RAZNE VRSTE GLADI

RAZNE VRSTE GLADI! PA IMA IH OKO TRINAEST VRSTA - FIZICKIH! PROBACU MALO DA VAM PRIBLIZIM PRICU O GLADI JER JE NJENO ZADOVOLJAVANJE VEOMA DELIKATNA I VEOMA TESKA TEMA! A RECIMO EMOCIONALA GLAD DEFINITIVNO VODI KA FIZICKOJ GLADI!
Emocionalna glad je navika da se redovno jedu velike količine hrane. Ovaj apetit je izazvan različitim osjećanjima, ali nije zbog gladi. Stručnjaci su izračunali da je 75 posto prejedanja izazvano emocijama. Takva osećanja kao usamljenost, dosada, bijes, frustracija, depresija, zabrinutost, nisko samopoštovanje mogu dovesti do nesvjesnog i nekontrolisanog prejedanja.Na sreću, postoji mnogo načina za prevazilaženje zavisnosti od hrane. To zahtijeva želju i snagu da se prizna da taj problem postoji.Postoje razlike između fizičke i emocionalne gladi. U prvom slučaju, jedete, jer ste zaista gladni, a emocionalna glad je izazvana samo emocijama.Evo nekih znakova da imate emocionalnu glad: 
1. Fizička glad postepeno raste, a emocionalna se pojavljuje iznenada.
2. Svoju emocionalnu glad ugušujete sa nezdravom hranom. Želite nešto štetno i puno, na primjer, slatko ili slano.
3. Kada osjećate fizičku glad, onda nakon što ste je zadovoljili, zaustavite se, da se ne biste prejeli. U slučaju emocionalne hrane, to je teško.
4. Emocionalna glad počinje u glavi. Možete osjetiti ukus pice ili sladoleda u ustima, i vaš um počinje da razmišlja o hrani koju želite. Fizička glada se javlja u stomaku. Osjećate prazninu i šum iz stomaka.
5. Posle zadovoljavanja emocionalne gladi, po pravilu, javlja se osjećaj krivice i stida.
Kažu da je najgore kad osetite glad i ne pojedete ništa. Ali da li ste ustvari gladni ili je nešto sasvim drugo u pitanju?
Koliko puta smo posegnuli za grickalicama, pojeli sendvič ili kolač bez obzira što nismo gladni? Pre nego što budete naručili još jedan dezert, zastanite malo i zapitajte se da li ste zaista gladni. Možda vaša želja nema veze zapravo sa glađu, već sa nečim sasvim drugim?
1. Gladne oči
Koliko puta vam se dogodilo da niste gladni, ali vam je neko servirao slatkiš koji izgleda božanstveno? Reagujemo na ono što vidimo i zato će nam lepo prezentovano jelo uvek biti privlačno, ali pre nego što posegnete za čokoladnim kolačem ili pastom, zapitajte se šta se jeli pre toga i da li ste gladni ili vam je samo želja da probate nešto ovako sjajno servirano.
2. Gladan nos
Ono što u većini slučajeva mislimo o ukusu povezano je s mirisom hrane. Kako bi zadovoljili čulo mirisa, pokušajte s vežbom mirisanja vaše hrane pre nego što počnete da jedete. Na taj način čete uživati u hrani i njenoj aromi, ali i napraviti rez kod određene hrane koja vam i nema prijatan miris.
3. Gladna usta
Ono što mislimo o ukusnoj hrani često ima veze s tim iz koje zemlje dolazimo i kako se jelo u našoj porodicu. To uključuje koliko želimo da nam hrana bude slana ili slatka i kakve začine volimo. Ono što se u našoj zemlji smatra odličnim u drugoj je sasvim neprihvatljivo.
4.Glad mozga
Mozak je ljudski kompjuter, dizajniran da kontroliše naše osnovn fizičke potrebe. Organi šalju signale mozgu koji ih prerađuje i tako stvara misao i daje nam instrukcije šta treba da radimo. To je njegova primarna funkcija, međutim stvari ne funkcionišu baš tako jednostavno. Obzirom da na njega utiče obilje hormona koji se stalno smenjuju, da prima previše informacija i vizuelnih stimulansa, um i  raspoloženje neprestano se menjaju. Tako će vam kroz glavu proći misao da biste trebali da smanjite unos hrane jer ste nabacili neki kilogram više, a već u sledećem trenutku mozak će vam reći da se opustite i prepustite hrani.  Zbog stalnih previranja, razmišljanje o gladi je vrsta gladi koje je se najteže rešiti.
5.Ćelijska glad
Primetili ste da mala deca odbijaju da jedu određenu hranu. To nije zbog toga što im se ne sviđa njen ukus, već zato što im svest govori šta im je potrebno za telo, a šta ne. Kako odrastamo, govor našeg tela sve više ignorišemo i puštamo mozak, naš vršnjake, knjige i medije da nam govore šta da radimo.
Poenta je napraviti razliku između onoga što našem telu treba i onoga što naš um zahteva.
6.G lad zbog stresa
Svi smo to čuli mnogo puta, kada je neko pod sresom ili gladuje ili se prežderava.
Stres je uzrok mnogih boljki, ali nažalost u današnje vreme teško ga je izbeći. Obično kada su ljudi pod stresom, oni se prežderavaju ili pak ne mogu ništa da stave u usta. Obe krajnosti nikako nisu dobre, ali stresne situacije su veliki okidač za pojavu gojaznosti, jer lako aktivira emotivnu glad. Mozak traži hranu da bi bio zaokupiran nečim, to mu je ventil za oslobađanje od onoga što nam izaziva stres.
7.Glad dok radite ili gledate TV
O da, gledanje televizije dovelo je do fenomena koji se naziva glad zbog gledanja TV-a. Takođe postoji i glad dok radite, koja se javlja kod ljudi koji provode dosta vremena na poslu. U prvom slučaju, to može biti loša navika da nešto grickate dok gledate omiljenu seriju, koja je prerasla u potrebu. U drugom slučaju, glad na poslu najviše se javlja zbog stresa na radnom mestu. U svakom slučaju, mnogobrojne studije dokazale su da kada jedemo dok nas nešto drugo okupira, dovodi do toga da jedemo više nego što nam je potrebno.
8.Glad iz dosade
Mogi ljudi jedu iz dosade. Kada nemaju šta da rade, mnogi ljudi prošetaju da vide šta ima u frižideru i jedu iako nisu gladni.
9.Ponoćna glad
Ovih dana su naše navike u ishrani potpuno pogrešne. Ne postoji fiksno vreme za svaki obrok, zbog čega se Za neke, noćna glad je rezultat stresa, a za druge, to je
Zbog neredovnih obroka, izgladnjivanja, stresa ili neuravnoteženosti hormona koji regulišu apetit, mnogi ljudi u kasne sate posegnu za fržiderom. Kada se ne osećamo siti ili zadovoljni, dešava se da se budimo u sred noći samo da bismo jeli.
10.Gladan stomak
Kada nam se “čuje” želudac i creva jasan je znak da smo gladni. Ipak, to ne mora da znači da je našem telu potrebna hrana. Uglavnom je reč o refleksnom osećaju koji doživljavamo, jer nam je telo naviklo da jede u to vreme. Iako ga tumačimo kao zadnji stupanj izgladnelosti, može da bude i manifestacija anksioznosti i nervoze. Pokušajte da ocenite koliko ste i da li ste gladni.
11. Gladan duh
Moderna vremena od nas su stvorila osobe koje jedu zbog anksioznosti. Okruženi smo raznim dijetama i savetima nutricionista, a unutrašnji glas nam govori što bi trebalo jesti, a šta ne. Kada se naše prehrambene navike nađu u sukobu s najnovijim nutricionističkim otkrićima razapeti smo između onoga što bismo hteli i što ne bismo smeli. Smirite se i usresredite se na svoje želje i potrebe. To će vam pomoći da osvestite signale koje nam šalje telo.
12. Gladno srce
Što i kada jedemo u većini slučajeva je povezano s našim emocijama. Možda ćemo žuditi za određenom hranom jer smo je jeli u detinjstvu ili zato što je povezujemo s poslasticom koja nam uliva utehu. Ponekad jedemo kako bismo umanjili emocionalnu bol. Pokušajte da dokučite koje emocije osećate pre nego što se bacite na grickalice i možda ćete naći drugi način kako da ih zadovoljite. Nazovite prijatelja ili popijte šolju čaja.
13.Prava glad je onaj tip gladi koja zahteva nadoknađivanje potrošene energije kroz konzumaciju hranjivih stvari potrebnih našem organizmu. Kada smo bili mali intuitivno smo znali kada smo gladni i za čime nam telo žudi, ali s vremenom smo izgubili tu “sposobnost”. Ipak, moguće je osvestiti tu potrebu baš kao što smo znali to raditi u detinjstvu.
I naravno sad sledi moje mudrovanje da je nase telo samo "smestaj" za nasu dusu . Mi smo u stvari samo taj 21 gram koliko tezi dusa. Zadovoljiti svoje telo hranom jeste u stvari kao dosipanje goriva u automobil.Ako ne hranimo svoje telo nemamo energiju za obavljanje svakodnevnih poslava niti mozemo uopste da "zivimo" . I to je najlaksi deo- taj sa ishranom. Kakvu god hranu jedemo, zdravu, nezdravu nase telo tako skuplja energiju. Mnogo je tezi slucaj sa zadovoljavanjem emocionalne gladi. Gladi nase duse!.Dusa nam ne salje signale tipa krcanja creva. Ona ocekuje da mi prepoznamo kad je gladana ,sto je za nas realno nemoguca misija.
PA  NARAVOUCENIJE CELE OVE PRICE BILO BI ZAPRAVO UPOZORENJE! PREPOZNAJMO EMOCIONALNU GLAD PRE NEGO STO NAM FIZICKO TELO POSTANE DEBELO I BOLESNO!

