MOZE A I NE MORA BIT

 REALNO PERCEPCIJA SVAKOG COVEKA JE DRUGACIJA. SVI VIDIMO  SVET RAZLICITO PO PRINCIPU (TRI LICA COVEKA - VIDI MOJ BLOG). DAKLE POSTOJE TRI SVETA : SVET KAKVIM NAM PREDSTAVLJAJU, SVET KAKAV MI MISLIMO DA JESTE I SVET KOJI MI NE VIDIMO A ON JESTE! VELIKI JE PROBLEM COVEKU DA OTVORI UM I POKUSA DA ZAISTA VIDI  I SHVATI STVARAN SVET. MOZDA BI LJUDSKA VRSTA I USPELA U TOME DA NIJE 'OMETACA'. TO SU ONI KOJI NAM PREDSTAVLJAJU SVET KAKO ONI ZELE DA GA VIDIMO. RAZLOG SAMO PRETPOSTAVLJAM. KAD ODBIJEM 'IGRE PRESTOLA' JEDINO REALNO JE DA SMO MI LJUDI POTPUNO NESAVRSENA BICA I DA JEDNOSTAVNO NE BI MOGLI DA PODNESEMO PRAVU STVARNOST! ALI ZASTO SMO ONDA TOLIKO ZELJNI DA SAZNAMO ISTINU???

Sledeća velika revolucionarna bitka vodiće se unutar naše vlastite DNK, a pokrenuta je krajem proleća 2004. godine. Bojno polje invazivne tehnologije opšte kontrole uma poznate kao *Frekventna ograda* biće planeta, tj. globalno društvo.

“Frekventna ograda” je bio-neurološki, elektromagnetski izazvani oblik kontrole uma, koji će inicirati blokadu naših senzora (čula) viših nivoa.”Mentalni zatvor“ biće sagrađen oko nas a da mi toga uopšte nećemo biti svesni. Najčudnije u svemu je to da nam pet naših osnovnih senzora neće signalizirati bilo šta alarmantno.

Sve električne centrale i svi uredjaji koji dobijaju struju iz ovih izvora biće iskorišćeni kao nosioci elektromagnetnih distorzija. Ljudsko telo prirodno je imuno na ovakve negativne uticaje, ali će inspiratori novih tehnologija dodatno negativno delovati na prirodnu odbranu organizma na nekoliko načina,pre svega preko (1) vode - ubacujući u vodovodne sisteme određene supstance i (2) očiju - emitujući svetlosne spektre specifičnih talasnih dužina direktno u optičke i neuro sisteme čoveka.

Aplikacije novih tehnologija kroz televiziju i Internet omogućiće posebnu pogodnost prenosa uticaja na globalno društvo. Invazivno reprogramiranje podsvesti biće izvedeno i preko radijski programa i preko predajnika mreža digitalne i mobilne telefonije.Primetite kako oko vas bujaju centrale / prijemno-otpremni sistemi digitalne telefonije

Tehnološka otkrića će omogućiti i dalje širenje bio-neurološke invazije. Nakon desetak godina ovako postavljena “Frekventna ograda“ iniciraće genetske mutacije u opštem genetskom kodu, a to će se dalje manifestovati na generacije koje dolaze u smislu permanentnog zatvaranja napretka čovečanstva.

U ovom trenutku ne postoji tehnološki pogodna odbrana od ove brutalne i suptilne invazije, i nema mesta na planeti gde bi se napadnuti mogli sakriti.

Sistem globalne kontrole uma je toliko sofisticiran da njegovom uticaju neće izbeći ni delovi upravljačkog sloja društva koji su učestvovali u idejnom i realnom stvaranju komponenti delovanja. Ovako inicirana invazija blokiraće senzorne mogućnosti viših nivoa sa osnovnom namerom da ograniči pojedinačne i kolektivne ljudske potencijale.

Blokada intuicije ljudi biće samo jedna od blokada prirodnih sposobnosti čoveka. Naredna negativnost će biti sistematsko snižavanje sposobnosti da se komunicira sa “višim sobom“ ili Bogom i kidanje veza sa Božanskim izvorom.

Sledeći aspekt neurološke invazije biće stvaranje i primena “Holografske insertacije“. To je deo napredne tehnologije primenjen u veštačkom stvaranju trodimenzionalne realnosti i njenoj insertaciji, ubacivanju, lepljenju na stvarnost na način potpunog brisanja u nama razlika u shvatanju šta je realno a šta veštačko, manipulativno.

Centralna ideja zavere dolazeće bio-neurološke manipulacije na koju se njeni inspiratori oslanjaju jeste računanje na nespremnost ljudi da poveruju da se tako nešto dešava. Polazi se od mentalnog sklopa ljudi zasnovanog na spoznaji o registrovanju sveta pomoću naših PET čula, i da sve ono što se ne registruje čulima jednostavno NE POSTOJI. Sve ono što ne postoji nema uticaja na vas i vi ne osećate potrebu da se branite od nepostojećeg neprijatelja.

Realnost koja se pomalja iza horizonta govori nam nešto sasvim drugačije. Elite su u posedu tehnologija čije realne primenjivosti prevazilaze u mnogim aspektima i scene iz poznatih naučno-fantastičnih filmova.

Po priznatim analizama, čovečanstvo je neprekidno u različitim nivoima manipulacija. Savremene države policijske suštine naoružavaju se sve više kako bi se suprotstavile rastućim pretnjama međunarodnog ( čitaj > državnog / grupe moćnika ) terorizma ili povećanom otporu unutrašnjih neprijatelja sistema. Osnovni problem ostaje međutim ekonomska obespravljenost i ekonomsko ropstvo većine. Ljudi su u najvećem delu vremena u trci za (ekonomskim) opstankom i skoro da nemaju ni trenutka da razumeju šta je zaista BITNO.

A ono što je zaista bitno jeste razumevanje, u najvećoj mogućoj meri ,VELIKE SLIKE. Na taj način, RAZUMEVANJEM, počinjete borbu za sebe, počinjete da štitite sebe i potomstvo od oblika invazije koja se upravo začinje u mnogim pojavnim oblicima. Još uvek ima prostora za intervencije na sebi u smislu imunizacije sebe na postavljanje “Frekventne ograde“ i “Holografske insertacije“.

Ne postoji ovog trenutka tehnologija eksterne odbrane, ali postoji način da aktivacijom prirodnih procesa u okviru genetskog koda postanete neosetljivi na poneke oblike negativnih uticaja. Od svih humanoidnih misao/telo/duh organizama mi, ljudi, posedujemo najmoćnije zaštitno “oružje“. Jednostavno, treba samo naučiti kako ga koristiti.

Potencijal DNK na svemirskom nivou je 17 spirala. Na zemaljskom nivou ljudi imaju u potpunosti aktiviran heliks (spiralu) 1 i 2, poneki i 3, a što se tiče heliksa 4, on je delimično formiran ali ga još nije moguće aktivirati.Spustanjem na Zemlju ljudima je blokirana aktivnost ostalih spirala – to je zahtevao karakter planete.

Da bi sebe učinili neosetljivim i nevidljivim za dolazeću bio-neurološku invaziju morate imati aktivirane “ zemaljske “ helikse. To će od vas zahtevati određeni nivo međupersonalnog razvoja i ubrzanja, određene korake u delovanju na pospešivanje razvoja i rasta statusa DNK spirala.Ukoliko to do sada niste učinili morate raditi na tome da ojačate mentalne aspekte vas,vaše lične relacije sa Bogom ili vašim “Višim Snagama“.

Odbijte da prihvatite svest o sebi kao žrtvi, odbijte da prihvatite ideologije koje vas upućuju na osećaj lične nemoći i bespomoćnosti. Radite na tome da aktivirate vaše skrivene snage i potencijale i otkrijte u sebi nove sposobnosti višeg nivoa.

