GLOBALIZACIJA

DAKLE GLOBALIZACIJA JE NESTO DOBRO I NESTO POTPUNO LOSE. U DANASNJEM NJU EJDZU ZA  KOJI MNOGI JOS NISU SHVATILI DA JE POCEO NEKOME JE KULA VAVILONSKA A NEKOME SMRT NACIONALIZMA. 

Sta je globalizam? Pa to je kada kupite sijalicu u Japanu, uvrnete je u Srbiji i ona radi! Ja tako shvatam globalizam. Znam da ima onih koji pod globalizmom i globalizacijom podrazumevaju nešto drugo, i još više onih koji iz besa i nemoći da globalizaciju zaustave, sa beskrajnom mržnjom i cinizmom govore o njoj besmislice. U svakom slučaju, ako je globalizacija nešto drugo, ja ne govorim o tome!

U početku se globalizacija vezivala samo za ekonomiju i razvoj slobodnog tržišta, za kretanje kapitala, ideja i radne snage bez prepreka granice, ali uveren sam da će se taj termin ubuduće sve više koristiti u najširem smislu i vezivati za standarde i pravila. Jer i slobodno tržište i trgovina, pa i obično putovanje preko granice mogući su tek ako postoje zajednički standardi - standardi kao merilo, pravilo, norma. Uzajamno razumevanje i prijateljstvo na globalnom nivou podrazumeva izvesnu saglasnost oko sistema vrednosti.

Dakle, globalizacija je uspostavljanje svetskih, opštih standarda! I to standarda u svemu: u pravu, u trgovini, u medicini, u saobraćaju, u svemu. Globalizacija se snažno širi po Evropskoj uniji. Zakoni, propisi, merne jedinice, u celoj Uniji postaju isti. Ko zakorači na tlo EU nalazi se pod okriljem i zaštitom evropskih propisa. Ne sme da se desi da neko bude kriminalac u jednoj zemlji Evrope, a da zaštitu nađe u drugoj. Ne sme da se desi da vas neko prevari ili uvredi u jednoj zemlji a da ga ne dostigne ruka pravde u drugoj. Diploma koju ste dobili u jednoj zemlji mora se priznati i u drugoj. Ako kupite lek u Holandiji on on mora da ima jednake posledice po vaš organizam kao i da ste ga kupili u Italiji. Gde god da odete u EU biće vam isto!

E, a toga se boje najbučniji antiglobalisti. Oni preziru to isto. Jer po njima to isto znači gubitak identiteta. „Svuda je sve isto", kažu oni i kad uđete u market ne znate gde ste, ne znate da li ste u Danskoj ili u Grčkoj, jer sve je isto.

Pa da, ali to je divno, naročito u marketu. Kada uđem u radnju neću da čitam uputstvo o pravilima ponašanja, nego hoću da kupim hladnu koka-kolu. I hoću da ona ima isti ukus. I hoću da znam gde je, a ne da lutam po marketu i tragam za njom. Poslednje što me u marketu interesuje je etnologija. Marketi i treba da su svuda isti, kao i računarski programi, na primer. Zamislite kakav haos bi nastao da ne postoje globalna rešenja za izlazak iz kompjuterskog programa, za navigaciju, za prečice, za linkove itd.

Naravno da globalizam donosi i ponešto što nam se ne sviđa, ali svaki društveni odnos donosi i nešto što nam se ne sviđa. Naravno da globalizam znači i ograničenje, ali svaki društveni odnos donosi ograničenje. Imate devojku, odnosno momka - ok, lepo, ali taj odnos vas ograničava. Hteli biste da slušate Vivaldija, a vaša devojka bi da gleda košarku. Ili obrnuto: vi biste da gledate košarku a vaš momak da sluša Vivaldija, OK, ako niste u stanju da se dogovorite onda i niste jedno za drugo. Ako ni sa kim niste u stanju da se dogovorite onda ste socijalno nezreli.

Naravno da globalizam znači ograničavanje, ali šta je bolje? Ako želite punu slobodu idite na planinu i gajite ovce. Imaćete neslućenu slobodu! Samo na usamljenoj planini ne možete uživati u blagodetima moderne civilizacije. A i Internet je slab.

Sto ne znači da je i loše. Sem toga, u glavnim starima svi mi i jesmo isti. Mi i mislimo isto. Razlikujemo se samo u nijansama. U nebitnim nijansama. Zar je bitno, zar je zaista bitno to što se pravoslavci krste drukčije od katolika? To što više volimo šljivovicu od sakija i latinicu od ćirilice? Ili trubu od bendža?

U onome što jeste bitno svi smo isti. I još jednom - u onome što jeste bitno, bitno za opstanak i razvoj čovečanstva isti smo: svi roditelji neguju svoju decu, a deca se potom staraju o roditeljima. Rodoljublje se nagrađuje, izdaja kažnjava. Ljubav je dobra, mržnja nije. Svi želimo da smo pametni i lepi i niko ne želi obrnuto. Svi želimo da smo voljeni. Zar nismo isti? Isti u važnim stvarima. Ko nije, društvo ga kažnjava.Globalizacija je stadijum u razvoju čovečanstva. Kao što su u jednom istorijskom periodu nastale granice države tako dolazi istorijski period koji će ih ukinuti. A to je globalizacija.

Ima promišljenih i iskrenih antiglobalista. Oni u suštini nisu antiglobalisti, pa čak sami sebe i ne zovu antiglobalistima, nego im taj naziv prišivaju drugi. To su oni koji u nadirućoj globalizaciji uviđaju njene negativne strane, koji u globalizaciji vide opasnost da se ona pretvori u manipulaciju lokalnim zakonima i radnom snagom neke sredine protivno njihovim sopstvenim interesima. I da ne zastupa interese većine članova društva, već njegove manjine. Ali ovi „antiglobalisti" su svesni pozitivnih strana globalizacije i samo opominju da postoje i loše.

Neki antiglobalisti su opet usmereni samo protiv nekih oblika globalizacije, a ne protiv globalizacije u celini. Recimo, neki od njih (Čomski) se zalažu za globalnu pravdu, pa su po tome oni pre globalisti nego antiglobalisti.

Ali neki nisu pošteni. Oni zloupotrebljavaju neznanje drugih zbog svog parazitskog života. Oni koriste stečene pozicije i opiru se promenama koje od njih zahtevaju više truda i rada. Diktatorski stavovi u politici, nauci, umetnosti ne trpe globalizaciju. Takvi diktatori su njeni oštri protivnici. Takvi se štite granicama, političkim i svim drugim, naročito granicama uma.

Ima onih koji su protiv globalizacije jer ona ruši nacionalne granice. Nacionalisti iz nekog razloga svoju naciju vide u nekom posebnom sjaju, pa su onda ponosni što su baš, recimo Mađari ili Pakistanci, ili Francuzi, a ne nešto drugo. Ali dobro sad, to je već druga tema.

Globalizacija dalje smeta kriminalcima, teroristima i sličnima jer im globalne norme osujećuju beg od pravde. Njihovi računi u bankama se globalno blokiraju, a bez novca njihovo skrivanje je otežano. Sem toga sva policija globalizovanog sveta ih traži i njima nije lako.

Obrnuto, globalizacija jako godi svima kojima smetaju granice, jer granice ograničavaju tržište, kretanje, razmenu.