ACIDI BORICI

ACIDI- BORICI! CUDESNA SODA BIKARBONA! ZA CISCENJE TELA I KUCE! JEDINSTVENA ZAISTA! STA JE MEDICINSKA SODA?
Nedavno je u istraživanju jednog tima iz Holandije i SAD pokazano da stimulacija vagusa ima i efekte na smanjenje zapaljenja kod ljudi sa reumatodnim atritisom (reumatsko, autoimuno zapaljenje zglobova). Odavno je poznato da stimlacija vagusa u životinja ima dobre efekte na suzbijanje zapaljenja. Ovo je prvi put da je efekat pokazan na ljudima, korišćenjem malog implanta, koji je stimulisao vagus električnom strujom (slično kao pejsmejker za srce).
Ali, aprila 2018 se pojavio rad koji je pokazao da se isti efekat može postići mnogo jednostavnije, pijenjem sode bikarbone. U njemu je ona davana kod bolesnika sa hroničnim oboljenjem bubrega da se suzbije acidoza (kiselost) organizma. U toku ispitivanja je pokazano da se je došlo do dramatičnom smanjenja zapaljenja, sličnog onom kod stimulacije vagusa. Pokazalo se da je došlo do smanjenja zapaljenja kako u bubrezima, tako i u slezini, ali i u perifernoj krvi.
Autori smatraju da je efekat posredovan smanjenjem kiselosti u želucu, što dovodi do stimulacije mezotelnih ćelija. One aktiviraju vagus, a on dovodi do suzbijanja M1 populacije makrofaga, uz aktivaciju M2 populacije. Naime, makrofagi (vrsta leukocita) postoje dva oblika (M1 koji stimulišu nastanak zapaljenja i M2 koji ga suzbijaju).
U prilog ovom mehanizmu govori činjenica da inhibtori protonske pumpe (popularni antacidi za subijanje lučenja želidačne kiseline) pogoršavaju autoimune bolesti. Hormon grelin, koji stimuliše nastanak kiseline, ima sličan efekat kao soda bikarbona (on se luči posle uzimanja obroka). Dakle, uzimanje 2 grama sode bikarbone (jednom dnevno ili više puta u toku dana) je efikasan lek za autoimune bolesti (pisaću o karcinomu drugi put).
 Ponekad se soda bikarbona (soda je od sodijuma, natrijuma na engleskom) teško podnosi, a dobra alternativa je kalijum bikarbonat (on se nalazi kao aditiv u raznim vrstama hrane, sa oznakom E501).
Najvažniji efekat sode bikarbone je bazna (alkalna) sredina koju daje kada se rastvori u vodi. Upravo zbog toga je njena primena toliko višestruka.
Soda pomaže u regulisanju pH vrednosti. U reakciji sa kiselinama, kao što je želudačna kiselina, soda bikarbona oslobađa vodu i ugljen-dioksid (što izaziva izbacivanje tog gasa – podrigivanje). Skladno tome, često se koristi protiv gorušice (kao antacid).
Isti efekat ima i limun. Ova, bogata vitaminom C voćka je kisela u sirovom stanju, ali kada dospe u želudac ona reaguje bazno. Kombinacija limuna i sode bikarbone je neverovatna.
Najvažniji efekat sode bikarbone je bazna (alkalna) sredina koju daje kada se rastvori u vodi. Upravo zbog toga je njena primena toliko višestruka.
Soda pomaže u regulisanju pH vrednosti. U reakciji sa kiselinama, kao što je želudačna kiselina, soda bikarbona oslobađa vodu i ugljen-dioksid (što izaziva izbacivanje tog gasa – podrigivanje). Skladno tome, često se koristi protiv gorušice (kao antacid).
Isti efekat ima i limun. Ova, bogata vitaminom C voćka je kisela u sirovom stanju, ali kada dospe u želudac ona reaguje bazno. Kombinacija limuna i sode bikarbone je neverovatna.Smatra se da kombinacija limuna i sode bikarbone ima poseban uticaj na ćelije kancera, tako što na prirodan način uništava loše ćelije, što se medicinskim putem radi pomoću hemoterapije.
Jedan od uspešnih tretmana rastvora sode bikarbone pomešane sa limunom jeste prilikom mršavljena. Opšte je poznato da prvo morate eliminisati sve toksine iz Vašeg organizma kako bi kilogrami počeli da se tope. Zato je poželjno pre dijete da uradite dektoksikaciju sa ovom napitkom.
Kako se pravi smeša limuna i sode bikarbone: u 250 ml flaširane vode sipajte jednu ravnu kafenu kašikicu sode i pola soka od limuna. Pomešajte i popijte ujutru na prazan stomak.
Ovo je recept za najbolji piling za lice koji ćete ikada napraviti! Pomešajte sodu bikarbonu sa malo meda, toliko da dobijete gustu pastu. Masirajte lice pa isperite.
Možda ćete imati osećaj da vam je grubo i da suviše tretirate svoje lice, ali to je jedini način da se prirodnim putem rešite problematične T-zone.
Za dodatnu hidrataciju i sveobuhvati piling, proces sa sodom i medom radite jednom do dva puta nedeljno, ujutru dok vam je lice još čisto i sveže i efekat je zagarantovan.
Koje su koristi? Med ima anti-bakterijske osobine, sadrži sve prirodne enzime, koristi se vekovima i ima mnoge zdravstvene prednosti.
Soda bikarbona je nežna i pomaže u uklanjanju mrtvih ćelija kože bez uzrokovanja previše iritacije. Mešanje meda sa sodom bikarbonom izvodi se na hladno, jer zagrevanjem med gubi svoja svojstva.Druga, takođe značajna primena ova dva sastojka je u borbi protiv celulita. Masirajte problematiče delove tela nekoliko minuta, a zatim isperite sa vodom. Masaža pastom od sode i meda podstiče cirkulaciju krvi i pomaže u smanjenju naslaga celulita.
Tokom istorije, soda bikarbona se koristila u kuhinji kao rastući agens za pravljenje kolača i peciva.
Kada se pomeša sa kiselinom, soda bikarbona pravi mehuriće koji daju gas ugljen-dioksid i izazivaju da se testo povećava. Takođe, sličan efekat postiže i prašak za pecivo.
On je smeša 3-4 supstance, jedna od njih je soda. Ova 2 termina u kulinarstvu treba razlikovati na engleskom jeziku. Rekli smo da je soda bikarbona „baking soda“, a prašak za pecivo je „baking powder.
Osim za pripremu hrane, druga primena sode bikarbone u kuhinji je kao čistač rerne, mikrotalasne pećnice, mašine za posuđe ili veš. Recept: pospite sodu bikarbonu preko donje površine. Našpricajte vodu da rastvorite sodu. Neka ova smeša odstoji neko vreme, a zatim dobro isperite.
Ipak, možda najvažnija upotreba sode bikarbone u kuhinji jeste da očistite voće i povrće kupljeno u prodavnici.
Naime, pomešana sa vodom, soda može ukloniti prljavštinu i voštani premaz koji dolazi na proizvodima iz supermarketa.
Obavezno ih potopite nekoliko minuta u rastvor sode pre nego što ih pripremite za svoju porodicu. O
vo se posebno odnosi na proizvode kod kojih često koristite koru, kao što je limun, ali i na proizvode koji dolaze iz plastenika i koji se tretiraju pesticidima. Razdvojite listove zelene salate, potopite u rastvor sode i posle par minuta isperite.
I na kraju, neprijatan miris kante za smeće u kuhinji možete ukloniti sa sodom bikarbonom. Jednostavno pokvasite kantu sa vodom i pospite sodu po njoj kako biste uklonili loše mirise. Nakon nekog vremena istrljajte i isperite. Sodom mozete oprati i srebrne predmete.
U čaši vode rastopite 1 kašikicu sode bikarbone. Isperite grlo rastvorom sode bikarbone, pljunite i isperite cistom vodom. Soda neutrališe mirise i povećava pH vrednost usne duplje narušenu kiselom ishranom. Takođe, sa smešom sode bikarbone i limuna možete prirodnim putem da izbelite svoje zube.
Evo jednostavnog načina da se oslobodite mitisera, iritirane i mrtve kože. Ako volite da uživate u kadi punoj vode, možete napraviti kupku od sode bikarbone kako biste omekšali kožu.  Samo dodajte nekoliko kašika sode u toplu vodu.
Manju količinu kupke od sode bikarbone možete da napravite ako imate grupe i ispucale pete. Potapanje nogu u rastvor sode pomaže u smirenju i omekšavanju umornih stopala.
Takođe, možete da napravite i savršen piling za lice: pomešajte 1 kašikicu sode bikarbone sa 5-6 kapi vode tako da se napravi gusta pasta. Nežno masirajte lice kružnim pokretima, a zatim isperite čistom vodom.
Soda ima nežnu abrazivnu sposobnost da potpomaže ili potpuno zamenjuje piling za lice. Za dodatnu detoksikaciju pomešajte sodu bikarbonu sa limunom. A za hranljiva svojstva, pomešajte sodu bikarbonu sa medom.
Pospite sodu bikarbonu na tepih i pustite da odstoji preko noći. Ujutru obrišite uz pomoć vode što više možete. Sirće i sodu bikarbonu možete primeniti i za čišćenje kesa za usisivače, kao i tapacirung i staze u Vašem automobilu. Savršena je za povećanje snage deterdženta za pranje veša.
Soda bikarbona je sjajna za prirodno čišćenje ulja i ostataka sa vaše glave na četkama. Jednostavno potopite ih na nekoliko minuta u sodni rastvor (1 kašika sode na 1 čašu vode). Isperite i osušite.
Dajte novi život starim igračkama uz povremeno čišćenje sa sodom bikarbonom. Prirodno se borite protiv efekata ružičastih ruku svoje dece tako što ćete njihove igračke obrisati sa sunđerom uronjenim u rastvor sode.A kada umetnički napor vašeg deteta završi preko nekog zida u kući, jednostavno lagano pređite vlažnom sunđerom posutom sa sodom.
Soda bikarbona može učiniti mnogo više nego što sedi u zadnjem delu police u ostavi. To je komponenta beskrajne količine kućnih, medicinskih i kozmetičkih rešenja.Takodje, stavjanje sode bikarbone u ves masinu sto posto ste sigurni od loseg mirisa koji ponekad ostane i kad je ves opran!
Naime, bikarbonat je prisutan u svim telesnim tečnostima i organima i igra glavnu ulogu u balansima kiseline i baze u ljudskom telu. Nedostaci bikarbonata izazivaju velike probleme za ljudsku fiziologiju.
Terapija sodom bikarbonom se može koristiti kao prva linija odbrane za širok spektar bolesti, uključujući rak, grip, dijabetes, bolest bubrega, pa čak i obična prehlada. Već smo naveli dermatološke i razloge za oralno zdravlje.
Natrijum hidrogenkarbonat je slabo bazna supstanca rastvorljiva u vodi i brzo delujući antacid. Za ljudski organizam, to je efikasno sredstvo koje neutrališe višak želudačne kiseline, dovodi pH vrednost u stabilnu sredinu i na taj način smanjuje simptome gorušice, učestalo podrigivanje, nadutost i loš zadah.
Još od davnina su bake mešale malo sode u čaši vode kada ih „muči kiselina“.
Osobe sa povišenim krvnim pritiskom trebale bi ipak biti obazrive sa primenom sode bikarbone. Ona je jedinjenje natrijuma koji utiče na povećanje krvnog pritiska.
Terapija sodom bikarbonom pomaže regeneraciju iritirane kože i sluzokože, zaceljivanje opekotina, deluje protiv infekcije mokraćne bešike i povećane kiselosti urina, protiv gljivičnih infekcija, kao dezodorans za pazuh.
Jedna od najboljih ginekoloških terapija za infekcije izazvane gljivicama je soda bikarbona. Vaginalna kandidijaza nastaje prekomernim rastom gljivice Candide albicans. Najčešći simptomi su svrab, iritacija, osećaj pečenja i vaginalni sekret bele boje, sirastog izgleda, bez mirisa.
Lekari za ovaj problem najčešće preporučuju jake lekove kao što su antimikotici.
Međutim, veoma lako ovaj problem može se rešiti i ispiranjem sa rastvorom sode bikarbone. Iz onog opštepoznatog razloga – povećanja narušene pH vrednosti sredine. Kandida ne može da preživi u baznoj sredini.
Ovu informaciju ćete čuti verovatno samo od malog broja lekara. Jasno je da oni ne smeju da nam preporučuju alternativne metode lečenja, kao i da moraju da reklamiraju farmaceutske kuće, ali ipak postoji i mali broj onih koji će nam šapnuti na uvo i poneku „tajnu“.
Za terapiju sa sodom bikarbonom u kućnim uslovima potreban vam je irigator (kupuje se u apoteci, oko 550 dinara) i soda bikarbona. Irigator je zapremine 500 ml.Količinu rastvora pripremite po želji, prema odnosu: 1 kašikica sode na 100 ml vode. Obzirom da postoji i medicinska soda u tabletama, možete ih koristiti kao vaginalete.
Ono što se sve više istražuje na internetu i privlači pažnju mnogih ljudi, jeste da li soda bikarbona ima efekat u terapiji najopasnijih bolesti današnjice, kao što je rak. Na početku smo već pomenuli i značajno dejstvo smeše limuna i sode bikarbone.
Postoje brojne priče lekara i iskustva pacijenata koji su konvencionalne tretmane zamenili sa alternativnim tehnikama u kojima koriste sodu bikarbonu. Svaka na svoj način delotvorna, ali sve se svode na isto: uticaj na pH vrednost obolelog mesta/ćelije/tkiva. Mnoge tekstove o tome objavio je Dr Mark Sircus.
Ovo je ipak veoma ozbiljna stvar koju ostavljamo svima vama na procenu i dalje informisanje.U skoro svim apotekama, drogerijama i bolje snabdevenim prodavnicama zdrave hrane se može kupiti organska ili medicinska soda. Pakovanja su uglavnom nešto veća, najčešće od 500 grama i njena cena iznosi oko 700 dinara.Prvo i najvažnije, stručno hemijsko objašnjenje medicinske, odnosno farmaceutske sode bikarbone. Naime, opšte je poznato da se u apotekama, drogerijama i prodavnicama zdrave hrane može kupiti medicinska soda bez aluminijuma. Po toj logici svaka obična soda sa polica supermarketa onda sadrži u sebi aluminijum, zar ne?
Pojam medicinska ili farmaceutska soda bikarbona je izmišljen da bi se po 3 puta skupljoj ceni naplatio ovaj svestrani proizvod. Sigurno je da će trebati mnogo vremena da se razbije ovaj mit, usađen višedecenijskim marketingškim trikovima farmacetskih kompanija.
Samim tim što je na nekim od pakovanja naglašeno da je medicinska soda „pouzdanija, adekvatnija, bezbednija od prehrambene sode“, pokazuje da se radi od čistom nadmetanju ove dve industrije.
Dakle, verujte samo svojim očima, pogledajte deklaraciju (farmaceutske) sode bikarbone koju želite da koristite u medicinske ili bilo koje svrhe.Takođe, soda bikarbona za medicinske svrhe postoji u tabletama.
I PORED SVIH NACINA KAKO DA KORISTITE SODU BIKARBONU -OBICNU I MEDICINSKU MISLIM DA NISAM NI UPOLA SPOMENULA ZA STA SVE MOZE DA SE KORISTI! NEVEROVATNO KAKO JEDNO HEMIJSKO JEDINJENJE MOZE DA NAPRAVI TOLIKO CUDESNO DOBRIH STVARI ZA NAS I NASU OKOLINU!