Nađite dovoljno vremena kako bi ponovo proverili vaše lične stavove o realnosti u kojoj se nalazite.

Shvatite da su vaše misli materijalne stvari u pravom smislu te reči. Negativne misli potpomažu stvaranje negativne realnosti. Rigidne, dogmatske, strahom ispunjene misli i misli i verovanja ograničenih umova postaju stvarne elektromagnetske blokade. Naučite da razmišljate za sebe, a svoje pozitivne snage i snage svojih misli ne darujte lažnim svetovnim i crkvenim autoritetima kojima se predajete bez ikakvih sumnji i pitanja.

Jačajte svoju misao i vežbajte vaše mentalne mišiće. Počnite sa korišćenjem mentalnih tehnologija koje će pomoći da se misaono i emotivno razvijate. Možete meditirati, koristiti razne tehnike samopotvrđivanja , vizualizacije, samohipnoze, bio regeneracije i reprogramiranja snova. Tako možete dozvati i aktivirati skrivene potencijale u vama.

Jačajte i svoje telo. Na raspolaganju su vam mnoge tehnike vežbanja koje morate prilagoditi sebi i svojim mogućnostima. Nešto što će vam odista pomoći je i pravilna ishrana. Nastojte da na najmanju moguću meru svedete korišćenje hrane koja sadrži hemijom “obogaćene aditive" i konzervanse, crvena mesa, kofein, alkohol, soli, šećer u kristalu, droge, nikotin, farmaceutske proizvode, a posebno se pazite veštačkih zaslađivača koji se koriste u gaziranim pićima, gumama za žvakanje, poslasticama... Izbegavajte koliko god možete previše prerađenu hranu.

Telo takođe možete jačati svesnom kontrolom disanja i svesnim disanjem.

Naučite da izlečite svoju prošlost. Nošenje u sebi proteklih promašaja i neprekidno optuživanje drugih za sopstvene krivice jedino služi blokadi ličnih viših potencijala i sprečava razvoj. Radite na tome da izlečite svoje emocije. Svakodnevno emotivno “čišćenje” pomoći će oslobađanju blokiranih energetskih centara vašeg fizičkog tela, a to će omogućiti ubrzano razvijanje DNK heliksa.

Nastojte da ojačate sebe i kroz specifična znanja iz takozvanih “graničnih" oblasti nauke, jer će ona biti posebno oružje u vašim rukama u danima predstojećih sukobljavanja. Ta znanja koristite umereno i pametno razmenjujući ih sa drugima tako da se tokom vremena može da oformi kritična masa istomišljenika “otporaša“.

Ako se barem 8% celokupne populacije osposobi da uključi i aktivira zaspale DNK helikse u okvir operativnog dela DNK koda, ”Frekventna ograda“ i “Holografska insertacija“ biće u dobroj meri onemogućene na globalnom nivou i time će realizacija sumanute ideja o neurološkim manipulacijama masama biti značajno usporena.

Sad neko ce i ovaj moj tekst shvatiti kao teoriju zavere, jer ja ih obozavam i stalno ih stavljam u svoje blogove da se ne zagube. Al opet kad slozim sve kockice iz tih silnih teorija slika se uklapa - sto dokazuje da u svemu ipak ima istine. Tako da verujem u skoro sve te teorije, otvorila sam um i stekla zahvaljujuci tome mnoga sananja i nije da mi se svidja istina, al nekako mi je lakse kad znam.

I ETO MOZE AL NE MORA BIT. MOZETE DA VERUJETE A I NE MORATE.SAMO IPAK BUDITE SVESNI DA POSTOJE TRI STVARNOSTI BAS ZBOG TOGA STO ZIVIMO U MATRIXU I U PARALELNOM UNIVERZUMU!

DARA IZ JASENOVCA

 SAD SAM U TOTALNOM NEMIRU! DAKLE DARA JE SA 10 GODINA PREZIVELA SVE STRAHOTE JASENOVCA, A DECA SE DANAS UBIJAJU ZBOG IZAZOVA NA TIK TOKU (PISALA SAM NEKI DAN). I TO DETE GENERALA ARMIJE! BOZE ! DA LI JE MOGUCE DA SE ZA 70 GODINA SVET TOLIKO PROMENIO? DODUSE TAMO SU  ODRASLI  UBIJALI DECU, A OVDE SE DECA UBIJAJU SAMA!

Dobro nije ni 80 godina malo,ali opet to je toliko strasna promena da moj um to ne moze da prihvati. Zasto se ovo dogadja deci? Koji smo mi monstrumi da ubijamo decu ili da se ona sama ubijaju? Ne mogu da verujem. A sve je istina nazalost! Sta da vam objasnjavam odrasli smo na partizanskim filmovima, a i ucili u istoriji. Znamo sta je bio Jasenovac i  kakav je to zlocin protiv ljudi bio. Sve znamo  i ne osvrcemo se na  to jer je previse bolno i strasno. A koliko su deca tad bila jaca i koliko su znali sta je prava vrednost . Iako im je zivot stalno bio u opasnosti znali su kako da prezive. Znala se cuvati porodicna cast. Da ponovim opet i opet da je porodica nesto sto je najvaznije u jednom drustvu. Da porodica cuva jedinku i da je bez porodice jedinka ranjiva i podlozna svakoj vrsti zla. Svako je imao odgovornost i svako je znao svoj zadatak. Od najmanjeg deteta do najstarijeg clana porodice. I zahvaljujuci toj cvrstoj vezi opstao je ceo jedan narod _ srpski. Danas porodica prakticno ne postoji. Pa iako ne vreba opasnost od direktne smrti ove indirektne ubijaju mnogo ubojitije, podmuklije i uzasavajuce. Smrt deteta je smrt ipak  velika je razlika kad ona nastane  u logoru tokom rata i kad nastane u miru , U drustvu u kome je blagostanje neko bi rekao. Ima svega sto covek nije mogao ni da zamisli. Materijalnih dobara nikad vise, tehnologija nikad naprednija ,a deca ugrozena kao da je rat . Nekada se neprijatelj video i  nekako si mogao da se boris protiv njega. Danas na zalost neprijatelj je nevidljiv i seje smrt bas deci od 9 i 10 godina. Strasno. Kakvi su to izazovi da se gusis  konopcem od roletne i da to snimas, ili da nestenas ne 72 sata i ne sme da te nadju roditelji ili policija jer gubis poene. Ili  preslisavanje u skoli ako nemas nesto brendirano na sebi -posledice su na zalost vrlo teske, jer sta zna dete od 9,10 godina. Nismo ga naucili da bude spremnno za ovakav zivot.Izazovi sve strasniji ,a deca sve manje pod nadzorom, a nastranih ljudi i  monstruma svih vrsta sve vise!

