FRANSIN HJUZ

 PRICA O NASILJU NIKAD NE PRESTAJE. NAJPRE ZATO STO NEMA ADEKVATNE KAZNE ZA NASILJE KOJE DOZIVLJAVAJU ZENE I DECA. JEDNA SE ZENA SUPROSTAVILA. I DANAS SE DESAVA DA SE ZENA SUPROSTAVI TAKO STO I SAMA POCINI ZLOCIN. EVO PRICE O JEDNOJ HRABROJ ZENI. 

Njena tragična priča počela je trinaest godina ranije, kada se udala za Džejmsa Majkija Hjuza. Nakon više od decenije fizičkog, verbalnog i emocionalnog zlostavljanja, brak je okončan - ali zlostavljanje nije. U noći ubistva, 1977. godine, Majki je pred decom pretukao Fransinu, iscepao udžbenike za kurs za sekretarice na koji je krenula, a zatim je prisilio na seks uz pretnju da će je ubiti.

U američkoj popularnoj kulturi Fransin se danas smatra inspiracijom za nastanak Ženskog pokreta koji je kasnije radio na skretanju pažnje na žene zlostavljane od strane muževa - a koje pravosudni sistem nije prepoznavao.

Fransinin slučaj skrenuo je pažnju i na mnoge druge, slične, tragične slučajeve i pokrenuo pitanje zaštite tih žena. Ženski pokret tada napravio sistem skloništa - neke vrste prvih sigurnih kuća - tako budeći kolektivnu svest o nasilju u porodici.

Potresna životna priča Fransine Hjuz inspirisala je američku autorku Fejt Maknatli, da napiše knjigu "The Burning Bed". Ova knjiga praktično je horor priča, ali ono što je važnije, to je bila jedna od prvih reportaži o zločinu nad ženom.

Kao dete, Fransin je posmatrala kako joj otac alkoholičar zlostavlja majku. Napustila je srednju školu da bi se udala, a onda je i sama postala žrtva zlostavljanja.

Majki je počeo da je zlostavlja ubrzo nakon što su stupili u brak. "Kada bih kupila novu odeću, on bi je pocepao sa mene", prisećala se Fransin za intervju za People magazin. "Ne znam da li sam izgledala previše lepo ili je nešto drugo bio problem, ali on nije želeo da izgledam tako". Majki je u početku pokazivao kajanje nakon zlostavljanja, a vrlo ubrzo, to je postao šablon. Nasilnički ispad, pa kajanje.

Ubrzo, Fransin je imala četvoro dece i muža koji je veći deo novca trošio na alkohol. Iako je 1971. godine uspela da se razvede, on odluku suda nije poštovao. Dolazio je kada god je želeo i tukao je. Kada je Majki iste godine doživeo tešku saobraćajnu nesreću, Fransin ga je primila nazad u kuću kako bi ga negovala. Tada se zlostavljanje pogoršalo.

Uz pomoć svoje majke, Fransin je pokušala da se upiše u školu za sekretarice. Majki je 9. marta 1977. godine, zapalio knjige koje je kupila za kurs, tražio joj je da se ispiše iz škole i pretio joj da će joj uništiti život. Fransin je pozvala policiju, ali su oni odbili da uhapse Majkija jer nisu bili svedoci zlostavljanja iako je pretio i njima. Kada je policija otišla, Majki je nastavio da tuče Fransin, silovao ju je i zaspao.Stajala sam mirno i prisećala se svakog trenutka kada me je povredio... kada je povredio decu", ispričala je Fransin. "Neko vreme sam oklevala, ali neki glas kao da mi je šaputao ‘uradi to!’, ’uradi to!’". Spakovala je decu u auto, prosula je benzin oko Majkijevog kreveta i zapalila šibicu. Zatim se odvezla do zatvora Ingham i predala se. Kada su vatrogasci stigli do kuće, Majki je već bio mrtav.

Iako sa najgorim ishodom, slučaj Fransine Hjuz pomogao je u skretanju pažnje javnosti na problem. Usledile su godine borbi Ženskog pokreta kako bi pravni sistem prepoznao ovaj problem. Žene su vekovima bile stigmatizovane. Smatralo se da muževi, kao glave porodice, imaju pravo da ih tuku. Čak i kada je zakon donet, početkom sedamdesetih godina, sudovi su zatvarali oči pred nasiljem i prikrivale nasilje supružnika. Sve do slučaja Fransine Hjuz.

Nakon što je oslobođena optužbi zbog privremenog ludila takozvanog "sindroma kreveta u plamenu" koji je kasnije izučavan u akademskim krugovima, i korišćen u odbranama drugih žena koje su ubile svoje zlostavljače.

Ogromna pažnja ponovo je usmerena na ovaj problem 1984. godine, kada je po knizi "The Burning Bed" snimljen i istoimeni film sa Farom Fosit u glavnoj ulozi. Film je osvojio brojne nagrade, a problem nasilja nad ženama je ponovo bio u centru pažnje.Frensina Hjuz umrla je 2017. godine. Do godine njene smrti nasilje je prepoznato kao važno pitanje, ali i dalje nije rešeno.

Najstarija među njima je Stana Dovedan (79)  koja je 2010. muža koji je zlostavljao svakog dana za 45 godina braka, ubila sekirom na spavanju.pak, posle šest godina provedenih u zatvoru Stana kaže da joj je žao, da se kaje. Svesna je da je počinila zločin. Ostalo joj je još devet godina, ali ako dočeka tu 2025. neće imati gde da ode.

Stariji sin, koji je sa njom nastavio kontakt posle zločina je umro pre dve godine. Mlađi ne želi da je vidi, a nije je čak obavestio da mu je brat umro. Na poziv socijalnog radnika rekao je da nema sredstava da izdržava majku.Vesna Stanojević, koordinarka Sigurne kuće tokom svoje karijere susrela se sa desetak žena, koje su posle dugogodišnjeg nasilja, ubile svoje muževe. Kako kaže, sve se one kaju, svesne su šta su učinile, ali po izlasku iz zatvora nemaju gde da odu.Većina tih žena su jako dugo, godinama trpele nasilje. I većina je počinila ono što se pravnim rečnikom naziva ubistvo na mah, što podrazumeva znatno manju zatvorsku kaznu. Mi smo u zatvoru razgovarali sa tim ženama. Žao im je što su ubile drugo ljudsko biće, ali nijedna od njih prosto nije imala drugi izbor. One nisu imale izlaz. Trpele su stalno psihičko i fizičko nasilje. Beznađe ih je dovelo u situaciju da počine zločin. To je bio jedini način da prežive.  Jedan od najupečatljivijih slučajeva bio je kada je žena, starija od 50 godina iz Pančeva ubila svog muža nožem kojim je krenula da iseče lubenicu. Sve vreme braka je trpela nasilje. Kobnog dana je uzela lubenicu. Držala je nož u ruci. Muž je išao za njom. Pretio joj. Ona se okrenula i zabola nož u njega - kaže Stanojevićeva.