OD KRINOLINE DO 'MALE CRNE'

OD KRINOLINE DO "MALE CRNE"! STA HALJINA GOVORI O VAMA? LEPOTA PROLAZI ELEGANCIJA OSTAJE ZAUVEK!
Poznato je da je krinolina jedna vrsta ženske haljine koja je bila nazvana i „haljina smrti“ i/ili „haljina u kojoj je žena nedodirljiva“, a sama reč je poreklom iz latinskog jezika od poznate reči crinis, crinoline, u značenju konjska dlaka ili samo dlaka, jer je haljina u „viktorijanskom stilu“, bila pravljena od tkanine koja je sadržala konjsku dlaku, koja ju je činila i čvrstom i dosta krutom i teško savitljivom.
Danas se smatra da je prevod reči crinoline, nešto „preneseniji i slobodniji“, te je označavao podsuknju ili dugu suknju, koja je bila načinjena od neke generalno krute tkanine – obično lanene ili pak pamučne.
Krinolina – modni detalj za koji postoji podatak da je usmrtio preko 40 hiljada žena
Kao haljina se krinolina najpre pojavila oko 1860. godine, odnosno u doba XIX veka, kada je bilo „imperativ“ da ona bude što šira i sa što više slojeva.
Baš je u tom razdoblju krinolinma i dostigla svoj modni vrhunac, te su je nosile sve žene, i to bez obzira na status i položaj, kao i na godine, sa tom razlikom što su mlade devojke i devojčice ipak imale krinoline koje su bile kraće i obično dosezale dužinu do ili malo ispod kolena.
Međutim, svakako da su se na neki način, u ovom konkretnom slučaju širinom haljine, morale da naglse i istaknu „klasne razlike“, pa su se za neke najsvečanije prilike nosile one najšire i najbolje krinoline, a samu širinu haljine je svakako određivao društveni status žene koja je nosila.
Kako bi sama krinolina izgledala što šire i „velelepnije“, u njene podsuknje su na početku ušivani kolutovi od pruća ili čak i konstrukcija od žice, koja je bila vrlo neudobna i za kretanje i za samo sedenje.
Da bi se ovakav problem rešio, došlo se na ideju da se naprave obruči od čelika, oko kojih je pak uvijana i zašivana čipka (takozvani žipon), te se ona ušivala u podsuknje (kojih je bilo po pravilu oko dve ili šest), a sve ispod „glavne gornje suknje“.
Dakle preko same krinoline kao jedne vrste „oklopa koji je žena nosila do sebe“, oblačilo se što više podsuknji, te i na kraju jedna ona najvažnija i najlepša haljina koja je dominirala.
Kako se vremenom „menjala moda“, tako se menjala i krinolina, te je najpre postala ona u obliku „zvona“, i tako se postizao efekat da se širi jednako sa svih strana, pa se onda pravilka da pozadi bude što „glomaznija“ a napred ravnija, i došlo se do toga da se već samo jednu deceniju nakon prve krinoline, odnosno već date 1870. godine, njen izgled radikalno promeni.Ako možda zvuči smešno, u vreme kada je krinolina osmišljena i svakako i kasnije kako je ona „evoluirala“, morale su da se održavaju posebne obuke za dame, kako u ovakvoj haljini da se uopšte hoda, sedi, ili da se igra, jer je bilo veoima nezgodno sve to postići zbog metalnih čeličnih krugova, koji su „haljinu držali na mestu“, ali u isti mah i otežavali svaku pomisao na neki veći pokret, pa je moralo da se kreće graciozno i lagano, kao da se haljina sama pomera i „lebdi iznad tla“. Istorijska je činjenica da je u Engleskoj u gradiću Šefild, na samom početku kada je nastala krinolina, svake nedelje moralo da se napravi neverovatnih 500 hiljada metalnih obruča za „osnov haljine“.
Kako svaka moda „dođe i prođe“, tako je i slava krinoline počela već u drugoj polovini XIX veka da „bledi“, te je ona uskoro praktično sasvim pala u zaborav, a mada se i danas zadržala moda da se po uzoru na krinoline prave neke „balske haljine“ i/ili pak takozvane „princeza i/ili krinolina venčanice“.
Za krinoline su oduvek vezivane i brojne anegdote, pa se tako u tadašnjim novinama, ismevala i činjenica da se u ovakvim haljinama ne može proći kroz vrata, ,da se u njima „lako pada a teško i ustaje“, da se ne može sedeti i plesati, a kako je materijal od koga su ove haljine šivene bio vrlo zapaljiv, bilo je puno slučajeva da se žene zapale (smatra se da je čak preko 3 hiljade žena umrlo u požarima kada im se zapalila krinolina, koju zbog težine i broja slojeva nisu mogle same i brzo da skinu sa sebe).
Međutim, nekada je krinolina imala i vrlo pozitivan efekat, pa je poznata priča jedne devojke iz Bostona, koja je pokušala da skočivši sa mosta visokog 75 metara, oduzme svoj život, kada joj se krinolina „napufnila kao padobran“, i na taj način joj ublažila pad i sasvim je bezbedno pala na površinu vode, ali su morali da je što pre iz nje izvade jer je haljina bila preteška, i počela tako i nakvašena da tone, pa bi se devojka svakako udavila.
Smatra se da je kako je i navedeno preko 40 hiljada žena noseći krinoline, preživelo ili pak i nije, neku vrstu nesreće, i da je „čovečanstvo spašeno“ kada su ove haljine i „izašle iz mode“. KRINOLINE I KORSET SU VEROVATNO IZMISLILI MUSKARCI JER SU TAKO TERALI ZENE DA BUDU POTPUNO POTCINJENE U SVAKOM SMISLU!
A sada sledi prica o modernom dobu i o tome koliko je vazno izabrati pravu haljinu za datu situaciju. Zena nikada zenstvenija, niti borbenija nije kao onda kada je obucena u haljinu!
Niko ne može biti preterano ili nedovoljno sređen kada nosi malu crnu haljinu.Ako se osvrnemo na istoriju, možemo doći do saznanja da se poreklo male crne haljine vezuje za dvadesete godine prošlog veka i dizajnere Koko Šanel i Žana Patua. Priča kaže da su pokušavali da osmisle komad odeće koji će ujedno biti priuštiv i elegantan. Prva verzija male crne haljine bila je dugačka do listova i ravno sečena. Dugački rukavi i crna svila činili su da ona bude odraz ukusa i ženstvenosti. Haljina se prvi put pojavila 1926. godine u časopisu Vogue, gde je predstavljena kao Šanelov Ford.

