I KULA OD PESKA I KULA OD KARATA NESTAJU U DELICU SEKUNDE! LAZI MOGU BITI OTKRIVENE MADA.... KAD JE POSAO SRANJE I TI VIDIS DA JE SRANJE ,A IPAK TI DONOSI PRIHOD??? KULA OD PESKA KARATA, LAZ.... STA JE ONDA SRANJE POSAO OD TOGA SVEGA?
Uporno ih pravimo. Od malih nogu. Tako su nas naucili stariji, a onda smo mi ucilu mladje i tako...svako je imao ujaka ili strica "madjionicara" koji nam je zidao kule od karata i izvodio trikove, a svaki je tata ( dobro i mama) na plazi da bi nas smirili kad smo mali pravili kulu od peska. Za prvu ( kula od karata) uvek su nam govorili ne pravi kulu od karata jer ona pociva u vazduhu nije stvarna ( u prevodu sve je lazno). Za drugu koja jeste opipljiva i trajnija ( bar do prve plime) od prve imali smo divljenje i bila je za nas stvarnost. Kad smo kod peska moram da vam kazem da ce ga usko ro potpuno nestati, i to sve zbog velike potražnje za peskom. Pesak je jedno od prirodnih dobara koje se najviše koristi, ali nestaje jer ga trošimo brže nego što naša planeta može da ga proizvede.
Tačnije, godišnje potrošimo oko 50 milijardi tona peska, što je duplo više nego što ga sve reke sveta proizvedu. Naime, iako baš i ne razmišljamo o pesku, koristimo ga na dnevnoj bazi.
Ima vrlo široku primenu. Posle vazduha i vode, pesak trošimo čak više i od nafte. Koristi se u proizvodnji elektronike, stakla, nafte, hrane, vina, pasti za zube, kozmetike, papira, boje, plastike i mnogih drugih proizvoda. Naravno, najviše se koristi u građevinarstvu. Tako je za izgradnju kuće prosečno potrebno 200 tona peska, za bolnicu oko 3.000 tona, dok se za samo kilometar auto-puta potroši čak 10.000 tona peska. A izgradnja svega navedenog raste iz godine u godinu jer je gradova sve više i sve su veći, pogotovo u zemljama u razvoju. Najveći potrošač peska je Kina, a ta država ga ne koristi samo za beton i izgradnju solitera, već i za teritorijalno širenje. Kina je pomoću peska izgradila i ostrva u Južnokineskom moru, a u tome nije jedina. Veštački arhipelag Svet u Dubaiju najveći je projekat izgradnje ostrva za koje je bilo potrebno čak 186,5 miliona metara peska. No, ono što je neverovatno jeste da je Dubai, koji doslovno ima pesak pod nogama, za te projekte morao da uveze pesak. Cena raste upravo zbog prebrze eksploatacije. Vijetnam bi čak mogao da ostane bez peska do 2020. godine, tvrdi Fam Van Bac, direktor vijetnamskog sekreterijata za građevinske poslove. Jasno je da je pesak postao poželjna roba, pa ne čudi što je svoje mesto u svemu našla i mafija. Pesak se krade praktično širom sveta, ali indijska peščana mafija stekla je reputaciju kao posebno beskrupulozna i surova. Bande peska kradu direktno sa plaža, bagerima, šleperima, pa čak i lopatama kojima pesak tovare u obične džakove, koje mazgama zatim prevoze do obližnjih gradilišta. Organizovanije grupe imaju specijalne brodove kojima usisavaju pesak s morskog dna.
"Pesak postaje sve važniji resurs, tako su počele da se pojavljuju "peščane mafije" koje nelegalno eksploatišu ovaj resurs. To je posebno problem u Indiji. Samo tokom prošle godine stotine ljudi je ubijeno", rekla je naučnica Aurora Tores iz nemačkog Centra za integrativno istraživanje biodiverziteta.Neverovatno do ovog clanka sam mislila da su najvazniji resursi na planeti voda i gorivo?
Ako koristite Chrome, otvorite novi tab i idite na trusted-news-com i kliknite na Get TrustedNews for Chrome.Ovaj link će vas odvesti do Chrome Web Storea, gde ćete morati da kliknete na opciju - Add to Chrome. I to je to.