Da se pozabavimo decijom psihologijom. Onako laicki kako drugacije. Deca u ratovima narocito u ovom Drugom svetskom zaista su prezivela pakao. Mnogo njih je i   umrlo ,ali kao sto rekoh oni su svoju energiju usmeravali ka prezivljanju. Okruzenje im nije dalo da budu deca u pravom smislu te reci natovarivsi  im rat koji je kao i svaki drugi potpuno besmislen. Medjutim svaki rat kakv god bio tsko je preziveti. Posebno kad si dete. A deca su to prezivljavala potpuno junacki, da ne poverujes sta su sve radili. Bili su i kuriri i bombasi  icuvari porodice i porodicnog ognjista i raduli su sve kao i odrasli i po ugledu na njih. Na ovu recenicu bi stavila akcenat. Posle drugog svetskog rata jer pisem blog na temu : sta se ucini od dece za 80 godina, deca su zivela u izgradnji, obnovi, redu, radu i disciplini i porodicnim vrednostima. Opet po ugledu na starije islo se naradne akcije ivredno se radilo i ucilo. Dakle nije se imalo vremena za gluposti iako je vreme mnogo sporije teklo nego danas. Zatim dolaze zlatne 60,70 i 80-te posle kojih sve ode u sunovrat. Novi besmisleni ratovi, socijalne razlike do krajnjih granica, mrznja se uvukla u sve i svakoga. Standard raste, vreme se ubrzalo, potrosacko drustvo ubija porodicu koja vise nikada ne moze da obrokuje zajedno. I tako prepusta decu najvecem ubici - dosadi. Deca nemaju uzore, dosada im namece da misle o glupostima, skola postaje mesto vrsnjackog nasilja i teranja deteta da pripada nekoj grupi, kod kuce frustracije zbog sve vece ekonomske krize. A onda i pandemija necega. Sta danasnje dete ima od onog pre 80 godina. Nista! Nema porodicu i porodicni zivot, nema uzore i ideale, nema svrsishodnu borbu za nesto. Skolu otaljava, tezi da bude u grupi koja ga nece, mediji ga obasipaju crnim hronikama, rijalitijima, starletama i  pricom o brzoj lovi. Dete koje je ipak dete i po tome se razlikuje od odraslih ( koji isto ne mogu da se snadju u ovim vremenima) ne zna kako da se ponasa. Ima sve i nema nista. Ima vremena, ne zna da ga upotrebi. Materijalno o bezbedjeno ,emocionalno siromasno. 

NIKAKO NE ZNACI DA BI VOLELA DA SE PONOVI 1941-VA ILI 1991-VA ILI BILO KOJA RATNA GODINA. SRECNA SAM STO ZIVIMO U MIRU, ALI ME OPET BRINE STO SU NAM DECA TOLIKO SLABA DA SE IZBORE SA OVIM VREMENOM I DRUSTVOM. NARAVNO NASLEDJE JE NASA KRIVICA. MI SMO IM  OMOGUCILI OVAKO BOGAT MATERIJALNI ZIVOT. ALI NISMO RAZMISLJALI KOLIKO CEMO IH EMOCIONALNO UNISTITI I KOLIKO CE DANASNJA DECA DA IMAJU PSIHICKIH PROBLEMA ZBOG NASIH LOSIH POTEZA U FORMIRANJU NOVOG SVETSKOG PORETKA!

NASA DECA

 KUD SVE OVO VODI? REALNO U KAKVOM VREMENU ZIVIMO I NIJE CUDNO, ALI ZASTO SE SVE PRELILO NA NASU DECU? ZAR SMO MORALI DA IM UNISTIMO SVET U KOME ZIVE? BESKONACNO PISEM O DECI O NJIHOVOM TESKOM ZIVOTU PA OPET NE MOGU DA SE POMIRIM S TIM ZAISTA. DZABA STO ZNAM ZBOG CEGA SE SVE DESAVA, BAS ZATO STO SE DESAVA,A NISTA NE MOGU DA UCINIM . USTVARI NIKO VISE NISTA NE MOZE DA UCINI I TO JE UZASNO PORAZAVAJUCE!

Momak iz Nisa pronadjen mrtav, devojcica  u alkoholisanom stanju skocila sa sprata decijeg odeljenja bolnice u Krusevcu, neki dan devojka skocila kroz prozor cim je tetka izasla iz sobe, decak od 9 godina se ubio zbog igrice na Tik-Toku, moj komsija 19 godina se ubio skocivsi sa zgrade, niz je predugacak i mnogo boli. I vest u novinama na svaku ovu tragediju kaze - normalno dete iz normalne porodice????

Ako je sve normalno zasto se onda desava vise nego ikad. Dobro i u moje vreme su deca bezala od kuce - tinejdzeri ko tinejdzeri, ali za par dana kad nestane love vracamo se kuci i sve u redu. Danas ne smes da pustis dete ni do prodavnice jer pedofili i svakojaki manijaci vrebaju na svakom cosku. Opasno je i u skoli vrsnjacko nasilje uzima svoj danak bez kazne, sem sto se prica neko vreme o tome. Decu nam otimaju od porodilista ,a kasnije ih siluju, prebijaju i ubijaju. A i deca zahvaljujuci tehnologiji takmice se u izazovima koji su potpuno  bez kontrole. Sve mladja deca se ubijaju. Neki decko 15 godina sad skoro ubio se zbog neuzvracene ljubavi. Ej bre 15 godina. Ili ovaj malisan - treba mu izazov koji ce mu podici adrenalin ,a ima 9 godina. Izazov je inace da stavi oko vrata neki konopac ili makar traka od roletne i da se gusi dok ne poplavi i ko duze izdrzi i snimi da to vide ostali vrsnjaci pobedjuje. E sad ako usput umre jer se zaigrao i pukao ga adrenalin nikom nista.

Mnogi roditelji se boje uticaja vršnjaka u periodu puberteta, jer se plaše da njihovo dete ne počne sa pušenjem, narkomanijom i raznim drugim neprilagođenim oblicima ponašanja. Međutim, iskustvo pokazuje da se neprilagođeni oblici ponašanja ne javljaju samo kao posledica negativnog uticaja vršnjaka, već više kao posledica nesređenih porodičnih odnosa, kakvi god oni bili.  

Maloletnička delinkvencija je prestupničko ponašanje specifično za populaciju maloletnika. U užem, strogo pravnom smislu, svi vidovi ponašanja mladih, starijih od 14, a mlađih od 21 godinu koji, prema zakonu, spadaju u krivična dela. Svi oblici delinkventnog ponašanja mladih mogu se svrstati u četiri kategorije: radnje destruktivno uperene protiv integriteta drugih ličnosti, radnje destruktivno uperene protiv vlasništva i materijalnih dobara drugih, radnje povlačenja i radnje samouništenja. Postoji i podela koja u oblike delinkvencije uključuje: prestupe krivično-pravnih normi, prestupe prekršajnih normi i prestupe moralnih normi.Poremećaj ponašanja, vaspitna zapuštenost, subnormalne ili neuobičajne ličnosti, loše društveno ponašanje, asocijalnost, poremećaji karaktera, psihopatska ličnost i primarni poremećaji ponašanja sinonimi su za posledicu neprilagođenog ponašanja sa kojim se neretko susrećemo danas.Pored standardnih uzroka, koji podstiču jednog maloletnika,kriminalitet uvek ima i svoje specifične korene koji su vezani za neku kulturnu i društvenu sredinu. 

Tako smo dosli i do same sustine. U drustvu u kome se porodica raspala ( i to nije fraza da je porodica osnovna celija svakog drustva) , a to drustvo izgubilo pojam o vrednostima nije cudo da deca ne mogu da nadju pravi uzor. Deca od najranijeg uzrasta prepustena su sebi  i tehnologiji, kasnije vrsnjacima i bukvalno ulici. Roditelji prezauzeti borbom za goli opstanak, a deca zbog spleta vrlo losih okolnosti iskljucivo su na internetu i mobilnom telefonu - ceo dan i to nije preterano kad kazem. Znam!

Sta mogu da vide  i sami znate. Ne mogu da verujem da cu stati u odbranu starog dobrog TV-a koji uzgred  ija vec 7-8 godina ne gledam uopste. Na Tv-u  tako nas uce na internetu cuju se samo lazi i zato ga ne treba gledati. Ne ulazim u to! Ko sam ja da mogu da razdvojim lazne  i istinite informacije. Ali opet ... Na TV-u  postoji toliko kanala na kojima mozes videti nesto sto cete opustiti i relaksirati, ako izuzmes vesti  iizvestavanja o politici i crnoj hronici. Dakle, kao da se svi utrkuju da sto vise crnih vesti  bude u toku jednog dana. Toliko niko ne moze da izdrzi. A zamislite tek jednog tinejdzera koji misli da zna sve! Ako mu se svaki dan servira samo lose samo zlo i crno, od goreg gore - pa da li realno zeli da zivi u takvom svetu? Ko bi zeleo? I  nisu oni krivi - mi smo! Cemu forsiranje samo katastrofa i loseg? Da li je moguce da samo nesto sto je uzasno lose moze da natera ljude da reaguju ( citaj da vide  vest), da samo to podize rejting? Bolesno rekla bih. Nase je drustvo bas,bas bolesno! I nema tu vise leka. Zaglibili smo  u zivi pesak i tonemo sve vise.

