POSLEDNJI POZDRAV

 RETKO PRIVATIZUJEM SOPSTVENE BLOGOVE MEDJUTIM, IMAM NEKE SITUACIJE KOJE PREVAZILAZE MOJU SNAGU I OSECANJA ME NAGONE DA IH STAVIM NA PAPIR. POSLE DUZE BOLESTI UMRO JE MOJ PARTNER OTAC MOJE CETVORO DECE I TO CE SVAKAKO OSTAVITI DUBOKI TRAG I PRAZNINU U SVIMA NAMA.

Citajuci moje blogove znate da je nas brak bio daleko od idealnog jer je porok - alkohol unistio sve sto je mogao. Sada kada ga vise nema secanja nisu izbrisana ali opet voleli smo ga bio je nas u svakom smislu.Sta reci? Da mi je bio ljubav zivota - 45 godina. Da je otac moje dece. Da nam je ostavio divnu kucu i dvoriste iz snova u ovom gradu betona. Imamo svoju oazu mira zahvaljujuci njemu koji je bio majstor mnogih zanata. Na sahranu je doslo mnogo ljudi jer ne postoji neko na Lekinom brdu ko ga nije zvao da mu nesto popravi. To i isto i u kuci. Sve je znao. Nikada neki drugi majstor nije usao u nasu kucu. Zasto je onda taj covek toliko pio i pravio zaista teske skandale da se i milicija morala mesati? Nije bio zadovoljan? Ne znam. Ostao je bez posla jos 2007-me i nikada vise nije radio. 

Nasa prica pocela je daleke 1978-me godine u Fabrici kartona na Umci. Radila sam obracun plata, a on je popravljao kao elektricar masinu koja je proizvodila karton. Prvi put kad sam ga videla bukvalno su mi klecnula kolena i znala sam da zelim da budem s njim. I bila sam - dok nas smrt ne rastavi.

Zanimljivo je da smo iz skoro istog kraja. Ja sa Dusanovca on  sa Lekinog ,mesto okupljanja tada XI Beogradska gimnazija. Imali smo zajednicko drustvo a nismo znali do susreta na Umci. Sudbina svakako. On iz porodice u kojoj je deda u cijoj smo sad kuci imao 11 sinova. !0-tog krstio kralj.Ja iz porodice gde je moja baka imala 6-oro dece ,a moja mama samo mene. Moji roditelji su umrli rano njegovi su bili jedini baba i deda nasoj deci. I tako. Krenuli smo izlaske, zajednicke odmore, Nove godine, proslave rodjendana sa zajednickim drustvom. Nisam htela da vidim da smo uglavnom bili u kafanama.Ljubav jeste slepa. Zelela sam da zivim s njim on je vesto izbegavao. Krenuli smo vreme zajedno smo nismo zajedno. Godinama. Sve do 1986-te kada nam umalo nije pobegao kumu Kanadu. Njegov najbolji drug od detinjstva trebao je da ode u Kanadu i to je bio prelomni trenutak za mog tada buduceg muza, Vencanje na brzinu u opstini.Cetvrtak, samo kumovi i rucak. Njegovi roditelji nisu bili zadovoljni jer njegov stariji brat nije bio ozenjen. To ce nam biti problem vise puta jer njegovoj majci on je bio miljenik. Svih ovih godina nikada nisam bila trudna a  u noci vencanja ostala sam odmah trudna. Cudo! Cudo koje nije potrajalo na zalost. Bio je Cernobil i spontani pobacaj. Tek posle vise od 2 godine ponovo sam ostala trudna ,a za to vreme svekar i svekrva su nas terali kod lekara ( citaj mene), svekar me je cak i vodio kod nekih svojih misleci da ne mogu da rodim. Prvo pa musko rodilo se  u septembru 1988-me u donelo zalost mojoj svekrvi ,a i bolest te mi nije mogla pomagati.Malo pre porodjaja muz mi je bio na saboru u Guci i doneo opanke za dete, super ali ja sam bila pred porodjajem ,a on se nije treznio danima. Kada sam mu donela prvenca gledao je Olimpijadu, pio i u sobu u kojoj sam bila sa bebom nije ulazio. Tada sam otisla od njega prvi put. Vratila sam se naravno posle nedelju dana. Da li je bio bolji? Privremeno svakako.Onda sledi renoviranje kuce, dozidjivanje sprata i opet ne moze se osporiti njegovo znanje i trud. Kako sam bila jedinica i bez roditelja zelelasam da imam vise dece,a on je hteo da dostigne deda Peru ( onog sto je imao 11 sinova). Skoro na njegov rodjendan 1992-ge  rodila se cerka koja je dobila ime po njemu. Ta cerka bila je mnogo vezana za njega, do same smrti. 

Ne dugo zarim rodio nam se i sin (decembar 1993) koji je dobio ime po deda Peri - Petar. Kuca je bila gotova usprkos najtezim danima inflacije i nemastine. Tekli su nam dani nekad predivni nekad katastrofalni do te mere da smo u leto !995-te posle namernog pobacaja otisli svi od kuce. Citave dve nedelje mi je trebalo da opet odlucim da se vratim uspkos sve tezem zivotu sa covekom koji je sve vise pio. A onda 1996-te sok. Dobijam otkaz kao i svi radnici Ateksa. Pocela je tranzicija. Posao je bilo pretesko naci i zbog dece, te ja ostanem trudna opet. Prica o mojoj cetvrtoj trudnoci je spektakularna. Bilo je bogojavljanje 1997-me. Beli andjeo mi je bio u sobi (nasla sam ujutru pero) i kaze rodices cerku uskoro. Mi sledeceg dana na slavu kod babe i dede (20 janunar) gde se okupila sva rodbina i kazemo im za predvidjanje belog andjela. Naravno niko ne veruje. A ja sam ipak 06 januara 1998-me rodila cerku. 

Svu decu sam radjala na carski rez. To jutro na Bozis dosla je doktorka i rekla:Srecan Bozic ne znam da li ce vasa cerka preziveti. To je bilo doba afere kradje beba. Kad su videli da je cetvrto hteli su da je ukradu. Samo Bog i sestra Tanja su mi pomogli. Nekako me je zapamtila jer sam se uvek tu poradjala i pomogla mi je. Otisla je gore na cetvrti sprat i videla da je dete stavljeno u inkubator i zakljucano ,a nije imalo potrebe jer je rodjeno na vreme kao i ostala deca. Rekla mi je treci cetvrti dan ako mogu da hodam da uzmem bebu i bezim To sam i uradila.Doktorka koja mi je saopstila da ce mi dete umreti u otpusnoj listi je napisla da izlazim na svoj zahtev a detetu je napisala toliko losih dijagnoza da covek ne veruje. Doktorka koju sam isto poznavala i koja je pre pregledala moju decu rekla je da je dete zdravo. Devojka sad ima 25 godina i udaje se.

Da se vratimo na oca familije. Eto sve smo to prosli zajedno. 2007-me je on ostao bez posla u Novom domu i nikada se vise nije zaposlio. Ja sam radila u Bebi servisu 12 godina, najstariji sin nam je diplomirao te 2007-me i zaposlio se. Ziveli smo nekako. Zacudo prestanak posla nije znacio prestanak opijanja. Uvek je nalazio gde ce da popije. A sto zaradi od popravke kod komsija popije. Uzas.Deca su rasla. Cerka mezimica otisla je od kuce 2011-te. To mu je jako tesko palo.Poceo je sve vise da pije. Sin mladji koji je dobio ime po pradedi dobije sizofreniju 2015-te,a moj pakao tad postaje najgorido tad. Krivica je kaze na meni. Divno. 2016-te mladja cerka dobija Kronovu bolest (koja nasaje od stresa). A u kuci stres svaki dan. 2021-ve najstariji sin odlazi od kuce sa devojkom koju moj muz nije mogao da podnese. Sin vise nije dolazio. Pri kraju godine mom muzu dijagnostikovan je rak debelog creva. Za Novu godinu operacija.Deca zive svoje zivote . U kuci ostali dvoje dece koje su bolesni i tata koji se bori sa rakom. Stariji sin retko kad dodje, cerka miljenica dobila je dete 2020-te i dolazi svaki dan.Moj muz i ja smo dobili penziju u u avgustu 2021-ve male nikakve a opet dobili smo. Moj muz je od avgusta do oktobra pio svaki dan,pravio haos i ja sam se pitala kako moze toliko da pije. A onda mu je u novembru dijagnostikovan rak. 2022-ge pod hemoterapijom pravio je nastresnicu u dvoristu izvodio struju igrao se sa unukom sve do oktobra,a onda je postao sve slabiji i nije izlazio. Zadnjih mesec dana ove godine znali smo da smrt moze nastati svakog dana. I desila se 05.juna 7 dana pre 67 rodjendana. 

Na prvi sastanak mi je doneo jedan crveni gerber zguzvan u dzepu cuvenog plavog "mikado" kaputa jer njega je bilo sramota da neko vidi da nosi cvet. Na sanduk sam mu bacila crveni gerber i nisam imala snage ni za jednu rec. Ali on zna. Uvek je znao!

NIJE BIO IDEALAN BRAK. NESTO U NJEMU MENI NEDOKUCIVO TERALO GA JE U ALKOHOL, UBIO JE SEBE I NAS OSTETIO . IPAK VOLELA SAM GA DO ZADNJEG DAHA ( VIDELA SAM NJEGOV ZADNJI DAH. TO JE TOLIKO JEZIVO DA SE NIKAD NECU OPORAVITI. SMRT ZAISTA OSTAVLJA VELIKU PRAZNINU A TEK DOLAZI VREME KAD CU TO JOS VISE OSECATI. NADJI MIR LJUBAVI!

PARADOKSI

 PARADOKSI SU POTPUNO MISTERIOZNA I NEOBJASNJIVA STVAR.ZATO IH TOLIKO OBOZAVAM KAO I TEORIJE ZAVERE.POKUSACU DA SA VAMA PODELIM NEKOLIKO MOJIH OMILJENIH PARADOKSA. PARADOKS KROKODILA. LAZOVA, OBESENOG, DEDE, BURIDANOVOG MAGARCA I  DRUGIH.

Evo jednog drevnog paradoksa čijih se posledica roboti, a sa njima i kreatori veštačke inteligencije, plaše više nego što se ljudi boje velikih gmizavaca. Ova logička zver lagano i naizgled bezazleno izvire iz basnolike priče koja je bila poznata još Starim Grcima.

U toj priči, tiho i neočekivano, krokodil isplivava iz Nila i otima dete Egipćanki koja se šetala rečnom obalom. Majka potom traži od gmizavca da joj dete vrati. Na to krokodil, koji osim užasne, životinjske naravi, ima i filozoske pretenzije, odgovara: „Vratiću ti dete ako i samo ako tačno pogodiš šta ću da uradim“.

Egipćanka sada razmišlja. Ako kaže „Vratićeš mi dete“, stvar je za nju sasvim nepredvidljiva, ali je sve u skladu sa logikom. Ako joj krokodil vraća dete, ona je ne samo pogodila nego i ispunila krokodilov uslov, tako da dobija dete nazad u skladu sa logikom. Ako krokodil neće da joj vrati dete, stvar je nesrećna, ali logična – promašila je i prema uslovu, krokodil zadržava dete, a Egipćanka može samo da se nada kako ga nije pojeo, nego ga podučava logici.