Ipak, kako je vreme prolazilo, izgled haljine se menjao. Najpre su rukavi nestali, a zatim je svilu na ramenima i dekolteu zamenila čipka. Nakon toga, Koko je učinila da haljina seže do kolena. Kroj je otkirivao i ramena i leđa, što je haljini dalo izazovniju notu. Međutim, kako je trend prkosio dekadenciji koja je vladala u tom periodu, dizajnerka je rešila da dužina haljine seže do članaka. Četrdesetih godina kući Šanel u izradi male crne haljine priključuje se i Dior. Ova modna kuća daje maloj crnoj haljini sasvim nov izgled, jer je haljina ovog puta bila uskog struka i dužine do listova. Promena izgleda male crne haljine još uvek traje, ali sama ideja uvek ostaje nepromenjena.

Vremenom je popularna kultura uticala na naše viđenje ovog odevnog komada. Autentičnost crne haljine prvi put smo imali prilike uočiti na originalnom crtanom filmu o Beti Bup, u kome ju je nosila umesto crvene haljine koju viđamo u novoj animiranoj verziji. Malu crnu haljinu nosile su i Edit Pjaf, Bridžit Bardo, Merilin Monro i mnoge druge holivudske zvezde. Ipak, ovom modnom detalju je pravi sjaj i originalnost dala Odri Hepbern u kultnom filmu Doručak kod Tifanija. Čuvenu Odrinu malu crnu haljinu dizajnirao je Hubert de Živanši. Zanimljivo je da su je mnoge žene nosile kako bi prenele svetu neku poruku. Tako ju je Lejdi Di ponosno nosila pre veridbe, a zatim i nakon razvoda od princa Čarlsa.
Danas je najvaznije napraviti pravi izbor haljine za svaku priliku. Zene  koje imaju ukus i stil znaju kada sta da obuku. Ostale koje misle da je cena  jednako kvalitet i elegancija mnogo grese. Pa onda evo nekoliko saveta.

 Koktel haljina

U ovu grupu spadaju haljine različitih stilova (uključujući i malu crnu haljinu), i odgovarajuće su u skoro svim prilikama. Uglavnom su do kolena ili do polovine listova. Mogu da budu bez rukava ili bretela, a mogu da imaju i kratke ili duge rukave. Da li ćete izgledati posebno ili obično, zavisi od detalja koje odaberete.
Maksi
Maksi haljine su dugačke do zemlje i odgovaraju ženama koje žele da prikriju donji deo tela. Dobro stoje i visokim i niskim ženama.
Ako izaberete model u jednoj boji, figura će vam vizuelno izgledati više. Punije ruke prikrijte kratkim rukavom, a tanane devojke mogu da nose modele sa bretelama.
A-linija
Haljine A-kroja imaju definisan struk, a šire se od struka nadole. Ovaj stil pristaje svima i deluje jako ženstveno, pa je omiljen među damama. Ako ste kruškaste građe ili želite da prikrijete kukove i butine, s ovakvim modelom nećete pogrešiti. Dubinu dekoltea birajte prema godinama.
Bebi-dol
Kratke i lepršave, s visokim strukom, bebi-dol haljine mogu izgledati kao negliže. Iako je izrez najčešće okrugao a dekolte nije dubok, deluju atraktivno. Linija struka je visoka, pa haljina lepršavo pada preko srednjeg dela tela i lepo ga pokriva, pogotovu stomak. Ako imate bujne grudi, izbegavajte bebi-dol haljine pošto naglašavaju gornji deo tela. Ovaj stil najviše odgovara visokim i mršavim ženama, a istovremeno i podmlađuje.
Uska haljina
Uska haljina potpuno prianja uz telo tako da vam ističe obline, a pošto nije strukirana, izdužuje vas i čini tanjom.
Mogu da budu različitih dužina, pa birajte u odnosu na priliku i na to da li želite da ističite noge. Najčešće nema rukave. Ako ne volite da pokazujete ruke, uska haljina nije za vas.
Ravne
Ravno krojene, nestrukirane haljine odlične su za žene koje ne žele da nose nešto pripijeno, a ipak žele da izgledaju privlačno i elegantno.
Pošto nisu sečene u struku, ravne haljine takođe daju izduženu, elegantnu liniju gornjeg dela tela i odlično pristaju svim ženama, bez obzira na telesnu građu.
odinama. Ništa nije bolje od haljine koja vam savršeno pristaje – bilo za posao bilo za večernji izlazak.
Večernja haljinaTo su haljine za svečane i formalne prilike, a većina njih je dugačka do zemlje. One se ne prave za određeni tip tela, tako da svaka žena može da pronađe večernju haljinu koja joj odgovara – samo se valja pridržavati pravila o građi tela. Mogu biti veoma jednostavne, ali i ukrašene čipkom ili perlicama.
Mini
Svaka haljina koja se završava pet ili više centimetara iznad kolena može da prođe kao mini, a kroj varira od uskih do ravnih. Ovo je model dobar za žene s telom oblika jabuke, pošto one imaju tanke noge. Bez obzira na građu tela, ukoliko imate lepe noge, ne ustručavajte se da ih pokažete.
Žena u crvenoj haljini
Dama u crvenoj boji svesna je svojih kvaliteta, pomalo agresivna i dominantna. Energična je i ako joj se svidite, odmeriće vas već pri prvom koraku u lokalu i odmah ćete upasti u njenu klopku. Zavešće vas vrlo lako.
Ona je hrabra, smela i radoznala. Živi i uživa u (noćnom) životu punim plućima. Crvena boja ima blagorodan uticaj, pospešujući energiju, cirkulaciju i kapacitet pluća, tako da će se žene u crvenom osećati sjajno i energično, odašiljući poruku o sebi kao jakoj, dominantnoj i energičnoj osobi, koja vrlo dobro zna šta hoće i kako će to i dobiti.
Žena u narandžastoj haljini
Žena u narandžastoj je druželjubiva, vesela, osećajna i takođe veoma samosvesna. Ona u sebi veoma uspešno miri racionalizam i hedonizam. Jer pored toga što je veoma racionalna, ona je veliki hedonista i voli da se prepušta čulnim zadovoljstvima. Kada u noćnom provodu, zapodenete razgovor sa njom ili ples, to će potrajati do jutra.
Narandžasta boja donosi dobru sreću. Kada je nosi, pospešuje svoje samopouzdanje, optimizam, energiju, šarm i senzualnost.
Žena u bež haljini
Dama u bež boji, kao recimo, Katarina Didanović u jednom od svojih nastupa ponedeljkom na splavu River šalje sliku sebe kao veoma odmerene, pristojne i veoma lepo vaspitane cure, koje stoje sa obe noge čvrsto na zemlji i postojano hrle ka ostvarenju svojih ciljeva.
Bež boja pospešuje povezanost sa zemljom, uzemljenje i orijentisanost ka ostvarenju materijalnih ciljeva.
Žena u žutoj haljini
Zuta boja će otkriti ženu koja je veoma prodorna, izražene intuicije. Kako je žuta jedna sjajna, blještava boja, tako će ona govoriti o jednoj veoma vedroj, raspoloženoj, samopouzdanoj, optimističnoj i racionalnoj ženi.
Žutu boju žena može izabrati, kako bi okruženju stavila do znanja da je dobro raspoložena, vitalna, energična, radoznala, da voli da uči, razmenjuje ideje, razgovara i da putuje.
Žena u zelenoj haljini
Od žene u zelenoj haljini možete očekivati svašta. Iako zelena boja govori o prirodi, samoprihvatanju, spokoju, donosi mir, može ukazivati na žene koje su veliki materijalisti i okrenuti ka sticanju materijalnih dobra. Takođe, veoma tvrdoglave, kritične i sarkastične.
Zelenu boju žena može dodati u svoj ormar kako bi se bolje povezala sa prirodom i unela elemente harmonije i mira u svoj život.
Žena u tirkiznoj haljini.
Zena u trikiznom, u boji okeanskog dna, šalje poruku kako ne voli ograničenja ni kakve vrste. Ona je veoma inteligentna, prodorna, otvorena i originalna. Neće igrati skrivene igre sa vama i sve što oseća i misli iznosiće veoma otvoreno.
Ona bira tirkizno kada poželi da ruši sva pravila, da obogati svoj život čarolijom uzbudljivog, nekovnencionalnog i avanturističkog.
Žena u rozoj haljini.
Zena koja nosi roze je izrazito nežna i saosećajna, topla i velikodušna. Ovo je toliko nežna boja, koja nema veze sa bojama materije, kao što je bež ili zelena i može govoriti o njenoj izrazitoj neukorenjenosti u materijalni svet, o njenoj sanjarskoj prirodi, sklonoj romantičnim ljubavima i zaljubljivanju.
Ona će birati rozu, kada poželi da podari sebi romantična sanjarenja, romantičnu ljubav i beg u neke druge lepše svetove, zračeći nežnošću, mekotom i nevinošću.
Žena u plavoj haljini
Plava boja govori o ženi od poverenja, koja je jaka i smirena, potpuno zadovoljna svojim životom, koja nikada ne paničari i ima potpunu kontrolu. Ona je iskrena i treba apsolutno mirnu vezu, bez velikih konflikata i preteranih trzavica.
Ona oblači plavo kada želi da izrazi sebe kroz iskren i otvoren razgovor, šaljući poruku o svojoj smirenosti, pravednosti, razumevanju i posvećenosti, kao i vernosti.
Žena u beloj haljini
Žena u beloj boji, koja sadrži sve druge boje spektra, je mirna, samozadovoljna, ispunjena. Bela boja govori o potpunoj duhovnoj, emotivnoj čistoći i jasnoći.
Kada oblači belo, žena poboljašava svoj mir, samozadovoljstvo, izgledajući sveže, čisto i jednostavno.
Žena u crnoj haljini
A crna haljina, kao najednostavniji i uvek najbolji izbor za noćni izlazak, ženi daje na svojstvenoj joj tajnovitosti i misteriji. Boja beskraja i tišine učiniće svaku ženu zavodljivom femme fatale.
Nosiće crnu kada će želeti da naglasi svoju misteriozno zavodljivu, duboku i nedokučivu prirodu.
SHVATILI STE O CEMU PRICAM? NIJEDNA ZENA NE BI TREBALA DA DOZVOLI DA NEMA NI JEDNU HALJINU U SVOM ORMANU. NAROCITO 'MALU CRNU". ZENE HALJINE SU STVORENE ZATO DA MANIPULISETE SVETOM OKO SEBE! PRAVI IZBOR HALJINE MOZE UVEK DA ODLUCI OVASOJ SUDBINI BILO DA JE U PITANJU LJUBAV, POSAO ILI STA GOD! IMAJTE TO U  VIDU I NE DOZVOLITE DA VAS UTAKNU U KORSET, KRINOLINU ILI DA VAS NATERAJU DA NOSITE MASKU!

