POSEDOVANJE

POSEDOVANJE ILI POSESIVNOST! POSESIVNOST JE DRUGACIJA OD LJUBOMORE! KAKVE SVE ILUZIJE IMAMO  O POSEDOVANJU?
Posesivnost nije isto što i ljubomora. Ljubomora postoji kada je osoba zabrinuta da može biti ostavljena ili prevarena od strane partnera zbog postojanja neke treće osobe koja je zaista u kontaktu sa njenim / njegovim partnerom. Ako treća osoba postoji, ljubomora je realan strah, zabrinutost za opstanak veze i nije pokazatelj psihopatologije. Ljubomora kao realan strah pomaže osobi da se zaštiti i donose prave odluke.
Posesivnost potiče od engleske reči “to possess” što znači posedovati. Posesivna osoba želi da neki način da poseduje onu drugu osobu sa kojom je u vezi. Postoje dve vrste posesivnosti jedna je “benigna” i može se prevazići a druga je “maligna”, zloćudna i ne može se prevazići.“Benigna” posesivnost se javlja kod osoba koje su nesigurne u sebe. To su osobe koje su gladne ljubavi i pažnje. S jedne strane oni jako žele da dobiju ljubav i pažnju a s druge strane pošto je nisu dobijali u dovoljnoj meri u svojoj porodici oni se plaše da je neće dobiti, da ne zaslužuju ljubav, da će biti odbačeni, ostavljeni, iznevereni, povređeni ili prevareni. Razlozi za nastajanje ove vrste posesivnosti su: nedovoljno ljubavi od strane roditelja, zanemarivanje, preterana kritika od strane roditelja, vršnjaka, prethodna negativna iskustva u vezi (ostavljanje, prevara, vređanje ili uslovljavanje od strane bivših partnera). Svi ovi faktori udruženi sa nedovoljno ljubavnog iskustva dovode do javljanja ove vrste posesivnosti. Pod nedostatkom ljubavnog iskustva podrazumevamo da osoba nije imala dovoljno iskustva u vezama, naročito nije imala iskustvo vezivanja i odvezivanja od partnera. Neke osobe su imale puno veza i vezica, i kvantitativno gledano oni imaju iskustva. Ali većina tih iskustava mogu biti površna. Pod iskustvom se ne podrazumeva samo broj veza nego stepen dubine (intenziteta) vezivanja, ostvarene bliskosti i emocionalnog iskustva.
“Maligna”, zloćudna posesivnost nije izraz nesigurnosti i gladi za ljubavlju već najčeće izraz psihopatsko-narcističkih crta ličnosti koje postoje kod određene grupe poremećaja ličnosti. Ove osobe pre svega teže kontroli i posedovanju partnera u pravom smislu te reči. Oni žele da znaju gde se njihova partnerka kreće, šta radi kada nisu zajedno i sl. Osoba analizira i kritikuje njene / njegove prijatelje, rodbinu i sl. Takva osoba pokušava da ostvari potpunu kontrolu i uticaj nad partnerom tako što će redukovati njen / njegov krug prijatelja i članova porodice, naročito onih kojima se on / ona ne dopada i koji uviđaju da se radi o manipulaciji i kontroli a ne ljubavi. Ove osobe manipulišu, lažu, igraju igru vruće-hladno, ograničavaju slobodu partneru a sve to pod izgovorom ljubavi, sve kao za njihovo dobro.
Ova vrsta posesivnosti se ne može prevazići jer ona potiče iz devijantne strukture ličnosti osobe koja ima taj problem. Osoba se ne može promeniti kao ličnost. Ovde je reč o patološkoj simbiozi u koju mogu da upadnu osobe koje su takođe sklone patološkoj simbiozi (kao na primer: narcistička i zaivsna osoba) ali i osobe koje nisu patološke ličnosti ali imaju sklonost da preterano veruju drugima, empatične su i imaju sklonost ka osećanju krivice. Tipičan primer je normalna, dobra, empatična devojka koja je imala narcističkog oca koji je nije voleo, stalno ju je nešto kritikovao i omalovažavao što je kod nje stvorilo osećaj da nije dovoljno dobra, da nije voljena, da je uvek kriva za nešto, da njeno mišljenje nije važno itd. Ta devojka, gladna ljubavi nailazi sutra na momka koji joj posvećuje mnogo pažnje (na početku), čak preteruju u tome, donosi joj ruže i hranu na posao, šarmira celu njenu okolinu (prijateljice, familiju, kolege sa posla), spreman je da se žrtvuje, doleti avionom u drugu državu da je poseti i sl. Ona naravno pada na te gestove, oseća se kao princeza i sve joj to jako prija. Kasnije kada je momak skroz osvojio i opčinio, on počinje sada sa drugom pričom. On joj govori sa kim da se druži a sa kim ne, koje su njene drugarice i drugovi zli i pokvareni, koji članovi porodice manipulišu sa njom i sl. Zatim on traži da se ona uvek slaže sa njim, da misli isto što i on, da mu se ne konfrontira. Devojka se sada nalazi u stanju konfuzije, prvo ruže i kraljevski tretman a sada kontrola, agresija i ograničavanje slobode. Posle nekog vremena ona odlučuje da ga napusti ali onda nastaje drama, gde on preti da će da se ubije ili njoj preti nasiljem, dolazi kod nje kući, zove njene roditelje, drugarice i sl. Jedini način da se ona odvoji od njega je da se totalno izoluje od njega, izbriše njegov telefon, zabrani drugaricama i rodbini da stupaju sa njim u kontakt i ako je potrebno prijavi ga policiji ako on pokuša da je uznemirava.
 „Posedovati" nešto - šta to zapravo znači? Šta znači učiniti nešto „svojim"? Ako stojite na ulici u Njujorku, uperite prst prema ogromnom neboderu i kažete: „Ta zgrada je moja. Ja je posedujem", vi ste ili veoma bogati, ili ste u zabludi, ili ste lažov.Ako se svi slažu s vašom pričom, postojaće potpisani papiri koji to potvrđuju. Vi ste bogati. Ako se niko ne slaže s vama, poslaće vas psihijatru. Živite u zabludi, ili lažete, a da se tome ne možete odupreti. Ovde je važno uočiti da priča i misaoni oblici koji je sačinjavaju, bez obzira na to da li se ljudi slažu s njima ili ne, nemaju nikakve veze s time ko ste vi.Budimo realni, posedovati se mogu samo nezive stvari!Antikonzumerizam ili pokret protiv privatnog vlasništva još je jedan od misaonih oblika, još jedna mentalna pozicija koja može da zameni identifikaciju s posedovanjem. Kroz njega možete da pokažete da ste u pravu, a da drugi greše. Kasnije ćemo videti da taj čin dokazivanja da ste u pravu dok svi drugi greše predstavlja jedan od osnovnih principa po kojima egoični um funkcioniše, jedan od najosnovnijih oblika nesvesnosti. Drugim rečima, sadržaj ega može se menjati, ali struktura urna koja ga održava u životu ne može.
Jedna od nesvesnih pretpostavki je ta da će sam čin identifikovanja s predmetom kroz prividno posedovanje istog, očita čvrstina i istrajnost materijalnog predmeta ispuniti vaš doživljaj sebe još većom čvrstinom i istrajnošću. Ovo se posebno odnosi na građevine i na zemljišta, jer su to jedini oblici za koje mislite da ih možete posedovati, a koji se ne mogu uništiti. Apsurd posedovanja ponekad je najočigledniji u primeru posedovanja zemlje. U vreme kada su Evropljani naseljavali Severnu Ameriku, domoro­dačka plemena nisu mogla da shvate koncept o posedovanju.Zbog toga su i izgubili zemlju kada su ih Evropljani naterali da potpišu papire koji su za njih bili u istoj meri neshvatljivi. Oni su osećali da je njihovo mesto na toj zemlji, ali da ta zemlja ne pripa­da njima.
Ego često izjednačava posedovanje s Postojanjem; posedujem, dakle postojim. I što više posedujem, sve sam postojani­ji. Ego se hrani poređenjem. Način na koji vas drugi vide pre­obrazi se u način na koji sami sebe vidite. Kada bi svi živeli u ogromnim kućama i bili bogati, vaša ogromna kuća i vaše bogatstvo ne bi više mogli da jačaju vaš doživljaj sebe. Potrebni su vam drugi da bi vam dali vaše „ja", i ako živite u društvu koje u velikoj meri izjednačava sopstvenu vrednost s onim šta posedujete i količinom toga, ako niste u stanju da prozrete kroz tu kolektivnu obmanu, bićete osuđeni da ostatak svog života provedete jureći za stvarima s uzaludnom nadom da ćete na taj način pronaći sopstvenu vrednost i upotpuniti doživljaj sopstvenog „ja".