Međutim, stvar postaje zanimljiva i logički izazovna ako majka krokodilu kaže „Nećeš mi vratiti dete“. Ako on neće da joj vrati dete, ona je ispunila uslov, ali zbog toga krokodil koji joj neće vratiti dete krši dato obećanje da će ga vratiti ako je uslov ispunjen. Sa druge strane, ako hoće da dete vrati Egipćanki, krokodil joj tada vraća dete iako ona nije ispunila uslov pošto je rekla da ga neće vratiti.

Šta Egipćanka treba da uradi?

Zapravo, ne postoji razrešenje. Krokodilova dilema, ma kako bila primaljiva za promišljanje, može vas uvesti u glavobolju, dok će neku mašinu sasvim obeshrabriti – ne samo da ne postoji recept da sigurno spasete dete, nego ona pokazuje i da postoje evidentna ograničenja logike. Pokušajte, uostalom, da razmislite – uz upozorenje da je dilema već hiljdama godina poznata kao nerešiv paradoks.

Krokodilova dilema inače spada u porodicu paradoksa kojoj pripada i Paradoks lažova (lažov kaže Ja lažem) koji ima brojne varijante i koji su besomučno izučavali matematičari i logičari, što je dovelo ne samo do zanimljivih interpretacija, nego pomoglo i u promišljanju Gedelove teoreme o nekompletnosti matematičke logike.

Po narativnoj strukturi, Krokodilova dilemma je slična i prilično složenom Paradoksu obešenog. U svojim radovima u 19. veku dilemu navodi nemački filozof Karl fon Prantl, ali je za istoriju ideja najznačajnija njena vezanost za koncept takozvanog meta-znanja, odnosno znanja o znanju. Nekonzistentnost nekih logičkih situacija koje uključuju meta-znanje uočio je neobični američki filozof i matematičar Ričard Montegju (1930–1971).

Klasična formulacija paradoksa lažljivca glasi: "Ja sada lažem". Ako zaista lažem, ovom rečenicom govorim istinu, što znači da ne lažem. A ako govorim istinu kada izričem ovu tvrdnju, to znači da u isto vreme lažem i da je rečenica koju izgovaram istinita.

Ovaj paradoks nam pokazuje da naša shvatanja o istini i laži mogu da nas dovedu do kontradiktorne situacije i da rečenice mogu da se konstuišu tako da gramatički i semantički budu ispravne, a da im se ipak ne može dodeliti istinitosna vrednost.

Ne zna se koliko je tačno star ovaj paradoks, ali pretpostavlja se  da je prvi put formulisan u šestom veku pre nove ere kada je filozof Epimenid rekao "Krićani uvek lažu", a i sam je bio Krićanin. Može se reći da je Epimenid u određenom smislu bio preteča novinara koji tvrdi da svi novinari lažu.

Međutim, veruje se da Epimenid nije imao nameru da ovu tvrdnju postavi kao paradoks, pa se počeci paradoksa lažljivca vezuju za četvrti vek pre nove ere i Eubulida iz Mileta koji je navodno rekao: "Čovek kaže da laže. Da li je to što govori istina ili laž?".

Iako se ne zna ko je tačno prvi postavio ovaj paradoks, sasvim je izvesno da on okupira ljude još od antičkih vremena, pa je tako po predanju izvesni Filipes umro pokušavajući da reši ovaj problem.

U savremenom svetu svakodnevno smo okruženi lažnim i istinitim tvrdnjama, ali retko zastanemo da razmislimo o ovom paradoksu. Sa druge strane, naučno-fantastične knjige i filmovi nas stalno podsećaju na ovaj stari paradoks koji je mnogim velikim umovima zadavao glavobolje.

Paradoks lažljivca se ne pojavljuje samo u zapadnoj misli, već je poznat i indijskoj filozofiji i islamskoj tradiciji, a u svim ovim tradicijama postoji u više oblika. Klasična formulacija je samoreferentna jer rečenica pokušava da odredi svoju istinitosnu vrednost, ali postoje i formulacije ovog paradoksa koje nisu samoreferentne.

Jedna od varijanti je paradoks lažljivca po kome imamo jednu kartu i sa obe njene strane se nalazi tekst. Na jednoj strani piše: "Rečenica s druge strane karte je istinita", a na drugoj strani piše "Rečenica sa druge strane karte je lažna". Isti je slučaj sa formulacijom: "Sledeća rečenica je istinita. Prethodna rečenica je lažna".

Sada rečenice nisu samoreferentne ali nas dovode do istog problema. Jedna verzija paradoksa lažljiva je inspirisana pričom o Pinokiju i postavlja pitanje šta će se desiti ako Pinokio kaže: "Moj nos će sada porasti".

Jedna od najvažnijih alatki našeg rasuđivanja je verižni zaključak (sorites). On među logičarima označava niz ulančanih silogizama: predikat jednog stava postaje subjekat sledećeg stava. Evo kako izgleda tipičan primer:

sve vrane su ptice;

sve ptice su životinje;

svim životinjama je za preživljavanje potrebna voda.

Prateći niz, dolazimo do logičkog zaključka: svim vranama je potrebna voda.

Verižni zaključci su važni jer nam omogućuju da zaključujemo ne ulazeći u ishod svakog mogućeg eksperimenta. (Zbog toga ne moramo da uskraćujemo vodu vranama ne bismo li saznali da one mogu da uginu od žeđi.) Međutim, ponekad verižno zaključivanje može da dovede do apsurda: tada imamo paradoks verižnog zaključivanja. Na primer, ako se složimo da dodavanjem jednog zrna peska drugom zrnu peska ne stvaramo gomilu peska, pod pretpostavkom da nijedno samostalno zrno nije gomila, tada moramo zaključiti da dodata količina peska neće stvoriti gomilu. A, ipak, gomila raste pred našim očima. Uzrok takvih paradoksa leži u namernoj neodređenosti pojmova, kao što je „gomila“. Političari, naravno, rutinski iskorišćavaju ovakve lingvističke trikove.

Kada rezonujemo, osim verižnog zaključivanja, svi rutinski primenjujemo i indukciju – donosimo opštije zaključke na osnovu pojedinačnih slučajeva. Na primer, kad god vidimo da je nešto ispušteno – ono pada naniže. Koristeći indukciju, predlažemo opšti zakon: kada je stvar ispuštena ona uvek pada naniže i nikada naviše. Indukcija je toliko moćna logička metoda da sve što baca sumnju na nju postaje zabrinjavajuće. Razmotrimo Hempelov paradoks s gavranom. Pretpostavimo da je neki ornitolog, nakon više godina terenskog posmatranja, uočio stotine crnih gavrana. To je za njega dovoljan razlog da predloži hipotezu kako su „svi gavrani crni“. Ovo je standardan postupak naučne indukcije. Svaki put kada ugleda crnog gavrana, to je još jedan dokaz u prilog njegovoj hipotezi. Međutim, tvrdnja da su „svi gavrani crni“ logički je ekvivalentna tvrdnji da su sve „ne-crne stvari ne-gavrani“. Ako ornitolog ugleda komad bele krede, to opažanje je mali doprinos hipotezi da su sve „ne-crne stvari ne-gavrani“ – ali mora biti i dokaz njegovoj osnovnoj hipotezi da su svi gavrani crni. Zašto bi posmatranje u vezi s kredom bilo dokaz za hipotezu koja se tiče ptica? Znači li to da ornitolozi mogu da obavljaju svoj posao sedeći ispred televizora, umesto da posmatraju ptice u grmlju?

Jedan drugi logički paradoks jeste paradoks neočekivanog vešanja, kada sudija kaže osuđeniku: „Bićeš obešen jednoga dana sledeće nedelje, ali da se ne bi mnogo mučio razmišljanjem, dan vešanja će doći kao iznenađenje“. Osuđenik pomišlja da dželat neće čekati petak da izvrši sudijin nalog: takvo odlaganje znači da će svi saznati da će izvršenje biti tog dana i ono neće doći kao iznenađenje. Prema tome, petak otpada. Ali ako petak otpada, istom logi¬kom otpada i četvrtak. Takođe i sreda, utorak i ponedeljak. Osuđenik, osoko¬ljen, zaključuje da presuda uopšte ne može da bude izvršena. Bez obzira na to, potpuno je iznenađen kada ga pod vešala izvode u četvrtak! Opisana argu-mentacija koja se pod drugim imenima pojavljuje i kao „paradoks iznenadnog ispita“ i kao „paradoks predviđanja“ – ostavila je obimne pisane tragove

Iako je neretko zabavno i ponekad korisno baviti se lažovima, gavranovima i obešenim ljudima, argumenti koji sadrže logičke paradokse prečesto – barem, za moj ukus – skliznu u raspravu o preciznom značenju upotrebljenih reči. Takve rasprave su sasvim u redu – ukoliko ste filozof. Ali mene mnogo više impresioniraju paradoksi koji se mogu pronaći u nauci.

Razmotrite najstariji od svih paradoksa: Zenonov paradoks o Ahilu i kornjači.14 Ahil i kornjača se utrkuju na 100 metara. Pošto Ahil trči 10 puta brže od kornjače, u startu joj daje 10 metara „fore“. Takmičari započinju trku isto-vremeno, tako da kad Ahil pretrči prvih 10 metara, kornjača se pomakne za jedan metar. Za vreme dok Ahil pređe taj jedan metar, kornjača pobegne 10 centimetara; za vreme dok Ahil pređe tih 10 centimetara, kornjača odmakne jedan centimetar. I tako – u beskraj. Osećaj nam govori da će brži trkač uvek pobediti sporijeg, ali Zenon tvrdi da Ahil nikada neće stići kornjaču. Dakle, ovde postoji protivrečnost između logike i iskustva: paradoks. Trebalo je da prođe 2000 godina da bi ovaj paradoks bio rešen, ali je matematički aparat pomoću koga je to konačno uspelo, našao i brojne druge primene.Na početku trke Ahil se nalazi 10 metara iza kornjače. Dok Ahil pretrči tih 10 metara, kornjača otpuzi jedan metar. Dok Ahil pretrči taj jedan metar, kor¬njača odmakne 10 centimetara. Sledeći istu logiku, izgleda da je Ahil nikada neće stići.

Paradoks blizanaca, koji se tiče pojave rastezanja vremena iz specijalne teorije relativiteta, jedan je od najčuvenijih u fizici. Pretpostavimo da jedan od dvoje blizanaca ostaje kod kuće, dok drugi kreće na put ka dalekoj zvezdi krećući se brzinom bliskom svetlosnoj. Za onoga koji je ostao kod kuće sat blizanca koji putuje kuca sporo: blizanac-putnik stari sporije od njega. Iako ova pojava može protivrečiti zdravom razumu, ona je i eksperimentalno potvrđena. Međutim, teorija relativiteta valjda omogućuje da i blizanac koji putuje smatra da se sâm nalazi u stanju mirovanja? S njegovog stanovišta, sat njegovog brata koji je ostao kod kuće otkucava sporo; on je taj koji će sporije ostariti. Pa, dakle, šta se događa kada se putnik vrati kući? Ne mogu obojica biti u pravu: ne može svaki od dva blizanca biti mlađi od onog drugog! Rešenje ovog paradoksa je jednostavno: zabuna nastaje zbog pogrešne primene principa relativiteta. Gledišta dva blizanca nisu međusobno zamenjiva: blizanac-putnik ubrzava do brzine svetlosti, zatim usporava na pola puta i sve to ponovi na povratku kući. Oba blizanca se slažu da blizanac koji je ostao kod kuće nije iskusio takva ubrzavanja. Tako blizanac-putnik stari sporije od blizanca koji je ostao kod kuće; kada se vrati, njegov brat će biti već star ili čak mrtav. Vanzemaljac koji posećuje Zemlju suočava se sa istom pojavom pri povratku kući: njegova braća i sestre (ako vanzemaljci imaju braću i sestre) biće stari ili odavno mrtvi. To je tužna činjenica o međuzvezdanom putovanju; iako protivreči svakodnevnom iskustvu, ona ne predstavlja paradoks.