Advokat Miro Bojić branio je nekoliko žena koje su ubile muževe i većini se sudilo za ubistvo na mah.

- Kada žena izvrši ubistvo u trenutku napada muža, znači u nužnoj odbrani jer je njen život ugrožen, sudska praksa je takva da žena bude oslobođena. Ukoliko se utvrdi da je prekoračila nužnu odbranu, sudovi uglavnom izriču kaznu od šest meseci do pet godina zatvora. Ista sudska praksa primenjuje su i kada žena počini ubistvo posle napada muža, kada je ona, bez svoje krivice, dovedena u stranje posebne razdražljivosti. Tada se sudi za ubistvo na mah, i to je privilegovani oblik ubistva, za koji se u sudskoj praksi izriče kazna znatno ispod minimuma - kaže advokat Bojić.

Vesna Stanojević za "Blic" kaže da većina žena koje služe zatvorske kazne zbog ubistva muža, nemaju gde da odu, po izlasku na slobodu, niti mogućnost da ostvare zakonska prava koja imaju ostali građani.

- Žena je u zatvoru provela 12 godina jer je podstrekla na prebijanje njenog muža, koje su otelo kontroli, pa je ubijen. Muž je bio nasilnik, koji je ženi pretio da će ubiti i nju i dete, koje je tada imalo tri godine.  Po izlasku iz zatvora, ona se našla na ulici, bez ikakvih prava. Njeno dete je po odlasku u zatvor uzeo njen dever i odveo ga u Crnu Goru, i ona nije imala nikakvo pravo ni da vidi dete. I to je ono što najviše boli žene koje zbog ubistva muža završe u zatvoru. Što prosto gube pravo na svoju decu, što na njihove probleme niko ne obraća pažnju. U ženski zatvor dolaze razne organizacije, nude i obećavaju pomoć zatvorenicama, ali se to nikada ne desi. Prepušene su same sebi - kaže Stanojevićeva.

U evidencijama srpske "crne hronike" zabeleženo je nekoliko slučajeva kada su žene, nakon što su ubile muža pokušale da se ubiju, čak iako su imale decu. Jedna od njih je Sabin Marić, državljanka Obale Slonovače koja je 2014. u Beogradu, posle svađe sa mužem, uzela bušilicu i ubila ga sa dva udarca. Zatim je pomešala tablete i alkohol i popila ih u nameri da se ubije. Zločin je otkrila bebisiterka, koja je čuvala njihovo dvoje dece. Sabin je osuđena na 15 godina zatvora jer je ubistvo počinila na "podmukao način i to u situaciji kad Branko nije mogao da se brani".

Najsvežiji primer je Snežana Pahla (53) iz Starog Kostolca, koja je u Višem sudu u Požarevcu osuđena na dve i po godine zatvora zbog ubistva supruga Božidara (58).

Kako je ona u pritvoru provela godinu dana, odnosno dve trećine kazne, uputila je molbu da bude uslovno puštena na slobodu jer ispunjava uslove. Ukoliko njena molba bude odbijena Snežana će biti upućena u Kazneno popravni zavod za žene u Požarevcu na izdržavanje preostalog dela kazne. Ubistvo se desilo sredinom 2014. godine, oko ponoći, u kući u Starom Kostolcu kada je njen suprug došavši pijan počeo da je tuče i maltretira.

Podsetimo, Rada S. J. je uhapšena krajem oktobra zbog sumnje da je ubila nepokretnog supruga Đorđa u stanu na Banovom brdu i to tako što ga je ubadala i klala staklenom flašom. U nedelju je u Surčinu Miroslav B. ubijen nožem, a uhapšena je njegovažena Jasmina.

Teško maltretiranje

Penzionisani inspektor i nekadašnji načelnik Trećeg odeljenja MUP, Žarko Popović kaže da je u svojoj dugogodišnjoj praksi sretao samo žene žrtve nasilja, koje su kasnije presudile partnerima.- Iz mog iskustva, ubijaju samo žene koje su bile podvrgnute teškom psiho-fizičkom maltretiranju, drugih pobuda nije bilo. To su žene mučenice, žrtve pijanih, bahatih muškaraca koji misle da su njihovi vlasnici. One nikada nemaju umišljaj, uvek ubijaju u afektu, te zbog toga muža ubadaju sa 30 uboda, ili u njega isprazne ceo šaržer pištolja, ako umeju da pucaju - objašnjava Popović: - Sve te žene posle zločina pokazivale su kajanje, jer u njihovoj prirodi nije da ubiju čoveka kog vole. Ubijaju samo jer su strašno povređene.

DALEKO OD TOGA DA TREBA ODUZETI ZIVOT DRUGOM LJUDSKOM BICU. ZNAM KAKAV PAKAO PROLAZE ZENE I ZASTO NE MOGU DA IZADJU IZ TOG PAKLA. A OPET NI UBISTVO NIKAKO NIJE RESENJE, ZENE SMOGNITE SNAGE I BEZITE DOK VAS NE SAVLADA ZELJA DA NAPLATITE SVE GODINE MALTRETIRANJA I ZLOSTAVLJANJA.

Stanu je suprug godinama tukao, ponižavao, terao da radi za dnevnicu, uzimao pare za sebe. Jednom je toliko jako istukao kukuruzom po glavi da su moraju da joj ušivaju usnu. Nije mogla kod lekara zbog nedostatka novca, a nije imala čak ni za hranu.

- Jednom me je naterao da idem da berem kukuruz, ali sam se vratila bez para jer nisam mogla da pronađem njivu. Onda je počeo da me bije. Udarao me je dok nisam pala na pod. Možda bi me i ubio da trogodišnji sin nije ustao i počeo njega da šutira - ispričala je prošle godine Stana u razgovoru za list "Alo".

Kobnog dana, njen suprug je izašao iz kuće po penziju. Vratio se sa novcem u džepu. Stana ga je pitala šta će tog dana da kuva. Rekao joj je:" Idi iz kuće, ne zanimaš me..." Onda je zaspao. Stana je uzela sekiru i udarila ga. Po glavi. Sudilo joj se za ubistvo i osuđena je na 15 godina zatvora.

Tri žene, koje su zbog dugododišnjeg nasilja u porodici, ubile svoje muževe trenutno su na izdržavanju kazne u ženskom zatvoru u Požarevcu.

NAMCOR

NAMCORI SE RADJAJU  VISE NEGO STO TO TOKOM ZIVOTA POSTAJU. MADA HOCE S GODINAMA DA SE PONAMCORI. NEMA OPRAVDANJA ZA NAMCORE. MOZDA JEDINO AKO IM SE TO POJAVI KAD SU STARI I BOLESNI I BESPOMOCNI PA IM JE TO NEKA ODBRANA.

Namćori obično od rane mladosti na čelu imaju boru baksuzluka, koja oslikava njihov karakter.