Toliko se zla iz Pandorine kutije prelilo na nasu decu da nema ni tracka nade. Nada se ne samo scucurila i sakrila na dnu kutuje nego nema nikakvu nameru da izadje. I sad se naravno postavlja jedno jedino moguce pitanje. Sta ciniti? Pritom ponavljam porodica je morala da se raspadne, vrsnjaci su potpuno bez trunke empatije, a tehnologija je dostupna i najmanjoj deci. Mozda, ali samo mozda bez vere da se svet moze promeniti makar pokusati ponovo uspostaviti porodicu - po svaku cenu. Ako mogu da se napadnu celije raka i da se uniste i stvore nove zdrave celije kako onda celija zvana porodica ne moze ponovo da ozdravi? Ko je tu kriv? Znam, drustvo i nacin zivota ( potrosnja iznad svega i nenormalan trud da se zaradi za tu potrosnju) i uticaj medija koji  su  bolesni.

NE ZNAM KAKO CE NA VAS UTICATI OVAJ TEKST. MENI NIJE DOBRO JER NE MOGU VISE DA GLEDAM I SLUSAM VESTI O SMRTI DECICE NA OVAJ ILI ONAJ NACIN! PA IAKO JE SITUACIJA BEZNADEZNA IPAK BIH VAS ZAMOLILA DA SE SVI POTRUDIMO NAJVISE STO MOZEMO I SACUVAMO BAR MALO NASU DECU!

 

SIZIFOV POSAO

 DA LI SE ZAPITATE DA LI JE POSAO KOJI RADITE ZAPRAVO KAO SIZIFOV? ILI JOS BOLJE DA LI JE SVE STO RADIMO SIZIFOV POSAO JER GA PONAVLJAMO IZ DANA U DAN?

Izraz Sizifov posao upotrebljava se u značenju „neprekidan, zamoran i besplodan (uzaludan) rad bez svrhe i cilja”. Prema grčkoj mitologiji, Sizif je bio vladar Epira u Argolidi i osnivač grada Korinta. Bio je poznat kao najmudriji, najlukaviji i najpokvareniji smrtnik stare Grčke. Priča o njegovoj podmuklosti i basnoslovnom bogatstvu širila se nadaleko. Kao sin boga Eola, gospodara svih vetrova, znao je božanske tajne, ali ih u svojoj oholosti nije hteo ili nije mogao čuvati. Tako je jednom prilikom Asopu, ocu lepe Egine, koju je ugrabio Zevs, otkrio ime otimača i time na sebe navukao gnev vrhovnog boga i gospodara svih ljudi. Zevs je poslao boga smrti Tanatosa da odvede Sizifa u carstvo mrtvih. Ali lukavi Sizif, osetivši da mu se približava smrt, na prevaru uhvati Tanatosa, zarobi ga i okuje. Iza toga nastala je prava pometnja: ljudi su prestali umirati i tako je poremećena ravnoteža i sklad u prirodi. Da bi svet spasao te nevolje i kaznio neposlušnog Sizifa, Zevs naredi bogu rata Aresu da ga uhvati. Ovaj to i učini, oslobodi Tanatosa, koji onda Sizifa odvuče u podzemni svet. Ali i tu lukavi Sizif ponovo nadmudri bogove.

Pošto su gospodari podzemlja, Had i njegova žena Persefona, uzalud čekali da im Sizifova žena povodom njegove smrti prinese žrtvu, Sizif pristupi Hadovom prestolu i reče: „O gospodaru duša umrlih, veliki Hade! Ti si po moći ravan Zevsu! Pusti me na svetu zemlju, ja ću narediti svojoj ženi da ti prinese bogate žrtve, pa ću se zatim vratiti u carstvo senki.” Had nije ni slutio da se Sizif pre smrti dogovorio sa ženom da ne prinosi žrtvu povodom njegove smrti kako bi mogao imati izgovor da se vrati. Verujući u Sizifovo obećanje, Had ga pusti da se vrati među žive. A on, umesto da učini ono što je obećao, nastavi da živi na zemlji i da uživa u svom raskošnom dvorcu, likujući što je jedini od smrtnika uspeo da nadmudri bogove. Na to se Had rasrdi, pošalje Tanatosa na zemlju da Sizifu iščupa dušu i vrati je u mračno carstvo mrtvih. Tu je njegova duša ostala zauvek.

Zbog svog lukavstva, pokvarenosti, obmana i podvala koje je činio ljudima i bogovima, Sizif je osuđen na tešku kaznu – da uz strmu planinsku liticu večno gura ogroman kamen, kako bi ga postavio na vrh planine. Taman kad dođe do vrha, kad mu se učini da je stigao do cilja, kamen mu izmakne iz ruku i uz tresak se stropošta do samog podnožja. On se ponovo prihvata posla i tako večno kotrlja kamen uzbrdo, bez nade da će ikada doći do cilja – na vrh planine.

Iz tog mita proizašao je izraz Sizifov posao, koji, kako je već rečeno, znači: „zamoran i besplodan, težak i uzaludan rad bez smisla i svrhe”.

Na kraju, treba reći da postoji i izraz Sizifov kompleks. To je „naziv za osećaj straha od eventualnog neuspeha upravo u času kad treba postići određeni cilj”.

Jednog dana Sizif u mojoj glavi” odlučio je da svoj kamen više ne gura. Ostavio ga je u podnožju. Shvatio je da taj kamen više nije njegov problem.

Iskoristio ga je kao odmorište, na koje će sesti i dobro porazmisliti. Kada je razmislio, ,,Sizif u mojoj glavi” je shvatio da se taj kamen nalazi u njegovim rukama, a ne oko vrata.

Kamen nije moja omča oko vrata, već materijal koji mogu da oblikujem. Mogu da ga alatkom usitnim na više delova, mogu da ga pretvorim u prah, mogu da ga koristim kao oslonac, a ne kao teret, mogu da ga fiksiram, a ne da ga guram…

Mogu vrh planine da zaravnim, mogu svoj put kojim hodam da izravnam – da ne bude strm…

Možda sam kamen doživljavala na pogrešan način.

Možda je težina kamena poticala od mene same.

Možda i nisam osvajač koji savlađuje vrhove, već mislilac koji ostaje u podnožju sluteći o onome što je gore.

Možda, ipak, onaj koji stoji na vrhu, ne vidi dalje od onog u podnožju.

Konačno, možda si mogao da se pobuniš, ,,Sizife u mojoj glavi”!

Kamen koji guraš si ti!

Možda je kamen tvoj životni dar – to su talenti sa kojima si došao na ovaj svet.

Ipak, dug i strm je put do njihove spoznaje.

Od spoznaje do ostvarenja, put je još teži, zaglibljuješ se i ideš korak po korak po njemu, posrćeš i rveš se sa samim sobom. Tek kada to shvatiš, možeš napustiti okvire koji te sputavaju i reći sebi: ,,Možeš biti ti na više načina!”Moja misija je postala dalekosežnija, dopirala je do više ušiju i imala je više odjeka. Iskustvo sam prenosila na decu, mlade i na odrasle koji su želeli da slušaju ili čitaju o onome što sam imala da im kažem. 

Sreća je kada od ,,Sizifovih poslova”, koji nas prate, napravimo iskorak.