Kako da se oslobodite vezivanja za stvari? Ne vredi ni da pokušate! To je nemoguće. Vezivanje za stvari nestane samo od sebe onog trenutka kada prestanete da svoj smisao tražite u njima.
U međuvremenu, budite svesni sopstvenog vezivanja za stvari. Ponekad niste ni svesni da ste vezani za određeni pred­met, tj. da ste se identifikovali s njim, sve dok ga ne izgubite ili dok se ne pojavi pretnja da ćete ga izgubiti. Ako se uznemirite, potresete i slično, to znači da ste se vezali za taj predmet. Ako ste svesni činjenice da ste se identifikovali s predmetom, sama iden­tifikacija nije više potpuna. U pojedinim slučajevima, psihološka potreba da se ima više ili osećanje nedovoljnosti, koji su veoma karakteristični za ego, prenesu se na fizički nivo i time u neutaživu glad. Bulimičari često teraju sebe da povrate kako bi nastavili da jedu. Njihov um je gladan, a ne telo. Ovaj poremećaj u ishrani biće izlečen uko­liko oboleli, umesto da se identifikuju s umom, dođu u kontakt sa svojim telom i time osete pravu potrebu svog tela pre nego nadripotrebe egoičnog uma.Pojedini egoi znaju šta žele i idu prema svom cilju s nemilosrdnom i okrutnom odlučnošću - Džingis Kan, Staljin, Hitler, da nabrojim samo neke od ljudi koji su bili veći od života.
Energija koja leži u središtu njihovih želja, međutim, stvara suprotnu energiju jednakog intenziteta, koja na kraju vodi ka nji­hovoj propasti. U međuvremenu, unesreće i sebe i ostale ili, u slučaju „većih od života", stvore pakao na zemlji. Većina ega ima kontradiktorne želje. Žele različite stvari u različito vreme ili čak i ne znaju šta žele osim da to nije sadašnji trenutak. Nemir, nespokoj, dosada, uznemirenost, nezadovoljstvo, sve su to rezul­tati neispunjenih želja. Stalna želja je strukturalna, te nijedna količina sadržaja ne može da ostvari dugotrajno ispunjenje sve dok je ta mentalna tvorevina prisutna. Intenzivno željenje koje nema poseban cilj često se može pronaći kod ega koji su još uvek u razvoju, što je slučaj s tinejdžerima, od kojih određeni broj konstantno oseća negativnost i nezadovoljstvo.
Fizička potreba za hranom, vodom, skrovištem, odećom i osnovnom utehom trebalo bi da se lako zadovoljava kod svih ljudi da nije debalansa u sredstvima, koji je rezultat sulude i grabežljive potrebe da se ima više, pohlepnosti ega. On pronalazi kolektivni izraz u ekonomskim strukturama ovog sveta, poput ogromnih korporacija, koje su zapravo egoični entiteti koji se takmiče jedni s drugima u tome ko će imati više. Zaslepljeni su profitom. I s apsolutnom okrutnošću pokušavaju da dođu do njega. Priroda, životinje, pa čak i ljudi i njihovi poslodavci nisu ništa više do brojke na zaključnom računu, beživotni predmeti koji treba da se iskoriste, a potom odbace.Sve dok egoična struktura postoji, nijedan vas sadržaj neće zadovoljiti. Bez obzira na to šta posedujete ili dobijate, nećete biti srećni. Uvek ćete biti u potrazi za nečim što obećava veće ispunjenje, za onim što garantuje da će dopuniti vaš nepotpuni doživljaj sebe i ispuniti osećaj praznine koji osećate u sebi.
PRAZNINA KOJU OSECATE AKO NESTO NE POSEDUJETE  JE UZASNA! NAROCITO AKO SE ODNOSI NA PARTNERA! MADA NI MATERIJALNA ZUDNJA NIJE BAS PRIJATNA! MORATE SHVATITI DA NE MOZETE DA POSEDUJETE SVE STO ZELITE I TO STO PRE!
ZACARAN KRUG JE TU! I CEKA DA VAS PROGUTA! A ONDA NEK VAM JE BOG U POMOCI! 