To je ona bora, vertikalna, iznad nosa, u predelu između očiju koja se javlja zbog stalne namrštenosti, onda kada se i lice pridruži negodovanju njegovog uma. Namćor je sklon zapovedanju, stalno nešto kritikuje, pridikuje, zvoca.  Onaj koji kaže berberu da nije zadovoljan frizurom kad mu ovaj stavi ogledalo izaviše potiljka i ponosito pita "je l' valja". Onaj koji kaže ciganinu koji prodaje lubenice da mu načne drugu, pošto ova nije dovoljno slatka. Onaj koji devojci za prvi ručak koji mu je napravila kaže da je mogao biti malo slanji. Onaj koji se razočarao kad je Andy Dufresne pobegao, kad je William Wallace zavapio "FREEDOM", onaj kom je život Forrest Gump-a bio prazan. Onaj kom je tudja sreća dosadna, a tudja nesreća još dosadnija. Onaj kom je život težak, jer ne želi da bude lakši!

Riječ namćor koristimo kada želimo da opišemo osobu koja je loše volje. U našem je govoru još od turskih vremena jer smo je upravo iz turskog jezika usvojili. Nastala je iz riječi nankör, i odnosi se na osobu koja ne zna da cijeni so i hljeb i koja je neblagodarna.

Po našem, označava svađalicu, zakeralo, zadrtog i mrzovoljnog čovjeka kojem nikada ništa nije dobro, i u svemu i svakom traži manu. Namćori obično od rane mladosti na čelu imaju boru baksuzluka, koja oslikava njihov karakter.

Namćor je sklon svađi, stalno nešto kritikuje, pridikuje, “zvoca”. Po pravilu nema prijatelja, jer ko bi volio da se druži sa takvom osobom? Ništa mu ne može izmamiti osmijeh i milinu srca i lica: ni malo dijete, ni ptičica, ni muzika. To su osobe koje do pode mrze cio svijet, a od podne i sebe.Kruševačko "Društvo ugursuza, baksuza i namćora" postoji skoro ceo vek. Kafedžije, trgovci i zanatlije udružili su se kako bi novčano pomagali siromašnu decu. I ove godine, uoči praznika darivali su najmlađe.
Pre 90 godina imućniji Kruševljani osnovali su "Društvo ugursuza, baksuza i namćora".

Imali su specifična pravila ponašanja, shodno svojim karakternim osobinama, ali su u suštini bili dobrotvori čiju su misiju nastavili njihovi potomci i drugi humani ljudi.
Sve je počelo u najstarijoj kruševačkoj kafani "Takovo" u periodu između dva rata.
Udružili su se se boemi, kafedžije, trgovci, zanatlije i rešili da svojim prilozima pomažu siromašnu čaršijsku decu.
Okupljali su se često, sedeli okrenuti leđima jedan drugome i malo pričali.
Njihova pravila ponašanja današnji članovi i prijatelji društva, prilikom druženja na najbaksuzniji dan – 9. utorak posle Božića, često prekrše, ali zadatak – da prikupe što više novca za najmlađe sugrađane uvek ispune.
I ove godine uoči praznika, od dobrovoljnih priloga kupljeni su i podeljeni pokloni.
Pored mališana koji su dobili poklone, baksuzi, ugursuzi i namćori od prikupljenih sredstava kupiće i maturantsku garderobu za dvoje srednjoškolaca, đaka generacije, a krajem godine obradovaće i decu u hraniteljskim porodicama.

Svakako, život će Vam biti ljepši i mirniji ako namćore izbjegavate u širokom luku i ako se okružite vedrim, nasmijanim i duhovitim ljudima.

Čangrizavi ljudi su mnogo bolji u donošenju odluka i retko su lakoverni, utvrdili su australijski naučnici. Napadi mrzovolje podstiču na jasnije razmišljanje, objašnjavaju istraživači.

Jedno nedavno istraživanje pokazalo je da mrzovolja, suprotno uvreženom mišljenju, povoljno utiče na zdravlje i da čangrizavi ljudi jasnije razmišljaju od večitih veseljaka.Loše raspoloženje pomaže ljudima da budu konkretniji i prilagodljiviji u ophođenju sa svetom, a time i uspešniji, zaključak je grupe australijskih istraživača sa Univerziteta Novog Južnog Velsa.

Napad mrzovolje nas zapravo podstiče da jasnije razmišljamo, istakao je vođa tima profesor Džo Frogas za Australijski naučni magazin.

Čangrizavi ljudi su mnogo bolji u donošenju odluka i retko su lakoverni.

Dok vedro raspoloženje podstiče kreativnost, fleksibilnost, saradnju i brzo povezivanje misli, depresivno pak izoštrava koncentraciju i pomaže nam da pažljivije posmatramo svet oko sebe, objasnio je Forgas, prenosi Bi-Bi-Si.

Istraživači su, takođe, ustanovili da se mrzovoljni ljudi lakše suočavaju sa više zahtevnih situacija zbog načina na koji mozak „prevodi informacije stvarajući strategije".

Profesor Forgas je od volontera tražio da pogledaju nekoliko filmova i povežu ih sa pozitivnim i negativnim događajima u njihovom životu kako bi ih doveo u različita raspoloženja. Zatim je od njih tražio da reše seriju psiholoških zadataka. Oni koji su bili loše raspoloženi napravili su manje grešaka i bolje su se sporazumevali od onih koji su bili vedro raspoloženi.

„Pokazalo se da srednje loše raspoloženje pomaže ljudima da budu konkretniji i prilagodljiviji u komunikaciji, a time i uspešniji", naveo je profesor Forgas.

Prethodna istraživanja pokazala su i da vremenske prilike slično deluju na ljude, pa tako sumorno, kišno vreme izoštrava pamćenje, dok vedri sunčani dan ljude čini zaboravnim.Kao mali, bežao sam od onih strašnih deda i baba, komšinica-usedelica, koji su mrzeli sve oko sebe. Oni su se budili sa kiselim osmehom, koji je jasno govorio… mrzim sve!
Bio sam mali, nisam to mogao da shvatim i razumem. Mislio sam da ih neko stalno nervira, da imaju svakodnevne probleme, da su možda bolesni…
Sećam se, imao sam jednog komšiju, advokata, koji nije imao dece. Njemu je sve smetalo. Decu nije podnosio, jurcao nas je vazda, gde god bi stigao. Sa komšijama nije govorio, uvek je imao neki razlog za svađu…
I dalje, kako sam odrastao i postajao punopravan član zajednice, sve se nastavilo po starom. Neke nove babe i dede, koji su iz redova za penzije, mrzeli sve ono što nije kao oni, što ne stoji u istom redu, ne čeka na jeftiniji hleb i mleko…
Ni tada, mada sam već bio dovoljno odrastao, nisam shvatao. Kako neko može samo da mrzi, sve i svakoga…
I tako, godine su prolazile, ništa se nije menjalo. Kao da su neki novi dolazili, sa još vežom energijom koja je, čini mi se, bila toliko negativna, da je i cveće pored njih prestajalo da cveta.
A danas… Dobili su svoj zvaničan naziv: HEJTERI. Mnogi iz te populacije se ponose time. Nekima je postalo i zanimanjePa aman ljudi, naši stari su oduvek za takve likove govorili NAMĆOR. Samo ovo sad HEJTER zvuči kao savremeno ovo ono…
Hejtovanje. Na engleskom jeziku reč „hate“ znači mržnja. Ipak, ovde je reč o jednoj drugoj pojavi koja ne označava golu mržnju, već način života, imidž, sredstvo za postizanje različitih ciljeva. Skoro da je postalo čudno ukoliko u svakodnevnoj konverzaciji ne čujete komentar nekog hejtera ili njegovog sagovornika koji pokušava da ga nadmaši još zlobnijim komentarom. Ispoljavanje hejta postalo uobičajeno ponašanje pa se zbog toga i pitam kako mu odoleti i kako izbeći slast dok naše razgovore „kitimo“ ovakvim komentarima? Sve je verovatno počelo od sarkazma, koji je vremenom začinjen savremenim oblicima ponašanja, slengovima i nekom novom mimikom. Pojedini hejteri napravili su imidž od toga pa njihove komentare u društvu uvek očekujemo kao nešto što će nas do suza nasmejati orginalnošću ili pak ostaviti bez teksta.