Ekstenzija će odmah početi sa radom bez bilo kakve potrebe da je nešto dodatno podešavate.
Kada posetite neki medijski sajt, ekstenzija će vam u gornjem desnom uglu brauzera pokazati da li je u pitanju pouzdan izvor informacija, ili ne. Da li cu ja to moci da uradim? I da li verovati tima sto procenjuju? Ne znam - mozda ce svaku istinu pretvoriti u laz i obrnuto? Medjutim, bas bih volela da to probam. Da se proverim da li sam nesto skapirala.
Britanski ekonomista Džon Mejnard Kejns je 1930. godine predvideo da će se do kraja veka u razvijenim zemljama poput SAD raditi po 15 sati nedeljno. Kako to? Zato što će tehnologija preuzeti sve poslove koji ne zahtevaju razmišljanje. Naravno, ovo se još nije odigralo. Bezbroj ljudi širom sveta mora da radi sve duže, od advokata i birokrata do konsultanata i telemarketaša.Sranje posao je svaki posao za koji ili radnik zna da je potpuno besmislen, ili se zna da ništa ne proizvodi. Jedan veoma vazan faktor je tu u pitanju - onaj opšti stav po kom je bitno da radiš, nema veze šta.Pitanje je, ako jedno društvo može da podrži celu svoju populaciju, što evidentno može, zašto se onda insistira na tome da svaki član društva mora nešto da radi kako bi to zaslužio, makar jedan dan kopao rupe a drugi dan ih zatrpavao? To ne zvuči smisleno, sa društvene strane zvuči kao sadizam.Sa individualne strane zvuči kao OK sistem, ali realno su ljudi očajni na tim poslovima.Kod ljudi na takvim poslovima često se javlja depresija. Pod stresom urlaju jedni na druge, divljaju, prave frku oko rokova, zato što nisu u poziciji da sagledaju stvarni značaj svog posla. Kad bi bili svesni koliko je beznačajan, bilo bi im mnogo lakše. Njihovi psihosomatski poremećaji obično nestaju čim im zapadne neki realan zadatak, ili kad nađu novi i stvaran posao. Nasla sam i ovo neki lik je tražio preko Tvitera da mu ljudi pošalju primere svojih besmislenih poslova, stiglo mu je na stotine njih. Jedan dizajner pravi banere za veb stranice, piše da njegova firma ima podatke po kojima na te banere bukvalno niko nikad ne klikće, ali oni zato nabudže statistiku tako da klijentu deluje da ljudi klikću, da ostave utisak da to čime se bave nije potpuno uzaludno. Ipak postoji taj strah od robota, zašto društvo ne bi želelo da eliminiše neprijatne poslove? Tamo početkom ili čak sredinom dvadesetog veka, futuristi su zamišljali kako će se jednog dana raditi u proseku po 15 sati nedeljno, sve ostalo će nam završavati roboti. A danas, ta ideja nas užasava: ljudima se govori „Čuvajte se, ukrašće vam roboti posao!“ Delom je uzrok naša nesposobnost da zamislimo čime bi se moglo ispuniti svo to slobodno vreme. Otvaranje novih radnih mesta samo povećalo broj sranje poslova. Istorijski gledano, to je obično bio ishod sličnih inicijativa. A i zašto bi nam država određivala koji ćemo posao raditi? Zar nemamo slobodu da sami odlučimo šta ćemo sa sobom, kako ćemo najbolje doprinosimo društvu? Kao da smo sebi nametnuli taj stav da slobodu uporno idealizujemo, a u stvari joj ne težimo. Osnovni dohodak bi drugačije postavio stvari. Bilo bi „Evo ti, imaš garantovan opstanak. Sad je na tebi da smisliš šta preko toga želiš da radiš.
SAD JEDNO SU SNOVI I MASTA I NEKAD JE POTPUNO KREATIVNO I DOBRO GRADITI KULE ( I JEDNE I DRUGE) KORAK PO KORAK FIGURATIVNO. A CVRSTO BITI NA ZEMLJI I ZNATI STA JE ISTINA A STA LAZ.
SRANJE POSAO RADI NAS VISE OD POLOVINA ZAPOSLENIH! A NEKAD I SAMI POVERUJEMO DA RADIMO NESTO BITNO.