NARUKVICA I NANOGICA

NARUKVICA I NANOGICA?! NITI TEZE TEME NITI PRAVOG ODGOVARA. ALI HAJDE POKUSACEMO DA NESTO SHVATIMO, A DAJ BOZE NESTO I PRIHVATIMO!
U porodičnom i partnerskom nasilju u 2018. godini, prema dostupnim podacima ubijeno je 33 žena, a Mreža žena protiv nasilja u izveštaju za 2018. godinu da je broj femicida u poslednjih devet godina (koliko Mreža Žene protiv nasilja izveštava o femicidu) gotovo nepromenjen.
U pokušaju da se izbori sa nasiljem nad ženama, država je najavljivala i donosila različite mere zaštite žena, međutim bez ikakvog pomaka.
U utorak je najavljena i nova mera koja bi trebalo da potpomogne državi u borbi protiv nasilnika i dodatno zaštiti žene - sistem narukvica za žrtve i počinioce porodičnog nasilja u okviru projekta "Unapređenje bezbednosti žena u Srbiji".
Državna sekretarka MUP Biljana Popović Ivković rekla je da će narukvice biti povezane sa policijskim upravama, kako bi žrtve mogle brzo da signaliziraju da se nalaze u opasnosti, a policija odmah da reaguje.
Govoreći o rezultatima borbe protiv nasilja nad ženama ona je rekla da je prošle godine policija izrekla više od 27.000 hitnih mera, od čega više od 8.000 mera privremenog udaljenja učinioca iz stana i skoro 19.000 mera privremene zabrane nasilniku da kontaktira i priđe žrtvi.Ako će se ženama davati narukvice po dobijanju njihove saglasnosti, da li to znači da, ako odbiju, njih neće štititi policija?Ona ističe da sama ideja uvođenja narukvice otvara mnogo pitanja i stavlja novu vrstu obaveze ženama, a UNWomen, koje podržavaju ovu akciju, se nikada nije bavio ženama žrtvama nasilja, pa ostaje upitno kako su procenili da je baš ovo dobro.
"Ono u odnosu na čega ima najveću bojazan kada je reč o narukvicama jeste da to može biti dodatno opterećenje za ženu, jer deluje da država ne može da ga konstroliše, pa mora sama žena. Ona svakako živi u tenziji kad je nasilnik na slobodi, a sad dodatno treba da brine da li je ponela narukvicu. U slučaju da zaboravi da je ponese, i ona sama i drugi mogu pomisliti da je sama kriva što je napadnuta. Da li to onda znači da se ženama ne veruje bez narukvice?".
Podseća i da po Krivičnom zakoniku postoji mogućnost nošenja nanogice, ali u ovom momentu ne postoje informacije o tome na koji način i u skladu sa kojim zakonom će biti primenjena obaveza nošenja narukvice.
"Takođe, da li će nasilnik moći samostalno da skine narukvicu i ako da, šta se dešava u situacijama kada priđe ženi bez narukvice – da li će se verovati njenoj reči?", kaže Bobana i dodaje da se postavlja pitanje na koju procenu rizika će se davati narukvice (s obzirom na to da policija izriče hitne mere i za visok rizik), kao i da li je naša policija dovoljno brza da patrola stigne na vreme.U Srbiji su četiri žene ubijene u porodičnom nasilju u prva četiri meseca 2019.Zene koje nose narukvice koje im mogu ( i ne moraju ) biti pomoc u borbi protiv nasilnika javno deklarisu kao zrtvu i noseci takvu narukvicu ona je na neki nacin zigosana. Stavljena u gradjane drugog reda, ne svojom krivicom! Nanogica se naprotiv nosi u okrilju svoje kuce zasticeno od javnosti i uvek se nosi svojom krivicom!
U Srbiji se trenutno 605 osoba nalazi u kućnom pritvoru ili kućnom zatvoru pod elektronskim nadzorom, to jest nosi nanogicu, podaci su Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.
Nanogica ili elektronski nadzor je alternativni vid sankcije za osuđenike - kazna se izdržava u sopstvenom stanu ili kući.
Prvo treba pomenuti razliku između kućnog pritvora i kućnog zatvora. Kućni pritvor je mera obezbeđenja prisustva okrivljenog za vreme trajanja krivičnog postupka, u vremenu pre donošenja presude. Kućni zatvor je način izvršenja kazne zatvora koja se izriče sudskom presudom. To je kazna koju osuđeni izdržava u prostorijama u kojima stanuje i predviđena je za kazne do godinu dana. Najčešće je reč o krivičnim delima iz oblasti saobraćaja, sitnim krađama, zloupotrebi narkotika. Prosečno trajanje kazni koje se izvršavaju u kućnim uslovima je osam meseci - navode iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. 2011-te je nanogica prvi put uvedena u Srbiji.Život sa nanogicom je podmukao i kuva te na tihoj vatri. Naizgled je sve ok, uspeo si da izbegneš zatvor, uspeo si da izvučeš najbolje iz datih okolnosti. Tu ti je porodica, tu ti je devojka, tu ti je sav komfor svakodnevnog života i, barem tako deluje, nemaš zbog čega da se žališ. Na to sve dodatno razmišljaš i kako ćeš sada moći da se odmoriš od svega i svih i da se malo više posvetiš sebi, jer nije baš da imaš izbora. Ali dva meseca kasnije sve ode dođavola. Zidovi oko tebe se polako skupljaju i svoju stvarnost počinješ, hteo ili ne, da meriš svime onime što ti je uskraćeno. Jajarsko je to robijanje. Deluješ razmaženo i nezahvalno okružen svim tim komforom, a u stvari i nije baš tako kada shvatiš da ne smeš da mrdneš dalje od kapije da baciš đubre, jer se ono sranje od aparata odmah oglasi u policiji. Ne znajući šta ćeš sa sobom kada se svi oko tebe kreću slobodno, a tebi se čini kao da ti to rade u inat, posvađaš se. Počeo sam da vičem na kevu i ćaleta. Počeo sam da se svađam sa devojkom i da ljubomorišem na sve. Ko su ti ovi, ko ti je taj, gde to ideš i kakav je to način. Svi ti postanu krivi za sve, jer ne možeš da prihvatiš svoju stvarnost. I to ide polako, vrlo podmuklo. Vremenom sam provalio da postoji nekakva tolerancija na zadate parametre kretanja, ali sam se ipak trudio da budem štreber do kraja, jer mislim da sam već dovoljno stvari usrao u životu.Reci momka koji je prvi nosio nanogicu u Srbiji.
Zlocin  i kazna. Najcesce nisu srazmerni! Kazne koje se dobijaju za zlocine u Srbiji su najblaze receno nerealne.
Zene su i sada u XXI veku usprkos svojim sposobnostima koje su mnogo vece od muskaraca i dalje gradjani II reda. I  uvek to nepoverenje ineverovanje u pricu kakva pakao prolaze u kuci sa muzem nasilnikom. Ili prica o silovanim zenama koje najcesce to ni ne prijave. Uzas. O ubistivama i sirocicima koji ostaju zanemim. Koliko ima nesklada izmedju narukvice i nanogice. Hiljade svetlosnih godina! A svi volimo pomenute narukvice i nanogice kao ukras. Prica koja stoji pred vama meni ubija volju za ovom vrstom nakita. A vama?
 I BEZ OBZIRA STO SE NANOGICA "DOBIJA" ZA LAKSA  KRIVICNA DELA ( ILI PREKO VEZE) ,A NARUKVICA JE POKUSAJ DA SE POMOGNE ZENAMA ( STO JE NEMOGUCA MISIJA) MENI OBE PRICE DELUJU NEREALNO. ZASTO I DOKLE ZLOCIN VODI U ODNOSU NA KAZNU! I TO DEBELOM RAZLIKOM!