Uspeh je kada odstupimo od ustaljenih mitova, a da pritom ne navučemo na sebe Sizifov kompleks – osećaj straha od neuspeha upravo u času kada treba postići određeni cilj.

Zato je mit o Sizifu, zapravo, simbol čovekovog istrajavanja na putu života. Ne postoji osoba koja, kao i Sizif, nema bar po jedan svoj kamen.

U  Srbiji, Sizifov posao se sastoji iz sledećeg: kreneš na studije, nemaš kintu za iste ali se krpiš i upravo to ti je i motivacija da ga završiš (a kad ga završiš, stigneš do pola brda), onda sav pun entuzijazma kreneš da tražiš posao sa diplomom u ruci (stagniraš, ali si jak, držiš kamen da ne ode nizbrdo), konačno ga nađeš na pošteno i daješ sve od sebe da se dokažeš (nastavljaš da guraš kamen uzbrdo), dok ne ustanoviš da te svi jašu zato što si zelen, usput postaneš i žrtva mobinga, te daš otkaz iz principa (izuzetno hrabar korak, kamen nastavlja svoj put ka vrhu), nakon čega igrom slučaja opet na pošteno nađeš novi posao (litica je ovde manje strma, što ne umanjuje tvoje zasluge) na kom ili nemaš puno radno vreme ili kasne plate (počinješ da posustaješ, snaga te izdaje, ali guraš i dalje po inerciji), sve do trenutka kada shvatiš da svi tvoji napori, trud i snaga imaju rok trajanja, a taj rok trajanja je onaj dan kada pomisliš: „Jbg, hteo sam sve na pošteno“ (potkočiš kamen rukama i nogama, osvrneš se na sve ono što si uradio, na sav onaj entuzijazam koji te krasio, i teška srca (s kamenom na srcu) pomeriš i ruke i noge i posmatraš kako kamen odlazi u nepovrat, kao i tvoj minuli rad). Na kraju krajeva sizifov posao je posao koji radis dok ne nadjes bolji! E sad sto ga mnogi ne nadjemo....Takodje moramo dobro da znamo da li je to sto radimo svrsishodno ili uzaludno! Pitanje svrsishodnosti rada isto je  tako važna  kad je u pitanju rad u kući, pranje sudova ili usisavanje stana? Roditelji najbolje znaju kolika je količina posla očuvati dete. Šta mislite da li to roditelji rade za finansijsku naknadu ili je nešto drugo u pitanju?Toliko o svrsishodnosti toga sto radimo na razlicitim poslovima za finansijsku naknadu! Tu lezi odgovor zasto svi radimo Sizifov posao! Zato sto ne razmisljamo o nasoj i njegovoj svrsihodnosti!

I tako najvise vremena u zivotu provedemo Cekajuci Godoa ( nesto sto se nikada nece desiti) dok radimo Sizifov posao.

SVE VAM JE JASNO! NE GURAJTE VISE TAJ KAMEN UZ BRDO. MENJAJTE SE POD HITNO! I NA KRAJU KRAJEVA NISMO SVI ZA TAJ VRH TE CEMU GURANJE STENCUGE KA VRHU. MOZDA SMO ZA PODNOZJE ILI ZLATNU SREDINU. BILO KAKO  BILO KAMEN NAM NI NE TREBA. SAMI SMO GA STVORILI SAMI TREBA I DA GA SE RESIMO!

 

PORODICNI RUCAK

 PORODICNI RUCAK BI TREBAO DA POSTOJI IAKO SU SVI ZBOG OBAVEZA ONEMOGUCENI U TOME. PORODICNI RUCAK PODRAZUMEVA DA JE CELA PORODICA NA OKUPU I DA SEM UZIVANJA U OBROKU MOZE SVAKO DA PODELI SVOJU SRECU ILI TUGU. NARAVNO KAKO SE SVE PROMENILO I OVA TRADICIJA NESTAJE TAKO DA ME JE STRAH KAKO DA NAJAVIM SLEDECE PORODICNO OKUPLJANJE ( A NIKO NIJE UMRO ILI SE RODIO STO JE SVAKAKO BOLJA VARIJANTA). MEDJUTIM, NE ODUSTAJEM. PA SRECNO  MI BILO!

Veoma mučan i neprijatan događaj za sve članove porodice pri kojem je karakteristična neprijatna tišina. Članovi se ne usuđuju da progovore jer znaju da to vodi početku nove svađe koja je najopasnija upravo za stolom jer su svima pri ruci noževi i viljuške.
Svi se trude da što pre pojedu hranu tako da mogu da se udalje od stola.
Ipak, pored svih mera predostrožnosti, svađa se započne na najneočekivaniji način:Dete: Lepo je, ali bi bilo bolje da ima malo više soli.Majka: A jel' nije dovoljno dobro za tebe, a? Znaš li ti koliko sreće imaš da jedeš ovu hranu? Znaš li koliko je onih što nemaju ništa? Nije slano! Pa neću ni da kuvam više, snađite se sami!Dete: (ne brani se jer zna da će samo napaviti još veću glupost, zato ćuti par sekundi i onda najponiznijim glasom pita) Da li ipak možete da mi dodate samo malo soli?Otac: Da ti dodamo?! Ja tebi da dodam?! Pa koji si ti parazit, sve čekaš da ti se servira. Sve bi ti da ti dođe na tacni! Ljubinka, ti si kriva za ovo, ti si ga razmazila. Naučiću ja tebe pameti, ima kaiš da radi! Ali ovo nije sve, a nije ni najgore. Zamislite okupljanje kao moje. Cetvoro dece pa njihovi partneri i njihova deca ( za sada jedno unuce). Svi razliciti po mnogo cemu. Pocev od toga sto je izbor hrane potpuno 'nemoguca misija" jer niko ne jede istu hranu - znaci svi jedu razlicito do toga koja su interesovanja i stavovi o svetu oko nas. Srecom, prosli smo period kad ces vise da imas svoju pordicu, jer je to na okupljanjima bio LAJF MOTIV ili najvaznija stvar. Evo sad su dvoje starije dece sa svojim novim porodicama, ostala deca imaju ozbiljne veze. Cime ih sada smarati? Kad ce deca - unucici. Za sada samo jedno, a mi hocemo jos naravno. Konverzacija na porodicnom rucku mora da bude lagana,a opet se nekako pretvori u pravi rat. Nikad necu shvatiti direktnu povezanost varenja i govorenja istine. Ali ima nesto u tome. Sve ono sto inace ne bi izgovorio na porodicnom rucku jednostavno izadje iz tebe!

Postoji bezbroj razloga i izgovora koje često pronalazimo da izbegnemo porodični ručak. Nekada je to namerno, nekad zaista ne možemo da stignemo. Živi se previše brzo, pa nekad ne stignemo ni da se zaustavimo i setimo se šta je ono što je istinski važno. Hajde da pronađemo jedan razlog da porodični ručak postane tradicija!Prvi razlog zajedničkog ručka i razlog zašto ih ne bi trebalo izbegavati jesu zdravi obroci. Na trpezi se uvek nađe nešto sveže, kuvano, puno povrća i zdravih namirnica. Uvek je bolja opcija ručati kod kuće, nego negde u pekari.Pipremanje ručka u kom učestvuje čitava porodica garantuje sjajnu zabavu. Organizujte se tako da svako radi ponešto, neko secka povrće, neko drugi sprema roštilj, neko kolač. Važno je samo da svi zajedno učestvujete i zabavljate se! Neka kuvanje postane jedna od vaših omiljenih zajedničkih aktivnosti!

U svoj brzini savremenog načina života ponekad zaboravimo na sitnice koje najviše znače.

Odložite telefone, okupite se za stolom i uživajte u omiljenoj hrani. Osetite čar zajedničkih obroka, zajedničkog vremena koje bi uvek trebalo ceniti.