Predmet hejtovanja mogu biti različite stvari ili ljudi: političari, ponedeljak na poslu, dosadni šef, devojka bivšeg frajera, Paris Hilton, nova jakna ili novi dečko, nečije noge, televizija…
I, šta dodati na kraju?
Nemojte se obazirati na postojanje istih, setite se baba i deda koji su bili mrgudi. Najveća kazna im je bila kada im se lepo javiš i produžiš dalje…

SVI POZNAJEMO NEKOG NAMCORA. JA ZIVIM S NJIM CEO ZIVOT, A ZADNJIH MESECI JE JOS GORE NEGO INACE. TESKO JE ZIVETI S NAMCOROM. HAJDE  OD DRUGIH POBEGNES OD OVOG NE MOZES JER ZIVIS S NJIM. PA LJUDI PAZITE SE NAMCORA. MA KAKO PONEKAD UME DA BUDE I 'SLATKO' NAMCORISANJE KAD TAD PRESTAJE TO DA BUDE I ONDA POSTAJE NOCNA MORA. 

.

 

NEMOJ TU TEMU

POKUSALA SAM NEKI DAN OBICNU KOMSIJSKU KONVERZACIJU. NI TOTALNO INTIMNU,ALI RECIMO BAS DOBRO SUSEDSKU STO PODRAZUMEVA VISE OD ONOG ; ZDRAVO ,KAKO SI I ODES BEZ ODGOVORA. I ONDA SE DESILO.

Pitam ja nju posle pozdrava-Jel na posao? Ma nista me ne pitaj.Pita ona mene - Kako su ti deca? Menjaj temu kazem ja. Pitam ja nju - Jeste li imali koronu posto hara ovih dana? Mani me vise te teme kaze ona. Kako ti je grejanje? - pita ona mene. Samo me to ne pitaj odgovaram vec prilicno iznervrana ovim razgovorom.Sto ne vozis kola? pitam je jer znam da voli da vozi kad i to corsokak - samo je uzdahnula. Cekala sam njeno sledece pitanje ,a vec sam unapred znala da ce biti tesko za odgovor. I da. Ne stigoh da te pitam sta ti je to sa muzem? Vise se nije moglo. Puknem, od nemoci i jada.  To nije tema o kojoj mogu da pricam jos neko vreme rekoh i pogledah  je pravo u oci. Gledamo se ,a na vrh jezika su nam pitanja, ona svakodnevna, obicna, ljudska. Zasto onda ne mozemo da razgovaramo  o njima sa ljudima kojima inace delimo zivot jer smo prve komsije? Kakvo je to vreme doslo?

Mada. Kada vec razmisljam o ovoj temi jasno mi je da ni ukucani vise ne odgovaraju na mnoga pitanja izgovarajuci te iste recenice izbegavanja: nemoj tu temu, menjaj temu, nemas bolju temu i slicno. Kako odjednom sto god nekog pitam ispada pogresno pitanje? Zar su odgovori postali tako teski? Nista mi nije jasno?

Samo da pojasnim da pitanja ne postavljam iz radoznalosti ili iz neke pristojnosti nego iskreno me zanima. Verujem i da su ljudi s kojima komuniciram s takvim stavom prema postavljanju pitanja. Zato se i brinem sto vise ne dobijam odgovore.

Kako svaki dan dobijam sve manje odgovora a sve je vise pitanja pocinjem i da se plasim. Ovo se sad odnosi na celokupan svet oko mene. Toliko pitanja imam u vezi dogadjanja ,a dogadja se svasta, a odgovore ne nalazim.Kako je nekada sve bilo prosto i jednostavno. I pitanja i odgovori i svet i ljudi.

I sad ako prestanem da lupam glavu o ostatku sveta koji ce se snaci i bez mene, sta cu sa pitanjima i brigom oko meni bliskih ljudi? To ne mogu da pustim. Moram da brinem i da pitam (smaram kazu). Da razumem i komsije, tezak je zivot nastao ljudi sve manje imaju volje da pricaju s drugim ljudima. Svi su se ututkli u svoje brige. Ali, mi domaci unutar porodice. Sta nas je tako razbilo u paramparcad? I da li su i ostale porodice u ovakvom stanju? Da li je ovo finalni obracun zlih sila sa porodicom?Jer kad nestane komunikacije medju clanovima porodice kuca nije dom nego samo mesto za stanovanje. I ja sad lupam glavu kako da skupim krhotine i ponovo nas pretvorim u celinu? Da li cu uopste i uspeti? A to je od zivotne vaznosti za sve clanove porodice ma koliko oni to ne shvataju jer misle da mogu sami. A bez primarne porodice si samo tikva bez korena i lako te moze odneti i povetarac.

TAKO DA LJUDI MOJI PITAJTE SE. PROBAJTE. BICE TESKO PONEKAD. KAZEM NISMO BAS RASPOLOZENI ZA PRICU. NI JA. TESKA VREMENA BAS. AL OPET AKO NE BUDEMO PRICALI I PITALI SE, BRINULI JEDNI O DRUGIMA RASPASCEMO SE I PROPASCEMO I KAO PORODICA I KAO LJUDSKA VRSTA. SAD JE MOMENAT DA SE POKAZE SNAGA  I SPASE COVECANSTVO - SAMO JEDNOSTAVNIM PITANJIMA KOJA IZGLEDAJU TESKO JER SMO IH MI TAKVIM NAPRAVILI!

ZIMA,RED I JEDNA VESNA

 VESNA ZNACI PROLECE,A PROLECE JE  BUDJENJE ZIVOTA. BILO BI DOBRO DA JE TAKO. NAZALOST OVO JE PRICA O JEDNOJ ( I KO ZNA KOLIKO) VESNI I OSTALIM SIROTIM LJUDIMA KOJI NA OVOJ ZIMI FORMIRAJU NAJTUZNIJI RED NA SVETU.