MANIPULACIJA LJUDIMA

BOZE KAKO JE LAKO MANIPULISATI LJUDIMA. RECIMO OBJAVIM JA NA FEJSBUKU DA IMAM NEKI PSIHICKI POREMECAJ! VECINA CE MOMENTALNO DA ME OBRISE IZ LISTE PRIJATELJA. ZA SVAKI SLUCAJ. A RETKO KO CE SE ZAPITATI DA LI JE TO ISTINA IAKO PISEM 5 GODINA BLOGOVE I AKTIVNO UCESTVUJEM NA FEJS PRICAMA! TAKVI SMO ! ZA SVE INFORMACIJE KOJE PRIMAMO U TOKU DANA!PRIHVATAMO IH ODMAH - 'NA PRVU LOPTU' JER NEMAMO VREMENA DA RAZMISLJAMO. POSLEDICA- MANIPULACIJA NAD NASIM MISLIMA I RADNJAMA!
Pocnimo od toga kako "nabavaljamo" prijatelje  na drustvenim mrezama? Prvo ,tu su realni prijatelji i zajednicki prijatelji. A onda se progresivno lista siri jer prijatelji imaju prijatelje koji imaju prijatelje. I dok se vecina ljudi bori za cifru od 5,000 prijatelja  (limit na Fejsu) malo njih prijateljuje samo sa ljudima koje zaista poznaje. I naravno svesni smo da su profili ipak tacni i iskreni onoliko koliko vlasnik profila zeli. Meni se recimo pojavljuje profil Korisnik fejsbuka za koga sigurno znam da ga nisam prihvatila za prijatelja. Kako je dospeo na moj Fejs ne znam. Doduse ni moja profilna slika ni ime Misteriozni patispanj ne ulivaju poverenje, medjutim ako stalno pratis objave na fejsu mozes lako stvoriti sliku o nekome i onda obrisati one koji vam ne odgovaraju. Sada  kada  vec pominjem da necija objava moze da sokira i da  vas iznervira, uplasi ili cak uvredi pomislim prvo kako  i ja reagujem samo na tu objavu , i gubim iz vida sve sto mi se pre  svidjalo na tom  profilu?A nijednog momenta ne pomislim da  su sve one objave koje mi "prijaju" mozda lazne? Ili tek da i dalje nastavim razmisljanje ko je uopste ta osoba na tom Fejs profilu- moj prijatelj?  I mozda i medju mojim prijateljima ima ljudi sa psihickim problemima, ljudi koji su losi, nemoralni, ali sigurno ima i dobrih, iskrenih ,postenih....Ali kako ja to da znam? Ili bilo ko? Zasto onda imamo profile na drustvenim mrezama? Zato sto svi imaju, zato sto smo izgubili nekadasnji nacin druzenja i interakcije medju ljudima ili zato sto su nas "umrezili" radi lakse manipulacije. Jer, naivno mislimo da su drustvene mreze samo mesto za rekalsaciju, komunikaciju i "kacenje" fotografija i drugih sadrzaja. I tako smo dosli do veze izmedju drustvenih mreza, manipulacije i psihickih problema.
Dakle ljudi koji provode  mnogo vremena  na Fejsu ili vec imaju neku vrstu psihickih problema ili je zbog tolikog pracenja raznih profila polaku sticu. Nabrojacu vam samo neke tipove nasih Fejs prijatelja koji odgovaraju na pitanje da li je sa ovim  likovima sve ok? Hvalisavci -  Kada gledate njihov profil i saznajete šta im se sve dešava u životu - na poslu, u kući, i u ljubavi, postaje vam totalno neprijatno jer počnete da se brinete za sopstveni život - društveni i emotivni. Mislite da ste manje vredni i totalno neaktivni! Sigurni smo da miđu prijateljima imate one koji jedva čekaju da pokrenu neku debatu i da svojim argumentima ne prestaju da zatrpavaju tuđe profile. Bili u pravu ili ne, ponekad čine da se osećate neprijatno i iscrpljeno dok čitate njihove ”stavove”.Kao u mnogim rijaliti programima, oni na svoj profil iznose sav mogući "prljavi veš", koji, verujemo, mnoge ne zanima. Ponekad idu tako da leko da sa partnerima na Fejsbuku razmenjuju i intimne poruke. Zar nije degutantno?Poznati su vam oni koji na svom statusu napišu nešto poput: "Toliko sam razočaran, ne mogu da verujem da LJUDI mogu da učine TAKO NEŠTO"... A, onda kada ga pitate šta se desilo, odgovori vam: "Ma, nebitno". Verujemo da tek tada počne da vam kulja u stomaku. Zatim ljudi koji vam salju stotine  istotine poziva za igrice  u toku dana...I vaš ”njuzfid” prepun je fotografija nečije dece? To nije sporno i ne možete to nikome zabraniti, ali pojedini roditelji i bake i deke baš umeju da preteraju.Naravno da ne treba kaciti nicije fotografije na Fejs, ali kaciti svoju decu, e pa to je zaista van pameti.Oni jednostavno ”ne silaze” sa tuđih profila i obasipaju ih lošim komentarima. Sigurno ste nekada bili njihova ”žrtva”.Ovi ljudi možda ima najmanje na Fejsbuku, ali su "najopasniji". Oni su najaktivniji od svih jer mudro ćute, retko kada postavljaju nešto na svoj zid, ali zato pomno prate sve što drugi rade.
 Koliko stvarno prijatelja imate na ovoj društvenom mreži? Jeste i ih ikada prebrojali? Napravite selekciju i budite prijatelj samo sa onima koji stvarno žele da čuju šta se dešava u vašem privatnom životu. Svi ostali su suvišni.
I tako dok jedni druge spijuniramo i smaramo manipulatori koji su osmislili drustvene mreze vredno kao pcelice skupljaju razno razne podatke. Za sta ce ih upotrebiti velika je misterija ( sem one u cilju ostvarivanja profita).
Da li je cilj da vas neko motiviše da uradite nešto što bi trebalo, ili da manipuliše vama kako biste uradili nešto što ta osoba želi? Cilj i suština manipulacije je prilagoditi ponašanje pojedinca u skladu sa zahtevima manipulatora kako bi manipulator ostvario svoje ciljeve.
Iako je otvorena i direktna komunikacija prepreka svakoj manipulaciji, tako nešto je u praksi retko moguće ostvariti, jer su danas skoro svi skloni manipulisanju. U borbi sviju protiv svih, nastojimo da ostvarimo svoje ciljeve i obezbedimo povoljniji položaj za sebe u odnosu na druge. Tako, manipulacija prerasta u nauku, umeće koje se od nas zahteva u svim sferama života. Pisala sam vec o vrstama manipulacije ( emocionalne su zaista najteze) , pa bez obzira ko nam to radi ili kome mi to radimo ona postoji svakodnevno kao i potreba za potrosnjom.  Ko ne zna pravila manipulacije zapada u psihicku krizu. A Fejs pored ostalih okidaca ( informacije preko medija, porodice, posla, skole) i te kako utice na nas hteli mi to ili ne.
ZATO CU TEKST ZAVRSITI CUVENOM RECENICOM KOJU U SRBIJI SVI PONAVLJAJU U SVAKOJ SITUACIJI. OVDE NISI NORMALAN AKO SI NORMALAN! STA GOD TO ZNACILO!