Tada imate priliku da razgovarate sa svojom porodicom, šalite se i smejete, rešavate neke probleme, pravite zajedničke planove. To vreme treba da bude samo vaše i da svi zajedno uživate u njemu!Cak i kada tokom nedelje ne uspete da se organizujete i ručate ili večerate svi zajedno, vi i vaši ukućani se potrudite da to uradite bar nedeljom . Ako tokom nedelje imate previše posla, obaveza oko fakulteta ili škole, nedeljom, barem na par sati, sve možete staviti na pauzu i uživati u zajedničkom vremenu!bog brzog tempa života i previše obaveza, savremenim porodicama nije lako da okupe sve članove u isto vreme za trpezom. Nastojte da u danima kada su deca na raspustu zajedno uživate u porodičnim ručkovima. Na taj način mališani će da usvoje zdrave navike u ishrani koje će ih spasiti od gojaznosti, sve prisutnije među decom. Istraživanja su pokazala da osobe koje se uglavnom hrane kod kuće, izbegavaju brzu hranu i peciva, imaju znatno manje šansi da postanu gojazne. Dovoljan je podatak da obrok u restoranu u proseku sadrži 60 odsto više kalorija od onog spremljenog kod kuće.

U studiji gde su učestvovala deca stara od 9 do 14 godina ustanovljeno je da ona koja ručaju kod kuće sa roditeljima, manje jedu prženu, nezdravu hranu i piju sokove. Njihova ishrana je bazirana na povrću i ključnim hranljivim materijama, kalcijumu, gvožđu i vlaknima. Uz to piju više vode, a manje soka.

Obedovanje sa porodicom odlična je prilika i da se deca upoznaju sa svim namirnicama i ishranu obogate novim ukusima. Osim toga, česti porodični ručkovi, dokazali su naučnici, imaju moć da smanje rizik od depresije i poremaćaja u ishrani. Mogu čak i da odbrane od poroka. Naime, naučnici su ustanovili da deca koja najmanje pet puta nedeljno ručaju sa roditeljima, kasnije znatno ređe odlučuju da puše, konzumiraju alkohol i drogu. Kod tinejdžera koji manje od tri puta nedeljno ručaju sa porodicom, čak tri i po puta povećan je rizik od konzumiranja narkotika. Tri puta je veća verovatnoća da će probati marihuanu, dva i po puta da će propušiti, sklonii su i alkoholu.

I mlađi i stariji koji redovno obeduju sa porodicom imaju manje problema sa stresom, jer uz zalogaje dobijaju i podršku najbližih, dokazali su naučnici.

Ovo se odnosi na obicne porodicne nedeljne ruckove. Medjutim, ja imam tremu od ozbiljnog porodicnog rucka na kome moraju da budu svi prisutni. A to ce biti jako jako tesko. Sve uklopiti je skoro potpuno nemoguce. Ali ja ne odustajem. Nisam dzabe vodolija! Tako da eto imam skoro mesec dana da sve osmislim i realizujem.

RAZMISLITE DOBRO OTOME KOLIKO JE VAZAN PORODICNI RUCAK. PRETRPITE I 'SMOR' PITANJA, NADJITE VREME IAKO STE BAS  U FRCI JER NEKADA BAS TAJ PORODICNI OBROK MOZE DA RESI 'BRDO' PROBLEMA, POMOZITE DA SE ON OSTVARI NAJCESCE STO JE MOGUCE! I POZELITE MI SRECU SVAKAKO!

UVEK POSTOJI RESENJE

 JEDNOSTAVNO UVEK POSTOJI RESENJE! SAD STO GA MI NE VIDIMO ILI NECEMO DA GA VIDIMO TO JE DRUGA STVAR. SAD OPET JE BOLJE DA SAMI NALAZIMO RESENJA JER AKO NAM IH DRUGI NALAZE  MOZEMO PROCI VRLO LOSE. NAZALOST LJUDI BEZE OD RESAVANJA PROBLEMA I PRISTAJU NA GOTOVA RESENJA. OVE DVE PRICICE DELUJU DA NISU POVEZANE PA IPAK RAZMISLITE BOLJE  I VIDECETE O CEMU PRICAM.

Henrija Kisindžera su jednom pitali:

- Šta je to „šatl" diplomatija ?

Kisindžer je odgovorio:

- To je univerzalni jevrejski metod za rešavanje bilo kog problema! Objasniću na primeru.

Potrebno je udati ćerku Rokfelera za jednostavnog ruskog momka iz zabačenog sibirskog sela.

Kako? Vrlo jednostavno! Idem u sibirsko selo, tamo nađem jednostavnog ruskog momka i pitam ga:

- Da li želite da se oženite za američku Jevrejku?

On mi kaže:

- Zašto?! Pa mi imamo puno naših lepših devojaka! ..

A ja mu kažem:

- Da, ali ona je ćerka milijardera!

A on na to: Ooooo, pa to menja stvari! ..

Zatim odlazim u Švajcarsku, na sastanak odbora banke i pitam:

- Da li želite da imate sibirskog seljačkog predsednika banke?

- Fuj, - kažu mi u banci.

- Da, ali on je Rokfelerov zet

- Ooooo pa to menja stvar

Onda idem do Rokefelera i pitam:

- Da li želite da imate zeta ruskog seljaka?

On mi kaže: O čemu to pričate, svi u našoj porodici su finansijeri!

A ja mu kažem:

- Da, ali ovaj Rus je predsednik odbora Švajcarske banke!

Je li?

- Ooooo! To menja stvar! Suzi!

Dođi. Gospodin Kissindžer vam je našao verenika. On je predsednik Švajcarske banke!

Suzi: Fujjj... Svi ti finansijeri su šmokljavi, glupi, i dosadni.

A ja joj kažem: Da, ali on je krupna sibirska muškarčina.

Ona: Ooooo, pa to menja stvar...''

Bilo je to jednom kada je negde u neko selo došao neki stranac.

Znao je da tamo živi na hiljade majmuna. I tako je seljacima ponudio 10 dolara za svakog majmuna kojeg će za njega uhvatiti.

Seljaci su sa oduševljenjem prihvatili ponudu stranca i odmah krenuli u lov. Stranac je od njih otkupio sve – na stotine majmuna koje su ulovili.

Кad se broj majmuna malo smanjio seljaci su ih prestali loviti. Stranac je stoga podigao svoju ponudu i seljacima ponudio 20 dolara za svakog majmuna. Seljaci su bez oklevanja ponovno krenuli u lov.

Broj majmuna se još smanjio i ljudi su se ponovo vratili poljoprivredi. Stranac je zato ponudu povećao na 25 dolara, ali s vremenom je ostalo vrlo malo majmuna tako da je bilo gotovo nemoguće naći još kojeg.

Stranac je tada najavio novu ponudu. Za svakog majmuna seljacima je ponudio 50 dolara. U isto vreme on je morao zbog posla otputovati i za otkup majmuna ovlastio je svog pomoćnika.

Кako šefa nije bilo, seljacima je dao ponudu pomoćnik:

“Vidite sve ove majmune u kavezima koje je prikupio moj šef. Prodajem vam ih za 35 dolara a kada se šef vrati u selo, možete mu ih prodati po 50 dolara za svakog.”

Seljani su ozbiljno shvatili i počeli se organizovati. Prikupili su sve svoje uštede i otkupili sve majmune.

Nikad više nisu videli ni stranca ni njegovog pomoćnika, ostalo je samo selo puno majmuna.

Sada ćete možda bolje razumeti priče o deonicama, hipotekama i bankama kojih zadnjih godina ima sve više. Možda će vam biti lakše razumeti priče o uzrocima globalne finansijske krize, ali sam siguran da će vam biti jasno da je to priča o majmunima."

Ne znam ko je autor priče, ali znam ko su majmuni.  