MOGLA BI POSLE OVAKVOG RAZMISLJANJA JOS I DA NAVIJAM ZA ROBOTE KOJIH SE UZGRED PLASIM!
Uporno ih pravimo. Od malih nogu. Tako su nas naucili stariji, a onda smo mi ucilu mladje i tako...svako je imao ujaka ili strica "madjionicara" koji nam je zidao kule od karata i izvodio trikove, a svaki je tata ( dobro i mama) na plazi da bi nas smirili kad smo mali pravili kulu od peska. Za prvu ( kula od karata) uvek su nam govorili ne pravi kulu od karata jer ona pociva u vazduhu nije stvarna ( u prevodu sve je lazno). Za drugu koja jeste opipljiva i trajnija ( bar do prve plime) od prve imali smo divljenje i bila je za nas stvarnost. Kad smo kod peska moram da vam kazem da ce ga usko ro potpuno nestati, i to sve zbog velike potražnje za peskom. Pesak je jedno od prirodnih dobara koje se najviše koristi, ali nestaje jer ga trošimo brže nego što naša planeta može da ga proizvede.
Tačnije, godišnje potrošimo oko 50 milijardi tona peska, što je duplo više nego što ga sve reke sveta proizvedu. Naime, iako baš i ne razmišljamo o pesku, koristimo ga na dnevnoj bazi.
Ima vrlo široku primenu. Posle vazduha i vode, pesak trošimo čak više i od nafte. Koristi se u proizvodnji elektronike, stakla, nafte, hrane, vina, pasti za zube, kozmetike, papira, boje, plastike i mnogih drugih proizvoda. Naravno, najviše se koristi u građevinarstvu. Tako je za izgradnju kuće prosečno potrebno 200 tona peska, za bolnicu oko 3.000 tona, dok se za samo kilometar auto-puta potroši čak 10.000 tona peska. A izgradnja svega navedenog raste iz godine u godinu jer je gradova sve više i sve su veći, pogotovo u zemljama u razvoju. Najveći potrošač peska je Kina, a ta država ga ne koristi samo za beton i izgradnju solitera, već i za teritorijalno širenje. Kina je pomoću peska izgradila i ostrva u Južnokineskom moru, a u tome nije jedina. Veštački arhipelag Svet u Dubaiju najveći je projekat izgradnje ostrva za koje je bilo potrebno čak 186,5 miliona metara peska. No, ono što je neverovatno jeste da je Dubai, koji doslovno ima pesak pod nogama, za te projekte morao da uveze pesak. Cena raste upravo zbog prebrze eksploatacije. Vijetnam bi čak mogao da ostane bez peska do 2020. godine, tvrdi Fam Van Bac, direktor vijetnamskog sekreterijata za građevinske poslove. Jasno je da je pesak postao poželjna roba, pa ne čudi što je svoje mesto u svemu našla i mafija. Pesak se krade praktično širom sveta, ali indijska peščana mafija stekla je reputaciju kao posebno beskrupulozna i surova. Bande peska kradu direktno sa plaža, bagerima, šleperima, pa čak i lopatama kojima pesak tovare u obične džakove, koje mazgama zatim prevoze do obližnjih gradilišta. Organizovanije grupe imaju specijalne brodove kojima usisavaju pesak s morskog dna.
"Pesak postaje sve važniji resurs, tako su počele da se pojavljuju "peščane mafije" koje nelegalno eksploatišu ovaj resurs. To je posebno problem u Indiji. Samo tokom prošle godine stotine ljudi je ubijeno", rekla je naučnica Aurora Tores iz nemačkog Centra za integrativno istraživanje biodiverziteta.Neverovatno do ovog clanka sam mislila da su najvazniji resursi na planeti voda i gorivo?
Ako koristite Chrome, otvorite novi tab i idite na trusted-news-com i kliknite na Get TrustedNews for Chrome.Ovaj link će vas odvesti do Chrome Web Storea, gde ćete morati da kliknete na opciju - Add to Chrome. I to je to.
Ekstenzija će odmah početi sa radom bez bilo kakve potrebe da je nešto dodatno podešavate.