VATRENI ZID

VATRENI ZID!HAKERI DOBIJAJU VISE NOVCA "SA ONE STRANE ZAKONA". KAKO ONDA POLICIJA USPEVA DA SE NOSI SA KRIMINALCIMA IAKO ISTO IMA HAKERE? ANONIMUSI! DARK NET!

Zaštitni zid, vatreni zid, je hardver ili softver koji u sklopu računarske mreže ima mogućnost da spreči nepropisni ili neželjeni prenos podataka preko mreže koji je zabranjen od strane sigurnosne politike postavljene na mreži.
Zaštitni zid ima zadatak da kontroliše (dozvoljava ili odbija) protok podataka između različitih zona u računarskoj mreži. Zone se dele na osnovu količine poverenja u bezbednost nekog dela mreže. Obično se zona interneta smatra nesigurnom, dok se lokalna mreža smatra relativno sigurnom. Najbitniji cilj je ostvarivanje normalnog odnosa između ove dve zone, tako da jedna ne naškodi drugoj.
Najčešće, zaštitni zid se brine da sa globalne mreže — interneta — na računar ne dospe štetni kod (virus, crv itd). Zaštitni zid sprečava viruse da dospeju na računar, ali ih ne leči, odnosno ne uklanja.
Zaštitni zid ne može raditi sam, i najčešće zahteva iskusnijeg korisnika koji će odobravati ili zabranjivati pristup nekoj mrežnoj aktivnosti. Zaštitni zid je najosnovnija komponenta koja čini sigurnu računarsku mrežu, koja je uslov normalnog rada, kako na internetu, tako i na lokalnoj mreži.
I sada naravno necu pisati o temi iz naslova jer pojma nemam nista o tome, sem ponekih stvari kao sto je "probijanje" "vatrenog zida" recimo da bi se upalo u FBI, NSA,CIA  i slicno (Fejsbuk sve cesce u zadnje vreme). Zato cu pisati o necemu sto nam se dogadja i sto potkrepljuje moje misljenje da  nas neko stalno posmatra. A da nije paranoja....
Društveno hakovanje opisuje čin pokušaja manipulacije ishodima društvenog ponašanja određenim akcijama. Opšta funkcija društvenog hakovanja je da dobije pristup ograničenim informacijama ili fizičkom prostoru bez dozvole. Napadi društvenog hakovanja se najčešće sprovode imitiranjem pojedinca ili grupe koja je direktno ili indirektno poznat žrtvama.To se postiže istraživanjem i planiranjem, kako bi stekli poverenje žrtve .Vodi se kao deo "socijalnog inžinjeringa".
Iako praksa podrazumeva kontrolu nad ljudskim ponašanjem, a ne računara, termin "društveno hakovanje" se koristi i za onlajn ponašanje i aktivnost društvenih medija. Hakovanje se može koristiti na više načina kako bi se uticalo na javno mnjenje. Međutim, dok svest pomaže da se ograniči moć hakera, tehnologija je omogućila da sredstva za napade postanu pametnija. Kopanje smeća (eng. dumpster diving) je popularna metoda društvenih hakera da dođu do informacije o navikama, aktivnostima i interakcijama organizacija i pojedinaca. Informacije prikupljene iz odbačene imovine omogućavaju društvenim hakerima da stvore profile njihovih žrtava. Informacije, kao što su imena zaposlenih, njihovi poslovi i telefonski brojevi se mogu pronaći u odbačenim telefonskim imenicima. Bačeni hardver, posebno tvrdi diskovi, često i dalje sadrže lične informacije o organizacijama ili pojedincima i predstavljaju bogat izvor informacija hakerima.Pošto kopanje kroz smeće nije krivično delo i ne zahteva nalog, ono je bogat izvor za društvene hakere. Ono može dati dosta korisnih informacija i zato ga koriste i policija. Uspostavljanje poverenja ljudi, kako bi verovali u legitimnost lažne uloge, je jedan od glavnih načela društvenog hakovanja. Usvajanje lažne ličnosti ili imitiranje poznate ličnosti, da bi prevarili žrtve u davanje ličnih podataka, se može uraditi lično ili putem telefonskog razgovora.
Predstavljajući se kao radnici kompanije (lekari u bolnici) hakeri mogu proći pored obezbeđenje i drugih zaposleni neprimećeno. Uniforma je povezan sa specifičnim funkcijama posla, dajući ljudima razloga da veruju imitatoru. Mnogo komplikovaniji pristup bi podrazumevalo duži ciklus planiranja, kao što je zapošljavanje unutar organizacije koja se cilja za napad. Tejlgejting je čin praćenja nekog u ograničenom prostoru, kao što je poslovna zgrada ili akademska institucija. Radnici održavanja ili medicinsko osoblje, kao što je već pomenuto, često nemaju potrebu da opravdavaju svoje razloge kretanja. Ljudi neće biti sumnjičavi prema onima koji se uklapaju u okolinu.
Onlajn društveni hakeri koriste pecanje (engl. Phishing) kojojim prevare žrtve da im daju osetljive informacije o sebi ili svojoj organizaciji. Hakeri će ciljati pojedince u okviru posebnih organizacija slanjem e-mejlova, koji izgledaju kao da dolaze od pouzdanih izvora, uključujući visoke funkcionere u okviru organizacije. Da bi izgladale ubedljivije, e-mejl hakera mora da uspostavi ton bliskosti, koji prevazilazi svaku sumnju primaoca. U e-mejlu, haker od žrtve traži da mu ponovi neke informacije.Zaposleni u kompaniji često padaju na ovaj trik i dele lične podatke kao što su brojevi telefona ili lozinke, misleći da se prenos informacija odvija u sigurnom okruženju.
Uspešan primer pecanja se dogodio u januaru 2014. godine, kada je Target, kompanija sa sedištem u SAD, dozvolila hakerima da ukradu kreditne kartice i lične podatke klijentima.Kasnije je otkriveno da su sajber kriminalci uspeli da pristupe finansijskim i ličnim podacima glumeći kompaniju koja je radila za Target. Socijalne implikacije takvog hakovanja utiču na popularnost kompanije kao prodavca, ali i na poverenje i lojalnost potrošača prema brendu. I opet da spomenem Fejsbuk i ostale drustvene mreze koje zato valjda i postoje. Da nas posmatraju i beleze nase navike, pisljenje, ponasanje...
Anonimus  decentralizovana je zajednica pojedinaca okupljenih oko ideje slobodnog interneta, ukidanja cenzure i restriktivnih zakona o autorskim pravima. Grupa se zalaže za princip direktne/neposredne demokratije.
Anonymous je internet grupa nastala sredinom 2003. na 4chan imageboard forumu, reprezentujući koncept onlajn zajednice zasnovan na anarhističkom modelu odlučivanja. Poreklo naziva grupe bazira se na sistemu diskusija 4chan foruma po kom su svi učesnici anonimni, potpisani kao anonymous. Takođe se smatra urbanom potkulturom.
U ranoj formi, Anonymous je funkcionisao u vidu decentralizovanih grupa usmerenih ka ostvarivanju ciljeva izglasanih od strane samih učesnika. Početkom 2008, grupa stiče širu medijsku pažnju zbog svojih haktivističkih akcija usmerenih protiv zakona o zaštiti intelektualne svojine i internet piraterije. Neidentifikovane osobe u svojim haktivističkim akcijama potpisivale su Anonymous. Nakon serije oflajn protesta i online haktivističkih operacija, Bi-Bi-Si je proglasio Anonymous kao potencijalnog naslednika Vikiliksa.Low Orbit Ion Cannon je aplikativni softver razvijen za testiranje izdržljivosti mreže i računarskih sistema. Ovo je ujedno i najčešći alat korišćen za izvođenje haktivističkih napada anonymous-a u svetu. Osobe koje podržavaju ovu ideju, dobrovoljno instaliraju aplikaciju na svoj računar priključujući se mreži haktivističih računara koji koordinirano preplavljuju metu saobraćajem sve dok je ne onesposobe u toj meri da više ne može da reaguje na legitimne zahteve korisnika.Nesto razmisljam da je i rudarenje bitkoina ustvari hakerisanje.
Šta su Anonimusi? Anonimusi nisu grupa, nisu osoba. To je ideja. Konkretno radi se o ideji, da svako od nas zaslužuje slobodu. Slobodu mišljenja, govora, izražavanja, znanja i verovanja.
Slobodu da odredimo tok i odredišta sopstvenih života. Ukoliko je i ovo vaša ideja, ONDA STE ANONIMUS.
Verovatno ste čuli svašta o Anonimusima, nešto je istina, a nešto nije. Mi nismo hakeri. Nismo teroristi. Nismo nasilni.
Mi smo građani sveta koji svedoče tiraniji, represiji i cenzuri. Mi smo aktivisti koji traže da se promeni sistem i krug korupcije. Trudimo se da stvorimo transparentnost u vladama i svim institucijama javnog servisa. Odupiremo se onima koji žele da krže naša prava koja imamo kao ljudska bića.
Kao kolektiv anonimnih individualaca, mi nemamo vođe koje diktiraju metode otpora.
Neki od nas jesu hakeri koji kotiste svoje sposobnosti da kritične informacije budu dostupne javnosti. Neki od nas organizuju proteste i mitinge. Neki od nas volontiraju kako bi nahranili one koji to ne mogu sami.
Mi smo komšije, vaši prijatelji i rođaci. Spremamo vam hranu, popravljamo aparate, pišemo knjige, komponujemo muziku i kreiramo svoju tehnologiju. Mi smo vaši radnici u pošti, frizeri, prodavci i advokati.
Mi smo socijalisti, kapitalisti, ateisti i relogiozni smo, mi smo svi i mi smo niko.
Niko od nas nije toliko moćan kao što smo svi mi zajedno.
Ujedinjeni kao Jedan, podeljeno sa nulom.
Mi smo Anonimusi."
Svakog 5. novembra Britanci pale vatru i vatromet kako bi obeležili dan pogubljenja Gaja Foksa, katoličkog teroriste iz 17. veka. Danas su moderni aktivisti prihvatili taj dan kao dan masovnog protesta. Anonimusi nose masku sa koje se smeje Gaj Foks. Ali kako je ovaj terorista iz 17. veka posato zaštitno lice post modernih protesta?
Tokom 1605. godine Foks je bio deo rimokatoličke grupe koja je planirala da digne u vazduh Dom lordova tokom otvaranja parlamenta. Barutom je trebalo ubiti kralja Džejmsa I, protestanta, postaviti na presto njegovu devetogodišnju ćerku, kako bi vladala kao rimokatolički monarh.