Fotografija ogromnog reda u Francuskoj ulici rastužila je sve one koji su shvatili šta zapravo ovi ljudi, mahom naši stariji sugrađani, čekaju - besplatnu hranu. Iako je korisnica Tvitera, koja je fotografiju i objavila, navela da se radi o "redu za kazan Narodne kuhinje", ispostavilo se da se ustanova ne zove baš tako, već da je to kuhinja Verskog dobrotvornog starateljstva, odnosno crkvena narodna kuhinja Srpske pravoslavne crkve.

Ali kakav god da joj je naziv, a i debata na tačnost naziva ustanove je ovde potpuno irelevantna, ono što je tužna činjenica jeste da ovoliko ljudi satima čeka na besplatan obrok, verovatno i jedini koji će dobiti tog dana.

Kako se navodi na sajtu Verskog dobrotvornog starateljstva (VDS), ovde se deli hrana za najsiromašnije građane.

"Crkvena kuhinja VDS-a podrazumeva pripremanje i posluživanje obroka siromašnim sugrađanima tokom cele radne nedelje, dok se podela hrane vrši i na još pet punktova u gradu (u sklopu parohijskih domova pojedinih hramova)", navodi se na sajtu.

Kako kažu, od ponedeljka do petka volonteri pripremaju i poslužuju kuvane obroke u prostorijama crkvene kuhinje VDS-a u Francuskoj ulici 31 u periodu od 10 do 12 časova, dok se nakon tog vremena kuvani obrok upakovan deli onima koji nisu blagovremeno stigli do trpezarije.

Kao što je naglašeno, kuvani obroci se ovde dele od ponedeljka do petka, ne možemo da se ne zapitamo kako ovi ljudi prežive vikend, kada je ova narodna kuhinja zatvorena...Nekadašnja filmska diva SFRJ Vesna Pećanac slikana je u narodnoj kuhinji, a niko, verovatno, ne bi ni bio svestan ove činjenice da patrijarh Porfirije nije posetio kuhinju Verskog dobrovoljnog starateljstva u Beogradu, pa je na fotografijama s tog događaja osvanula i čuvena glumica.

Tako se saznalo da je supruga kultnog reditelja Živka Nikolića, koja je tokom karijere ostvarila brojne uloge u najznačajnijim filmovima jugoslovenske kinematografije, danas došla u situaciju da se hrani u humanitarnoj menzi.

Mnogima koji su videli ove slike i ostavljali komentare na društvenim mrežama nije jasno kako je glumica dospela u ovako tešku egzistencijalnu situaciju.

Međutim, ovo je samo neka vrsta raspleta zle sudbine Vesne Pećanac, svojevremeno jedne od najlepših i najtalentovanijih glumica u Jugoslaviji.

Vesna Pećanac je imala težak život, o kom je i govorila za domaće medije.

"U vreme bombardovanja Živko je iščileo. Osetila sam ogroman bol, preveliku tugu. Jedan sin otišao je da se monaši. Rekao je: 'Meni su svi bedemi srušeni'. Ostala sam da zurim u zid, pala u depresiju. Nekada smo bili velika, vedra, složna i mnogoradna porodica... Nisam mogla da igram, zatražila sam penziju. Posao komičara je da daruje radost ljudima, a ja nisam više imala radosti. Penzija – sedam hiljada dinara. Bili smo gladni. Mislila sam da sam zbog toga potpuno izgubila memoriju. Jedna milosrdna šefica u samousluzi u blizini kuće godinama nam je hranu davala na kredit, volela je Živkove filmove. Još je bio živ. Sećam se da sam jednom dobila neki novac, i mogla da biram da li da odem na pijacu ili njoj vratim deo duga. Odem, ipak, na pijacu. Iz kese mi je virio mladi luk i ja sam kružila po celom kvartu da me ona ne bi videla. Ispričam Živku, a on mi kaže: Odigraj to na sceni. I to je život", ispričala je Vesna svojevremeno za "Novosti". Takav je tegoban život filmske dive, koja je igrala u kultnim filmovima "Lepota poroka", "Smrt gospodina Goluže", "Iskušavanje đavola", "Čudo neviđeno" i serije "Đekna".

Mnogo je ljudskih sudbina utkano u ovaj tuzni red. Mnogo bola, patnje  u pogledima ovih ljudi. I stvarno se pitam kako dospevamo u takvu situaciju. Splet okolnosti, nemogucnost podizanja posle pada, bolest, ako ostanes sam ...Ne znam. zadnji put kad sam pisala o sirotim ljudima koje nazivaju beskucnici brojka registrovanih  u Beogradu bila je oko 5000. Znate li koliko je 5000 ljudskih zivota unistenih iz ko zna kakvog razloga? Mnogo je to. I nemojte da filozofirate kako su mogli da preduzmu nesto da  do toga ne dodje. Ne znaju ljudi. Ko nije dotakao dno ne veruje onome ko jeste. Znala sam coveka gospodina beskucnika koji je spavao na klupi  na  Zemunskom keju blizu Venecije ( umro je letos na zalost) koji je na klupu dospeo jer su ga dugovi ostavili  bez igde icega. A do dugova je stigao zbog sina narkomana, kockara i price o zelenasima. On se trudio da uvek izgleda pristojno i ne znam kako je to uspevao obzirom da je ziveo na ulici,ali suga i novinari zapazili te sam tako isaznala da je umro. Iz novina. Novinari su sad sticajem okolnosti otkrili i tuzni zivot Vesne Pecanac. Mozda novinari ipak treba malo pre da reaguju,ako vec imaju moc da obaveste  milione ljude o tim nesrecnim zivotima.

U Beogradu se nalazi 53 distributivna punkta narodnih kuhinja, u svih 17 gradskih opština. Korisnici prava na besplatan obrok radnim danima dobijaju topli obrok, dok se četvrtkom i petkom uz topli obrok distribuiraju suvi obroci za subotu i nedelju, takozvani lanč paketi. Lanč paketi se dele i za dane praznika.

Pravo na besplatan obrok koriste pojedinici ili porodice koje su ujedno i korisnici prava na novčanu socijalnu pomoć, ili lica čiji prihodi po članu domaćinstva ne prelazi 50 odsto minimalne zarade za mesec koji prethodi mesecu u kome je podnet zahtev, a koja su stara i iznemogla i čiji srodnici ne mogu ovu pomoć da im pruže. Takođe, pravo na besplatan obrok imaju i porodice, čiji član ostvaruje pravo na tuđu negu i pomoć .

Ovo pravo može da se dobije i u Prihvatilištu za odrasla i stara lica.

DUGA I HLADNA ZIMA CE PROCI. POSLE NJE DOLAZI PROLECE ( VESNA) ,A GLAD I SIROMASTVO OSTAJU I DALJE I NE PROLAZE - NIKAD!