Danas ceo svet sluša muziku i gleda filmove Amerike. Naša muzika i naši filmovi su, međutim, samo za nas. Ali što ne bismo pravili muziku i filmove za svet? Nije lako? Pa naravno da nije, ali ako to ne učinimo čitava naša kultura će se istopiti i nestati. Globalizacija je veliko takmičenje u kome pobeđuju bolji, veštiji, jači, drskiji, pa i bezobrazniji. A ponekad oni koji samo imaju više sreće. Ostali gube, ponekad potpuno.

U budućnosti čitavi narodi će propasti, izgubiće se, izbledeće. Ali to se stalno dešava. Herodot u svojoj Istoriji pominje stotine naroda od kojih danas ne postoji ni jedan. Opstali su samo oni koji su bili sposobniji, ili su imali više sreće.

Pre 3,5 hiljade godina, iznenada je nestala raskošna Minojska civilizacija. Pretpostavlja se da je uništena u razarajućem talasu nakon eksplozije vulkana Santorini sto kilometara severno od Krita. Minojci, eto, samo nisu imali sreće.

U redu, želimo da opstanemo, ali kako se opstaje? Neki smatraju tako što ćemo da se zatvorimo i čuvamo sve naše od uticaja sa strane, što ćemo zaustaviti globalizaciju na našim granicama! To međutim nije moguće. Bez globalnih rešenja ne bismo mogli ni da telefoniramo, ni da uvozimo, ni izvozimo, ne bismo mogli zapravo ništa.

Stari Grci su bili otvoreni za nove ideje, upijali su nova znanja (čak su i bogove uzeli sa istoka) i na tim osnovama izgradili su novo, grandiozno delo. U novo doba SAD, i sve razvijene zemlje rade isto. Svi su otvoreni za nove ideje i svi su uspešni! Japan, ta duboko tradicionalna zemlja, se otvorio prema Zapadu i danas je sila. Indija se otvara i postaje mnogo moćna zemlja. Kina takođe. I sve šalju rakete u svemir.

Otvaranje nije dovoljno, potrebno je raditi i biti bolji i sve bolji. Hajde da budemo bolji programeri od Indijaca. Hajde da svetu nametnemo balkansku muziku. Ta muzika je divna. Hajde da napravimo za ceo svet balkansku muziku. Hajde da nacrtamo odlične crtane romane, smislimo divne kompjuterske igre. Hajde da Kraljević Marko bude veći junak od Supermena...

Znam da to ne može preko noći. Uostalom, Amerikanci vežbaju svoj šou biznis još od vremena kauboja. Pogledajte ovaj spot.

 

Snimljen je 1941. godine. Može da vam se sviđa ili ne sviđa, ali morate priznati da je maestralan i nedostižan.

Zašto je to tako? Pa izgleda da Amerika ima sistem koji ih tera da se trude, da uče i izmišljaju. Problem je što mi nemamo. Naši društveni, privredni i svi drugi odnosi su tako regulisani da nas koče, sputavaju. Nije dakle naš problem u globalizaciji, nego u nama i pravilima koje smo sami izglasali. I problem je što ćemo radije da vičemo protiv globalizacije, nego da menjamo zakone i način života.

Globalizacija je neminovna. To je jedna faza razvoja čovečanstva. A sada je trenutno na snazi strasan rat izmedju globalista i antiglobolista. Ko ce pobediti je neizvesno. A onaj blog od prekljuce i mnogo mojih blogova na ovu temu samo potvrdjuju i utvrdjuju moje filozofsko misljenje da ce nam istina doci glave. I zaista onda treba dici ruke od nje!

GLOBALIZAM IZ DOBA KULE VAVILONSKE ISAD JE KAO NEBO I ZEMLJA. JER JEDNA STVAR DA SVI PRICAMO ENGLESKI A SASVIM DRUGA DA NE ZNAMO STVARNO STANJE STVARI! NECU DA SE DEKLARISEM MADA SE IZ MOJIH BLOGOVA JASNO VIDI, SVAKO IMA PRAVO NA SVOJE MISLJENJE U VEZI GLOBALIZACIJE ALI DA LI JE DOBRO ILI SAMO ZLO KAZUJE CINJENICA DA SMO ZAVRSILI KAO LJUDSKA VRSTA!

KAKO DOCI DO PRAVE ISTINE

 

IAKO ZNAMO DA ISTINA NIJE SAMO JEDNA , IPAK CU OVAJ POST POSVETITI JEDNOJ JEDINOJ PRAVOJ ISTINI, A TO JE ONA KOJU MI VIDIMO KROZ NASU MOGUCNOST PERCEPCIJE. POSTOJE VISE NACINA DA SE DO ISTINE DODJE, A DIJALKTIKA KOJU NAM DONOSE FILOZOFI  VRLO JE KOMPLEKSNA STVAR. I DA SLABA SAM NA FILOZOFIJU KAD JE ISTINA U PITANJU!

Etika fil. disciplina -grč. ethos-mjesto, običaji, navike; Šta je ispravno, dobro? Osnovna pitanja filozofije morala imaju cilj da istraže osnove i izvore moralnih normi, karakter i moralne principe, moralne vrijednosti i smisao ljudskog života. Zavisno od određenja dobra razlikuju se eudajmonizam (blaženstvo), hedonizam (užitak), utilitarizam ( interes, korist).. 

Sokrat je bio zacetnik etike.   

 Podučavao je ljude znanju i vrlini. Uloga mu je da se "stara o dušama sugrađana, da ih opominje na vrlinu, da je znanje istina, duša najvažnije; da se o tome mora starati." Ključne moralne vrline prema Sokratu su : pobožnost, mudrost, uzdržanost, hrabrost i pravičnost. Vjerovao je da čovjek teba da se usredsredi na samo-razvoj. Savjest označava terminom daimonion, unutršnji glas koji mu govori isključivo šta ne treba da radi, kako ne treba da se ponaša. Dakle ne radi se o nekom božanstvu već o autonomnom glasu savjesti (zapravo glasu razuma). Osnovni stav njegove filozofije morala je " Vrlina je znanje". Sokratova ideja o jedinstvu znanja i moralnog djelanja ili postupanja, predstavlja značajnu ideju u istoriji filozofije. Sokratov novi metod saznanja je zapravo subjektivna dijalektika : kretanje u oblasti mišljenja usaglašavanjem različitih pa i protivriječnih stavova. Ovaj novi metod ima tri stupnja : ironiju, majeutiku i definiciju.

1. IRONIJA - negativna strana-počiva na stavu "Ja znam da ništa ne znam." Iz toga slijedi da Sokrat zapitkuje. Razgovori počinju na taj način, dok naposlijetku dokazuje protivniku da ni on ne zna ono što je mislio da zna.

2. MAJEUTIKA - pozitivna strana-doslovno znači babička vještina. Sokrat u šali govori da je tu osobinu nasljedio od svoje majke, koja je bila babica. Sokrat pomaže pri "duhovnom rađanju"; tako se rađa znanje i vrlina. To je cilj njegove dijalektike, da pomogne sagovornicima da dođu do znanja i vrline. "Znanje je samo ono što sami misaono steknemo."

3. DEFINICIJA - istinito saznanje, rezultat vođenog razgovora 

LOGIKA! grč.λόγος-govor, riječ, um, nauka;-glagol λέγειν-sabiranje, povezivanje raznolikog u cjelinu-filozofska disciplina koja putem mišljenja dolazi do istine.

