINA, APLIKACIJA ZA DOKTORA, SILIKONA I BOTOKSA, FOTOSOPOVA, MORA INFORMACIJA.........
KOLIKO JE NAS ZIVOT BIO DOSADNO LEP!