KATABAZA

 PA DA POVEZEMO SELDONA, SRBIJU I VREME U KOME ZIVIMO. SADA JE SVE BLIZE  ONAJ TRECI PONEDELJAK U JANUARU KADA SVI POZELE DA SE UBIJU. PA DOBRO I JESTE DEPRESIVNO VREME ZA MLADE POGOTOVU . U SRBIJI SVAKI TRECI MLADI COVEK OD 16 DO 30 JE U DEPRESIJI. PA AJDE DA MALO KATABAZU GLEDAMO SA VEDRIJE STRANE. I DA CELU OVU PRICU MALO 'ZACINIMO' HUMOROM!

„Katabasis“ ili „katabaza“ dolazi iz starogrčkog jezika, i u slobodnom prevodu označavala bi kretanje nadole. Ili pad.Možda i sunovrat, potonuće, silazak, propadanje…Termin je poznat u poeziji, psihologiji, mitologiji i religiji, a obično označava silazak u podzemni svet.S druge strane, značenje koje je za „katabazu“ dao Oksfordski rečnik engleskog jezika podrazumeva „spuštanje“ ili „vojno povlačenje“, suprotno u odnosu na „anabazu“ koja bi označavala „uzdizanje“, „pomeranje na gore“.Za neke je „katabaza“ prikladna reč i za osećaj „kad u ponedeljak ujutru kreneš na posao“ ili „prelazak bilo kog mosta tokom špica u pet popodne“, za mnoge „ovo što živimo već decenijama“;  „reč koja savršeno opisuje Srbiju“ i „vreme u kojem živimo“.

Silazak u podzemlje (katabaza, starogrčki: κατάβασις, od κατὰ "dole” i βαίνω "ići”) , komparativnomitološki mitem prisutan u različitim religijama diljem svijeta, uključujući hrišćanstvo. Heroj ili božanstvo gornjeg svijeta putuje u donji ili podzemni svijet odnosno u zemlju umrlih te se vraća, često s traženim predmetom ili voljenom osobom ili uzvišenim znanjem. Sposobnost da još za života uđe u carstvo umrlih te se odande vrati, dokaz je da klasični heroj posjeduje izniman status veći od smrtnika. Božanstvo koje se vraća iz podzemlja, demonstrira eshatološke teme poput cikličke naravi vremena i egzistencije ili pobjede nad smrću i mogućnosti besmrtnosti.U drevnom svetu, silaženje u potrazi za razumevanjem bilo je poznato kao katabaza dajući tako mitskim i poetskim izveštajima o katabazisu simbolički značaj.

U savremenoj psihologiji, termin katabaza se ponekad koristi da opiše depresiju koju doživljavaju uglavnom mlade osobe.

Putovanje u podzemni svet je mit komparativne mitologije koji se nalazi u različitim religijama širom sveta.

Heroj ili božanstvo gornjeg sveta putuje u podzemni svet ili u zemlju mrtvih i vraća se, često sa predmetom potrage ili voljenom osobom, ili sa povećanim znanjem. Sposobnost da junak još živ uđe u carstvo mrtvih i da se vrati, dokaz je izuzetnog statusa klasičnog heroja. 

Katabasis je epska konvencija herojevog putovanja u podzemni svet. U grčkoj mitologiji, na primer, Orfej ulazi u podzemni svet kako bi Euridiku vratio u svet živih.

Većina katabaza odvija se u natprirodnom podzemnom svetu, kao što je Had ili Pakao — kao u Nekiji, 11. knjizi Odiseje, koja opisuje Odisejev silazak u podzemni svet. 

Katabaza kad je rec o Seldonu iz serije Streberi znaci da ne moze da veruje koliko ljudi oko njega nista ne razumeju. Da se usudim da kazem da ne moze da veruje koliko su ljudi oko njega glupi. Kada nekome pokusava da objasni nesto i taj neko iz ko zna kog puta ne shvata on samo kaze katabaza i kraj. Odustaje

Obzirom da mladi ljudi u Srbiji bespomocno tragaju za boljim zivotom ,a nisu svi genijalci kao Seldon, ipak cesto izgovaraju rec katabaza kad je u pitanju pronalazenje posla ili  partnera ili bilo koje stavke za kakv takav zivot. Sto ne znaci da su lenji i nesposobni, naprotiv. Najpre ce biti da uopste nisu motivisani, a to je zaista strasno.

Sto se tice ove price sa podzemnim svetom to meni lici na pricu o paralelnim svetovima jer jasno vam je da mi zivimo u paralelnim svetovima. Steta sto toga nismo svesni, a opet sigurno da postoji razlog za to.

Kako se izvuci iz katabaze? Vrlo tesko, sve vise propadamo kao drustvo. I povratka nema.

NEMOJTE DA STE NA KRAJ SRCA. POSLE JANUARA IDE FEBRUAR, MESEC LJUBAVI, PA MART  PROLECE I  STA GOD BUDE BICE. NEMA TU STA DA SE URADI. .ZA MENE JE KATABAZA  STO SE SMO PRICA O BOLESTIMA I PSIHICKIM I FIZICKIM, BOLEST JE U RAZGOVORIMA I RAZMISLJANJIMA I MLADIH I STARIH , I DA. MOZDA I JESMO SVI GLUPI KAD NE MOZEMO DA SHVATIMO OVU KATABAZU.

 

SVETLOSNA FORMULA

 SPASOJE VLAJIC NIJE POZNAT KAO TESLA, A OPET IMAJU TOLIKO TOGA ZAJEDNICKOG. KO NE ZNA NISTA O SVETLOSNOJ FORMULI NEK PROCITA OVAJ TEKST. VRLO JE ZANIMLJIVO.

Spasoje Vlajić (Beograd, 4. april 1946 — 27. decembar 2020 .bio je srpski publicista, kristalograf i pronalazač svetlosne formule. Istraživao je psihofizičku vezu mehaničke energije glasova sa elektromagnetnom energijom nervnih impulsa i moždanih talasa. Pet godina je radio u SR Nemačkoj, od 1988. do 1993. godine, gde je obavljao svoja istraživanja. Od 1976. godine se bavi istraživanjem fizike i tehnologije svesti. Njegov rad podržalo je više doktora nauka u svetu.Spasoje Vlajić je jedan od osnivača „Centra za istraživanje nasleđa Nikole Tesle“. Centar je otvoren 7. januara 2013. godine, na 70 godišnjicu od smrti Nikole Tesle. Kada se jednog dana u budućnosti bude pisala neka nova istorija, Spasoje Vlajić biće sigurno jedna od bitnih figura o kojoj će čitav svet učiti. Nesvakidašnji naučnik koji probija dimenzije sa glasom mekim poput pliša, otkrio je zakone i formule koji će u Novom Svetu koji dolazi biti isto toliko važni koliko je sada Njutnov zakon gravitacije. Njegova bezvremenost i proročki duh ne pokazuju se na prvi pogled, jer su maskirani skromnošću i mirom koji stoje kao optička varka koja štiti od neželjenih pogleda. Zaista, ta optička varka mora da deluje, jer čovek koji je napisao skoro trideset knjiga i otkrio formule i zakonitosti buduće nauke, živi kao sasvim običan građanin Srbije za koga znaju samo posvećeni tragaoci, ljubitelji mistike i alternativnih znanja.Priča o Spasoju Vlajiću puna je anegdota i avantura, kao u nekom špijunskom romanu ili u seriji “Brojevi“. Kada je uz pomoć Svetlosne formule koju je kreirao potvrđeno da je delo "Smrt Smail age Čengića" napisao Njegoš, a ne Ivan Mažuranić, sve jugoslovenske novine su ga optužile za nacionalizam, i malo je falilo da bude uhapšen. Uz pomoć kompjuterskog programa koji je baziran na Vlajićevoj formuli, prognoziran je i izbor Slobodana Miloševića za predsednika Srbije još 1984. godine, dok je on bio samo bankar za koga se malo znalo. Ovim smo već u domenu teorije zavere, no verovatno je tada rad Spasoja Vlajića zapazila jugoslovenska vojska, te je dobio priliku da svoja istraživanja nastavi u Sibiru, zajedno sa ruskim naučnicima, a potom i u Nemačkoj, gde je kao direktor Jugoslovenskog obrazovnog centra proveo pet godina.