 Objektivna dijalektika –kod Heraklita, promjena je u prirodi/U istu rijeku ne možeš dvaput ući, Sunce nije samo svaki dan novo nego je uvijek i neprestano novo. Subjektivna dijalektika-u antičkoj filozofiji, kosmološkom razdoblju, Elejska škola; Zenonova 4dokaza da ne postoji kretanje;samo mišljenje vodi istini .Sokratova dijalektika-vještina vođenja razgovora i način dolaska do univerzalne istine.

Znaci do istine mozemo doci pomocu etike, dijalektike i logike. Cista filozofija. Subjektivna dijalektika je po meni percepcija. Ali percepcija je ipak i objektivna dijalektika jer shvatamo taj fazon da se sve  menja!

I sta je uopste univerzalna istina? Definitivno smatram da je filozofija okej, ali da li nam ona pomaze u svakodnevnom zivotu? Ono: Mislim dakle postojim sto je Dekartovo misljenje.Ova mi je tema bas zanimljiva jer sam milion puta rekla sagovornicima: Sta bre filozofiras. A sada nekako shvatam da je i filozofija vrlo bitna. Kada se potpuno usredsredimo na ne materijalno jasno nam je da je razmisljanje o istini kljuc svega. Zato je valjda i nastala filozofija. Istina je jako bitna u svakom segmentu naseg zivota, a  mi je cesto vrlo olako zamenjijemo lazima koje nam serviraju kao istinu. Dokle god budemo "gutali" "istine" ne mozemo se razviti kao misaono ljudsko bice.

Cak su i roboti odlucili da sami uce. Dakle, ako je covek vec inteligentno bice, narocito sada u ovoj cetvrtoj industriskoj revoluciji kada je tehnologija na najvisem mogucem nivou onda je logicno da ima pristup istini. I sada dolazimo do razresenja misterije. Covek danas umesto da se oslanja na filozofiju i do istine dolazi na nacin koji sam opisala ide linijom manjeg otpora i prihvata istinu koja mu je sazvakana da je lakse proguta.

ZATO BAS ZATO SMO DOSLI NA KRAJ CIVILIZACIJE KOJA JE POSTOJALA DO SADA. KAKVE APOKALIPSE, ARMAGEDONI I SMAK SVETA. KRAJ CIVILIZACIJE JE NASTUPIO ZATO STO SMO POSTALI " GUTACI" ISTINE!

 

UNA PALOMA BLANKA

 BELA GOLUBICA JE SIMBOL MIRA. I TO JE U REDU, ALI MENE VISE ZANIMA PRICA O GOLUBOVIMA PISMONOSAMA.

 Zbog monogamnog partnerskog odnosa određeni su za simbole čiste ljubavi. U mitološkim i religijskim tumačenjima golubovi su povezivani sa skladom, blagostanjem, plodnošću, dugovečnošću, oproštajem i božjom milošću. Simbol mira golub je postao 1949. godine kada ga je sa grančicom u kljunu nacrtao Pablo Pikaso koji, iako je prevashodno video njegovu predatorsku stranu, za ćerku odabrao Paloma ime koje na španskom jeziku znači golubica.

Kao znak bezazlenosti, mirnoće, smirenosti i elegancije, simbol goluba postao je novozavetni simbol mira. Lik goluba dolazi od stvaranja do nas kao svedok nečeg novog, čistijeg i savršenijeg. Crkva je za molitvu, a golub za nebo.

   "LJubavna prica " Nikola Tesla i bela golubica

„Hranio sam golubove, na hiljade njih, već godinama“, rekao je, „Hiljade njih, jer ko bi ih sve zapamtio. Medjutim, bio je jedan golub, divna ptica, čisto beo sa svetlosivim pegama na krilima; on je bio nešto drugo. Bila je to ženka. Mogao sam je prepoznati bilo gde. I ona je mene mogla da pronadje na svakom mestu. Trebalo je samo da pomislim na nju, da je pozovem i ona bi doletela. Ja sam nju razumeo i ona je razumela mene. Zavoleo sam tu pticu. Da, voleo sam tu golubicu kao što muškarac voli ženu, i ona je volela mene. Kada je bila bolesna, osećao sam to; došla bi u moju sobu i ja bih bdeo nad njom danima. Negovao sam je dok ne ozdravi. Taj golub je bio radost mog života. Ako sam joj bio potreban, ništa drugo nije bilo važno. Dok sam nju imao, imao sam i svoj životni cilj. A onda, jedne noći dok sam u mraku ležao na krevetu i kao i obično rešavao neke probleme, uletela je kroz otvoren prozor i sletela na moj sto. Znao sam da sam joj potreban, htela je da mi saopšti nešto važno pa sam ustao i prišao joj. Gledao sam je i znao da želi da mi kaže – da će umreti. A onda, kada sam to shvatio, video  sam svetlost kako izbija iz njenih očiju – snažan snop svetlosti.“Tesla je zastao, i zatim, kao da je očekivao pitanje, nastavio. „Da, bila je to stvarna svetlost, snažna, blještava, zaslepljujuća svetlost, snažnija od svetlosti i najjače lampe u mojoj laboratoriji. Kada je taj golub umro, nešto je nestalo iz mog života. Do tada sam bio sasvim siguran da ću završiti sve svoje zamisli, i ako sam imao ambiciozan program, ali kada je golubica nestala, znao sam da je moje životno delo okončano. Da, godinama sam hranio golubove, i dalje ih hranim, na hiljade njih, jer konačno, ko zna… 

 

Da li ste znali da je jedna od danas najvećih svetskih medijskih agencija, Rojters, za slanje podataka sa berze između Ahena i Brisela svojevremeno koristila golubove? Pismonoše su koristili još u Persiji, gde je prvobitno i razvijana veština treniranja ptica. Golubovi su bili posebno pogodni za slanje poruka i sitnih, laganih stvarčica, jer su umeli da se vrate kući i sa udaljene, nepoznate lokacije.

Nakon Persijanaca golubove su koristili i Rimljani – Julije Cezar preko njih je obaveštavao o svojim pobedama, a Grci su u različite gradove slali ptice sa porukama u kojima je stajalo ime novih pobednika na Olimpijskim igrama.

Mada "simbol mira", u XIX veku u velikom broju država golub je korišćen u vojne svrhe. Problem je nastao kada su druge vojske počele da na njih šalju svoje – sove. Početkom XX veka čak je patentirano vazdušno fotografisanje uz upotrebu golubova umesto, na primer, današnjih dronova.

Kako je upotreba telegrafa postajala popularnija tako su poštanske službe, veliki korisnici "golubijih usluga" polako povlačile ptice iz upotrebe. No, i danas neki smatraju da su golubovi suviše brzi i pouzdani da bi prestali da ih koristimo. Brojni američki mediji su pre nekoliko godina zabeležili kao atrakciju da jedan snalažljivi vlasnik turističkog centra Rocky Mountain Adventures u blizini Denvera još koristi ptice u zaista inventivne svrhe. Kad njegovi klijenti, turisti, odu u divljinu gde fotografišu prirodu i sve što im duša želi, po završetku izvade memorijsku karticu iz aparata i spakuju je u malu vrećicu nalik ruksaku. Vreća se okači na leđa goluba kog turisti tokom šetnje sve vreme nose sa sobom, a zatim puste pticu da slobodno odleti. Dok se vrate do turističkog centra, već ih čekaju razvijene fotografije i njihova memorijska kartica. Postavlja se ipak pitanje kako  golub zna da se vrati kuci?