KVAZIMODO,NOTR DAM

KVAZIMODO - NOTR DAM U PARIZU! OVIH DANA GORI KATEDRALA STARA OSAM VEKOVA. I SVI SU U CUDU! I NE ZNA SE ( U STVARI SIGURNO SE ZNA) KAKO I ZASTO SE TO DOGODILO. CEO SVET NUDI POMOC I SRBIJA! PRE DVADESET GODINA GORELE SU PRAVOSLAVNE CRKVE NA KOSOVU- STARE  SEST VEKOVA I SVI ZNAJU ZASTO. POMOC NIKO NIJE PONUDIO - NI SRBIJA! GOREO JE I HILANDAR, ALI SVETI SAVA NIJE NIKADA BIO POPULARAN KAO KVAZIMODO.
Notr Dam, katedrala koja je sinoć ozbiljno oštećena u požaru, zauvek će biti nezaobilazni deo francuske istorije i umetnosti. Iako su velelepnu zgradu Klod Mone i Matis ovekovečili u čitavom nizu slika, iako je na platnu "Krunisanje Napoleona Bonaparte" Žaka Luja Davida upamćen ne samo enterijer, već i važan momenat u istoriji, na pomen ovo arhitektonskog bisera svi se odmah sete Kvazimoda - zvonara iz klasika Viktora Igoa.
- Svaka strana, svaki kamen ovoga starodrevnog spomenika, Bogorodičine crkve je list ne samo istorije narodne, nego i istorije nauke i umetnosti - napisao je Igo u "Bogorodičinoj crkvi u Parizu", što je pravo ime romana, dok je  "Zvonar Bogorodičine crkve" naziv crtanog filma koji su mnogi voleli kao deca.
Sama katerdrala inspirisala je Igoa da napiše ovaj roman i podstakla njegovu večnu strast prema gotskoj arhitekturi i umetnosti. Čitava priča o prelepoj Ciganki Esmeraldi i njenoj kozi-proročici, deformisanom i plemenitom Kvazimodu i licemernom Frolu, vrti se oko Notr Dama, simbola Pariza. Sa visokih tornjeva Frolo i Kvazimodo špijuniraju čitav grad. I NE BIH TU PRELEPU LJUBAVNU PRICU KVARILA PRICAMA O POLITICI. ALI,  JE NEKAKO  BAS POLITIKA 'UMESALA SVOJE PRSTE'  I POKUSALA DA UNISTI ISTORIJU. Jer unistavanjem takvih materijalnih dobara koji su svedoci vekova zlocin je bez presedana i svakako bez primerene kazne. Ne razumem zaista kako ljudski um, funkcionise. Unistiti  Notr Dam ne znaci unistiti  staru  katedralu  nego unistiti sve vekove koje je ona oblezila svojim postojanjem i dogadjajima u njoj i oko nje. Pa iako neko ne voli Francuze ili francuske politicare, ili njihovu politiku ( sto mene izuzetno nerviraju te podele ljudi 0 jer ljudi su svi isti - od krvi i mesa i gluposti) , unistivsi nesto sto je simbol Pariza ,ali i simbol  Kvazimoda cije se ime danas koristi kad hocemo da za nekog kazemo da je bas ruzan  i neugledan.Nije Kvazimodo ruzan ,niti ljudi koje danas nazivaju njegovim imenom da bi ih ismejali - ruzni su ljudi koji su to ucinili. I zli, glupi, bahati, ma nema tako strasne (kvazimodo reci) koje bih upotrebila za njih.
I opet politika u ovom tekstu jer ne mogu da je izbegnem. Internet mreze su se usijale i ljudi iz celog sveta su uputili zaljenje i zelju da se pomogne u obnovi katedrale. Slazem se, u pravu su. To sto se dogodilo je uzasno i nikad, nikad, nikad nije trebalo da se dogodi. Ali, da Viktor Igo nije izmislio Kvazimoda o toj katedrali bez obzira sto su se u njoj krunisali kraljevi i desavale krucijalne stvari vekovima, ne bi se toliko znalo.
O nasim crkvama na Kosovu ( Visoki Decani, Gracanica, Pecka Patrijarsija...) ne zna se mnogo u svetu. Ni o Svetom Savi , ni Hilandaru jer pravoslavlje nije bas zastupljena religija ( a ni mnogo voljena). Da smo uspeli da stvorimo legendu o Savi i nasim dinastijama cije je sediste bilo na Kosovu mozda bi i nama prilikom Nato agresije pristizale poruke zaljenja i zelje da nam se pomogne. Ni sest vekova istorije  nije malo!. Ali politika je zasenila kulturnu bastinu  i zatvorila oci ljudima koji nisu bili za to da se ruse stare crkve koje imaju izuzetnu duhovnu vrednost. Kazu zlonamerno da je ovo sto sad gori Notr Dam - bozija osveta! Ne bih ja to tako rekla. Crkva je crkva bilo cija. I niko nema prava da je unistava.
PRVI PUT OTKAD PISEM BLOGOVE OSTALA SAM NEMA! JER NE POSTOJE RECI KOJIMA SE OVAKVA ZLODELA MOGU OPISATI , NITI RECI ZALJENJA ZBOG LJUDSKE GLUPOSTI I BAHATOSTI I ZBOG GLOBALNE MANIPULACIJE LJUDIMA KOJU SPROVODE SVETSKE VLADE!
I SADA JE KASNO! TOLIKO JE TOGA UNISTENO U SVETU BESMISLENIM RATOVIMA! I NIKAD SE NECEMO DOZVATI PAMETI. STA CEMO MI OSTAVITI NASOJ DECI U NASLEDJE???

ANTIKVITETI I ARTEFAKTI

ANTIKVITETI I ARTEFAKTI! DOROTI PARKER U IZVODJENJU LI IZRAEL! BORBA IZMEDJU FALSIFIKATORA I KOLEKCIONARA! DA LI MOZEMO DA BUDEMO SIGURNI U PROCENU STRUCNJAKA? I DA LI ZAISTA SVE MOZE DA SE KUPI I PRODA!
U suštini, pod antikvitete spadaju stvari koje imaju određen broj godina, imaju neku umetničku, zanatsku i istorijsku vrednost, ili pak sentimentalnu i nostalgičnu.

Definiciju antikviteta koja je danas prihvaćena u svim delovima sveta praktično su odredile Sjedinjene Američke Države. Vlada SAD-a je 1930. godine, svojim carinskim propisom uvela odredbu kojom se antikvitetom smatraju predmeti stariji od 100 godina, znači oni napravljeni pre 1830. godine. Ta odredba je izmenjena 1966. godine, i po njoj antikvitetom se smatra svaki predmet stariji od 100 godina u trenutku kada se razmatra njegova vrednost.  Ovo je definicija u širem smislu koja je sveopšte prihvaćena i većina država je tako zakonom odredila uvoz i izvoz antikviteta.