Ali anonimno pismo u kojem se opisuju namere poslato je kralju. Foks je uhvaćen u svojoj kući sa 36 barela baruta. On je mučen, a zaverenici su osuđeni na izdaju u januaru 1606. godine. Tradicija paljenja vatre je započeta ubrzo nakon što je Foksov plan osujećen.Tokom 1980. godine Alan Mur i Dejvid Lojd su stvorili strip "V za vendeta" u kojem je glavni junak predstavljen kao pritajeni anarhista koji nosu masku sa brkovima i osmehom dok se bori protiv fašističkih autoritativnih država. Tokom 2006. godine je strip pretvoren u film, a maske su se mogle kupiti putem Interneta.
Masku su kasnije preuzeli Anonimusi. Za njih je odluka bila jednostavna, inspiracija im je bila poslednja scena filma u kojem Gaj Foks gleda kako eksplodira parlament. Maska je samo pokrivalica koja je bila potrebna Anonimusima. Masku je kasnije nosio i Džulijan Asanž, osnivač Vikiliksa. Ona je postala redovna pojava mnogih protesta. Bez obzira što su maske iz filma dostupne na Internetu, većina njih voli da štampa svoje.
I dan danas kraljvska garda pregleda sve odaje ispod Vestminstera pre nego što počne zasedanje parlamenta. Duh Foksa na mnogo načina živi.

Dark veb  sadržaj je svetske mreže (veba) koji postoji na darknetu, podinternetu i decentralizovanoj mreži koja koristi internet, ali zahteva specifičan softver, konfiguraciju ili odobrenje za pristup.Mračna mreža čini mali deo duboke mreže, dela mreže koji nije indeksiran od strane pretraživača veba. Ponekad se termin “duboka mreža” zbunjujuće koristi za mračnu mrežufriend) mreže, koje su podvrsta P2P mreže (engl. peer-to-peer), kao i velike, popularne mreže kao što su Freenet, I2P i Tor. Tim mrežama upravljaju javne organizacije ili pojedinci. Korisnici mračne mreže se prema regularnoj mreži odnose isto kao i ostali delovi Interneta (engl. Clearnet) zahvaljujući njegovoj nešifrovanoj prirodi Mračna mreža Tor se nekad naziva i "zemlja crnog luka" (engl. onionland)  zbog najčešćeg sufiksa domena mreže .onion i tehnike anonimnog saobraćaja rutiranje crnog luka (engl. onion routing).Jasno vam je da na "mracnoj mrezi" mozete videti mracnu stranu svakog coveka koji  je na njoj. Dakle, znajuci da sa interneta nikad nista ne nestaje ( dzabe bacate informacije u kantu) zasto onda kacite svasta na internet. Hakeri ce vam uci u trag kad tad. A onda  i sami znate posledice!!!
I KAO STO SAM UVEK PISALA. JA SE DIVIM HAKERIMA. "RUDARSKI" JE TO POSAO. DOBRI HAKERI SU NAJPAMETNIJI LJUDI NA PLANETI ( PO MOM MISLJENJU). ONI KOJI MISLE DA SU HAKERI  NI NE ZNAJU STA TO ZAPRAVO ZNACI. IPAK MI JE ZAO STO HAKERI SVE VISE SVOJE ZNANJE KORISTE ZA MRACNE STVARI! ALI, REALNO SVI ZIVE OD NOVCA, A NE OD VAZDUHA. STETA, STETA, STETA!

GENERACIJA ALFA

SPREMNI ILI NE - NOVE TEHNOLOGIJE SU TU! KAKO CEMO S NJIMA NE ZNAM,ALI ZATO ZNAM DA SE SVET VEC PROMENIO, A SRLJA KA JOS VECIM PROMENAMA KOJE CE OBICAN COVEK TESKO ISPRATITI!
Virtuelna i proširena stvarnost već su pronašle svoje mesto u industriji videoigara i taj bi trend trebalo nastaviti i u 2018. Uvođenje modernijeg odnosa između korisnika i tehnološkog uređaja podrazumeva uvođenje 3D projekcija i prepoznavanje pokreta, što će omogućiti još bolje prihvatanje i korišćenje ove tehnologije, ali i pokrenuti pitanje privatnosti i kibernetičke sigurnosti, o čemu takođe treba voditi računa. Moj omiljeni 3D stampac! Postojanje hakera je neophodno. Koriste ih sve vlade sirom sveta. Ipak, oni zasita "ulaze" nepozvani u vas zivot i cine ga "vidljivim" za druge. To zaista nije dobro,pa zato shvatite da kompjuter jeste dobra, najbolja stvar koju imamo ali na njemu nasa intima nema sta da trazi. Isto  ovo se odnosi i na mobilne telefone.
Autonomna vozila više nisu neka novina, ali teško da ćemo u skorije vreme gledati takva vozila na našim putevima. Brojne prepreke, kako one sigurnosne, tako i regulatorne, ograničavaju dalji razvoj takvog načina prevoza. Stručnjaci smatraju da će se proizvođači automobila više fokusirati na asistirani transport (onaj koji uključuje pomoć pri parkiranju, video prepoznavanje prepreka i upozorenja na nepoznate predmete ispred vozila), a autonomna vozila će morati da sačekaju još malo.kad smo preziveli UBER sve mozemo. Nekad je zaista veoma korisno kad je vas auto "pametan" i moze sam da odradi voznju ili parkiranje. Tu mi ovo napredna tehnologija uopste ne smeta.

Iako su roboti prisutni u industriji već godinama, još nisu pronašli svoje mesto u široj primeni. Međutim, poslednjih nekoliko godina povećana je potražnja za "kućnim" robotima, kao i njihovim sofisticiranijim verzijama izrađenim za vojsku i industriju. U 2018. godini moglo bi doći do veće upotrebe robota u medicini, medicinskoj nezi i drugim medicinskim granama. Dobro, roboti postavljaju dijagnozu vec neko vreme. Zasto ih onda ne bi koristili i za druge stvari u medicini ili za kucnu negu?


Upotreba  virtualne valute poput bitcoina i litecoina već su dobro poznate, a stručnjaci vjeruju da bi u 2018. mogle ući i u redovniju upotrebu. Osim što unose novosti na finansijskom tržištu, tehnologije koje se razvijaju u pozadini virtuelnih valuta mogle bi da podstaknu dalji razvoj kibernetičke sigurnosti i skladištenja podataka.
Kada se govori o tehnologiji nemoguće je ne spomenuti kibernetičku sigurnost i veštačku inteligenciju, ali ovog puta to je u kontekstu zajedničke borbe protiv kibernetičkog kriminala. Hakerski napadi i alati postaju sve sofisticiraniji i ljudima je jednostavno potrebna pomoć kako bi mogli da se odbrane. Očekuje se da će ljudi i dalje voditi glavnu reč jer ni veštačka inteligencija nije imuna na hakerske napade, ali bi mogla da pomogne u predviđanju gde će se napadi dogoditi i kako će se zaštititi.Hakeri jesu neophodni ,ali su i potencijalno veoma opasni. Narocito u svetu kriminala. Ponekad imaju mnogo vece znanje nego hakeri koji rade na "pravoj" strani zakona.
Pojaviće se aplikacije koje predviđaju šta želimo, a komunikacija korisnika i uređaja će sve više ličiti na komunikaciju dvoje ljudi uživo. Na primer, mobilni telefoni će praviti sve bolje fotografije, jer će sami predvideti šta i kako želimo da uslikamo. Znatno će se poboljšati uređivanje videa, pa ćemo snimati više "pokretnih slika" umesto statičnih fotografija.Pa da bre, covek i masina, realni i virtualni svet. Granica vise uopste ne postoji. Sve je to jedno isto.
Sta nedostaje ovom tekstu? Istina. Jer, noramo da shvatimo da nam uvek kazu samo onoliko koliko zele. A i to je mnogo za mozak obicnog coveka. Sigurna sam da mi znamo samo delic onoga sta sve moze tehnologija danas. Sta ce moci sutra ne smem ni da mislim.
NARAVNO DA KORISTIM TEHNOLOGIJU. I POSTAJEM ZAVISNA OD NJE. ALI NE KAZEM DA ME NE PLASI. I DA STREPIM STA CE BITI SA LJUDSKOM VRSTOM U JEDNOM MOMENTU. I KAKO CE MOJI  OMILJENI MILENIJALCI IGENRACIJE ALFA I X IZACI IZ  SVEA OVOG. KAO POBEDNICI ILI GUBITNICI?

GORE DOLE

GORE-DOLE! SVI NASI USPONI I PADOVI! KAKO USTATI NAKON PADA?