Jedan od najvažnijih naučnih paradoksa dobio je ime po Hajnrihu Olbersu. On je razmišljao o pitanju koje je čuo od mnoge dece – „Zašto je noćno nebo tamno?“ – i pokazao da tama noćnog neba predstavlja pravu misteriju. Pri rezonovanju je pošao od dve premise. Prva je da se svemir prostire u beskonačnost, a druga da su zvezde po njemu rasute nasumično. (Olbers nije znao da postoje galaksije – tek 75 godina nakon njegove smrti priznate su kao grupacije zvezda – ali to ne utiče na njegovo rezonovanje. Njegovi argumenti važe za galaksije, baš kao za zvezde.) Iz navedenih premisa dolazimo do neugodnog zaključka: u kome god smeru da uputite pogled, on se mora zaustaviti na zvezdi – noćno nebo bi, dakle, morali biti sjajno.

Pretpostavimo da sve zvezde imaju isti sopstveni sjaj. (Naredni argument je jednostavniji uz ovu pretpostavku, ali zaključak ni na koji način ne zavisi od nje.) Sada zamislimo tanku sfernu ljusku zvezdanog neba (nazovimo je ljuska A) sa Zemljom u njenom centru, i drugu tanku ljusku zvezdanog neba (ljuska B), takođe sa Zemljom u centru, čiji je poluprečnik dvostruko veći od poluprečnika ljuske A. Drugim rečima, ljuska B je dvostruko dalja od nas, nego ljuska A.

Sjaj neke zvezde u ljusci B će biti samo ¼ sjaja zvezde u ljusci A. (To je zakon slabljenja intenziteta svetlosti s recipročnom vrednošću kvadrata rastojanja: ako se rastojanje svetlosnog izvora poveća 2 puta, njegov prividni sjaj se smanji 2 × 2 = 4 puta.) S druge strane, površina ljuske B je 4 puta veća od površine ljuske A, tako da ona sadrži i 4 puta više zvezda. Četiri puta više zvezda, svaka s ¼ sjaja: ukupan sjaj ljuske B je potpuno isti kao ukupan sjaj ljuske A! Ali, isto rezonovanje važi i za bilo koje dve ljuske neba sa zvezdama. Doprinos sjaju noćnog neba koji daje udaljena ljuska zvezda isti je kao i doprinos obližnje ljuske. Ako se svemir prostire u beskonačnost, onda i noćno nebo treba da bude beskonačno svetlo.

Ovaj argument nije sasvim ispravan: svetlost s neke veoma udaljene zve-zde može da bude zaklonjena nekom bližom zvezdom. Ipak, u beskonačnom svemiru s ravnomernom raspodelom zvezda, svaki bačeni pogled u svemir će se uvek zaustaviti na zvezdi. Ne samo da ne bi trebalo da bude tamno, celokupno noćno nebo bi moralo biti bleštavo kao Sunce. Noćno nebo bi trebalo da nas zaslepi svojim sjajem!

SLIKA 4 Ako su zvezde ravnomerno raspo-deljene po svemiru, onda će ljuska B sadržati 4 puta više zvezda od ljuske A (A je na rastojanju r, a B na rastojanju 2r). Međutim, zvezde u ljusci A će izgledati 4 puta sjajnije od zvezda u ljusci B. Tako će ukupan sjaj dve ljuske biti isti. Pošto postoji beskonačno mnogo takvih ljusaka, noćno nebo bi trebalo da bude beskonačno sjajno. Čak i kada uvažimo da zvezde iz bližih ljusaka delimično zaklanjaju one dalje zvezde, nebo bi i dalje trebalo da bude zaslepljujuće sjajno.

 

Kako da razrešimo ovaj paradoks? Prvo objašnjenje na koje ćete možda odmah pomisliti jeste da oblaci gasa ili prašine zaklanjaju svetlost koja dolazi sa udaljenih zvezda. Svemir zbilja sadrži oblake prašine i oblasti s gasom, ali nas oni ne mogu „zakloniti“ od Olbersovog paradoksa: ako oblaci apsorbuju svetlost, oni će se zagrevati sve dok ne dostignu temperaturu samih zvezda. Ispostavlja se da paradoks razrešava jedno od najdramatičnijih astronomskih otkrića, a to je da kosmos ima konačnu starost. Pošto kosmos postoji samo oko 13 milijardi godina, ono što od njega vidimo od nas je udaljeno najviše 13 milijardi svetlosnih godina. Da bi noćno nebo bilo sjajno kao površina Sunca, naš pogled bi morao da prodre u kosmos barem milion puta dalje. (To što se kosmos širi takođe doprinosi objašnjenju paradoksa: svetlost iz udaljenih izvora pomera se ka crvenom kraju spektra zbog širenja, pa udaljeni objekti izgledaju manje sjajni nego što predviđa pomenuti zakon recipročnog slabljenja svetlosti. Glavno objašnjenje, međutim, ostaje konačna starost kosmosa.)

Zapanjujuće je da tokom razmišljanja o tako jednostavnom pitanju – „Zašto je noćno nebo tamno?“ – dolazimo do činjenice da se kosmos širi i da (barem zvezde i galaksije u njemu) imaju konačnu starost. Možda jednostavno Fermijevo pitanje – „Gde su svi oni?“ – upućuje na još važnije zaključke.

Jedan od najpoznatijih paradoksa povezan sa putovanjem kroz vreme je Paradoks dede, koji se u različitim oblicima javlja u skoro svim knjigama i filmovima sa ovom temom, a o njemu veoma ozbiljno raspravljaju fizičari i filozofi.

Tim živi u svetu u kome je putovanje kroz vreme moguće i mrzi svog dedu. Pomoću vremeplova vraća se u prošlost, i ubija svog dedu iz vremena dok još nije upoznao njegovu babu. Dakle, neko od Timovih roditelja ne može da se rodi, pa samim tim ni on. Ukoliko se nije rodio, ne može ni da putuje kroz vreme. Ako ne može da putuje kroz vreme, nije ubio svog dedu i opet je rođen.

Iz ovog paradoksa kao da nema izlaza. Paradoks dede se može primeniti na bilo koja dva uzročno povezana događaja. Ako se vratimo u prošlost i uništimo uzrok, nestaće i posledica iz sadašnjosti. Dodatne teškoće nastaju kada u prošlosti uradimo nešto što logički onemogućava naše putovanje kroz vreme.

Iz ovog paradoksa se često izvodi zaključak da je putovanje u prošlost logički nemoguće. Postoje tumačenja da ovakav scenario nije moguć jer se događaji iz prošlosti ne mogu menjati, a ima i tumačenja koja idu u prilog tezi o mogućim svetovima. Nemoguće je da u istom svetu Tim ubije svog dedu i bude rođen, pa posle određenog vremena putuje kroz vreme. Ukoliko postoje paralelni svetovi, u jednom svetu će Timov deda biti ubijen u mladosti, a u drugom ne.

Da li je moguće menjati prošlost? Odgovor na ovo pitanje zavisi od odgovora na pitanje: šta je vreme? Ili: šta je prošlost?

U filozofskoj tradiciji se izdvajaju tri shvatanja vremena: eternalizam, posibilizam i prezentizam. Prema eternalističkom shvatanju vreme je četvrta dimenzija naše stvarnosti, a prošlost, sadašnjost i budućnost su podjednako stvarne. Eternalisti tvrde da su dva događaja koja se ne nalaze u istom vremenu podjednako stvarna, kao što je slučaj sa bilo koje dve tačke u prostoru. Ovakvo shvatanje četvorodimenzionalne stvarnosti potiče još od Parmenida. Dakle, eternalizam je shvatanje po kome nama samo izgleda kao da vreme prolazi, a za stvarnost su prošlost, sadašnjost i budućnost potpuno ravnopravne.

Posibilizam je shvatanje po kome se prošlost i sadašnjost ne razlikuju mnogo od eternalističkog shvatanja, ali budućnost je samo niz mogućnosti i nikako nije stvarna. Samo jedna od velikog broja mogućnosti će se ostvariti u budućnosti, dok su prošlost i sadašnjost nepromenljive. S obzirom na to da posibilizam ostavlja različite mogućnosti za budućnost, sa ovakvim shvatanjem su povezane sve priče sa menjanjem budućnosti tako što menjamo prošlost, pa i paradoks dede.

Treće shvatanje vremena je prezentizam. Po ovom shvatanju je samo sadašnjost stvarna, prošlost više ne postoji, a budućnost će tek postojati. Koreni ovakvog shvatanja se vezuju za Heraklita i njegovu čuvenu misao „Ne može se dva puta ući u istu reku“.

PARADOKSI SU ZANIMLJIVI, PARASOKSI PODSTUCU NA RAZMISLJANJE, PARADOKSI SU POTPUNO CUDESNI. STO VISE SAZNAJEM O NJIMA VISE ME FASCINIRAJU.

ILUZIJA

 ZNAMO VEC DA ZIVIMO U MATRIXU,DA JE SVE ILUZIJA,DA JE GRANICA IZMEDJU VIRTUALNOG I REALNOG JEDVA VIDLJIVA, A I DALJE TVRDE MNOGI DA SU TO SVE TEORIJE ZAVERE, NARAVNO JA NE MISLIM TAKO. SVE NAM SE OVO DOGADJA ,A SAMO DO NAS JE KAKO VIDIMO SVET I DRUSTVO I STA JE NASA ISTINA,

Ponekad je budali tako teško da prepozna obmanu, da može godinama produžiti da vjeruje u to što ne postoji.

Živimo u svijetu iluzija. Mnogi od problema koji okupiraju naš mozak i vrijeme, postoje samo zato što vam ih je neko nametnuo. 

Sam đavo zna, da li se to slučajno dogodilo ili ne, ali svi (ili skoro svi) smo postali žrtve autoritarne-korporativne potrošačke kulture koja danas dominira.