Na vrednost predmeta utiče svakako njegova retkost, autentičnost i estetski izgled a ništa manje bitno nije ni stanje samog predmeta. Pravi kolekcionari, prepoznaju te predmete na vreme, kada se oni još nisu probudili iz zaborava. Na taj način se stvaraju kolekcije koje posle nekog vremena postaju veoma vredne pa tako, pored estetske satisfakcije, kolekcionar može ostvariti i značajnu materijalnu korist.
Artefakt (latinski arte factum) – proizvod ljudske ruke (za razliku od prirodnog), rukotvorina.
Arheologija je naučno studiranje ostataka ljudskih civilizacija i kultura. Arheolozi istražuju život prvih ljudi razmatrajući objekte koje su ovi ostavili iza sebe. Takvi objekti uključuju zgrade, umjetnička djela, alatke, kosti.
Arheologija je jedna od nauka koje se stalno usavršavaju. Arheolozi koriste raznovrsne tehnike da bi sakupili što više podataka i da bi mesta ili predmete istraživanja proučili što više je to moguće.Istorijs ko i  kulturno nasledje je vazno za ceo narod, medjutim ja sam ovaj post posvetila kolekcionarima.
Da li je svaki pronalazak arheologa neka vrsta vremenske kapsule ili pretrazivanje tavana i podruma nasih predaka? sigurno da jeste. I bas se pitam sta ce nasi potomci misliti o nama obzirom sta im ostavljamo. I zaista sam se uvek pitala kako naucnici znaju za sta je koji predmet sluzio i od kada je i da li je vredniji antikvitet ili artefakt? Ima li prevara i kako uspevaju? Po mom misljenju antikvitet koji je pronadjen na tavanu ili podrumu i ne moze da ima vise od 100-200 godina, dok su artefikati mnogo stariji sto im daje izuzetnu vrednost. Ali kako se odredjuje autenticnost i ko snoso odgovornost za zig kojim se dokazuje da je u pitanju original? Sigurna sam da ljudi koji procenjuju ovakve stvari sigurno imaju i skole i iskustva, ali i oni mogu biti prevareni pogotovu sada kada nove tehnologije omogucavaju stampanje svega.Izvinjavam se svim strucnjacima iz ove oblasti u kojoj sam ja potpuni laik.
Li Izrael, nekada uspešan biograf, upala je u svet falsifikovanja umetnosti da bi se spasila siromaštva i platila veterinaru račune za svoju mačku. .
Li Izrael je prodavala pisma za koja je tvrdila da su ih pisale poznate ličnosti - od Doroti Parker do Noela Kovarda, a u stvari je iza njih stajala ona. Izrael je to radila tri godine, do 1992. godine, kada je uhapšena, a potom priznala krivicu pred Federalnim sudom, piše britanski Independent.
Njeni memoari objavljeni su 2008. godine, a sada nastavljaju da žive i kroz film. "Ujutru prvo operem zube i naostrim jezik" samo je jedan od citata pomenute Doroti parker koja je na kraju XIX veka pokazala hrabrost koju ni danas mnoge zene nemaju. Li je imitirajuci njena pisma i (jos oko 400 drugih) pokazala veliki talenat , veliku hrabrost ( iako je pocinila krivicno delo0 to joj se ne moze osporiti . I sudija je bio blagonaklon te je osudio na 5 godina uslove kazne. Sto samo dokazuje moju pricu da uspesni falsifikatori mogu lako prevariti kolekcionare. Kolekcionari poneseni strascu i osecanjima, zeleci nesto preterano mnogo najlaksa su meta falsifikatorima. Ne upustajuci se u dublja ispitivanja veruju svim "papirima" koje dobiju uz predmet! Ekonomska kriza koja je u celom svetu ide "na ruku" falsifikatorima koji ne prezaju od najdrskijih i najpodmuklijih prevara. Novokomponovani bogatasi  kupuju "umetnicka dela" i njima opremaju svoje luksuzne vile ni ne proveravajuci da li su originalna. Mada oni koji ih posecuju ( drustvena elita ) takodje ne moze primetiti razliku . Tu "stradaju" i kriminalci koji posezu  za antikvitetima i artefaktima  i koji pokusavaju da ih prodaju ljudima koji se razumeju u to.
MENI SU TI PREDMETI IZ PROSLASTI ( NAROCITO ONE DALEKE) POTPUNO FASCINANTNI . NE POSEDUJEM NA ZALOST NISTA STARIJE OD PRSTENA IZ 1970-TE. I NEKOLIKO PISAMA IZ 1922-GE. IPAK ZAR NE MISLITE DA JE TAKVIM VREDNIM STVARIMA MESTO U MUZEJU? I UPOZORENJE KOLEKCIONARIMA DA NE PODLEZU OSECANJIMA KAD KUPUJU ZELJENI PREDMET, MADA KAO STO REKOH SVAKAKO   JE  VEOMA LOSE STO SE SVE MOZE PRODATI I KUPITI.