Zakoni i formule koje je otkrio nose veoma specifična imena, poput Svetlosna formula ili Svestna formula i ukazuju na oblast koju zvanična nauka teško razume i bojažljivo prihvata. Prema mišljenju stručnjaka, otkrića Spasoja Vlajića mogla bi da imaju epohalni značaj u razvoju nove tehnologije, zasnovane na korišćenju energije misli ispoljene preko zračenja moždanih ćelija. Ovaj gospodin aristokratskog držanja rođen je, prema sopstvenim rečima, kao četvrti Spasoje u Žarkovu, 4. aprila 1946. godine. Iako je porodica insistirala na tome da kum odredi neko drugo ime, ovaj je ostao nepokolebljiv u svojoj nameri da se dete nazove Spasoje. Samo ime, kao i prezime Vlajić formiraju inicijale S.V. a njihov značaj on će otkriti tek mnogo godina kasnije, u snu koji mu je odredio životnu misiju.

„Sanjao sam građevinu u Staroj Grčkoj, neki hram u kojem me je čekala sveštenica u belom. Ona mi je tada rekla da ću postati Vrhovni projektor i pokazala mi je jedan zid. Na zidu su se ispisivala razna slova i poruke, i u tom trenutku sam prepoznao drevnu mudrost koja je obuhvatala i sadašnje vreme. Međutim, osetio sam da san prestaje, da se polako budim i pokušao sam da što bolje upamtim poruke koje sam gledao na zidu. Ipak, umesto svih onih poruka, ostala su samo dva slova koja sam upamtio i to su bila slova S i V. Prvo što mi je palo na um je da su S i V, na neki način, osnova koja spaja svetove uz pomoć reči kao što su: SVE, SVETLOST, SVEST, SVET... Dakle, označavala su neku ukupnost i to je bio prvi podsticaj ka otkrivanju odnosa zvukova prema značenju. Daljim razmišljanjem jednostavno se otvorio put i posle toga je usledila matematička obrada svih podataka koje sam dobio istraživanjem. Na taj način je nastala Svetlosna, a potom i Svestna formula.“, prepričava svoj mistični san Spasoje Vlajić.

Njegova porodica ima šesnaest članova i svi oni žive u dve porodične kuće u istom dvorištu. „Imam tri snajke, tri sina, osmoro unučadi i ženu čije ime znači mudrost.“ Sa suprugom Sokom (Sofijom) je 45 godina u srećnom braku.
Svakog dana u određeno vreme Spasoje je kod svoje kuće pored telefona u slučaju da neko zainteresovan za njegov rad poželi da ga pozove ili poseti.

„Kada sam ja rođen, Žarkovo je bilo predivno selo na šumadijskom pobrđu. Beograd je bio prilično daleko, štaviše, uticaj Beograda je bio mali, barem za nas decu. Sećam se kada su nam dolazili rođaci iz grada u selo, da smo ih smatrali malo priglupim. Nisu znali da se popnu na drvo, a kada bi ih pojurio ovan trčali bi pravolinijski, dok svako seosko dete zna da treba trčati oko drveta ili se podvući negde. Kada mi neko kaže da je iz Beograda ja odmah pomislim "Lako ću sa tobom", to mi je ostalo iz detinjstva.

Bilo je to lepo i bezbrižno detinjstvo. Zahvaljujući tome, skoro svakog jutra kada se probudim u svojoj kući u Žarkovu osećam radost i neki neobjašnjiv osećaj koji me nosi. Te 1946. godine žene su se porađale po kućama i sećam se da mi je majka pričala kako sam baš na mestu na koje sada spuštam svoju nogu kada ustajem iz kreveta, prvi put okupan po rođenju. Zamislite sada, posle svih mojih putovanja, života u Sibiru i pet i po godina u Nemačkoj u raznim gradovima, na kraju, taj životni krug se zatvorio, odnosno otvorio na mestu gde sam rođen.“

„Na PMF-u sam diplomirao fiziku čvrstog stanja, to je kristalografija. Takođe sam završio i za nastavnika informatike. Međutim, skoro četrdeset godina ja istražujem fiziku i tehnologiju svesti. Između ostalog, fizika i tehnologija svesti postaju novi ogranak oduhovljene nauke koju je utemeljio, to mogu odgovorno da kažem, naš Nikola Tesla.
Posle završetka studija počeo sam da radim na Fakultetu kao asistent i na neki način akademski put bio mi je otvoren. Međutim, desilo se nešto neočekivano. Dobio sam zadatak da radim neku katjonsku izmenljivost i da bih izbegao mukotrpne hemijske analize, meni je palo na pamet da radim takozvane molekularne filtre.

To je bio izuzetan način da se postupak olakša. Posao je išao odlično i ja nikome nisam rekao na koji način sve radim. A onda, jednog dana, dok sam se baškario na četvrtom spratu Fakulteta dogodila se eksplozija i izbio je požar. Nakon što smo ugasili požar, objasnio sam profesorima način na koji se sve izvodilo i zatim je trebalo naći grešku. Greška nije bila u mom postupku, već u neodgovarajućim crevima koja su povezivala sprave, a koja mi je greškom dao magacioner. Ja sam očekivao da će me na Fakultetu pohvaliti zbog postupka koji je inovativan, međutim oni su me izbacili. Tada mi se činilo da je došao smak sveta, ali na neki način je dobro što se to desilo, jer da sam ostao na Fakultetu moj put bi bio ograničen. Čitavog života bih verovatno istraživao minerale serpentinske grupe.