Izgleda da se najviše oslanjaju na osmatranje terena i na Zemljino magnetno polje. Naučnici, naime, objašnjavaju da je upotreba Zemljinog magnetnog polja za navigaciju ptica potvrđena eksperimentom sa veštačkim magnetnim poljem i praćenjem moždane aktivnosti golubova. I mada znaju da postoji jasna veza zahvaljujući kojoj pismonoše imaju nekakav “unutrašnji navigacioni uređaj” naučnici još ne mogu precizno da objasne gde je taj “unutrašnji magnet” kojim golubovi detektuju magnetno polje.

 Golubovi pismonoše su varijacije domesticiranih golubova pećinara koji su se tisućama godina koristili sa brzo i sigurno prenošenje poruka. Kako je jedna od obilježavajućih osobina golubova vraćanje svom gnijezdu odnosno zbog monogamnosti svom partneru, nije bilo jako teško selektirati ptice koje su se mogle koristiti za prijenos poruka.

Za prijenos poruka, golubovi prvo moraju imati dom na mjestu kuda, planirano, vijest treba stići. S tog mjesta, golubovi se pomoću drugih prometnih sredstava moraju dovesti do mjesta s kojeg se namjerava slati poruka, gdje do trenutka slanja poruke ostaju zatvoreni. Kad treba poslati vijest, na nogu goluba pričvrsti se maleni predmet, najčešće presavijeni papir, pa ga se pušta da slobodno odlete. Nakon toga golub se pokušava vratiti natrag na mjesto gdje su mu gnijezdo i partner. Tamo se dočekuje goluba, i time je poruka prenesena.

Pravo, nedvosmisleno dokazano objašnjenje kako golubu uspijeva pronaći put do kuće, do danas ne postoji. Neki znanstvenici pretpostavljaju, da se ta sposobnost goluba sastoji od kombinacije sposobnosti orijentiranja prema položaju sunca i zvijezda, osjećanjem magnetnog polja zemlje i optičkim orijentiranjem.Golubovi mogu da se vrate i sa udaljenosti do 1.ooo kilometara!

Zove se Armando i potice iz Belgije i najskuplji je golub na svetu , prodat je na online aukciji za 1,25 miliona evra . Belgijski golub pismonosa, je visestruki sampion na trkama golubova pismonosa. Armando, ciji je vlaznik poznati odgajivac Zell Fershout, oborio je sve rekorde jer je postao najskuplji golub na svetu.

SVAKAKO STE I VI POVEZALI LJUBAV, MIR I PORUKE! GOLUB SE VRACA SVOJOJ JEDINOJ PARTNERKI U ZIVOTU! TO JE LJUBAV.  MIR MOZES DA SPOZNAS SAMO UZ PRAVU LJUBAV. A PORUKE KOJE PRENOSE BOZANSKE PTICE GOLUBOVI SU SIGURNO PORUKE MIRA I LJUBAVI!

KAD ROBOT SAM UCI...

STIZE POTPUNO NOVA ERA U OKVIRU VESTACKE INTELIGENCIJE. DA SE PRVO PODSETIMO 10 STVARI KOJE SMO PROMENILI U NASEM ZIVOTU, A ONDA CEMO SE NA TOJ 10-TOJ BOGAMI ZADRZATI. ROBOTI KOJI SAMI ODLUCUJU STA CE UCITI???

Evo na sta smo se navikli u toku ove 2020-te godine . Sto je najgore ( ili najbolje ne znam) to ce se nastaviti verovatno i ubuduce jer to je buducnost! Elektronska trgovina, dostava dronovima, beskontaktno placanje, video konferencije, autonomna vozila, prenosivi uredjaji, 3D stampa, glasovne aplikacije, ucenje na daljinu, pametna robotika.

Pod pametnom robotikom podrazumevamo robotske sisteme opremljene vestackom inteligencijom koja je sposobna da sama uci iz svog okruzenja?! Oni saradjuju sa ljudima i za sada  su glavna pomoc  u kriznim situacijama. 

Roboti će biti 100 puta inteligentniji od prosečnog čovjeka za samo 30 godina”, tvrdi direktor tehnološkog diva „Softbank”. Milijarder Masajoši Son izjavio je nedavno u Saudijskoj Arabiji da će veštačka inteligencija imati kvocijent iod 10.000 i da će tada alat postati pametniji od nas samih, piše „Dejli mejl”.

Najpoznatiji robot ove kompanije Peper u stanju je da prepoznaje ljudske emocije iz izraza lica i tona glasa. Međutim, u budućnosti će roboti učiti sami i smejaće se ljudima. On kaže da nema sumnje u to hoće li roboti postati inteligentniji od nas u sledećih 30 godina, ali tvrdi i da ćemo mi uvek biti bolji u kreativnosti.

 Kompanija iz Donje Saksonije  daje dobar primer. Jer umrežavanje mašina i automata koji sami uče ne mora da ubijaje radna mesta. Naprotiv: u industriji 4.0 zaposlene u proizvodnji će roboti rasteretiti, tako da će moći da se posvete novim izazovima. To je bar optimistična verzija.

Prema rezultatima studije „Automatica Trend-Index“, sedamdeset odsto zaposlenih u Nemačkoj smatra da tehničke funkcije poput inteligentnog upravljanja uz pomoć glasovne komande predstavljaju olakšanje pri radu. Šezdeset odsto ispitanih veruje da veštačka inteligencija od robota pravi bolje asistente u pogonima za proizvodnju.

Veliki deo zaposlenih ne strahuje da će zbog robota ostati bez posla: 78 odsto ispitanika je uvereno da njihove socijalne sposobnosti ne mogu da zamene roboti sa svojim čipovima.

Taj optimizam ne dele svi. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) pretpostavlja da će u Nemačkoj u narednih petnaest do dvadeset godina svakog petog radnika da zameni softver ili robot. Čak 36 odsto zaposlenih treba da računa da će radna svakodnevica značajno da im se promeni.

U Nemačkoj je ta kvota viša nego u Norveškoj, SAD ili Austriji. Razlog je što je nemačka industrija tako strukturirana da procesi automatizacije mogu bolje da se primene. Direktorka istraživanja OECD Glenda Kvintini kaže da „ekonomije sa velikim industrijama imaju veći rizik od automatizacije.“ Prema rezultatima studije, radna mesta su više na udaru u Japanu i Slovačkoj nego u Nemačkoj.

 

Rešenje konflikta „robot protiv zaposlenih“ bi mogla da bude njihova saradnja. Falk Zenger, direktor tehnološkog sajma iz Minhena, uveren je da roboti uz pomoć veštačke inteligencije mogu da postanu još stručniji pomagači: „Mašine neće samo obavljati zadatke za koje su programirani. Oni bi uskoro mogli da razumeju pitanja kolega-ljudi, da odgovore na njih i da reaguju na gestikulaciju. U sledećoj fazi automatizacije je cilj predvideti radne korake, kako bi se prepreke na vreme uočile i uklonile sa puta.“

 

Zenger smatra da ključnu ulogu imaju školovanje i dalje usavršavanje „kako bi zaposleni održali korak sa brzinom radnog sveta 4.0“. Većina ispitanih radnika u oblasti tog usavršavanja priželjkuje veći angažman politike, privrede i nauke.