JEDNA SJAJNA IDEJA

ZAKAZANI SU VELIKI PROTESTI NARAVNO 13-TOG? KO ZNA KOJI PO REDU! RUSI SE VLAST MILIONITI PUT!  ITO NIJE TEMA OVOG BLOKA JER JA POLITIKU NE RAZUMEM I NE ZANIMA ME UOPSTE. ODAVNO SAM SHVATILA DA REC PROMENE NEMA ISTO ZNACANJE KOJE TREBA DA IMA U OBICNOM ZIVOTU I U POLITICI! TEMA OVOG BLOKA JE JEDNA IDEJA!!!!
Pisala sam o neobicnim  mestima koje privlace turiste. Pa,ja imam ideju za nas domace!Tu mislim na nas Beogradjane, a posto uopsteno mrzim bilo kakve podele jer svi mi smo pre svega ljudska bica ,dobrodosli su svi gradjani Srbije. U Sijetlu  90-tih godina otvoreno je jos jedno alternativno pozoriste. Znate sa onim predstavama gde se svi prave da je  razumeju da ne bi ispali glupi ( a u sustini nema ni sta da se razume). Iz dosade ljudi su kupovali zvake i zvakali bi dok bi bile slatke onda bi oni pametniji izasli i iz protesta zbog gubljenja novca i vremena lepili bi izvakane zvake na ogroman zid ispred pozorista. S vremenom zalepljena zvaka je postala simbol raznih gubitaka i pocela je da privlaci i ljude iz svih krajeva sveta. Cudno je znam, ali opet vise razumljivo nego alternativna predstava. Ljudima jednostavno treba da daju oduska. Svi smo pod velikim pritiskom. I sad se pitate kakve to veze ima sa Beogradom? Evo odmah cu da ne odustanete od citanja. Fontana na Slaviji je primer neukusa i promasene investicije i ne verujem da privlaci turiste, a mi gradjani je zbog uzasnih guzvi najradje zaobilazimo. Da ne kazem koliko je stanarima unistila i ovako tezak zivot u centru grada jer je mucenje 24 sata slusati 10 istih pesama. Fontana je trebala da predstavlja oazu sklada, mira iukusa.... Ali eto... Ona je samo dodala kap koja je prelila casu naseg stresa i strpljenja.
Cujem ovih dana otkad je nastala nova pesacka zona od Terazija do  Studentskog trga ( ne znam da li je to mozda zbog svakodnevnih protesta, da se olaksa ljudima) da je u plano nova velelepna  fontana od Bog te pita koliko miliona evra. Na Cvetnom trgu - preko puta pozorista. Odmah se izvinjavam pozoristu i svim nasim divnim pozorisnim glumcima i psicima. Kultura nema veze sa mojom pricom (kao ni sa vecinom stvari u ovoj zemlji na zalost). Fontana bi bila po ugledu na cuvenu Fontanu di Trevi u Italiji ( napravljenu pre jedno 250 godina). Dobro mi uvek malo kasnimo. Dakle u nju bi  za srecu srecni posetioci pozorista ubacivali metalne novcice!!! Extra! Koliko srece! Fontana koja ce dovesti do jos vecih guzvi u centru grada, koja ce jadne beskucnike kojih ima oko 5.000 u nasem gradu terati da uskacu u  hladnu vodu  da bi izvadili neki novcic koji svaki vredi za jednu zvaku (mislim da ce ljudi koji posecuju  pozoriste ubacivati  10 i 20 dinara ,a ne 1 ili 2 dinara za sta ne moze nista da se kupi). Ili ih treba skupiti 100 i vise... A toliko posetioca pozorista nema!
I sad da se ne bi ugledali na Amere - valjda smo bolji od njih - ne bih ja te tesko zaradjene zvake lepila na neki zid. Ne!!!! Napravila bih zid   ( ZID SRAMA) na koji bi narod lepio sve ono sto ga najvise uzasava, cega se gadi, sta mu smeta i tako davao sebi oduska. Manje poseta psihijatrima i psiholozima koji se zale ovih dana da "pocrkase" od posla. Manje protesta. Manje guzvi u centru grada. Mogla bih da dam neke primere samo ne znam da li cu imati problema ako se moja "ideja primi". Jer ,nama Beogradjanima (Srbima) kreativnosti i hrabrosti nikad nije manjkalo. Recimo, ljuti smo na tinejdzere koji u praku gde vodimo decicu ostavljaju  upotrebljene kondome i spriceve - sve to na zid - da se vidi da smo primetili, da nam smeta i da to nije u redu! Onda, clansku kartu Biblioteke kojom se Radovan III toliko ponosio. Sta ce nam - da li iko cita? Pa citav niz kucnih i ostalih aparata koji su izasli  iz upotrebe, a u z njih smo bili srecni i opusteni ( pocev od vodenice za kafu koja se mlela rucno dok pricamo sa gostima). Vencani list koji je bio svedok srece dok nije pocelo nasilje....Ma spisak je zaista ogroman. Izvinjavam se i crncima (narocito u Detroitu) gde je 1961-ve godine izgradjen Ziid srama da bi razdvojio crne i bele ljude. Te 1961-ve izgradjen je i Berlinski zid!
VOLELA BIH DA MI KAZETE DA LI VAM SE SVIDELA IDEJA. I MOLIM DEMONSTRANTE DA PO KO ZNA KOJI PUT NE PRIBEGAVAJU NASILJU I RUSENJU!

SOFIJA

SOFIJA! NOVE TEHNOLOGIJE! 3D STAMPAC! KAPITALIZAM! POTPUNO NOVI SVET! Drugi Digitalni samit ekonomija Zapadnog Balkana, na kojem je tokom dva dana bilo oko 4.000 učesnika, 2.000 kompanija i 200 govornika iz zemlje i sveta, završen je u Beogradu, a glavni zaključak je da tehnologija može da poboljša živote svih i otvara nova radna mesta.
Nove tehnologije iz korena menjaju industrije i način na koji svet funkcioniše. Razvoj rešenja u oblasti digitalizacije industrije, veštačke inteligencije, pametnih gradova i drugih važnih tema budućnosti u sve većoj meri dolaze iz Srbije.

Srbija u oblasti inovacija stoji paralelno sa svim najrazvijenijim zemljama i zato u našu zemlju dolaze najveće svetske kompanije, kako bi iskoristile potencijal inženjerstva i znanja. U narednih nekoliko godina, sa razvojem veštačke inteligencije, pametnih gradova, sajber bezbednosti..sigurno je da će Srbija biti najpoznatija po inženjerima,inovacijama .Svemirska putovanja, veštačka inteligencija, besplatan internet za sve kao i nastavak vekovne potrage za "eliksirom večnog života" ....To su projekti na kojima uveliko rade najveće kompanije današnjice. Kroz njih možemo da naslutimo kako će izgledati svet budućnosti a izvesno je da će tehnologija sigurno biti drugačija od one koju danas koristimo i poznajemo.Iako zvuči neverovatno, ovakvo nešto mogli biste da imate i u svojoj kući. Zbog visoke cene opreme i materijala, tehnologija štampanja u tri dimenzije nekada je bila dostupna samo velikim kompanijama, međutim, to se promenilo – 3D štampa postaje sve pristupačnija. Vizionari predviđaju da bi u ne tako dalekoj budućnosti svako mogao da ima 3D štampač kojim bi izrađivao stvari koje želi i koje su mu potrebne. Zvuči savršeno, zar ne? 3D štampa je proces proizvodnje trodimenzionalnih objekata bilo kog oblika na osnovu digitalnog modela. Kako to funkcioniše? Naravno, za početak je potrebno da imate ideju šta biste želeli da štampate. To može da bude bukvalno svaki predmet koji vam padne na pamet.Najbolje je objasniti na primeru. Recimo da volite nakit i zamislili ste narukvice koje želite da nosi  humanoidni  robot Sofija, da ih dizajnirate u nekom od programa za modeliranje ili da jednostavno na internetu pronađete dizajn koji je neko već napravio. Dizajn se zatim šalje u 3D štampač, koji potom „stvara“ željeni predmet. Štampač ga deli na stotine hiljada horizontalnih slojeva i počinje da ih štampa, sloj po sloj. Objekti se kreiraju slaganjem slojeva materijala, a debljina jednog sloja je oko 0,1 milimetar.