Psihopate su nas lišili osjećaja za realnost. Društvene mreže su im dozvole da prenose svoje ideje širokim narodnim masama, neposredno preko medija. Glavna šteta je u tome što su nanijeli stravičan udarac našojoj sigurnosti u sebe i sjutrašnjem danu. Reklama je samo vrh ledenog brijega. Ako pogledate dublje, vidjećete da je sva organizacija našeg života izgrađena na potrazi iluzija i ideja za masovnu poslušnost prema ljudima, idejama i institucijama. Mi smo u ropstvu, u pravom smislu te riječi. Mi smo pod potrošačkim-ugnjetavanjem i totalnom kontrolom. Oni napadaju naš razum od samog početka i programiraju ga na poslušnost. Evo šest najvećih iluzija iz kojih se morate izbaviti, ako želite da postanete slobodni, ne samo spolja nego i iznutra. Za mnoge od nas poštovanje slova zakona je moralna obaveza. Ali korupcija i politički skandali dokazuju da je zakon - prilično gipka stvar. Posebno za one koji imaju mišiće da ga saviju. Brutalnost policije i zločini koje ona radi, realnost su ne samo u Ukrajini i Rusiji, već i u Sjedinjenim Američkim Državama i mnogim evropskim zemljama. Sudovi su uvijek bili na strani bogatih. A sada se čak ne možemo zaštiti ni od upada državnog oka u naš lični život. I sva ta nemoralnost, Vlada raznih zemalja na ovaj ili onaj način dovodi do ubistva i uništavanja čitavih naroda i kultura. Društveni red to je iluzija. On postoji samo zato što ste vi zakono-polušni građani, poslušni i saglasni sa svim. Šta je država? To je grupa lica, koji primoravaju druge da im se potčinjavaju pod prijetnjom sile. Država to je banda koja je dobila monopol nad nasiljem. Istorija nas uči ponovo i ponovo: državne institucije su neophodne samo da ugnjetavaju, kontrolišu i pljačkaju druge ljude. Bilo koja tzv vlast obavezno se ispostavi da je lažljiva, licemjerna i nepravedna. Nema nikakvog prava, nikakvog reda i nikakve pravde. Sve su to samo brojni atributi vlasti, koji su neophodni da se sakrije istina. Istina je da svjetski poredak počiva na kontroli ljudi, i borbi sa neistomišljenicima. Svako od nas danas koristi tako skup nakit i drangulije da bi mu pozavidio bilo koji monarh iz XIX vijeka. Održavanje iluzije prosperiteta je od ključnog značaja za stabilnost cijelog globalnog finansijskog sistema. Ali, zar ste zaboravili da u osnovi potrošnje uvijek leže prevare, krediti i dugovi. Bankarski sistem je od početka osmišljen da bi bogati postali bogatiji na račun siromašnih, koji su ubijeđeni, da u njemu ima neke vrijednosti. Pravi prosperitet i sreću može vam dati samo priroda, zdravlje, ljubav i odnosi sa najbližima. Nemojte se identifikovati sa materijalnim stvarima koje posjedujete. Upravo tako ćete se odaljiti od sreće, a ne da ćete se približiti njoj! Nama se čini, da imamo izbor kako da živimo. A u stvari, nudi nam se samo ograničen broj opcija, a svaka od njih je loša. Koju god odluku u vezi svog života da izaberete, uvijek ćete biti u ropstvu pravnog i poreskog sistema svoje države. A očuvanje tih sistema, će se produžavati uz pomoć monopolskog prava nad nasiljem. Pogledajte lažne institucije moderne demokratije. I shvatićete da rezultati izbora zavise samo od toga koja politička snaga vam uspješnije zamagli mozak. Iluzija slobode izbora je moćni tiranin, jer budale su robovi, koji misle da su slobodni. Ne hranite se iluzijom, vi ste ipak na uzic Pravda je osjetljiva tema u našoj kulturi. Mi kao da smo programirani za to, da stalno tražimo pravdu. Jedan dio društva u svakoj državi bezumno vjeruje u sve što mu saopštavaju na televiziji, drugi ne vjeruje ni u šta što kažu novinari. Obje krajnosti su besmislene. ​Ako želite da održite mir i slobodu u svojoj duši, naučite da samostalno mislite. I zapamtite da svaka "istina" uvijek ima dvije strane. Čak i ako ih neko krije. Kažu da je vrijeme novac - ali to je laž. Vrijeme to i jeste vaš život. Prestanite da mislite isključivo u kategorijama pet čula, i u skladu sa planom i kalendarom. Polazimo od toga da je duh - vječan, i svaka čovječja duša je dio te vječnosti. A glavna prevara je: oni nas uvjeravaju da sadašnji trenutak nije bitan. Kao da uvijek treba da analiziramo svoju prošlost i očekujemo bolju budućnost. Umesto toga, mi smo slobodni ljudi, pokušajte da se fokusirate na ono što se dešava ovjde i sada. Ako nijeste fokusirani na ono što se dešava sada, već na to šta može da se dogodi (ili ne dogodi) u budućnosti, tada ste lak plijen reklamera, vlasti i drugih makroa koji pomućiju vašu svijest svim mogućim strahovima. Mi smo srećni kada nam se život ne obija o glavu, kada su spontanosti i slučajnosti za nas interesantnije od grandioznih planova, i kada je naše danas, važnije od našeg sjutra. Ako je vrijeme novac tada bi se život mogao mjeriti dolarima. Ako dolari za vas vrijede manje od zivota, znači da bi on trebalo da vrijedi za vas kao vrijeme od kojeg se taj život sastoji. U oblasti strategije upravljanja masama nema efikasnije taktike od "zavadi pa vladaj". Ovaj princip se uvijek koristi za uspostavljanje autoritarne vlasti, ili da se opravda vojna invazija na drugu zemlju. I ta iluzija odvojenosti stvarno radi. ​Mi smo programirani da vjerujemo da smo odvojene ličnosti, uvijek smo u konkurenciji sa onima koji su protiv nas. Mi ne vjerujemo čak ni svojim susjedima ni rodbini! Ali ljudi na zemlji - nijesu konkurenti jedni drugima, već partneri. I koliko bude efektivno to partnerstvo zavisiće u kakvom ćemo svijetu živjeti, kakav ćemo vazduh disati i oćemo li čistiju vodu piti.  Neki vjeruju da iluzija odvojenosti (ideja nacionalnosti, na primjer), umiruje naš ego i daje nam mogućnost za samoidentifikaciju. Ali ona čini sve da nas porobi i izoluje. Želimo da prestanete slijepo da vjerujete u mahinacije matriksa. Da se stalno borite za proširenje svojih prava i mogućnosti. Ako zahtijevaju od vas pokornost i poslušnost, ne zaboravite: već su vam "prodali" korisnu ideju vladavine prava i "razumnosti". Ne mogu nam prodavati ono što nam ne treba. ILUMINATI  vekovima uspevaju da odrze iluziju.  IILUZIJA koju nam daju je toliko velika da ne moze da stane u nasu percepciju. Oni  koji uspeju da je vide  Smatrace se ludim.Stvoreni su frontovi da se ne vidi veza izmedju njih. Oni koji upravljaju nama i koji su stvorili te frontove ponasaju se kao da nisu povezani da bi odrzali iluziju. Njihov cilj se postize kap po kap da ne bi izazvali sumnju.Ta iluzija sprecava da se vide promene dok one  nastaju.Uvek stoje iznad relativnog polja naseg iskustva, Jer oni znaju tajne apsolutnog.Oni su povezani krvlju i tajnom.Bice ubijen svako ko progovori. Drzace nas slabog uma i kratkog zivotnog veka iako nam suprotno govore.Svoje znanje o nauci i tehnologiji daju nam " na kascicu". Koriste meke metale, ubrzivace starosti i bolesti u hranu i vodu nam ubacuju sedative.Takodje se svakodnevno ljudi zaprasuju otrovima.Mekani metali dovode do gubitka razuma,obecavaju se lekovi i prave u milion verzija,a ljudi su sve bolesniji psihicki i fizicki.Lekovi nas truju, vazduh nas truje, voda i hrana nas truju.Upijamo otrove i kroz usta i kroz kozu, Unistavaju i nas um i nase reproduktivno zdravlje.Deca ce se radjati bolesna ili mrtva, Otrovi su bukvalno u svemu, a ONI vrlo precizno doziraju te otrove, zato ih mi ne primecujemo. Tako smo dosli do reklama, filmova, muzike.To su ustvari promocije otrova koje mi uvodimo u svoj zivot svojom voljom. Od rodjenja od prve vakcine otrovi se unose u ljude, zatim se deci uvode otrovi putem slatkisa, Kad deci propadnu zubi pune se mekim metalima koji kontrolisu um. Deca su nam sve bolesnija i sve ih vise kljukamo lekovima od kojih su jos bolesnija. Sve te bolesti oslabljuju ljudsku vrstu tako da su podlozni uticaju onih koji nas kontrolisu istvaraju iluziju da sami upravljamo nasim zivotom.LJudska vrsta postaje depresivna,gojazna, spora usmerena samo na novac i materijalna dobra, Naterace nas na spoljne uzitke,blud,kockanje ,drogiranje,alkohol..Ako neko pokusa da odbije materijalno bice primoran nekom tehnologijom koja menja um.Strah je njihovo najopasnije i najvise korisceno oruzje. Sve vlade sveta su kontrolisane i pozicija i opozicija. Sve vlade sveta samo izvrsavaju zadatke koje im postavljaju oni koji zaista vladaju ljudskom vrstom. Ratovacemo i ubijacemo se kad oni to hoce jer su nas razdvojili verom, politikom i na milion nacina, Kontrolisu svaki aspekt naseg zivota i odredjuju sta cemo da mislimo i radimo. A mi imamo iluziju da sami o svemu odlucujemo.  ONI SU ONI. A MI SMO MI. NJIHOVA KRV SE NIKADA NE MESA SA NASOM. ZATO SU ONI CISTOKRVNI. KOJA JE TO TAJNA? STA ONI ZAISTA ZELE DA SAKRIJU OD NAS? TO - DA MOZEMO DA IH UNISTIMO AKO SE SVI ZAJEDNO OKRENEMO PROTIV NJIH. ONI SU DOSLI SA NEBA NA ZEMLJU SKLOPILI SU TAJNI SAVEZ I ZAPECATILI GA KRVLJU. ZA OVAJ SAVEZ NIKO NIKADA NE SME DA SAZNA, AKO SE SAZNA TA PROBUDJENA SVEST IZAZVACE BES GLAVNOG STVORITELJA I TO CE ZAISTA BITI SMAK SVETA, ZATO MORAMO DA OSTANEMO DA ZIVIMO U ILUZIJI CAK I KAD JASNO VIDIMO DA NEKO RADI PROTIV NAS. KAKAV APSURD! ​

KOLIKO JE POTREBNO RODITELJA

 DO SADA JE BILO POTREBNO DVA RODITELJA DA SE ZACNE BEBA. MUSKARAC I ZENA.  TATA I MAMA. ALI KAKO SE SVET MENJA SULUDOM BRZINOM EVO JOS JEDNOG EKSPERIMENTA KOJI JE NEVEROVATAN KAO I ONAJ U KOME MUSKARCI RADJAJU BEBE.

Petomesečni dečak, Ibrahim Hasan, rođen u Meksiku pre pet meseci, prva je beba na svetu koja ima DNK troje roditelja.

Kako navodi BBC, stručnjaci su objavili tekst o rođenju dečaka sa „tri roditelja“ pet meseci nakon rođenja, kada su mogli pouzdano da potvrde da dete nema genetsko oboljenje od kojeg boluje njegova majka. Stručnjaci kažu da ovaj potez najavljuje „novu eru u medicini“ i može da pomogne porodicama sa retkim genetskim oboljenjima.

S obzirom na to da majka dečaka, Šaban, ima genetski poremećaj – Lej sindrom koji utiče na razvoj nervnog sistema, i koji je je uzrokovao smrt njene dve ranije bebe, dečak koji se sada rodio ima, pored DNK svojih roditelja, i genetski kod donora koji mu omogućava da preživi.

Lekari i naučnici upozoravaju da su potrebne rigorozne provere ove nove i kontroverzne tehnologije koja se zove Mitohondrijska donacija. Američki tim lekara je putovao u Meksiko kako bi sproveli celu proceduru zbog zakona koji u toj zemlji ne brane metode korišćenja više DNK materijala.

Roditelje bebe su iz Jordana, a tim stručnjaka iz Njujorka zaslužan je za ovaj neverovatan poduhvat.

Vođa tima bio je doktor Džon Zeng, koji kaže da je rođenje ove bebe dokaz da genetskim kodom troje ljudi može da se spreči obolevanje od mnogih naslednih bolesti.

 

Doktori za plodnost u Grčkoj i Španiji kažu da su napravili bebu od tri roditelja kako bi prevazišli neplodnost žene.