I tako glava nam je prepuna informacija i izbora. Sta cemo uciniti samo od nas zavisi.

Pandemija koronavirusa obeležila je celu 2020. i promenila naše živote na milion načina, ali jedan, veoma bitan, često se previđa - praćenje svega što radimo postalo je intenzivnije i masovnije nego ikad pre.

Zatvaranje zbog kovida 19 nateralo je sve nas da na internetu provodimo mnogo više vremena - radilo se onlajn, sastančilo se i družilo preko video-poziva, neprestano su se pratile vesti s različitih aplikacija, striming-servisi doživeli su dodatni procvat... U digitalnoj eri, koja, nažalost, već godinama liči na svet iz knjige „1984” Džordža Orvela, nagla i prinudna selidba skoro cele planete na internet samo je omogućila da svi budemo još ranjiviji i da se prati baš sve što radimo.Tehnološki giganti iz Silicijumske doline već dugo zarađuju milione skupljajući i prodajući podatke o korisnicima i sve to su samo pojačali, ali su se u to sad uključile i mnoge države, pravdajući masovni nadzor borbom za zaštitu zdravlja građana.

- Tehnološki napredak poslednjih godina doveo je do toga da pandemija kovida 19 bude apsolutno novo iskustvo za moderno društvo. Ljudi u vreme španske groznice 1918. nisu imali priliku da razgovaraju i vide rođake izolovane u drugom delu zemlje, nisu mogli da rade od kuće, niti da prate koncerte svojih omiljenih muzičara sa kauča - pišu u radu „Pandemija kovida 19: Još jedan katalizator za državno praćenje ljudi” portugalski istraživači i sociolozi Antonija do Karmo Bariga, Ana Filipa Martins, Marija Žoao Simoes i Delsio Faustino Nunjes.

Oni navode da su mnoge vlade požurile da pokrenu elektronske sisteme nadzora bez razmatranja etičkih posledica ili debate unutar društva. Sve zavisi od zemlje do zemlje, neke vlade su agresivnije u tome od drugih, a neke koriste situaciju da uvedu nove tehnologije ili pojačaju praćenje političkih protivnika. Tehnologije koje države poseduju imaju neverovatan potencijal za praćenje pojedinaca i krše njihovu prijatnost. Važno je naglasiti da većina mera masovnog nadzora predstavlja pretnju po privatnosti i demokratiju, a sada se suočavamo s rizikom normalizacije praćenja. Osim toga, opasno je što je nadzor sve prisutniji zbog mera uvedenih kao odgovor na krizu - pišu istraživači.

Američki istraživači Natali Ram i Dejvid Grej u radu „Nadzor u vreme kovida 19” navode da je Kina uvela aplikaciju za pametni telefon koju su svi morali da instaliraju i onda su bili obeležavani crvenom, žutom ili zelenom u zavisnosti od toga da li predstavljaju „zdravstvenu opasnost”, pa im je bio ograničavan pristup tržnim centrima, metrou i drugim javnim mestima. Sličan sistem obaveštavanja ljudi o zaraženima uveden je i u Južnoj Koreji, ali i u Severnoj i Južnoj Dakoti.

- Američka vlada već prati gomile mobilnih telefona pravdajući to borbom protiv korone. Privatne firme brzo su se uključile. Gugl analizira lokacije korisnika za svaki okrug u SAD. Sa Kinom, Južnom Korejom, Singapurom, Izraelom i drugima, koje navode kao primer, mnogi traže sličan nivo praćenja i na evropskim i američkim tržištima - navode oni.

Britanski Gardijan nedavno je objavio tekst u kome tvrdi da se uvođenje nadzora karakteriše kao nužno zlo, ali da postoji opasnost da dođe do „normalizacije praćenja”. Međutim, mnogi eksperti upozoravaju da je ono već postalo sveprisutno.ko vam je potreban argument da živite u naučnofantastičnom svetu, samo pogledajte u svoj telefon. Ovaj slatki, tanki i neverovatno moćni alat postao je centralan u našim životima, toliko da i ne razmišljamo o tome. Deluje sasvim normalno da ga izvučete iz džepa, gde god da ste na planeti i da pričate sa nekim na ko zna kom delu planete. Ali svakog jutra kad uzmete telefon u ruke, pravite sporazum sa operaterima: „Hoću pozive, a zauzvrat kompanija uvek zna gde sam.” Ovo je veoma intiman vid nadzora. Telefon prati gde živite i gde radite. Prati gde provodite vikende i večeri. Prati koliko često idete u bar i da li vozite brzo. Prati i sa kim se srećete i pored koga spavate. Ovi akumulirani podaci mogu da bolje odslikaju vaš dan nego vi sami. Još 2012. naučnici su uspeli da ovakve podatke iskoriste i da s neverovatnom preciznošću pretpostave i šta ćete da uradite u naredna 24 sata - piše Brus Snajer, američki kriptograf, kompjuterski stručnjak i pisac u knjizi „Podaci i Golijat: Skrivena borba za prikupljanje podataka i kontrolu nad vašim svetom”.  

STA BI BIO ZAKLJUCAK? RESENJE UVEK MOZE DA SE NADJE. POZELJNO BI BILO DA  GA SAMI NADJEMO. AKO DOPUSTIMO DA VERUJEMO DRUGIMA ( NAROCITO POLITICARIMA IZA KOJIH SU OBAVEZNO KONTRAVERZNI BIZNISMENI) DOCI CEMO U SITUACIJU DA PRESIPAMO IZ SUPLJEG  U PRAZNO - TO JEST DA IZGUBIMO I ONO MALO STO IMAMO U MATERIJALNOM SMISLU. A AKO POMISLIMO NA NEMATERIJALNO ( NA NASU DUSU I PRAVA COVEKA) OVOLIKIM PRACENJEM  I UVIDOM STA RADIMO ZAISTA SU NAM TO I UZELI. PA SAD JEDINO OSTAJE PITANJE VREDI LI SE UOPSTE BORITI? MOJ ODGOVOR JE VREDI IAKO SVE IZGLEDA BESMISLENO I PRETESKO. VRATITE SE NA NASLOV

ZA SVE POSTOJI RESENJE!

ZENE

 HTELA SAM DA CEKAM 8.MART KOJI SU NAM NAMETNULI KAO NAS ZENSKI PRAZNIK. ALI NEKAKO OVIH DANA JE BIO I MOJ RODJENDAN I DAN ZALJUBLJENIH I UOPSTE MESEC JE MOJ MISTERIOZNIH VODOLIJA ,PA SAM RESILA DA SADA PONOVO OTVORIM TEMU ;DISKRIMINACIJA ZENA U SVIM SEGMENTIMA ZIVOTA, A NAROCITO NA POSLOVNOM PLANU. DOKLE VISE KARIJERA ILI DECA? PITAJU LI MUSKARCE IMAJU LI KOD KUCE DECU? DA DAME SE NE PITAJU ZA GODINE. MENE SU PITALI NESUDJENI POSLODAVCI- UVEK!

Republički zavod za statistiku je objavio da iako je u Srbiji 180.000 žena više nego muškaraca, one se teže zapošljavaju, lakše otpuštaju i imaju manju platu od muškaraca.

U Srbiji su žene brojnije i obrazovanije od muškaraca, prošle godine upisano je 33.000 više devojaka na fakultet, diplomiralo je skoro 8.000 više žena nego muškaraca, ali, radi 360.000 više muškaraca. I primaju 8,8 odsto veće plate. Da bi žena nadoknadila tu količinu novca morala bi da radi dodatnih 35 dana svake godine.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković navela da je ne iznenađuju podaci istraživanja jer se kao poverenica kroz praksu susreće sa žalbama žena koje se i najviše žale upravo zbog nemogućnosti zapošljavanja kao mlade žene jer je i dalje glavna pomisao poslodavca – ta žena će otići na porodiljsko odsustvo.