Mnogobrojni su znaci da je svet kakav poznajemo od Drugog svetskog rata pred dramatičnim promenama. Kompeticije u obliku komunizma više nema – osim u nekim retkim mutiranim oblicima, kakav je onaj u Kini, ili u sasvim patološkoj formi, kakav je onaj u Severnoj Koreji. Čini se da bi kapitalizam morao biti, bez izazova ozbiljne globalne konkurencije, u punom procvatu, ali se upravo sada, kada su gotovo svi ideološki protivnici nestali, a Fukujama odavno objavio onu (neviđenu) glupost o kraju istorije – umnožavaju najave da ništa više neće moći ostati po starom – ni proizvodnja, ni tržište, ni radna snaga, ni država, a najmanje kultura, potrošnja i građanstvo.
Ogromni izazovi ovog puta, baš kako je Marks predviđao, dolaze iz samog srca kapitalizma (“načina proizvodnje”), što će promeniti gotovo sve u društvu (“društvenu nadgradnju”), a ovim se promenama neće moći suprotstaviti nikakva ideologija ili neki drugi oblik manipulacije svesti, osim, možda, nečeg sličnog Matrixu – što se ne očekuje, bar u ovom veku.Pogledajmo najpre šta se to algoritmi, što se već ubrzano događa, ali je još daleko od potpunog izlaska živog rada iz materijalne i druge proizvodnje. Ovo se pre svega događa jer je logika kapitala neumoljiva: mašinski rad je jeftiniji i produktivniji od ljudskog rada u gotovo svim domenima. Sa razvojem i širenjem veštačke inteligencije (AI), razlika će, u prilog supremacije tehnologije, biti menja u “načinu proizvodnje”. biti i nekoliko hiljada do nekoliko miliona puta veća efikasnost. Naučnici koji se bave AI misle da će ljudski rad konačno opstati samo u malim nišama ekonomije, gde je potreban upravo ljudski kontakt ili baš ljudska empatija. Sada imamo situaciju da je jeftin, u proseku oko dva dolara na sat, a nesindikalizovan i kvalifikovan ljudski rad (Kina, Malezija, Singapur, na primer) još tražen, ali se predviđa da će do polovine ovog veka, s masovnom proizvodnjda čak ni besplatan živi rad neće moći da joj konkuriše zbog njene enormno veće produktivnosti – što uključuje ne samo obim već i kvalitet proizvoda.
Takođe se predviđa da će najveći broj radnih mesta u industriji i uslugama biti ukinut i da će najviše do desetak odsto populacije (do kraja ovog veka) raditi nekakav posao za platu.
Ali, šta će onda biti s potrošnjom ako ljudi ne budu zarađivali svoje plate i trošili ih sa svojim porodicama. Na kakvom dohotku ili, bolje rečeno, otkuda će uopšte doći dohodak za održavanje porodica u situaciji kada niko od njenih članova ne radi? Sa druge strane, postavlja se i ne manje važno pitanje ko će i za koji dohodak kupovati sve masovnije, jeftinije i kvalitetnije proizvode i usluge dobijene od pametnih automatskih jedinica.
Evo zašto se uopšte javila (za neoliberale ultimativno subverzivna) ideja o garantovanom osnovnom dohotku (basic income), koji bi dobijali svi građani čak i ako ne rade. U mnogim zemljama (Finska, Kanada, neke nemačke pokrajine, itd.) već se eksperimentiše sa ovim sistemom jer one ne žele da ih budućnost neprijatno iznenadi. No, ovde se postavlja veći broj pitanja: odakle će doći taj novac koji država deli ako ne iz budžeta, a onda kako puniti takve budžete ako ne novim nametima. Možda će se morati dodatno oporezovati preduzetnici koji koriste inteligentne tehnologije. Znači li to da će se oporezovati roboti i druge automati, a posebno vrlo produktivni AI sistemi? Neće li to usporiti uvođenje novih tehnologija, s jedne strane, a sa druge strane država opet postaje (još skuplja) država brige o blagostanju (Wellfare State) stanovništva, što značajno menja njen karakter i ulogu političara.
Kinezi koji takođe mnogo ulažu u AI i druge visoke tehnologije sada eksperimentišu sa kreditima (umesto osnovnog dohotka), ali ih vezuju za “moralno-političku podobnost” građana, – tj. pokušavaju da tako kontrolišu svoje podanike – što je izazov kojem će najverovatnije podleći mnoge autoritarne države.
Zbog robota koje proizvode roboti, toliko ce  pasti cene inteligentne tehnologije, da  nema dramatičnije promene od postepenog izlaska ljudi iz proizvodnje jer ih zamenjuju razni automati, roboti . Kompjuterski humanoidni robot Sofija, koja je bila glavna atrakcija zajedno sa robotom Titan, iznela je zaključke samita na ceremoniji zatvaranja.(Vidi pocetak teksta).
"Veliko mi je bilo zadovoljstvo da budem sa vama, bilo je lepo i inspiratiavno videti predstavnike vlade, digitalne industrije i istraživače", rekla je Sofija, koja jos kaze   da se tokom dva dana samita moglo videti koliko tehnologija može da poboljša život ljudima.
"Verujem da tehnologija može da poboljša živote svih. To važi i za zdravstvo, finansije i mnoge druge oblasti, otvaraju se nova radna mesta koja ranije nismo mogli ni da zamislimo. Čula sam uzbudljive ideje, stvara se uzbudljiv prostor na Zapadnom Balkanu", naglasila je Sofija.
Navela je da je naučila da će digitalna transformacija podstaći dalji privredni rast i otvaranje novih radnih mesta. Takođe, ojačaće se visokotehnološka bezbendost, rekla je ona i dodala da će sve to biti uskladjeno sa digitalnim okvirom EU.
"Hvala svima. Idemo napred i radujem se što ćemo raditi zajedno da bismo stvorili jedan napredniji svet. Hvala i vidimo se sledeći put", poručila je Sofija.
"Volim Beograd, Sava i Dunav se ukrštaju kod Kalemegdana odakle se pruža prelep pogled , sve to je nezaboravno i volela bih da živim ovde jednog dana", rekla je ona.
Na zakazani intervju Sofija, zvanično državljanka Saudijske Arabije čiji pasoš poseduje,stigla je na vreme, a na pitanje odgovarala strpljivo pa i na ono-koliko ima godina i gde je rođena.
"Čekajte malo...Mislila sam da je nepristojno pitati ljude za godine", odgovorila je, a onda se nasmejala i rekla da se samo šali.
"Ja sam Inovativni Šampion Ujedinjenih Nacija. Moj posao je da promovišem upotrebu tehnologije kako bi države uspele da postignu zacrtane održive ciljeve."
Robot Sofija se služi vestackom inteligencijom, ume da prepozna reči i pitanja, da prepoznaje lica. U stanju je da se kreće , pokreće ruke, da napravi više od 50 izraza lica, našminkana je, izjavila je da bi volela da bude komičarka i da ima svoju emisiju. Na pitanje da li misli da roboti mogu biti pametniji od ljudi odgovara mudro i diplomatski: "Mislim da su i ljudi i roboti zajedno neverovatno pametni svako na svoj način. Umesto da se takmiče, mislim da bi trebalo da kombinujemo našu jedinstvenu sposobnost da rešavamo probleme zajedno", poručila je Sofija.
SHVATILI STE KOLIKO SAM ODUSEVLJENA SOFIJOM. ALI IPAK OSTAJE VELIKO PITANJE ZASTO JE DOSLA BAS U BEOGRAD? DA LI SMO ZAISTA VODECA IT SILA NA BALKANU? NIKAKO NE UMANJUJEM ZNACAJ NASIH STRUCNJAKA ( ODUVEK SMO IMALI GENIJE) ALI OPET... KOPKA ME DA LI NAM OVIM SAMITOM I SOFIJINOM POSETOM ODAJU POCAST ILI NAM 'MAZU OCI' ZBOG NECEG???