Da život nije lak, činjenica je sa kojom se susrećemo svakog dana. Pored čarolija ljubavi, prijateljstva, porodice – život je satkan od brojnih uspona i padova. Ono što ga čini interesantinim zapravo je njegova nepredvidljivost. Činjenica da čovek „ne za šta ima dok ne izgubi“ potvrđena je iskustvom koje smo svi mi imali jednom ili više puta u životu. Psiholozi tvrde, a to svi znamo iz svakodnovnog života, da se čovek lakše navikne na dobro nego na loše. Kada mu je dobro, lako zaboravlja prošlost i počinje da razmišlja u drugom pravcu.

Kada čovek nakon uspona doživi pad (posebno ako je uspeh trajao duže), on ga doživljava intenzivno kao da nikada nije živeo na način na koji će sada biti prinuđen da živi. Tada sebi postavlja pitanje: „Kako sam ja ranije živeo dok mi nije krenulo nabolje?“. Ovakvi slučajevi najčešće su povezani sa materijalnom stranom, koja je u isti mah i egzistencijalna, ali i sa ljubavlju, društvenim položajem, ugledom i sl. Na koji način će čovek preživeti pad – zavisi od njegove snage i načina na koji je razmišljao do tada.Toliko se plašimo od greške, da većna nas ukočeno stoji na jednom mestu, drži se za iluziju sigurnosti, i plašimo se da pustimo svoja ograničenja.. Po svaku cenu se trudimo da sve bude savršeno, idealni odgovorni, i ne dozvoljavamo sebi mogućnost da nekada skrenemo u slepu ulicu, da tu upoznamo svoje snage, veštine, sposobnosti, i da vidimo da i iz te ulice možemo da izađemo. Ali znajte da vam je dozvoljeno da padnete, dozvoljeno vam je da grešite, i dozvoljeno vam je da drugima pomognete da ustanu.Nije greh doneti pogrešnu odluku ili pasti. Doneli ste tu odluku i došli ste na taj put jer ste tu imali nešto vredno. Da, tu vas je sačekao neki poklon, novo iskustvo, nova spoznaja, raspali ste se, sastavili ste se ponovo, ojačali ste – puno toga se može desiti. I to znate samo vi. Ko šta kaže, ili kako god to izgledalo sa strane, vi znate zašto vam je taj put služio, i znate da ga niste prošli bez razloga..
Jedina sigurna stvar u našem životu, jesu promene. I najbolja stvar koju možemo da uradimo jeste da prepoznamo u sebi tu sposobnost, snagu, veru, ljubav, hrabrost da kada nas život prisiljava na te promene da znamo da smo spremni na njih. Spremni smo da skočimo. Ako treba da skočimo u nepoznato, jer ako ne skočimo a svet oko nas se svakako ruši, ostajemo zarobljeni u tim ruševinama. A to svakako ne želimo. Ili?
Dozvoljeno vam je da padnete, jer ako ste pali, to znači da ste krenuli. Napravili ste korak, čak i onda ako taj korak nije ispao onakav kakvog ste ga zamišljali. Naredni korak neka onda bude drugačiji, sa drugim ljudima, u drugo vreme. Tamo gde osećate da trebate da budete, budite sigurni da tamo imate zadatak. Uvek, ali uvek će biti ljudi koji će sumnjati u vas, koji će govoriti da vi to ne možete. Pitanje je samo da li ćete ih poslušati, i ostati ležati, ili ćete ustati, obrisati prašinu sa svojih kolena i napraviti naredni korak. I da znate da nećete proći bez pada. Uštedećete vremena sebi, ako to spoznate. Ali dobra vest je da ćete nakon svakog pada lakše ustati. Iskusniji, jači, hrabriji, odlučniji. Sa još jednim iskustvom iza sebe. I potpuno je u redu. Život je takav. Sa usponima i padovima.
Taj pad govori dosta o vama. A kako drugi reaguju na to, to govori o njima. Jer da, možete doj osobi olakšati ili otežati ustajanje nakon pada. Ali sigurna sam da znate kakav je to osećaj kada nakon pada se nađe neka ruka koja vam pomaže u tome da što pre ustanete.Ustaju i suočavaju se sa svojim protivnikom, ali se sećaju bola koji su pretrpeli i ne žele da ga ponovo dožive.Njihov prethodni poraz znači da ovoga puta moraju da pobede, jer ne žele da prežive isti bol dva puta.Ako ovoga puta ne odnesu pobedu, odneće je sledeći put. Ukoliko ne tada, onda nešto kasnije. Bitno je ponovo ustati i biti na nogama.Samo onaj ko odustane, pobeđen je. Svi ostali su pobednici.
Mozda ce vam se sad uciniti da ova prica o carskom rezu nema nikakve veze sa temom. Poverujte. Ima i te kako!Cetiri puta sam isla na carski rez i to svojom odlukom da hocu cetvoro dece i sada imam dva sina i dve cerke. Prvi korak koji napravite posle carskog reza ravan je prvom koraku na Mesecu. I zato razmislite, shvatite i prihvatite da vas pad mora uciniti jacim. Da kada ustanete posle pada kao sto majku ceka zeljeno dete vas ceka novi pocetak. Istina, svaki novi pocetak je tezak,ali je vredan toga.
NEMOJTE OCEKIVATI OD LAJFKOUCA ILI BILO KOGA DA VAM POMOGNE. POMOGNITE SAMI SEBI. JER ZIVOT JE ZAPRAVO KONSTANTNA BORBA. SA SAMIM SOBOM I SA PROTIVNICIMA. NEKAD CETE BITI GORE, A NEKAD DOLE. NEMOJTE SPAVATI NA LOVORIKAMA. UVEK BUDITE SPREMNI NA PAD! A KAD PADNETE ODMAH USTANITE I BORITE SE DALJE.

MAJMUN ILI KIBORG

NE MOGU ZAISTA! OPET PRVI MAJ- PRAZNIK RADA1 I SVE TE PRICE O RADU  I COVEKU1 I KAKO JE RAD STVORIO COVEKA I KAKO SAD MASINE OTIMAJU POSAO ( CITAJ RAD) COVEKU! I KAKO CE SE SADA OPET COVEK PRETVORITI U MAJMUNA ILI KIBORGA ILI....

Prvi primati (majmuni i ljudi) razvili su se ubrzo pošto su izumrli dinosaurusi. Mnogi su uskoro počeli da žive u grupama, što znači da su morali da funkcionišu u složenoj mreži prijateljskih, hijerarhijskih i protivničkih odnosa. Shodno tome, život u grupi je verovatno uticao na konstantno povećanje mentalnih sposobnosti.Ljudi, šimpanze i gorile su potomci nepoznate izumrle vrste majmuna, kod koje se ubrzano razvijao gen RNF213. Veruje se da je ovaj gen uticao na širenje karotidne arterije i ubrzan dotok krvi u mozak.
Naši preci su se pre sedam miliona godina odvojili od svojih rođaka sličnih šimpanzama. U početku su ličili na njih, ali su se u njihovim ćelijama događale promene. Posle odvajanja, geni ASPM i ARHGAP11B počeli su da se menjaju, kao i segment genoma nazvan HAR1. Nije poznato kakve je to posledice imalo, ali se zna da HAR1 i ARHGAP11B učestvuju u rastu cerebralnog korteksa, tj. moždane kore.
Kada se čovek odvojio od majmuna, mutirala su dva gena. SLC2A1 i SLC2A koji grade proteine koji transportuju glukozu do ćelija i iz njih. Pretpostavlja se da su oni, umesto u mišiće, transportovali glukozu u mozak ranih hominina. Šećer je obezbeđivao dodatnu energiju i time uticao na rast mozga.
Naše šake su neobično spretne, što nam je omogućilo da proizvodimo kameno oruđe i pišemo. Za to je, delimično, zaslužan deo DNK nazvan HACNS1, koji se brzo razvio kada su se naši preci odvojili od predaka šimpanzi.U poređenju s drugim primatima, ljudi teže žvaću, jer imaju slabe vilice, što je verovatno posledica mutacije gena MYH16, koji kontroliše proizvodnju mišića. Ta mutacija se desila između 5,3 i 2,4 miliona godina, a manja vilica je oslobodila prostor za širenje mozga.
Naši najstariji majmunoliki preci uglavnom su se hranili plodovima, ali kasnije su se izdvojile vrste poput australopitekusa, koje su pored raznih vrsta biljaka jele i meso. Više mesa značilo je više kalorija i manje vremena utrošenog na žvakanje.
Ljudi gotovo da nemaju dlaka na telu, a promena se desila pre 3-4 miliona godina. Zna se da su u to vreme nastale stidne vaši, koje su mogle da nas napadnu samo pošto smo ostali bez ostalih dlaka na koži. Izložena suncu, koža nam je potamnela. Posle toga, svi naši preci su bili tamnoputi, sve dok neki savremeniji ljudi nisu napustili tropske predele.Gen SRGAP2 se tri puta udvostručio, a kao posledica toga, naši preci su imali više kopija ovog gena, od kojih su se neke nezavisno razvijale. Ispostavilo se da je jedna od mutiranih kopija bila bolja od originala, a naučnici veruju da je ona uticala na neurone da stvaraju više produžetaka i uspostavljaju više veza.Savremeni ljudi pripadaju rodu homo. Najstariji poznat pripadnik ovog roda je homo fosil, otkriven u Etiopiji, koji potiče iz perioda pre 2,8 miliona godina. Prva vrsta roda homo verovatno je homo habilis, mada su naučnici podeljeni po tom pitanju. U poređenju sa svojim precima, novi hominini imali su mnogo veći mozak.Svi hominidi u vokalnom traktu imaju šupljine ispunjene vazduhom, koje im omogućavaju da ispuštaju glasne zvuke nalik na riku. Ljudi ih nemaju, zato što bi te šupljine sprečile da izgovaraju različite vokale. Naši preci su ih verovatno izgubili pre nego što smo se odvojili od naših srodnika neandertalaca, što navodi na zaključak da su i oni imali sposobnost govora.Mutacija gena FOXP2 kod nekih ljudi otežava izgovor i učenje gramatike, što navodi na zaključak da je upravo ovaj gen bio od ključnog značaja za razvoj sposobnosti učenja i korišćenja jezika. Orson Vels je u svom filmu o evoluciji coveka (tada jos pod uticajem teorije Carlsa Darvina koju smo svi ucili sve do skoro) prikazao majmune koji su poceli da "rade" prvo naravno uzdizanje na dve noge, berba voca sa drveta, grana drveta kao oruzje da se tuce drugi covek ili ubije zivotinja i tako dalje. Danas se smatra da su majmuni  i ljudi imali  istog pretka i da nije bilo nikakvog pretvaranja majmuna u coveka pod uticajem"rada". Da je tako mnogi bi danas koliko rade postali majmuni ( ili se bar tako osecaju).Ko radi ne boji se gladi.U danasnjem drustvu ova poslovica ima sve manje istinitosti u svom znacenju. Jer, danas koliko god da radis nisi 100% zasticen od gladi. Ili otkaz ili mala plata - a potrosacko drustvo je tu oko nas- i za sve je potreban novac. I naravno dzaba su se borili za taj 1.maj- praznik rada - kad je danas  covek jos vise eksploatisan nego tada. Kada je covek danas rob svom "gazdi" i mora da cuti i radi sta god mu se kaze da bi sacuvao posao. Težak je teret nemati šta da se radi.Ukoliko verno radite osam sati dnevno mogli biste postati i šef, pa raditi i dvanaest sati dnevno.Čovek je stvorio mašinu, ali mašina je zarobila čoveka i čovek radi, a ne živi više.
I sad dolazimo do dela kada masine sve vise zamenjuju ljude. Ako ta evolucija zaista postoji sta ce onda biti sa ljudskom vrstom kad vise ne bude radila nista - nego samo sedela ili  spavala? Da li cemo se vratiti u majmunoliki oblik ili cak zavrsiti kao amebe, a masine koje smo mi stvorili zavladace svetom?