Objašnjava i da ženu koja traži posao, prelazi sa jednog posla na drugi, poslodavac ne može da pita da li je udata, da li ima i planira decu.

“To nije ni od kakvog značaja za obavljanje posla. Meni je besmisleno da mladu ženu od 25, 26 godina pitate da li planira porodicu i bebu. Mnogi poslodavci su naučili da ne smeju da postavljaju to pitanje”, ocenjuje Jankovićeva.

Objašnjava da su uz to, manjina u bolje plaćenim profesijama.

“Žene mnogo više rade u zanimanjima koja su manje plaćena – zdravstvo, socijalna zaštita. Videli smo koliko su te delatnosti bitne, i nadam se da će se ta zanimanja u budućnosti mnogo više ceniti. Nadam se da ćemo dobiti jedan balans jer nigde rodni disbalans nije dobar, ni u kom zanimanju”, ocenjuje poverenica.

Govoreći o zapošljavanju, navodi da imamo veliki rodni jaz naročito u kategoriji žena preko 55 godina gde, kako kaže, ima samo 40 procenata zaposlenih žena.

“Mnogo je teže naći posao već posle 45 godine, jer neki poslodavci vas doživljavaju kao starije radnike, a ne kao ljude koji su upravo u periodu života kad mogu da daju svoj maksimum zbog predrasuda da će biti manje efikasni, da nisu spremni da uče nove tehnologije, naročito je to izraženo kod žena”, ocenjuje Jankovićeva.

Ističe da je to predrasuda jer i žene i muškarci žele da uče.

Jos 1979-te godine potpisana je konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije zene:

Države članice ove konvencije, konstatujući da Povelјa Ujedinjenih nacija ponovo proglašava veru i osnovna prava čoveka, dostojanstvo i vrednost čovekove ličnosti i u ravnopravnost muškarca i žena, konstatujući da Opšta deklaracija o pravima čoveka potvrđuje načelo nedopustivosti diskriminacije i proglašava da su svi lјudi rođeni slobodni i jednaki u dostojanstvu i pravima, i da svakom pripadaju sva prava i slobode koje su tamo navedene, bez ikakvih razlika, uklјučujući i razliku u pogledu pola, konstatujući da države potpisnice Međunarodnog pakta o pravima čoveka imaju obavezu da obezbede ravnopravnost muškaraca i žena u pogledu svih ekonomskih, društvenih, kulturnih, građanskih i političkih prava, imajući u vidu međunarodne konvencije zaklјučene pod pokrovitelјstvom Ujedinjenih nacija i specijalizovanih agencija koje se odnose na ravnopravnost muškaraca i žena, imajući, takođe, u vidu rezolucije, deklaracije i preporuke koje su usvojile Ujedinjene nacije i specijalizovane agencije koje se odnose na ravnopravnost muškaraca i žena, zabrinute, međutim, zbog činjenice da i pored svih ovih instrumenata i dalјe postoji široka diskriminacija žena, podsećajući da se diskriminacijom žena krše načela ravnopravnosti i poštovanja lјudskog dostojanstva, da to predstavlјa prepreku ravnopravnom učešću žena u političkom, društvenom, ekonomskom i kulturnom životu njihovih zemalјa, sputava dalјi napredak društva i porodice i otežava potpun razvoj sposobnosti žena da učestvuju u službi svojih zemalјa i čovečanstva, zabrinute zbog činjenice da su, u uslovima siromaštva, ženama najmanje dostupni hrana, zdravstvena zaštita, obrazovanje, obuka i zapošlјavanje i zadovolјenje drugih potreba, uverene da će uspostavlјanje novog međunarodnog ekonomskog poretka, zasnovanog na ravnopravnosti i pravičnosti, znatno doprineti ostvarenju ravnopravnosti muškaraca i žena,aglašavajući da je likvidacija aparthejda, svih oblika rasizma, rasne diskriminacije, kolonijalizma, neokolonijalizma, agresije, strane okupacije, dominacije i mešanja u unutrašnje stvari drugih država od bitne važnosti za potpuno ostvarenje prava muškaraca i žena, potvrđujući da će jačanje međunarodnog mira i bezbednosti, popuštanje međunarodne zategnutosti, međusobna saradnja svih država, bez obzira na njihov društveni i ekonomski sistem, opšte i potpuno razoružanje, posebno nuklearno razoružanje pod strogom i efikasnom međunarodnom kontrolom, afirmacija principa pravičnosti, ravnopravnosti i uzajamne koristi u odnosima među zemlјama, ostvarenje prava naroda pod stranom i kolonijalnom dominacijom i stranom okupacijom na samoopredelјenje i nezavisnost, kao i poštovanje nacionalnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, doprineti društvenom napretku i razvoju, a time i ostvarenju potpune ravnopravnosti muškaraca i žena, uverene da potpun i svestran razvoj zemalјa, blagostanje sveta i stvar mira zahtevaju najveće učešće žena, ravnopravno s muškarcima, u svim sferama života, imajući u vidu veliki doprinos žena blagostanju porodice i razvoju društva, što do sada nije u potpunosti priznato, društveni značaj materinstva i ulogu oba roditelјa u porodici i podizanju dece, i svesne da uloga žene u rađanju ne treba da bude osnov za diskriminaciju, već da podizanje dece treba smatrati zajedničkom odgovornošću muškaraca i žena i društva u celini, svesne da je potrebno izmeniti tradicionalnu ulogu muškarca, kao i ulogu žene u društvu kako bi se ostvarila potpuna ravnopravnost muškaraca i žena, rešene da primene principe sadržane u Deklaraciji o eliminisanju diskriminacije žena, kao i da u tu svrhu usvoje mere potrebne za otklanjanje te diskriminacije.

 Usprkos tome što su obrazovane i što imaju znanja, kapacitet, potrebe i interese, žene ne učestvuju ravnopravno s muškarcima u kreiranju ekonomske i razvojne politike. Zbog svoje reproduktivne uloge one su češće od muškaraca diskriminisane na tržištu rada i na radnom mestu.  Zene i devojčice  su češće od muškaraca i dečaka „pogođene raznim oblicima rodno zasnovanog nasilja“.  Zbog tih pojava celo društvo trpi i da rastu nezaposlenost, siromaštvo i nasilje, kao i da se smanjuje ogućnost za brži ekonomski razvoj.

 Najveći jaz između muškaraca i žena je u domenu rada i novca.Naravno na drugom mestu ( mozda ipak su oba na prvom mestu) je svakako nasilje prema zenama i devojcicama.

Realno ova je tema veoma kompleksna. Licna iskustva mnogih zena dokazuju tvrdnju da diskriminacija nikad nije prestala, a verovatno ni nece prestati. Moja baba je imala pricicu prigodnu za ovu temu kao sto je imala za sve teme koje su vezane za zivot zene. Poruka te pricice je otprilike: Kad si devojcica - cuti sta ti znas, kad se udas muz ti stalno govori - cuti sta ti znas i sef na poslu govori ti svojim ponasanjem to isto ( samo na malo "finiji" nacin ili u vidu mobinga), kad ostaris svi ti kazu - cuti baba sta ti znas!

MUSKARCI VLADAJU SVETOM, ALI ZENE IPAK VLADAJU MUSKARCIMA IAKO ONI TOGA NISU SVESNI. I MANITE SE PRICE O EVINOJ KRIVICI I ONJENOM POSTANKU OD ADAMOVOG REBRA. ZENA I MUSKARAC SU LJUDSKA BICA . SVAKO LJUDSKO BICE IMA SVOJE VRLINE I MANE. SVAKI COVEK IMA SVOJE LICNE KARAKTERISTIKE I LICNE VREDNOSTI BEZ OBZIRA KOG JE RODA.

PA MISLITE O TOME -VRLO JE VAZNO!