Firma Boš, veliki proizvođač komponenti za automobile, zajedno sa Industrijskom i trgovačkom komorom Štutgarta, pokrenula je kurs koji se zove „stručna snaga za industriju 4.0“. Industrijski mehaničar Bulent Čevran je među prvih dvanaest apsolvenata. Kao vođa smene u odeljenju za logistiku ranije je građevinske elemente morao ručno da bira u skladištu. Danas je taj proces automatizovan. Nakon završenog kursa sada je u stanju sam da radi na umrežavanju unutar fabrike.

Za vreme daljeg školovanja koje je obuhvatilo sto časova, upoznao se sa detaljima o stanju tehnike i prenosu podataka. „Tehnička rešenja su pri tom samo jedna strana medalje“, kaže Štefan Asman, šef poslovne jedinice Bosch Connected Industry: „U industriji 4.0 je drugačija situacija za radnike. Oni moraju brzo da reaguju na probleme i da pronađu nova, kreativna rešenja.“

„Industrija 4.0“ predstavlja integraciju savremenih informacionih sistema i tehnologija sa fizičkom proizvodnjom i procesima, što omogućava razvoj novih tržišta i modela. Kako bi kompanije bile konkurentne na tržištu i pratile dalje tokove razvoja, potpuna digitalizacija procesa predstavlja jedan od primarnih ciljeva.

Faktori koji u najvećoj meri diktiraju poslovanje i pozicioniraju kompaniju na tržištu su kvalitet proizvoda, vreme njegove proizvodnje i isporuke, i cena proizvoda. Kompanije konstantno teže povećanju produktivnosti i kvaliteta, ali paralelno sa tim moraju ostati dovoljno fleksibilne kako bi se prilagodile trenutnim promenama koje diktira tržište.

Digitalna promena ne menja samo radne uslove u industriji. Inovativna pomoćna sredstva su svež vetar i za zdravstvo i negu pacijenata. „Rasterećenje vezano za negu pacijenata donose programi za samostalno učenje i roboti“, smatra Mihael Štefan, direktor berlinske softverske kompanije BOS&S u kojoj je zaposleno sto ljudi. N

jegovi programi za planiranje, dokumentaciju i obračune, negovateljima pomažu u obavljanju posla sa pisanjem koji zahteva mnogo vremena. „Negovateljima tako ostaje više vremena za pacijenta“, kaže Štefan.

U njegovom odeljenju za razvoj novih tehnologija trenutno se testira „Peper“ – pokretni humanoid sa prijateljskim izrazom lica i ekranom pred stomakom koji osobama obolelim od demencije pokazuje put, deci pušta edukativne snimke i u bolnica radi kao recepcionar.

„Tehničke mogućnosti neprestano rastu“, ističe Štefan. Roboti će uskoro moći da preuzmu i fizički teške poslove kao što su podizanje i držanje pacijanata, što će značajno olakšati rad negovatelja.

MOJA OMILJENA TEMA KOJU UVEK ZAVRSAVAM SA ZA I PROTIV! SVE JE TO U REDU. POMOC LJUDIMA I TAKO TO. ALI STA AKO ROBOTI POSTANU TOLIKO PAMETNIJI OD NAS I KRENU DA NAM SE SMEJU I DA NAS KORISTE ,DA NE KAZEM I NEKE GORE STVARI DA NAM RADE? I STA AKO ROBOTI POCNU SAMI DA RAZMISLJAJU KAD VEC MOGU DA UCE IZ OKRUZENJA?

 

SOS OD VISNJE I STARE CIPKE

IMALA SAM SRECU DA U ZIVOTU POZNAJEM DVE MADJARICE KOJE DUGO ZIVE OVDE , A I NEKOLIKO  BACVANKI . ZASTO JE TO BITNO PROBACU DA VAM OBJASNIM U OVOM BLOGU.

Sos od višanja je nešto što, čini mi se, ili volite ili ne volite. Neko jednostavno ne voli slatko uz pečeno meso. Meni – ništa bolje nego ovaj sos preko fino pečenog vrata ili sličnog komada mesa.Priprema sosa je  ista kao i kod vecine sosova samo sto se visnje sveze ili smrznute prvo kuvaju posebno sa secerom. Tako skuvane i sa tom vodom dodaju se u przeno brasno ( original recept je da se brasno proprzi na masti). Ostalo je klasika mesate i regulisete gustinu dodavanjem vode ako je potrebno.Madjarska kuhinja je veoma ukusna i gurmanska ( madjarski gulas recimo) ,a u Vojvodini su je podigli i na visi nivo prilagodivsi je malo nasim krajevima. A da ne pricamo o tome da backi rucak obican ima red svoj logican.

A taj red pocinje od domace kokosije (zute i masne ) supe sa doamcim rezencima, sa mesom ,sosom od visnjama i recimo snenoklama ( sto bi Balasevic rekao i rezanci s makom obavezno). Tradicija nedeljnog rucka zaustavila se u vojvodjanskim selima, a kod mene je ostala u komsiluku. Prve komsije dok nije pocela nenormalna urbanizacija ( okruzili su me soliteri) bili su mi bracni par Mile i Erza.Ono sto sam mogla da vidim na filmovima ili da cujem od starijih ljudi u liku Madjarice tik do moje kuce ozivelo je u potpunosti. Vezeni ustirkani carsavi na krevetima, dunje na ormanu, slatko u spaizu. Pokusala sam da "ukradem" par njenih kulinarskih carolija, ali to prosto iz moje nemadjarske ruke nije moglo dobro da ispadne. Sto dovodi do zakljucka da je Madjaricama kuvanje "u krvi".

Nesto razmisljam u ovim bas bas teskim vremenima covek nema " za sta da se uhvati". Za veru, tradiciju, tehnologiju.. Previse izbora ,a ni jedan mi se ne cini pravim. Preziveti ovo vreme je jako tesko, pa ga na svaki nacin treba olaksati. I onda ako nismo neki vernici , ako nam tehnologija jos nije uzela sve segmente zivota jedino sto moze jos da nas usreci je tradicija. Zato meni nije jasno kako smo tako lako odustali od nje. Naravno da razumem da se sve menja, nacin zivota ,razmisljanja. Danas se zivi potpuno drugacije nego ikada. Ali nismo srecni zbog tog ubrzanja vremena i zbog gubitka svih onih malih stvari koje su potrebne za istinsku srecu.

Nedelja danas i nedelja nekad. Razlika kao nebo i zemlja. Ostale dane i da ne poredim. Zaustavila bih se bas na nedelji koju je i Bog proglasio za odmor. Mada danas nedeljom mnogo njih radi i moja cerka naravno. Ali hajde da uporedimo nedelju ljudi koji ne rade. Kafica prva jutarnja. Brzinska, nervozna jer ndeljom treba uraditi sve ono sto ne stizemo preko nedelje. Nekadasnje ispijanje kafe je bio ritual. Izmedju vesa, spremanja kuce, i nekog brzinskog rucka, nabavka u marketu koja traje beskonacno. Nekada su domacice imale mnogo toga u kuci i rucak se spremao polako bez zurbe. Uzasna razlika jer nedeljni rucak danas nije nikad za celu porodicu vec samo za neke clanove koji su uspeli da izbore slobodan dan, hrana kao i uvek a ne svecana nedeljna ( nekad cak i narucena jer ko jos ima vremena da sprema hranu) i stres sto dan prekratko traje. Nekada nedeljni svecani rucak trajao je dugo i hrana se polako konzumirala sa puno uzivanja sto je doprinosilo  osecaju srece i ispunjenosti.