Dečak je rođen u utorak sa težinom od 2kg. Majka i dete su u dobrom zdravstvenom stanju. Doktori kažu da ” su napravili korak u medicinskoj istoriji” koja bi mogla pomoći neplodnim parovima širom sveta.

Međutim, neki stručnjaci u Velikoj Britaniji kažu da procedura pokreće etička pitanja i da nije trebalo da se desi ovako nešto.

Naime, ovaj eksperimentalni oblik IVF-a koristi jajnu ćeliju od majke, spermatozoid od oca i još jednu jajnu ćeliju žene donora. Razvijen je da pomogne porodicama pogođenim smrtonosnim mitohondrijskim bolestima koje se prenose sa majke na bebu. Ovakav poduhvat pokušan je samo u jednom takvom slučaju (porodica iz Jordana) i to tada izazvalo mnogo kontroverzi. Ali neki doktori za plodnost veruju da bi tehnologija mogla povećati izglede za IVF.

Mitohondrije su sitni delovi u skoro svakoj ćeliji tela koji pretvaraju hranu u korisnu energiju. Ova neispravnost u vezi sa mitohondrijskim bolestima dovela je do ovog eksperimentalnog poduhvata, tako da kombinovanje majčinog DNK sa mitohondrijom donatora može da spreči bolest. Ali postoje i spekulacije da mitohondrije mogu imati ulogu i u uspešnoj trudnoći. Ta tvrdnja još nije testirana.

Pacijentkinja je bila 32-godišnja žena u Grčkoj koja je prošla četiri neuspešna ciklusa IVF-a. Ona je sada majka, ali njen sin ima malu količinu genetskog sastava od donatorske žene, jer mitohondrije imaju svoju DNK.

Struktura ćelije:

Nukleus – tu se nalazi većina naše DNK i on određuje kako izgledamo kao i našu ličnost.

Mitohondrije – često opisane kao fabrike ćelija, one stvaraju energiju za stvaranje ćelijske funkcije.

Citoplazma – supstanca poput želea koja sadrži jezgro i mitohondrije.

Dr P. P , predsednik Instituta za život u Atini, izjavio je: ,,Neotuđivo pravo žene da postane majka sa svojim genetskim materijalom postala je stvarnost.Veoma smo ponosni što objavljujemo međunarodnu inovaciju u asistiranoj reprodukciji, a sada smo u poziciji da omogućimo da žene sa višestrukim neuspehom IVF-a ili retkim genetičkim mitohondrijskim bolestima imaju zdravo dete.”

Grčki tim je sarađivao sa španskim centrom, koji je najavio da u istraživanju učestvuje još 24 žene i da je osam embriona spremno za implantaciju.

U februaru 2018. godine, doktori u Njukastlu, koji su uveli tehnologiju, dobili su dozvolu da stvore prvu beba od tri osobe u Velikoj Britaniji.

Regulaciono telo odobrilo je dva pokušaja u porodicama sa retkim mitohondrijskim bolestima. Neki lekari u Velikoj Britaniji su tvrdili da su dve primene – prevencija plodnosti i bolesti – moralno dve veoma različite stvari.

Prva beba u Velikoj Britaniji začeta pomoću DNK troje ljudi rođena je nakon što su lekari izveli revolucionarni postupak veštačke oplodnje (IVF) čiji je cilj da se spreči da deca nasleđuju neizlečive bolesti.

Tehnika, poznata kao mitohondrijsko doniranje (MDT), koristi tkivo iz jajnih ćelija zdravih ženskih donora za stvaranje IVF embriona koji nemaju štetne mutacije koje nose njihove majke i koje će verovatno preneti svojoj deci, pojašnjava Guardian.

Budući da embrioni kombinuju spermu i jajnu ćeliju bioloških roditelja sa sićušnim baterijskim strukturama koje se nazivaju mitohondrije iz jajašca donora, dobijena beba ima DNK majke i oca kao i obično, plus malu količinu genetskog materijala, oko 37 gena, od donora. Proces je zato doveo do izraza “bebe s tri roditelja”, iako više od 99,8% DNK u bebama dolazi od majke i oca. Sto ne znaci da se nece ici dalje sa eksperimentisanjem. 

 

Pokušaja in vitro oplodnje bilo je i ranije, ali nijedan nije uspešno okončan, tj. nije rezultirao rođenjem bebe, sve dok u julu 1978. godine svet nije ugledala Luiza Braun. Prva beba iz epruvete bila je simbol velike pobede na polju medicine i dala je nade milionima ljudi da će se ipak možda ostvariti kao roditelji.

Pojednostavljeno, proces vantelesne oplodnje svodi se na punkciju i „iznošenje“ jajne ćelije iz tela žene i njeno spajanje sa spermatozoidima muškarca u laboratoriji, u mikrouslovima koji nalikuju prirodnim. U to vreme i na tom mestu događa se oplodnja – dakle, in vitro, van tela. Tek oplođena jajna ćelija, zigot, počinje svoj rast – deli se na dve ćelije, pa na četiri, pa osam… Nekoliko dana nakon oplodnje embrion se vraća u telo žene, konkretno, u matericu, gde bi se i sam nasao da je oplodnja izvrsena prirodnim putem.

Jasno je da su zbog ovog slučaja iskrsnula neka etička pitanja.

 Pitanje manipulacije genoma i izmjene ljudskog genoma u svrhu stvaranja poželjnog genetskog materijala. Imamo li pravo genetskim manipulacijama stvarati i programirati živa bića na ovakav način? Postavlja se pitanje tko je vlasnik naših genoma i tko će njime upravljati u buducnosti?

Iako je za znanstvenike beba s tri roditelja pogrešan naziv, jer više od 99 posto DNK potječe od oca i majke, i Crkva i znanstvenici ovdje imaju istu dilemu.

To su eksperimenti o kojima treba razmišljati i gledati ne samo na konkretni ishod, nego i na buduće posljedice, rekao je Josip Bozanić, kardinal u miru.

"Mi zapravo ne znamo što će se dogoditi sa sljedećom generacijom ako se radi o ženskom potomku jer znamo da se mitohondriji nasljeđuju putem majke. I to je ono etički ključno pitanje na koje već osam godina nismo dobili odgovor.

Još je jedna kontroverza iskrsnula oko sporne klinike u New Castleu – koliko je beba rođeno ovim postupkom. Iz nje odgovaraju da akademske publikacije tek prolaze proces znanstvene recenzije pa ga stoga ne mogu ni komentirati.

Ipak, na inzistiranje britanskih kolega koji prate sve oko ovog postupka još od 2015., kad je u nekim slučajevima odobren, odgovorili su da je takvih novorođenčadi iz njihove klinike izišlo manje od pet. Pandorina kutija nepovratno je otvorena, a mnoštvo pitanje još je neodgovoreno.

NIKAD NE MOZEMO NI DA PREDPOSTAVIMO STA SE SVE MOZE DOGODITI KAD SE COVEK IGRA BOGA. KOLIKO GOD SE NESTO CINILO IZ VISIH POBUDA NEKAKO JE GENETSKI INZINJERING ZAISTA ZASTRASUJUC. SVO TO MENJANE GENA, DNK, PRIRODNIH PROCESA MOZE POCI PO ZLU U SVAKOM MOMENTU, A OPET DA NAUKA I TEHNOLOGIJA NE NAPREDUJU NE BI POSTOJALO TOLIKO DOBRIH STVARI. MAC SA DVE OSTRICE.

REALNI ILI VIRTUALNI ZIVOT

 STVARMO SMO SE NAVIKLI DA 'ZIVIMO' NA INTERNETU I SVESNO SMO ODABRALI VIRTUALNI ZIVOT NA USTRB REALNOG. DO GOD TO IMA NEKAKVU GRANICU DOBRO JE. MEDJUTIM SVE JE IZVESNIJE DA SU DECA PRESLA TU GRANICU.

Znate sta je najstrasnije sto deca bukvalno  GLUME SVOJ ZIVOT.Oni moraju da slikaju sta su kupili od odece, od obuce, sta su jeli ,gde su bili...Oni sami sebe prate. To ni Orvel nije mogao da zamisli.Orvel je zamislio teleekran koji covek prati. On  u odredjeno doba dana mora da bude pred teleekranom kad je do 5 minuta mrznje da vice protiv Bernistajna i da uzvikuje ljubav prema Velikom bratu Ali ti sad sam sebe pratis, sam si sebe porobio.

Peneminde je luka u severnoj Nemačkoj, gde se reka Pene uliva u Baltičko more.

Tamo su u oktobru 1942. godine nemački inženjeri sedeli u kontrolnoj sobi i gledali televizijski ekran.

Na njemu su išle slike uživo, u krupnom planu, prototipskog oružja na lansirnoj rampi nekih 2,5 kilometra od njih. Na drugom ekranu, sa širokougaonom kamerom, gledali su kako se oružje uzdiže u nebo.Proba je bila uspešna. Gledali su nešto što će oblikovati budućnost - ali možda ne baš onako kako su to oni zamislili.

Verner fon Braun, briljantni mladi inženjer koji je stajao iza V2, predao se Amerikancima kad je pao Treći Rajh, a potom im pomogao da pobede u svemirskoj trci.

Da ste mu rekli da je njegova proba lansiranja rakete prvi korak ka odlasku čoveka na Mesec, on ne bi bio previše iznenađen. Upravo ga je to i motivisalo.

U jednom trenutku, nakratko je bio uhapšen nakon što je neko u vozu načuo kako govori da bi više voleo da gradi svemirske brodove nego oružje i prijavio ovu sumnjivo nekonformističku misao Gestapou, nacističkoj tajnoj policiji.

Ali Fon Braun nije mogao da predvidi da je prisustvovao i rođenju jedne druge izuzetno uticajne tehnologije - onu koju bi Gestapo obožavao u svom savremenom obliku - televiziju zatvorenog kola, poznatu kao CCTV.

Slike u toj kontrolnoj sobi bile su prvi primer video prenosa koji se ne koristi za emitovanje, već za nadgledanje u realnom vremenu, privatno - preko takozvanog „zatvorenog kola".

Vrhuška iz Penemindea možda je iznurivale robovsku radnu snagu do smrti, ali nije imala nameru da se pridruži broju žrtava.

Umesto toga, pozvala je televizijskog inženjera Valtera Bruha da osmisli način kako da nadgleda lansiranja raketa sa bezbedne udaljenosti. to je bilo pametno, zato što je prvi V2 koji su isprobali zaista eksplodirao sam od sebe, uništivši jednu od Bruhovih kamera.

Teško je odrediti koliko je tačno popularno Bruhovo čedo danas postalo. Jedna procena, stara nekoliko godina, kaže da je broj kamera za video nadzor širom sveta 245 miliona - što je otprilike jedna na svakih 30 ljudi.

Druga pretpostavlja da će ih uskoro, samo u Kini, biti dvostruko više.

Sasvim je izvesno da se tržište brzo širi, a njen globalni lider je kompanija po imenu Hikvižn, delom u vlasništvu kineske vlade.

Šta Kina radi sa svim tim CCTV kamerama?

Evo jednog primera.

Zamislite samo ovu scenu - pokušavate da pređete prometni put u gradu Sjangjangu.

Treba da sačekate da vam se upali zeleno svetlo, ali vam se žuri, tako da samo pretrčite, krivudajući kroz saobraćaj.

Nekoliko dana kasnije, mogli biste da ugledate vlastitu fotografiju, ime i broj lične karte na ogromnom elektronskom bilbordu iznad te raskrsnice, koji vas javno prokazuje kao nekoga ko je nepropisno prešao ulicu.