Kada posetite neki medijski sajt, ekstenzija će vam u gornjem desnom uglu brauzera pokazati da li je u pitanju pouzdan izvor informacija, ili ne. Da li cu ja to moci da uradim? I da li verovati tima sto procenjuju? Ne znam - mozda ce svaku istinu pretvoriti u laz i obrnuto? Medjutim, bas bih volela da to probam. Da se proverim da li sam nesto skapirala.
Britanski ekonomista Džon Mejnard Kejns je 1930. godine predvideo da će se do kraja veka u razvijenim zemljama poput SAD raditi po 15 sati nedeljno. Kako to? Zato što će tehnologija preuzeti sve poslove koji ne zahtevaju razmišljanje. Naravno, ovo se još nije odigralo. Bezbroj ljudi širom sveta mora da radi sve duže, od advokata i birokrata do konsultanata i telemarketaša.Sranje posao je svaki posao za koji ili radnik zna da je potpuno besmislen, ili se zna da ništa ne proizvodi. Jedan veoma vazan faktor je tu u pitanju - onaj opšti stav po kom je bitno da radiš, nema veze šta.Pitanje je, ako jedno društvo može da podrži celu svoju populaciju, što evidentno može, zašto se onda insistira na tome da svaki član društva mora nešto da radi kako bi to zaslužio, makar jedan dan kopao rupe a drugi dan ih zatrpavao? To ne zvuči smisleno, sa društvene strane zvuči kao sadizam.Sa individualne strane zvuči kao OK sistem, ali realno su ljudi očajni na tim poslovima.Kod ljudi na takvim poslovima često se javlja depresija. Pod stresom urlaju jedni na druge, divljaju, prave frku oko rokova, zato što nisu u poziciji da sagledaju stvarni značaj svog posla. Kad bi bili svesni koliko je beznačajan, bilo bi im mnogo lakše. Njihovi psihosomatski poremećaji obično nestaju čim im zapadne neki realan zadatak, ili kad nađu novi i stvaran posao. Nasla sam i ovo neki lik je tražio preko Tvitera da mu ljudi pošalju primere svojih besmislenih poslova, stiglo mu je na stotine njih. Jedan dizajner pravi banere za veb stranice, piše da njegova firma ima podatke po kojima na te banere bukvalno niko nikad ne klikće, ali oni zato nabudže statistiku tako da klijentu deluje da ljudi klikću, da ostave utisak da to čime se bave nije potpuno uzaludno. Ipak postoji taj strah od robota, zašto društvo ne bi želelo da eliminiše neprijatne poslove? Tamo početkom ili čak sredinom dvadesetog veka, futuristi su zamišljali kako će se jednog dana raditi u proseku po 15 sati nedeljno, sve ostalo će nam završavati roboti. A danas, ta ideja nas užasava: ljudima se govori „Čuvajte se, ukrašće vam roboti posao!“ Delom je uzrok naša nesposobnost da zamislimo čime bi se moglo ispuniti svo to slobodno vreme. Otvaranje novih radnih mesta samo povećalo broj sranje poslova. Istorijski gledano, to je obično bio ishod sličnih inicijativa. A i zašto bi nam država određivala koji ćemo posao raditi? Zar nemamo slobodu da sami odlučimo šta ćemo sa sobom, kako ćemo najbolje doprinosimo društvu? Kao da smo sebi nametnuli taj stav da slobodu uporno idealizujemo, a u stvari joj ne težimo. Osnovni dohodak bi drugačije postavio stvari. Bilo bi „Evo ti, imaš garantovan opstanak. Sad je na tebi da smisliš šta preko toga želiš da radiš.
SAD JEDNO SU SNOVI I MASTA I NEKAD JE POTPUNO KREATIVNO I DOBRO GRADITI KULE ( I JEDNE I DRUGE) KORAK PO KORAK FIGURATIVNO. A CVRSTO BITI NA ZEMLJI I ZNATI STA JE ISTINA A STA LAZ.
SRANJE POSAO RADI NAS VISE OD POLOVINA ZAPOSLENIH! A NEKAD I SAMI POVERUJEMO DA RADIMO NESTO BITNO.
MOGLA BI POSLE OVAKVOG RAZMISLJANJA JOS I DA NAVIJAM ZA ROBOTE KOJIH SE UZGRED PLASIM!
Нема коментара :
Постави коментар