Takodje pisala sam vec o tome kako su se nekada cenili rucni radovi bilo koje vrste, pletenje, heklanje,vez. Kako sam i sama obozavala pletenje tvrdim da nijedna joga ne moze toliko da te opusti i usreci. Pritom, ostaje odevni predmet ili fantastican milje ili izvezeni casrsavi i odeca. Moc cipke i danas postoji, ali kupuje se gotova fabricki napravljena bez imalo duse sto nikako ne moze da usreci.

Direktna povezanost izmedju moje bake koja je iz Arilja i moje komsinice Erze Madjarice ne postoji, pa ipak obe su me oblikovale i doprinele mojoj zaljubljenosti u tradiciju. I mojoj uverenosti da jedino tradicija moze da usreci istinski.

Zato iako nemamo vremena danas jer nas tehnologija ubrzava ponekad treba pogledati recepte nasih baka, pokusati da ispletes dzemper ili makar sal i kapu,  izvezes makar neku aplikaciju na haljini i das joj licni pecat. Oseticete se bolje, srecnije, ispunjenije verujte mi.

Čipka je toliko popularna da čak ima i svoj dan - 6. februar. Hajde da bolje pogledamo i upoznamo taj seksi, ali i elegantni modni detalj...

Čipka je nastala u doba renesanse, na prostoru Mediterana i zapadnih delova Evrope, mada je nešto poput ovog delikatnog modnog detalja nađeno i u staroegipatskim grobnicama.

To je ručni rad koji nastaje prepletanjem tekstilnih niti na specifičan način, iglom ili čunićima, reč je o luksuznom ukrasu na muškoj i žesnkoj garderobi, predmetima za kuću, a u modernom dobu i na donjem vešu.

U početku je čipka bila rezervisana isključivo za više staleže društva, statusni simbol. Pravila se isključivo ručno, od svile, lana, zlatnih i srebrnih niti, ali je u novije vreme, zahvaljujući mašinskoj proizvodnji i jeftinijim materijalima, postala dostupna svima.

Motivi i boje mogu biti različiti jer je čipka, zapravo, materijal koji dozvoljava da onaj ko je pravi iskaže svoju maštovitost i kreativnost.

Međutim, postoje "dezeni", šare, koji su karakteristični za određene krajeve Evrope, stilove i umetnike čipke. Najviše se cene majstori čipke iz Venecije i Milana, ali iz Belgije, pojedinih delova Hrvatske i Slovenije.

Prozirna, elegantna, otmena... nije rezervisana samo za žensku garderobu. Može se nači i kao detalj na muškim košuljama, na primer, ali je "jači pol" ipak više voli na devojkama i ženama.

Čipka je tako postala sinonim za seksi donji veš, spaviće i čarape. Nekoliko različitih anketa je pokazalo da sama pomisao na čipku kod muškaraca, ali i žena, u 89 odsto slučajeva, dovodi do seksualnih asocijacija. A gde su erotika i ljubav tu je sreca. zato je i cipka direktno povezana sa tim.

TAKO DA KULINARSTVO, TRADICIJA, CIPKA PREDSTAVLJAJU ONU KARIKU KOJA NEDOSTAJE U  NASEM SADASNJEM ZIVOTU. SVA TA TRADICIJA NASA ILI NASIH KOMSIJA CAK I NEKIH NEPOZNATIH SVETOVA DOVODI DO OSECAJA SRECE. KAO I CIPKA... PA UCINITE NESTO POVODOM TOGA. ULAGANJEM MALO TRUDA DOBIJATE MNOGO SRECE!

 

 

 

STA JE ACAB

MOZDA CE IZBRISATI OVAJ POST ALI JA CU DA PROBAM. O POLICIJI IMAM DOBRO MISLJENJE JER KAO I VOJNICI ONI UVEK MORAJU DA IZVRSAVAJU NAREDJENJA PA I AKO SE NE SLAZU SA TIM. 

A.C.A.B. je skraćenica za Svi policajci su kopilad (engl. All Cops Are Bastards). Ipak, tradicionalno se tvrdi da znači Uvijek nosi Bibliju (engl. Always Carry A Bible) ukoliko je neko upitan od pripadnika policije.Datiraju iz 40ih godina 20. vijeka i tad su se koristili kao slogan u štrajku rudara u Velikoj Britaniji. Takođe često se koristi kao zatvorska tetovaža. Najčešće se tetovira između zglobova na prstima. Britanski Oi! pank bend The 4-Skins je snimio pjesmu A.C.A.B. za svoj album From Chaos to 1984 i samim tim se skraćenica i popularizovala. Danas je koriste ULTRAS-i kao frazu i tetovažu. Takođe koriste ga skinhedi neonacisti.

Šef policije u gradu Viktorija u Britanskoj Kolumbiji zahteva da se deo murala koji je odobrila gradska uprava ukloni pošto su panduri shvatili da je jedan od crtača suptilno provukao “ACAB” akronim (All Cops are Bastards) kroz crtež.

Mural poručuje “More Justice, More Peace” (Više pravde, više mira) kako bi skrenuo pažnju na rasne nepravde i policijsku brutalnost. Naslikan je 14. avgusta, a odobrile su ga gradske vlasti.

Poslednji primer je recimo Dzordz Flojd crnac koji je umro bespotrebno. Pisala sam i o tome kako policija u Americi prvo puca a onda proverava da li je crnac koji nosi kapuljacu zaista naourazan. Medjutim, to je Amerika . Puna kontradiktornosti. 

Poslednjih nekoliko decenija u različitim krajevima sveta policija nosi plave uniforme, a za to postoji jedan jednostavan i praktičan razlog, mada razlog može biti i nešto drugo.

U delu “Psihološki uticaj policijske uniforme” navodi se da tamnoplava boja ima nekoliko važnih funkcija, mada se najčešće pominje njena praktičnost, pogotovo kada je primenjena na policijske uniforme. Tamnoplava boja se lako održava – fleke i oštećenja se manje vide, a pored toga policajci se u toj boji slabije vide po mraku što im olakšava posao. Policija okruga Baltimor je 1996. godine promenila boju unifromi za noćne smene – iz bele u tamnoplavu.

Istraživanje koje su sproveli psiholozi Univerziteta u Džordžiji, a u kom je učestvovalo 98 ispitanika, plava boja izaziva osećaj sigurnosti i bezbednosti kod većine ljudi koji su učestvovali u istraživanju. Prema tome, logično je da i uniforma onih koji su zaduženi za bezbednost građana bude baš tamnoplave boje.

S obzirom na to da se psihologija boja još istražuje, pa samim tim i nije prihaćena u potpunosti, činjenice do kojih se došlo zahvaljujući ovoj grani psihologije ipak se moraju uzimati sa rezervom, mada se ovim marketinški stručnjaci služe već dugo.

Tamnoplava uniforma se održala zbog toga što je praktična, ali ima i određen povoljan psihološki uticaj na ljude. Ali kako je došlo do toga da policajci imaju plave uniforme?