Ali ne radi se tu samo o javnom sramoćenju: kamere za video nadzor će se povezati sa državnim planskim programom „socijalnog bodovanja".

Kako će tačno taj nacionalni sistem da funkcioniše još je nejasno, ali razne probe koriste podatke iz javnog i privatnog sektora da ocenjuju koliko su ljudi uzorni građani.

Možete da izgubite poene na nepažljivu vožnju, kašnjenje sa plaćanjem račina ili širenje lažnih informacija.

Steknite mnogo poena i jedna od povlastica mogla bi da bude besplatna upotreba javnih bicikala; steknite ih malo i može vam biti zabranjeno korišćenje vozova.

Cilj je da se podstiče i nagrađuje željeno ponašanje - ili, kao što zvanični dokument to poetski kaže, „omogući pouzdanima da se kreću svud pod nebeskom kapom, istovremeno otežavajući diskreditovanima da naprave i jedan jedini korak."

Možda vas sve ovo podseća na izvesni roman objavljen sedam godina nakon što je Valter Bruh izmislio kameru za video nadzor.

U 1984, Džordž Orvel je slavno zamislio život u kom se sve nadzire - ne samo u javnom prostoru, već i u privatnim domovima ljudi. Svako ko je neko i nešto mora da ima „teleekran" preko kog Veliki vrat može da ga gleda.

Ali u priči postoji nagoveštaj da su ovi uređaji isprva bili nešto što su ljudi sami želeli da kupuju.

Kada pritvorni gospodin Čarington mora da pruži Vinstonu uverljiv razlog za očigledno odsustvo teleekrana u njegovoj gostinskoj sobi, on kaže da su „suviše skupi" i da „izgleda da nikad nisam osetio potrebu za njima".

To zvuči kao razgovor koji sam nedavno vodio o glasom kontrolisanim pametnim zvučnicima koje bi neke od najvećih korporacija želele da mi prodaju, kako bih mogao da se raspitam kakvo je vreme ili kažem:

„Aleksa, uključi moje centralno grejanje" ili automatski proverim šta mi se nalazi u frižide

Glasom pokretani pametni zvučnici sakupljaju sve više podatak o nama

Strip crtač Zek Vajnersmit najbolje sumira ovu ponudu ovako:

„Mogu li da postavim uređaj u vašu kuću koji neprestano prisluškuje sve što govorite i radite, pohranjuje te informacije, zarađuje na njima i ne dozvoljava vam da im pristupite?"

„Morali biste mnogo da mi platite za to."

„Ne. Vi ćete platiti nama."

„Uh... Ne, hvala?"

„Uređaj može da izračuna kad vam ponestaje čipsa sa sirom i isporuči vam ga kući dronom u roku od 30 minuta."

„Dajte mi tu mašinu!"

Uređaji kao što su Amazon Eho i Gugl Houm postali su popularni zbog velikog napretka u veštačkoj inteligenciji - a isti je razlog iza sve veće potražnje za CCTV kamerama. Postoji ograničen broj ekrana koje jedna osoba može da posmatra.

Ali ako softver može da gleda, sluša i tumači, koliko možete da nadzirete ograničeno je samo jačinom kompjutera.

Je li zdravorazumski osećati izvesnu nelagodu oko svega ovoga ili treba samo da se zavalimo i uživamo u čipsu sa sirom koji nam je isporučio dron?

To delom zavisi do koje mere verujemo entitetima koji nas posmatraju.

Amazon i Gugl nas brže-bolje uveravaju da oni ne špijuniraju baš sve naše razgovore.

Oni insistiraju da su uređaji dovoljno pametni da samo slušaju kad izgovaramo reči „buđenja" - kao što su „Aleksa" ili „OK Gugl" - i tek tada šalju audio zapis u oblak, kako bi moćniji serveri rastumačili šta mi to želimo.

Potom moramo da verujemo da je ove uređaje teško hakovati - za kriminalce i, možda, za vlade. Naravno, ne zgražava svakoga pomisao da država zna sve više i više o našim svakodnevnim životima.

Jedna Kineskinja je izjavila za australijski ABC da, kako je to njena vlada formulisala, ukoliko je svaki kutak javnog prostora pokriven kamerama, ona će se osećati bezbedno.

Oni koji imaju drugačiji stav prema ovome možda će biti zadovoljni kad čuju da CCTV još uvek nije onoliko pametan kao što izgleda. Raskrsnica u Sjangjangu deluje potpuno automatizovano - ali algoritmi za prepoznavanje lica zapravo nisu dovoljno pouzdani. Snimke moraju da prosejavaju nameštenici vlade.

Ali to možda nije ni bitno. Percepcija prismotre dovoljna je da vas odvrati - sve manje ljudi nepropisno prelazi ulicu.

To je i ideja „panoptikona": ako mislite da vas možda posmatraju, ponašaćete se kao da to stvarno rade. To je ideja koju je Džordž Orvel savršeno dobro razumeo.

Dakle, CCTV je možda još daleko od ispunjenja svog tehnološkog potencijala. Ali za one koji žele da promene šta radimo ili čak kako razmišljamo, to možda ne predstavlja toliku prepreku.

,,Na svakom odmorištu, prekoputa vrata za lift, sa zida je gledalo ogromno lice na plakatu. Slika je bila jedna od onih koje su tako udešene da oči na njoj prate posmatrača iz svakog ugla. Ispod lica stajao je natpis: VELIKI BRAT TE POSMATRA.”  (Džordž Orvel, „1984“)

Bilo kako bilo,  ideja Velikog brata održala se do danas i našla način da bude dio naših života. Roman „1984“ poslužio je kao inspiracija za stvaranje rijaliti programa, televizijskog fenomena koji bilježi ogromnu popularnost a samim tim i visoku profitabilnost, iako je jedino što nudi privatni život učesnika koji po pravilu moraju biti skandalozni, jer u suprotnom publici nisu zanimljivi. Ovaj format kod nas je popularan zadnje dvije decenije i osim što privlači široke narodne mase koji glasaju za svoje favorite, mnogima je prečica do slave i novca. 

Po svemu sudeći, način na koji je Džordž Orvel posmatrao svijet dozvolio mu je da vidi dalje i jasnije od svojih savremenika.  Da li je mogao  pretpostaviti da će njegove ideje naći primjenu decenijama kasnije? Ko zna. Ono što je sigurno znao je da društvo nije onakvo kakvim se obično predstavlja i da nas sve, negdje, na neki način, posmatra neki Veliki brat. 

JASNO VAM JE DA SVE STO OBJAVITE NA DRUSTVENIM MREZAMA GLEDA VELIKI BRAT. I NEMOJTE DA MISLITE   STA IMA MENE DA PRATI JA SAM NEZANIMLJIV - VELIKA GRESKA . VELIKI BRAT PRATI SVE IZ SAMO NJEMU ZNANIH RAZLOGA.

CUTANJE

 CUTANJE JE ODUVEK BILO ZLATO. EVO I ARAPI IMAJU TRI SITUACIJE U KOJIMA JE BOLJE CUTATI ZARAD SVOG DOBRA. TESKO JE CUTATI. NEKAKO JE STVARNO MNOGO LAKSE NEKOME RECI KAD IMAS PROBLEMA. ALI OPET KAD VIDIM DA TO NE DAJE NAJBOLJE RAZULTATE ONDA ZAISTA TREBA POSLUSATI OVE MUDROSTI.

Ako te nešto boli - ćuti!"

Postoji jedna stara priča o starcu Eziju. Starac Ezijo je ostao sam na farmi, nakon što mu je sin otišao u vojsku. Ezio je hrabro radio, vredno privređivao, sam vodio čitavu farmu. Jednog dana mu priđe komšija i pita ga: "Kako si Ezio?"

"Bole me leđa...", požali se Ezio komšiji.

Ubrzo se po čitavom kraju pročulo kako starca Ezija bole leđa, te kako je nemoćan da se sam stara o imanju i životinjama.

Uskoro mu počeše pristizati ponude od komšija da za bagatelu otkupe njegovo imanje. Kada im je rekao da je to premalo za takvo imanje, rekli su: "Bolje bilo kakav novac, nego nikakav. Leđa te bole, star si i nemoćan, prodaj imanje."

Niko se nije ponudio da mu pomogne, svi su hteli samo da imaju korist od njega.

Starac je nastavio da ćuti i da radi, a kada mu je došao sin iz vojske, starac Ezio mu je predao imanje uz reči: "Ako te nešto zaboli - ćuti."

"Ne govori prijatelju ono što ne bi rekao neprijatelju"

U svakom čoveku ima svetlosti i tame, nikad niste sasvim sigurni kada će se probuditi ona mračna strana u čoveku i šta će je probuditi. Bolje ne govorite prijatelju ono što ne možete da kažete ni neprijatelju.

Ako kažete prijatelju pa on iskoristi vašu tajnu, bićete ljuti na dve osobe: sebe i svog prijatelja.

"Nikad ne govorite loše o sebi"

Svako ko omalovažava sebe daje primer drugima da ga i oni omalovažavaju. Ako se osoba ponaša dostojanstveno i drugi će se prema toj osobi odnositi sa poštovanjem.

Starac Okam je živeo u pustinji 10 godina. Svaki dan je vredno radio i trudio se da bi pronašao vodu, kada mu je pošlo za rukom svi iz sela su dolazili da mu čestitaju, a on je govorio: Nije to ništa.

Ubrzo su se svi odnosili prema njegovom pronalasku vode kao da je to ništa. Umesto da se napiju vode, oni su prali noge u tom izvoru. Ubrzo je voda postala zagađena i blatnjava bara.

Starca je to bolelo strašno, ali ljudi su se prema njegovom trudu odnosili baš onako kako im je i on sam rekao - kao da je to ništa.

NADALJE SLEDE  MUDROSTI OSTALIH NARODA

Ako ćete naljutiti nekoga

Tokom svađe, ćutnja pomaže da bolje slušamo i osoba s kojom se svađamo će u jednom trenutku shvatiti da je dosta.

U situaciji kada je neophodno da odgovorite nešto nekome o nečemu što vam se ne sviđa, uzmite 5 sekundi, udahnite i razmislite o tome šta ćete izreći.

Ljutnja nikome nije donela ništa dobro: Opraštam, ne zato što si u pravu već zato što ja zaslužujem duševni mir!ko ćete se još više naljutiti

Možda imate pravo da budete ljuti, ali još više ljutnje je neće utišati , već pojačati. Ako pokušavati da razgovorate kada ste ljuti bilo bi bolje da prekinete jer biste mogli razljutiti i drugu osobu i tako stvoriti začarani krug.

To se isto odnosi na situaciju u kojoj druga osoba ne želi da vas sasluša i razume. Takvi ljudi vam neće priznati da ste u pravu tako da je bolje da čuvate svoj glas za neke smislene rasprave.

Ako želite da ispravite nečije greške

Iako možda imate samo dobru nameru, nemojte da ispravljate nikoga, a posebno ne osobe koje ne poznajete najbolje.

Bolje je da zadržite svoje mišljenje za sebe nego da ispadnete 'pametnjaković' kojeg niko ne voli.

Ako će to uvrediti nekoga

Često ne razmišljajući uvredimo nekoga jer podsvesno želimo da budemo moćni i u pravu ili iz čiste ljubomore. Često je to u obliku sarkazma, ali to ne znači da nekoga nismo uvredili. Bolje je da držite jezik za zubima nego da pokušavate da kreirate lepu sliku o sebi.