Još pre više od 100 godina veliki broj radnika ostao je bez posla zbog mašina, a taj trend se i danas nastavlja. Što više tehnologija bude napredovala a roboti postajali razvijeniji, to će sve manje zanimanja biti rezervisano isključivo za ljude.

Stručnjaci su napravili vodič koji u obzir uzima veliki broj faktora i karakteristika i na osnovu njih predviđa u kojim zanimanjima će roboti potpuno zameniti ljude.

Montažeri električne opreme, poštari, zlatari i kujundžije, kuvari u restoranima, radnici koji rade na finoj obradi i poliranju, radnici na kasama, knjigovođe, sekretarice, manekenke, vozači, analitičari koji odobravaju kredite, drvoseče i radnici na bušotinama, kopovima, radnici za parkiranje, službenici za nabavke, sportske sudije, šatlerski radnici, kreditni službenici, osobe koje rade na podešavanju i baždarenju mernih uređaja, poreski radnici i oni u pozivnim centrima.Gore navedena zanimanja sva imaju iznad 95 odsto šansi da budu automatizovana u narednih 20 godina, odnosno da roboti potpuno zamene ljude na tim poljima.
Poznata dosetka kaže da su u životu jedino izvesni smrt i plaćanje poreza. Ipak, filmske vizije naše budućnosti u kojoj roboti rade većinu stvari – što se već u dobroj meri ostvaruje, iako roboti možda još nisu androidi – nije predvidela plaćanje poreza na njih. Nema filma naučne fantastike u kojoj robot plaća porez jer postoji i obavlja zadatke.
Pitanje poreza na robote, međutim, nije puki futurizam i zabava dokonih. Često se citira studija Univerziteta Oksford iz 2013. godine u kojoj su Karl Fraj i Majkl Ozborn sumorno predvideli da se tokom naredne dve decenije oko 50 odsto radnih mesta u Sjedinjenim Državama nalazi pod „visokim rizikom“ od nestanka – moći će da ih obavljaju računari i mašine.
Pitanje je dakle jednostavno: ako digitalizacija i robotizacija čine ljudski rad izlišnim te ostavljaju sve više ljudi bez posla – ko će plaćati poreze? Od čega će se puniti zajednička kasica-prasica zvana budžet? Od čega isplaćivati socijalna davanja za one koji se, neoliberalnim rečnikom rečenom, nisu snašli u digitalnoj revoluciji?
U maju prošle godine je Evropski parlament izneo inicijativu prema kojoj bi robote trebalo zavesti kao „elektronske osobe“ čiji bi vlasnici – oni koji ubiru profite na osnovu robotskog rada – morali da plaćaju porez kao što za ljude od krvi i mesa plaćaju poreze i doprinose. Iako su planovi u februaru odbačeni, ostao je zahtev parlamenta da EU detaljno reguliše upotrebu robota u sve većem broju oblasti.
Pre nekoliko meseci je osnivač Majkrosofta Bil Gejts izričito podržao ideju oporezivanja automatizovanog rada koji obavljaju mašine, rekavši da je tako nešto neizbežno. Poslednjih dana smo svedočili raspravi dvojice haj-tek milijardera Elona Maska i Marka Zakerberga jer je ovaj prvi izneo bojazan da veštačka inteligencija predstavlja pretnju po čovečanstvo.
Mnogi podsećaju da rasprave zapravo nisu ništa novo – slične su pratile i uvođenje tkanja uz pomoć letećeg čunka ili parne mašine. Tehnološki napredak uvek je imao ogroman uticaj na tržište rada, a čitavi su poslovi nestajali – poznaje li neko od nas nekog čiji je posao da loži mašinu u lokomotivi?
Neki ekonomisti zato ne vide ništa zlo u automatizaciji, naprotiv, to bi moglo da neslućeno poveća efikasnost pa i kolektivno bogatstvo. Stoga bi porez na robote mogao da se iskoristi za „bezuslovni osnovni prihod“ – koncept u kojem se svakome garantuje određena suma novca bez obzira da li radi ili ne, šta je po obrazovanju i slično. Tako nešto se trenutno testira u Finskoj.Dok Bil Gejts smatra da je napametnije usporiti proces automatizacije dok vlade ne smisle adekvatne „prelazne programe“ u pogledu socijalnih posledica automatizacije, drugi upozoravaju da bi porez na robote upravo bio najveća prepreka tehnološkom napretku.Ukratko, pitanje da li treba ili ne treba ubirati dažbinu na upotrebu robota ostavlja se za dalju budućnost – kada konačno bude jasno da li digitalizacija vodi nekom apokaliptičnom scenariju nezaposlenosti kakav se skicira u studiji Oksforda ili u filmovima naučne fantastike.
 Tastatura i miš pripadaju jučerašnjici. Kompjuteri će ljude razumeti na osnovu govora i gestova, a “Majkrosoft”, “Gugl” i “Epl” sa svojim proizvodima izlaze i na masovno tržište.Endrjuz je koordinator Majkrosoftovog tima za razvoj prototipa, a ova priča za laku noć predstavlja igru kroz koju se približava ouzbiljnoj revoluciji interfejsa koju ovaj IT koncern trenutno planira za svoje korisnike: kompjuteri i ljudi će se u buduće bolje razumeti, bez posredovanja tastature i miša.
Umesto toga, tehnika će kontinuirano prepoznavati potrebe korisnika, na osnovu govora, gestova i držanja tela.

Radna soba sa ogromnim kompjuterskim ekranom predstavljaće deo prototipskog stambenog i radnog okruženja, u kome će se kompjuteri prilagođavati ljudima umesto da očekuju da im ovi daju zadatke.
Polaznu tačku ove revolucije predstavljao je X-box, i njegov uređaj “Kinekt”.
Najnovija verzija ovog sistema, konzola X-Box-one, koju je “Majkrosoft predstavio u maju, a kameru visoke definicije u stanju je da prepozna ne samo grube pokrete ruku, već i trzaje pojedinačnih prstiju, da vidi u mraku, da prepoznaje lice korisnika i da po izrazu lica donese zaključak o njegovom raspoloženju.
U stanju je da razlikuje više aktera, pa čak i da izmeri puls, a takođe i da skenira složene uređaje kao što je 3D laserski skener i da obradi njihov trodimenzionalni odraz u digitalnom svetu.
Ovaj uređaj se još uvek prodaje uz X-box, ali ubuduće će igrati centralnu ulogu u interkciji korisnika sa kompjuterom kakvu “Majkrosoft” zamišlja. “Kinektova“ tri oka trepere odasvud: iz ramova za slike, digitalnih radnih površina, pa čak i kuhinjskih uređaja.

Princip se zove “prirodni korisnički interfejs”, a ideja je da sa svojim kompjuterima stupamo u interakciju kao sa ljudima, preko multimodelarnih podataka, govorom i gestovima, uz uključivanje svog okruženja. Drugim rečima, kompjuteri će, poput ljudi, prepozanvati kontekst, pa čak i raspoloženje sagovornika, a u eksperimentalnoj fazi je i projekt koji svaku površinu pretvara u ogroman tačskrin, tako da klasični interfejs više neče biti ni potreban.
Ni konkurencija ne miruje, pa tako “Epl” radi na kompjuteru čiji uzor predstavlja vizija Stenlija Kjubrika: sveprisutnom, pričljivom, uvek svesnom raspolozenja i zivotne situacije korisnikaPionirsku verziju sličnog uređaja “Epl” je izbacio 2011, sa svojim “Digitalnim asistentom Siri”, sa kojim se komunicira uglavnom gestovima i glasom, a nastavak predstavlja “OK Glas”.
Ovaj “vrli novi svet”, je međutim, još i pre sadašnje afere sa špijunažom počeo ozbiljno da zabrinjava stručnjake za zaštitu podataka.

Već i Kjubrikov film slika mračnu verziju sveta u kom svezanjući kompjuter zloupotrebljava svoju moć.
Po njima, Xbox konzola za igru i trajno uključena Kinekt kamera predstavljaju, naime, “savršen uređaj za nadzor”. Proizvođači uveravaju da kamere i mikrofone ne zloupotrebljavaju za špijunažu preko interneta, u sopstvene ili državne svrhe, ali pitanje je - može li im se verovati?
I NA KRAJU DANAS NA PRAZNIK RADA STA MOZEMO DA ZAKLJUCIMO? VIRTUALNI SVET, IZUZETNO NAPREDNA TEHNOLOGIJA POTISNUCE RAD COVEKA ILI GA POTPUNO PREUZETI. COVEK CE POSTATI BESKORISAN U PROIZVODNJI ILI BILO KAKVOM RADU. I ONDA AKO JE IPAK TAJ RAD STVORIO COVEKA , A COVEK STVORIO MASINE KOJE CE MU ODUZETI ONO STO GA JE STVORILO U STA CE SE ONDA COVEK PRETVORITI NAJPRE U MAJMUNA ILI KIBORGA? SVE ZAVISI OD BRZINE EVOLUCIJE I TEHNOLOSKE REVOLUCIJE!!!!