Prema zabeleženoj istoriji policije Los Anđelesa, prvi državni zakon o policiji ustanovljen je 1835. godine, a kako bi svi policajci bili jednako obučeni – dobili su višak uniformi vojske Unije, koje su bile mornasko plave boje.

Zakon o metropolitanskoj policiji u Ujedninjenom Kraljevstvu Velike Britanije donet je 1829. godine, a u njemu je propisano da policija nosi plavu uniformu kako bi se razlikovala od britanske vojske koja je imala crvenu uniformu.

Iako je tamnoplava boja policijske uniforma najčešća, ipak nemaju policajci svih država na svetu plave uniforme. Mnogi policajci nisu ni želeli da nosi uniforme, zato što bi se na taj način razlikovali od civila, a imali su i strah od toga da bi time bili na meti rulje ili bi im se podsmevali. Međutim, policija je ipak dobila svoje uniforme, mada su se neki tome manje, a neki više opirali. Dokaz za to je i činjenica da su policajci kalifornijskog okruga Oranž svoje uniforme zvanično morali da počnu da nose tek 1938. godine. 

Biti policajac je veoma odgovorno zanimanje. Da bi postali policajac moramo da prođemo razne obuke. Kada učenik osnovne škole izrazi želju da bude policajac, prvo mora da završi bilo koju osnovnu školu. Poželjno je da bude vezana za policiju ali nije obavezno. Ta srednja škola mora da bude cetvorogodišnja. Kada se ona završi postoje 2 opcije. Prva je da se ide u Sremsku Kamenicu i završi kurs koji traje godinu dana.Boravak je besplatan, kao i prevoz do zeljene lokacije. I kada se završi, kandidat ide da volontiora u MUP. Nakon 6 meseci dobija osiguran posao. Druga opcija je da se ide u školu u Beogradu, koja se nalazi u predelu grada pod nazivom Zemun. Kada kandidat završi školu, nije mu osiguran posao. Kandidati koji uspeju da volontiraju u MUP, i nakon 6 meseci dobiju siguran posao, mogu da idu na akademiju kako bi napredovali. Ako se i akademija završi imate mogućnost da budete carinik, policajac u civilu,ministar policije...Kandidat će biti testiran na fizički i psihički način. Što se tiče psihičkog dela,biće testiran od strane stručnjaka,tj. psihijatra. Razgovarace sa njim o raznim temama. Npr. sta bi uradio u nekoj situaciji, kako bi postupio sa kriminalcem nakon hapsenja... Razgovor traje 10 minuta. Nakon toga ce raditi test u roku od 45 minuta. Ako bude uspešno urađeno,prelazi se na fizički deo obuke.

Kandidat ce biti testiran i fizički.

Za 12 mminuta mora da pretrči 5 km.

Dizanje trupa za 30 sek.,obavezno preko 15 puta

Mora da uradi vise od 6 sklekova za 10 sekundi.

Kompanija Lego je zatražila od svojih partnera da povuku celokupan marketing za policijske tematske komplete što je deo njihovog odgovora na proteste koji se održavaju u SAD.

Na listi se nalazi više od 30 kompleta, mini figura i dodataka, koje distribuiraju trgovci koji su povezani sa kompanijom i koji su objavljeni na društvenim mrežama, preneo je britanski Gardijan. Među kompletima koje treba povući su "policijska jedinica sa psom", "policijski bicikl" i "policijska stanica", ali i neki proizvodi koji su manje očigledno povezani sa policijom, uključujući "vatreni avion", "roštilj je izgoreo" i "otvaranje prodavnice krofni".

Lego verzija Bele kuće namenjena odraslima je, takođe na listi.

Portparol kompanije Lego naveo je u saopštenju da je kompanija zahtevala od svojih pridruženih partnera da se uzdrže od objavljivanja promotivnih LEGO sadržaja, objasnivši da je to deo njihove odluke da poštuju utorak bez delovanja i pauzu u postavljanju sadržaja na svojim kanalima na društvenim mrežama, a sve to u sklopu odgovora na tragične događaje u SAD.

Na svom Tviter nalogu Lego je  naveo da kompanija stoji uz Afroameričku zajednicu protiv rasizma i nejednakosti.

Doniraćemo četiri miliona dolara organizacijama posvećenim pružanju podrške deci Afroamerikancima i obrazovanju sve dece o rasnoj jednakosti, poruka je kompanije. 

Biti savestan policajac obaveza je koja se živi 24 časa dnevno - kažu momci u uniformama, ali i oni bez njih. Nemaju radno vrijeme i uvijek su spremni da se odazovu na poziv za pomoć.Policajac nije samo u uniformi, automobilu sa rotacijom, sa i bez oružja.

Јednom policajac, uvijek policajac. Dvadeset četiri časa, kaže, žive na časnoj dužnosti. Male i velike, akcije, znane i neznane. Važno je biti od koristi. Za jedan od podviga, zahvalnost nikada nisu dobili, ali su mnogima spasili život. Desetine ih je koji daruju krv. Na protestima se suzdrzavaju u najvecoj mogucoj meri. Na meti su kriminalaca pa cak i obicnih gradjana. Tako da rade izuzetno stresan posao.

Naravno da nekada i prekorace svoja ovlascenja ,ali naravno i bivaju povredjeni i ubijeni iako samo vrse svoju duznost.

Zaštita podataka jedan je od glavnih razloga zašto zaključavamo sve svoje pametne uređaje, posebno mobitele.

Ti su podaci posebno vrijedni, posebno policiji. Iako ih u tome pokušavaju spriječiti razne agencije, policija je, čini se, uspjela ostvariti svoju dugogodišnju želju i dobila je aplikaciju za otključavanje pametnih uređaja.

Tajanstveni američki startup ”Grayshift”, u čijem timu je, navodno, i bivši zaposlenik ”Applea” zadužen za sigurnost, policiji nudi GrayKey – ključ za otključavanje iPhonea, piše ”Mashable”.

Kako piše ”Forbes”, ”Grayshift” tvrdi da uređaj radi samo sa iOS 10 i 11, dok se razvoj kompatibilnost sa iOS 9 očekuje u budućnosti. Aplikacija se može koristiti za uređaje od iPhonea X do 6, kao i na različitim vrstama iPada.

Postoje dvije varijante GrayKeya – verzija od 15.000 dolara za koju je potrebna veza na internet i omogućuje aktivno korištenje za 300 korisnika. Za 30.000 dolara može se kupiti bolja verzija koja funkcionira i bez veze na internet, a i omogućuje puno veći broj otključavanja.

Proces otključavanja traje od dva sata do tri dana, ovisno o dužini lozinke. Kada je lozinka otkrivena, pojavljuje se na tamnom ekranu, a svi podaci s iPhonea spremaju se u GrayKey u trenutku otključavanja uređaja.

Jednostavno osmislite ”neprobojnu” lozinku Aplikaciju već sada koristi policija u Marilendu i Indijani, a stižu najave kako će ju kupiti i policija u Majamiju.

Potrebu za aplikacijom pokazala je i tajna služba, a zainteresirane su i druge državne službe, poput odjela za drogu i Stejt departmenta. Njihova velika konkurencija je izraelska firma ”Cellebrite”, koja otključavanje iPhonea naplaćuje po 5.000 dolara.