Ako govorite samo da biste nešto rekli

Nemojte govoriti samo da biste nešto rekli, iako to što želite da kažete možda nema nikakvog smisla. Ako vaše reči neće pridoneti raspravi, bolje da ih sačuvate za neku drugu priliku.

Ako ćete još nekoga uplesti u situaciju

Nekada je teško držati jezik za zubima kada je u pitanju neka tajna, ali imajte na umu da vam je vaš prijatelj to rekao u poverenju i da ćete iznevjeriti prijateljstvo. Čak i ako trećoj osobi kažete da ne sme nikome to da kaže to je svejedno ogovaranje.

Ako vas neko maltretira

Ako se susrećete s nekim ko vas maltretira nemojte da pokušavate komunikaciju s njim. Šta god da kažete takvim osobama to će ih podstaći na još više maltretiranja, oni ne podnose tišinu.

Možete sprečiti nasilništvo svojom ćutnjom, iako biste nasilnika možda najradije hteli da naučite pameti. Čuvajte svoje mentalno zdravlje i držite jezik za zubima.

Ako ćete povrediti nečije osećanja

Ovo je posebno važno ako želite da komentarišete neizbežne činjenice o nekome. Nikada ne znate kada ćete nekoga povrediti jer smo svi individualne osobe i reagujemo različito.

Uvek pre nego što kažete nešto o nekome dobro promislite, pogotovo ako ne poznajete dobro tu osobu, a želite da ostanete u dobrom odnosu s njom.

LJudi imaju neodoljivu potrebu da otkrivaju suvišne detalje o sebi ili komentarišu u pogrešnom trenutku. Međutim, u mnogim situacijama najbolje bi bilo da razmislite podrobno ili ništa ne kažete.

Koje su to situacije?

1. Ispitivanje o ličnom životu

Mnogi ljudi su radoznali, te se neće ustručavati da vam postavljaju i pitanja koja se tiču vaše privatnosti koju delite sa vrlo malim brojem ljudi ili ni sa kim. Ne odgovarajte na takva pitanja kako se ne biste posle kajali što se isuviše otkrili o sebi. Upamtite da pravi prijatelji i ljudi koji vas vole neće vas pritiskati i ispitivati o stvarima o kojima ne želite da pričate.

2. Ne uključujte se u ogovaranje drugih

Uvek treba da imate na umu da oni koji ogovaraju druge kod vas, ogovaraju i vas na drugom mestu. Ne uključujte se u tuđa tračarenja i otkivanje tuđih tajni. Ne samo što nije lepo, već možete i reći nešto zbog čega ćete se jako kajati. Komentarisanje drugih nije odlika pametnih i primišljenih ljudi.

3. Kada niste sigurni u svoje znanje i informacije

Ako se u društvu u kom se nalazite potegne tema u koju niste toliko upućeni, ne morate po svaku cenu da iznosite mišljenje. Kada je u pitanju polje koje vam je mahom nepoznato, bolje je slušati i naknadno se informisati, nego nametati neargumentovano mišljenje.

4. Ne kritikujte i ne sudite

Dobar deo ljudi ima potrebu da olako osudi nečiji postupak. Ali, vi ne znate šta se sve desilo ili koje su to okolnosti dovele do takvog ishoda. Ne sudite kako drugi ne bi sudili vama.

5. Kad vam niko ne traži savet

Neki stručnjaci su došli do zaključka da ljudi koji se požale da imaju određen problem, ne žele od vas da čuju instant rešenje. Oni samo žele osobu koja će ih saslušati i pokazati empatiju. Zato, kada vam se neko požali, ne morate odmah da predlažete svoja rešenja i šta biste vi uradili. Saslušajte bez predrasuda i predubeđenja, a tek ako vas pitaju za mišljenje ili savet vi iznesite svoje mišljenje.

CUTANJE JE ZAISTA ZLATO SEM U SITUACIJAMA KOJE VAS CUTANJE  MOZE  UGROZITI EMOCIONALNO, FIZICKI ILI MATERIJALNO, ONDA NARAVNO MORATE GOVORITI. PA DA POSLUSAMO OVE MUDRE SAVETE I SEBI MALO OLAKSAMO ZIVOT.

TEORIJE ZAVERE

 POSLE TRI GODINE PROGLASILI SU KRAJ PANDEMIJE KOVIDA 19 ILI KORONE. NISMO NI VEROVALI U TO ALI SU NAS  NATERALI DA SE ZAKLJUCAMO U KUCE, NOSIMO MASKE I PRIMAMO VAKCINE, STO BIH JA REKLA TEORIJE ZAVERE POSTOJE! I VRLO SU STVARNE! STVARNIJE NEGO LAZI ZA KOJE NAM GOVORE DA SU ISTINA. UVEK PLAVE  ICRVENE PILULE!

NEKE OD TEORIJA ZAVERA KOJE POSTOJE ZADNJIH GODINA.

Obavezna vakcinacija, pasosi za vakcinaciju, stalna zakljucavanja i blokade, neverovatna inflacija i ekonomska kriza. Digitalna valuta, centralna banka,klimatska blokada, i druge. Ni jedna  po meni nije toliko strasna koliko prica o bodovanju.

DIGITALNI ID (DRUSTVENO KREDITNO BODOVANJE) 

Nije to prica o cipovanju koje je vec odavno i odradjeno. Ovde je prica o tome kako se ponasate udrustvu. Boduju vasu socijalnu vestinu. Ako se pokazete nepodobnim, kredit vam se ukida i jednostavno vas brisu ( na digitalni ili realni nacin, zavisi od vasih prekrsaja). Digitalno bodovanje  dokazuje moju pricu od juce o petnaestominutnim gradovima ( koja se isto tretira kao teorija zavere). Ali razmislite, da li mogu bolje  da vas kontrolisu ako se krecete u ogromnom rasponu ili ako zivite u getu?

Za sada postoji finansijsko digitalno kreditno bodovanje koga smo svesni.

Veštačka inteligencija u finansijskim uslugama nije novost, ali je svakako iznenađujuće dokle se sa tim već stiglo – više se ne radi samo o čet botovima, sada su tu i precizna predviđanja rizika, šteta i mogućnosti prevara, personalizovanje usluge, automatizacija svih poslovnih procesa i prilagođavanje promenljivim regulatornim zahtevima.  

Finansijska platforma Finextra prenosi rezultate istraživanja američke tehnološke kompanije NVIDIA, sprovedenog među profesionalnim pružaocima finansijskih usluga, koje je pokazalo da se 83 odsto ispitanika slaže da je AI važna za njihov budući uspeh, a 34 procenta izjasnilo se da veruje kako će im AI povećati godišnji prihod za najmanje 20%.

A šta sve može veštačka inteligencija u finansijskim uslugama? Zavisi od same prirode usluga, ali zajednički imenitelj je interakcija sa klijentima 24/7 i minimiziranje ljudskih grešaka i operativnih troškova kroz automatizaciju ručno vođenih procesa, što sve vodi uštedama i rastu prihoda. 

Najtraženije u oblasti fintech i investicionih kompanija su AI aplikacije za algoritamsko trgovanje, otkrivanje prevara i optimizaciju portfelja. Ovo stoga, navodi Finextra, što je tim servisima primarni fokus na zaštiti i maksimiziranju povrata klijenata. Nasuprot tome, banke, lizing kompanije i osiguranja fokusiraju se na AI otkrivanje prevara, sisteme preporuka i optimizaciju prodaje i marketinga.

Medjutim, mene brine ono bodovanje nasih socijalnih vestina . Jer kako vam prate finansije tako prate svaku sferu naseg zivota. 

Moje omiljene teorije zavere imaju veze sa vanzemaljcima, a najvise volim onu da smo i mi vanzemaljci . Kako smo dospeli na Zemlju?

Ljudi vječno postavljaju pitanje – jesmo li sami u svemiru? No nisu ni slutili da bi odgovor mogao biti u njima samima. Naime, život na Zemlji možda je došao s planeta udaljenog trilijunima milja, sugeriraju znanstvenici, prenosi The Sun.Drugim riječima, to znači da smo možda upravo mi vanzemaljci. Kemijski “blokovi” naše DNK prvi su put otkriveni u asteroidima koji su pogodili naš planet prije više milijardi godina.

To znači da je sjeme života vjerojatno presađeno ovdje s drugih mjesta u svemiru, a ljudi poput nas bi mogli živjeti na drugom planetu daleko od našeg.

Uzorci iz tri meteorita bogatih ugljikom, nazvanih Murchison, Murray i Tagish Lake, analizirani su vrhunskim tehnikama. “Pronašli smo raznolik raspon organskih materijala, uključujući nukleobaze, naše osnovne blokove života”, rekao je profesor Yasuhiro Oba sa Sveučilišta Hokkaido u Japanu.

 

“Oni su mogli biti dostavljeni na Zemlju na asteroidima, meteoritima, kometima i međuplanetarnim česticama prašine prije četiri milijarde godina kada su naš planet bombardirale krhotine iz svemira”, rekao je prof. Oba.jerujemo da je dotok ovih organskih tvari odigrao važnu ulogu u evoluciji života na Zemlji. Ovo je vrlo uzbudljivo otkriće koje proširuje naše razumijevanje kako je život započeo”, dodao je.

Pirimidini i purini

Dvije vrste kemijskih građevnih blokova, ili nukleobaza, potrebne su za formiranje DNK i RNA, koji su temelj života na Zemlji. Oni se nazivaju pirimidini i purini. Ranije su na meteoritima identificirani samo purini.

 

Ali tim profesora Obe otkrio je pirimidine u laboratorijskim eksperimentima simulirajući uvjete u međuzvjezdanim medijima, odnosno prostoru između zvijezda.

Sta bi nam pomoglo  u vezi sa vanzemaljcima pa "vremenska masina"

 

Ronald Mallett inspiraciju je pronašao u teoriji relativnosti Alberta Einsteina, odnosno u geometrijskoj teoriji koja postulira da prisutnost mase i energije “zakrivljuju” prostor i vrijemeremda će se na prvu učiniti da je riječ o prvoaprilskoj šali, uvaženi fizičar Ronald Mallett zaista je na pragu početka izrade vremenske mašine kako bi spasio pokojnog oca kojem je posvetio sav svoj rad.

Mallet se nada kako će mu u ostvarenju cilja pomoći jednačina do koje je došao, a koja bi mogla u potpunosti promijeniti pogled ljudi na vrijeme ukoliko se utvrdi da je ispravno postavljena.

Od početka realizacije dijeli ga – novac; mora ga prikupiti kako bi mogao nastaviti izradu studije vremenske mašine.

Profesor na univerzitetu u Connecticutu (76) bez oca je ostao kada mu je bilo samo deset godina, te se još tada čak zakleo da će se pokušati vratiti kroz vrijeme kako bi ga mogao upozoriti na srčani udar.

Inspiraciju je pronašao u teoriji relativnosti Alberta Einsteina, odnosno u geometrijskoj teoriji koja postulira da prisutnost mase i energije “zakrivljuju” prostor i vrijeme.

U realizaciji nauma će mu uz potencijalne investitore nastojati pomoći i kolega Chandra Roychoudhuri, laserski fizičar, kojemu je zadatak izgraditi protoip mašine podignute na spomenutoj jednačini.

“Ljubav prema mome ocu snažna je kao i prije 60-tak godina. On će mi biti u mislima i kad se nađem na samrtnoj postelji. Njegova prerana smrt me upravo učinila čovjekom kakav sam danas”, rekao je za Washington Post fizičar koji je dugo na jednačini radio u tajnosti kako ga kolege ne bi proglasile ludakom.ako je fizičko putovanje kroz vrijeme, za sada, nemoguće, on tvrdi da je za "mali novac" moguće napraviti mašinu koja će primati informacije od naših potomaka ili generacija iz bliske budućnosti.

Malet vjeruje da takva mašina može biti napravljena već sada, jer, prema njegovim teorijama, "svjetlost može promijeniti vrijeme".

"Koristeći se kružnom laserskom svjetlosti, uspio sam matematički pokazati da to može dovesti do savijanja prostora i vremena. Tok neutronskih spinova mogao bi prenijeti binarni kod u prošlost", smatra Malet.

Prema njegovom proračunu, takva sofisticirana mašina, koja bi se koristila laserima za okretanje vremena, koštao bi "svega 250.000 dolara".

Maletove kolege, kako prenose naučni portali, smatraju da je ova ideja možda nemoguća, ali se nadaju da će uspjeti u nekim projektima, koji su revolucionarni u poređenju sa drugim istraživačima na polju "putovanja kroz vrijeme". 

Zatim teorija zavere u vezi spajanja ljudi i vanzemaljaca

Homo capensis: pretpostavljeni hominid sa velikim mozgom i IQ-om od 180 – osnova za održavanje svjetske hegemonije od davnina.

Istraživači poput dr Edwarda Spencera izložili su arheološke dokaze o ovim hominidima sa izduženim lobanjama iz cijelog svijeta, dokaze od prije 50.000 godina u Južnoj Africi, pa čak i ljude poput Ehnatona, egipatskog faraona. Mnogi vjeruju da oni još uvijek žive skriveni među nama (u Vatikanu), da se bave svjetskom politikom i da bi mogli biti vanzemaljsko-ljudski hibridi.

Glavni ‘zviždač’ koji ih je pokušao razotkriti je Karen Hudes, bivša savjetnica Svjetske banke. Na osnovu njenog iskustva i onoga što je istraživala, ova “neljudska stvorenja” kontrolišu svijet od davnina. Prema Dr. Spenceru, visoku kabalu čine bankari i društvo Homo capensis.

Edward Spencer je zaključio da su ova bića s izduženim lobanjama koncentrisana u Vatikanu (!), dominirajući moći Katoličke crkve, centra države Iluminata. Religija i bankarstvo su dominantni … Novac je najveći izum ropstva za čovječanstvo. Među njihovim glavnim karakteristikama su:

• Izdužene lobanje, većeg volumena i većeg mozga
• Najviši IQ (180 u prosjeku)
• Nepostojanje kreativnosti ili empatije, ali orijentisanost na matematiku, numerologiju, finansije
• Krv na bazi bakra
• Rh-negativna (plava krv) linija
• Imaju evropsku bazu u Švicarskoj (sa 48% faraonske loze)
• Emocionalno negativni, nesretni su i ubijaju jedni druge
• Oni su robovlasnici
• Sljedbenici vjerskih rituala i prinošenja ljudskih žrtava
• “Robovi nižih dimenzija”

  Zavjerenici tvrde da kontrolišu NATO, finansijsko tržište i medije. Strateški su pozicionirani na vlasti (kraljevske porodice posjeduju Rh-negativni krvni faktor). Oni su se infiltrirali u nas, kradući naše znanje i manipulišući čovječanstvom. Oni su uvijek spremni da insceniraju podvale, ratove i događaje koristeći tajne operacije.

  Istorijski i arheološki dokazi

  Važna knjiga koju spominje dr Spencer su Mape drevnih morskih kraljeva Charlesa Hapgooda, a koja otkriva da je misteriozna nepoznata civilizacija mapirala cijelu planetu tokom posljednjeg ledenog doba. Ta civilizacija bi bila Homo capensis.

  Postoji mnogo arheoloških dokaza o ljudima sa izduženim lobanjama u zemljama poput Južne Afrike, Malte, Perua i Rusije. Vrlo značajan primjer je lobanja Paracasa u Peruu, koja je imala drugačiju genetiku, 25% veći volumen lobanje i 60% veću težinu od običnih ljudskih lubanja.

  Drugi primjeri: Hram Hypogeum na Malti (gdje su pronađene i ove anomalne lobanje) i u Južnoj Africi, gdje je otkriven Boskop Man, koji je datiran prije više od 10.000 godina a njegova lobanja je bila 30% starija od ljudske.

  Adamov kalendar u Južnoj Africi

  Još jedno ključno otkriće je u Južnoj Africi je u vezi sa Adamovim kalendarom, najstarijim megalitskim kalendarom ikada otkrivenim, koji je datiran na više od 50.000 godina. Ova struktura ima svoje kamene blokove koji formiraju karte ekvinocija i sazviježđa Orion. U blizini se nalazi piramida gotovo iste dužine kao Velika piramida u Gizi, Egipat.

  U tom području postoji i na hiljade ogromnih građevina nalik silosima te velika poljoprivredna polja … Te strukture su (iz)ignorisane od strane akademske arheologije. Smatra se da ih je dizajnirao Homo capensis a da su sagrađene robovskom rukom Homo sapiensa.

  Anunnaki – ljudski vanzemaljski hibridi?

  Prema različitim istraživanjima, poput onog koje je proveo Corey Goode, Homo capensis bi bili vanzemaljsko-ljudski hibridi koje je stvorio Enki, drevni reptilski vanzemaljac Anunnaki s plavom krvlju na bazi bakra. U Bibliji bi to bili isti nefili, takođe opisani kao hibridi.

  Homo capensis: Vrsta koja živi skrivena među ljudima?

  May 1, 2023 Internet, Zanimljivosti

  Homo capensis: pretpostavljeni hominid sa velikim mozgom i IQ-om od 180 – osnova za održavanje svjetske hegemonije od davnina.

  

  Istraživači poput dr Edwarda Spencera izložili su arheološke dokaze o ovim hominidima sa izduženim lobanjama iz cijelog svijeta, dokaze od prije 50.000 godina u Južnoj Africi, pa čak i ljude poput Ehnatona, egipatskog faraona. Mnogi vjeruju da oni još uvijek žive skriveni među nama (u Vatikanu), da se bave svjetskom politikom i da bi mogli biti vanzemaljsko-ljudski hibridi.

  Homo capensis: njegove karakteristike i njegova zavjera

  Glavni ‘zviždač’ koji ih je pokušao razotkriti je Karen Hudes, bivša savjetnica Svjetske banke. Na osnovu njenog iskustva i onoga što je istraživala, ova “neljudska stvorenja” kontrolišu svijet od davnina. Prema Dr. Spenceru, visoku kabalu čine bankari i društvo Homo capensis.

  Edward Spencer je zaključio da su ova bića s izduženim lobanjama koncentrisana u Vatikanu (!), dominirajući moći Katoličke crkve, centra države Iluminata. Religija i bankarstvo su dominantni … Novac je najveći izum ropstva za čovječanstvo. Među njihovim glavnim karakteristikama su:
• Izdužene lobanje, većeg volumena i većeg mozga
• Najviši IQ (180 u prosjeku)
• Nepostojanje kreativnosti ili empatije, ali orijentisanost na matematiku, numerologiju, finansije
• Krv na bazi bakra
• Rh-negativna (plava krv) linija
• Imaju evropsku bazu u Švicarskoj (sa 48% faraonske loze)
• Emocionalno negativni, nesretni su i ubijaju jedni druge
• Oni su robovlasnici
• Sljedbenici vjerskih rituala i prinošenja ljudskih žrtava
• “Robovi nižih dimenzija”

Kraljica Nefertiti, izdužene lobanje i papina mitra © MRU

Zavjerenici tvrde da kontrolišu NATO, finansijsko tržište i medije. Strateški su pozicionirani na vlasti (kraljevske porodice posjeduju Rh-negativni krvni faktor). Oni su se infiltrirali u nas, kradući naše znanje i manipulišući čovječanstvom. Oni su uvijek spremni da insceniraju podvale, ratove i događaje koristeći tajne operacije.

Istorijski i arheološki dokazi

Važna knjiga koju spominje dr Spencer su Mape drevnih morskih kraljeva Charlesa Hapgooda, a koja otkriva da je misteriozna nepoznata civilizacija mapirala cijelu planetu tokom posljednjeg ledenog doba. Ta civilizacija bi bila Homo capensis.

Izdužene lobanje iz Paracasa © Wikimedia Commons

Postoji mnogo arheoloških dokaza o ljudima sa izduženim lobanjama u zemljama poput Južne Afrike, Malte, Perua i Rusije. Vrlo značajan primjer je lobanja Paracasa u Peruu, koja je imala drugačiju genetiku, 25% veći volumen lobanje i 60% veću težinu od običnih ljudskih lubanja.

Drugi primjeri: Hram Hypogeum na Malti (gdje su pronađene i ove anomalne lobanje) i u Južnoj Africi, gdje je otkriven Boskop Man, koji je datiran prije više od 10.000 godina a njegova lobanja je bila 30% starija od ljudske.

Adamov kalendar u Južnoj Africi

Još jedno ključno otkriće je u Južnoj Africi je u vezi sa Adamovim kalendarom, najstarijim megalitskim kalendarom ikada otkrivenim, koji je datiran na više od 50.000 godina. Ova struktura ima svoje kamene blokove koji formiraju karte ekvinocija i sazviježđa Orion. U blizini se nalazi piramida gotovo iste dužine kao Velika piramida u Gizi, Egipat.

U tom području postoji i na hiljade ogromnih građevina nalik silosima te velika poljoprivredna polja … Te strukture su (iz)ignorisane od strane akademske arheologije. Smatra se da ih je dizajnirao Homo capensis a da su sagrađene robovskom rukom Homo sapiensa.

Anunnaki – ljudski vanzemaljski hibridi?

Prema različitim istraživanjima, poput onog koje je proveo Corey Goode, Homo capensis bi bili vanzemaljsko-ljudski hibridi koje je stvorio Enki, drevni reptilski vanzemaljac Anunnaki s plavom krvlju na bazi bakra. U Bibliji bi to bili isti nefili, takođe opisani kao hibridi.

Karen Hudes je puno razgovarala sa dr Spencerom o ovoj drugoj vrsti. Ona smatra da je takozvani “sivi papa” Pepe Orsini posrednik u Vatikanu između katoličkih vlasti i Homo capensisa. Pepe Orsini bi trebao biti kralj Svete rimske papske loze, koja je iznad Rothschilda i Rockefellera u piramidi moći, ali uz Breakspeare, Aldobrandinije i druge papske linije.

Ova tema zavjere ima smisla, zasnovano na svemu što smo vidjeli u vezi sa svjetskom mafijom moći i dokazima o neljudskim bićima u našoj istoriji. Da, mogli bi se povezati s narativom mračne elite (zvane Iluminati), a tu vezu možemo primijetiti i s Vatikanom. Takođe, sve one izdužene lobanje koje se nalaze u svijetu su veoma jak dokaz za postojanje Homo capensisa.

IMA JOS TIH TEORIJA ZAVERE BAS U SVIM SFERAMA NASEG ZIVOTA ALI MENI SU OVE NAJZANIMLJIVIJE. VANZEMALJCI SMO MI, AKO NISMO ONDA ONI ZIVE MEDJU NAMA. ZIVE I NA MESECU I NEDAJU NAM VISE DA IDEMO TAMO. VESTACKA INTELIGENCIJA CE NAM DOCI GLAVE. A IZMISLJENE PANDEMIJE SU UVOD U TOTALNU KONTROLU I SMESTANJE LJUDI U GETO!