Koliko god ova aplikacija može dobro poslužiti u rješavanju nekih slučajeva ili pronalasku telefona, može biti i jako opasna, posebno ako završi u krivim rukama. Posebno ako su te ruke lopova ili kriminalaca.

Uspješnost ove aplikacije ovisi o mogućnosti pametnih telefona da osiguraju svoje podatke, i njihovih proizvođača da poboljšaju sigurnost uređaja. Tako da se čini kako će se borba za prevlast na relaciji ”Apple” i policija nastaviti i dalje.Pa bez obzira sto znamo da svako nase logovanje na bilo koju internet stranicu neko prati mi se ne osecamo lose jer nismo uvek svesni toga. Ali ako nas fizicki startuje policajac radi neke provere nije nam dobro. Jasno je da policija i vojska moraju da cuvaju mir, bezbednost svih gradjana ali ipak plasi kolkicina podataka o nama koja im je dostupna.

KAKO GOD SMATRAM DA JE  POLICAJAC JEDNO OD NAJTEZIS PROFESIJA. KOJI MENTALNI I FIZICKI SKLOP MORA DA POSEDUJE PRAVI I DOBAR  POLICAJAC POTPUNA JE ENIGMA. NA NAMA GRADJANIMA JE DA IH POSTUJEMO. IAKO NAM SE DESAVAJU NEPRAVDE U GLOBALU BEZ ZASTITE POLICIJE ZIVOT NIJE MOGUC!

Zanimljivosti

ADMINISTRATOR

PROFIL

 

LJUBAV ILI MRZNJA

LJUBAV I MRZNJA SU ZAPRAVO ISTI. OBA OSECANJA POKRECU COVEKA  NAJJACE NA SVETU! RASPIRUJU TAKVU STRAST  I ADRENALIN DA STE BUKVALNO SPREMNI NA SVE. I STVARNO SMO SKLONI DA GENERALIZUJEMO I ETIKETIRAMO. KAO LJUBAV JE DOBRO, A MRZNJA ZLO! NISTA NA OVOM SVETU NIJE CRNO ILI BELO. IMA TIH 50 NIJANSI SIVE! 

I ako vam se cini da je uvod potpuno pogresan jer verujete da je ljubav dobro, a mrznja zlo pa jednostavno nemojte da citate ovaj tekst. Ali.... Mozda bi bas zato trebali da procitate ovaj tekst. 

Iz ljubavi se lako predje u mrznju preko cuvene ljubomore i zavisti. Iz mrznje je skoro nemoguce preci u ljubav, ali ako verujemo "sapunicama" i to je moguce. Neverovatan je taj ceo spektar osecanja koja ova dva najveca i najjaca pokrecu. Probala sam da "skeniram" neka od njih i da probam da razjasnim u cemu je fora. Nije lako i nije mnogo toga obuhvaceno,ali hajdemo kao i uvek redom.

Upoznamo neku osobu i mogu nam se desiti sledeca osecanja: svidja nam se, ne svidja nam se, zaljubljujemo se na prvi pogled, ravnodusni smo potpuno. Mrznji nema mesta sve dok ne pocnemo bliskiji kontakt. Znaci za mrznju je potrebnije bolje poznavanje osobe. Ljubav srlja i ne pita. I u potpunosti nas zaslepi i prevari. Daleko od toga da kazem da ljubav na prvi pogled nije nesto najlepse sto moze da nam se desi. I kad nas "pogodi" baca nas  u potpunu euforiju.

Zatim sledi  produbljivanje odnosa sa osobom koju smo upoznali ,ako smo odlucili da ostanemo u kontaktu. Ako smo pronasli dosta zajednickih osobina sa svojim biramo tu osobu za prijatelja. A ako smo ravnodusni sve ostaje na poznanztvu koje ce mozda a i ne mora nekad dovesti do ponovnog susreta. Ako smo iz zaljubljenosti krenuli put ljubavi idalje smo na "sedmom nebu". Za mrznju jos nema mesta.

I tako. Prolazi vreme. Imamo najbolje prijatelje (  ili samo dva tri sto je najrealnije, nekad i samo jednog bas, bas) i ljubav svog zivota koja nas veze  u ozbiljnu vezu. A onda krecu situacije koje samo zivot moze da izrezira. Recimo, prijatelji napreduju u poslu, nasledjuju stanove, toliko imaju dinamican i dobar zivot da sve manje vremena imaju za nas prijatelje koji nismo toliko uspesni. I kao vrhunac svega onaj bas bas najbolji prijatelj "baci" oko na vaseg partnera. Evo je sada i mrznja. Pocinje normalno ljubomora i zavist sto drugi zive bolje od vas, a  udvaranje vasem partneru postaje sve ocitije. Prvo ste samo besni, povredjeni, osecate se izigrano ,a onda polako djavolak sa levog ramena dolazi po svoje. Spremate osvetu, mrznja vas zaslepljuje , a da ni jednog momenta niste pomislili da ste mozda upravo vi krivi sto se to desava. Mozda su se vasi prijatelji "smorili" sto stalno kukate na svoj zivot pa su se zato udaljili od vas, a mozda je vas partner iz istih razloga prihvatio udvaranje pozitivnije osobe.

Dobro je sve do onog momenta dok ne pocnete da ostvarujete svoju osvetu. I dok je ona u granicama normale jer covek prosto nekada zaista ima potrebu da da oduska svojim osecanjima mrznje ( kao i ljubavi). Tako da se prijateljima osvecuje pogotovo ako su kolege na poslu, ostale prijatelje izvrgava tracevima ( i istinitim i laznim), ali kad ljubav dovede do mrznje osveta se drasticno zaostrava. Za ljubav tu mesta vise nema.

Sad imamo tu ljubomoru sa razlogom i bez razloga. Zanimljivo je da nas obe odvedu  umrznju. I sto je veca ljubav naravno i mrznja je veca. Ne mogu da nabrojim sve osvete i spletke koje ljudsko bice moze da uradi drugom ljudskom bicu kad ga demon mrznje spopadne. Zlocin iz strasti je najgori ishod naravno, mada i one psiholoske "igrice" koje traju dug vremenski period nisu naivne.  Za ljubav tu mesta nema vise. 

Imtezitet adrenalina koji nas "pukne" iz ljubavi ili iz mrznje ravan je intezitetu groma. Onda mozete da zamislite tu kolicinu energije koja se oslobodi u jednom od ta dva osecanja. A zna se kako prolaze oni koje udari grom. I naravno kao sto grom ne mogu da iskontrolisu ni protvgradne rakete tako ni ljubav ni mrznju ne moze da iskontrolise nas mozak. 

Kad jednom shvatite moc ljubavi i mrznje bice vam jasno sa cime se "igrate". Bolje receno sa cime ne smete da se igrate. Jer gadjajuci nekoga gromovima ocekujte bumerang. Nista na svetu ne prolazi nekaznjeno. Pa i kad je ljubav u pitanju. Igrate li prljavo zavlaceci neku osobu koja se zaljubi u vas, desice vam se to isto kad tad.

ZATO PAMET U GLAVU .PA IAKO NE MOZETE U POTPUNOSTI DA ISKONTOLISETE OVA DVA OSECANJA JER TO JE NEMOGUCE ,DAJTE SVE OD SEBE DOK NE BUDE KASNO. JER IZ LJUBAVI SE LAKO ODE U MRZNJU, A OBRNUTO JAKO TESKO ILI NIKAKO!