U tom periodu sam izvodio i oglede u kojima sam istraživao uticaj zvuka na kristalizaciju dva istovetna rastvora kuhinjske soli. Gledao sam preko rendgena i mikroskopa kako zvuk utiče na kristale. U moje prostorije dolazio je i čuveni japanski naučnik Masaru Emoto, koji je kasnije otkrio kako kristali vode reaguju na razne spoljašnje uticaje.
Da me nisu izbacili sa Fakulteta, verovatno bi sledeći korak u istraživanju bio uticaj svetlosti na kristalizaciju.“

„Svetlosna formula je matematičko-fizička formula koja pokazuje koji je odnos zvučne energije glasa, živčanih struja i moždanih talasa. Sa Svetlosnom formulom ulazi se u unutrašnju dugu uma, ponire se u one oblasti koje su vekovima bile zabranjene za nauku. Sa tom formulom počeo sam prevoditi metafizičko u fizičko i parapsihološko u psihološko. To je postalo interesantno određenim ljudima iz vojske i oni su me poslali u Sibir da razvijam ta znanja. Tamo sam upoznao jednog čudesnog čoveka koga u svojim knjigama nazivam Dr Ulanov.

Čudesan je bio po tome što je u svojoj mladosti bio šaman, a kasnije je završio fiziku, i to kvantnu mehaniku. Rad u takvom okruženju bio je prilika da se upoznam sa sponom između dubokih, tajnovitih znanja i odnosa tih znanja prema savremenoj nauci. Kasnije sam saznao da sam tog čoveka upoznao jer je on već bio upoznat sa Svetlosnom formulom. Na neki način, tu je počeo moj put na kom sam iz čistog uzročno-posledičnog ugla posmatranja polako shvatao i smisaone odnose, što me je dovelo do shvatanja da ovaj svet nije samo svet fizičkih zakona, fizičkih dimenzija i uzročno-posledičnih odnosa, nego da je sve to proizvod jedne više stvarnosti. Recimo da je to peta dimenzija svesti gde vladaju naduzročni odnosi i gde smisao i smisaone podudarnosti imaju značajan udeo u našem životu.

U Sibiru smo proučavali sinhronicitete, istovremenu podudarnost misli i događaja koje je Jung prvi objasnio. Ja sam sinhronicitete posmatrao onako kako su ih sovjetski naučnici posmatrali, a oni su pokušavali da otkriju kako ih voljno izazvati.
To je bio podsticaj čoveku da shvati svoju veličanstvenost, jer smo, kao kruna stvaranja, mi iz mnogih razloga zaista veličanstveni. Jedna od tih veličanstvenosti je da jedino u nama skladno trepere sve stvarnosti: i duh, i duša, i um, i telo. I delom svoga bića mi smo u svim tim stvarnostima.“

Šta je onda suština Vašeg najvećeg otkrića – Svetlosne formule?

„Kada čovek iskaže reč, to je određeno treperenje mehaničke energije, zapravo prenos zvuka kroz vazduh, tj. talasanje vazduha. To talasanje vazduha vrši ritmički pritisak na bubnu opnu i izaziva biohemijski proces posle koga slede živčane struje. Kada su u svom začetku, živčane struje su teraherci. Dakle, zvuk se prevodi u svoje svetlosno stanje. Svaka reč ima svoju boju. Preko učestalosti frekvencije zvučne, tj. mehaničke energije računa se elektromagnetni talas, odnosno ta živčana struja. U živčanim strujama i moždanim talasima upisan je sadržaj misli. Govor je dokaz za to – čovek pomisli, misao pokrene moždane ćelije, poteku živčane struje koje dolaze do grla i čovek izgovara svoju misao.
 
Svetlosnom formulom ne samo da se jednostavno ponire u unutrašnju dugu uma, nego preko moždanih talasa ulazimo u elektromagnetno polje uma, u taj stojeći talas koji je zapravo Zapis akaše ili Knjiga života. Elektromagnetno polje uma je zapravo noseća podloga za nešto još tananije, nešto za čim traga savremena nauka, a to su čestice svesti.“

Gde je sve Svetlosna formula našla svoju primenu?

„Njena primena je praktično neograničena. Navešću vam samo neke primere da bi vam bilo jasnije. Recimo, u računarstvu i informatici. Na FON-u je odbranjen rad čija je svrha bila da se kompjuterski algoritmi pojednostave uz pomoć Svetlosne formule i tako postigne ušteda. Taj rad je uspeo i odobren je od strane stručnjaka.
Isto tako, Svetlosna formula našla je izuzetno mesto u psihologiji i medicini.

Dugo godina sarađujem sa prim. dr sci Tihomirom Jovanovićem, dugogodišnjim upravnikom bolnice 'Laza Lazarević' i tu smo postigli izuzetne rezultate, pogotovo u oblasti koja se naziva autogeni trening. Svetlosna formula može da pronađe pravu reč koja potom deluje kao odgovarajuća misaona pilula. Dakle, mi možemo da pronađemo odgovarajuće reči koje su potrebne da bi se pobudili određeni hormonalni procesi, recimo da stvaramo dopamin kod onih koji ne mogu da zaspe.

Radili smo i ogled u Zemunu, Žarkovu i Novom Sadu o tome kako korišćenjem Svetlosne formule možemo da pokrenemo hipotalamus da proizvodi dopamin koji nazivaju prenosilac ljubavi, a da on potom deluje na hipofizu, da sputa prolaktin i da dame koje su zdrave i sposobne postignu blagosloveno stanje bez problema. Znate šta se desilo nakon toga? Oglede smo sprovodili u 2008. godini, a prema izveštaju "Republičkog zavoda za statistiku" iz 2009. godine u Novom Sadu, Zemunu i opštini Čukarica, bio je veći prirodni priraštaj nego mortalitet.

Preko Svetlosne formule je naučno dokazano da Jungove duhovne praslike i kolektivno nesvesno imaju svoju energetsku podlogu i to je veliki doprinos istraživanjima psihologije, neurologije i endokrinologije. Ova formula je našla primenu čak i u umetnosti i estetici. Nedavno me je posetio jedan gospodin iz Holandije koji mi je rekao da koriste Svetlosnu formulu u dizajnu skulptura i grnčarije. Tako nastaju predmeti koji imaju živi odnos sa posmatračem i koji, recimo, mogu delovati umirujuće ili podsticati na rad. Postoje nepresušne mogućnosti korišćenja Svetlosne formule.“

Mada nekima rad Spasoja Vlajića može delovati apstraktno i na granici sa fantazijom, iza njega stoje brojni eksperimenti i proverljivi matematički proračuni i fizičke formule. O ugledu koji Spasoje uživa kod domaće naučne zajednice govore brojni tekstovi podrške i recenzije knjiga pisane od strane priznatih naučnika iz raznih oblasti.
Pored nauke, Spasoje Vlajić ostavio je trag i u umetnosti kao jedan od trojice osnivača signalističkog književnog pokreta.

Mnogo će tekstova i knjiga biti napisano o ovom čoveku u vremenu koje dolazi, a za sada je možda najlepše reči o njemu ispisao prof. dr Velimir Abramović kada je rekao:
„U Vlajićevom delu vidim svedočenje o najdubljem savremenom potresu sveta, kome smo mi epicentar, a o čemu, nažalost, taj isti svet nema još jasnog saznanja. Ne zna se u nauci još ni ono što je naš autor već dobro proučio i doveo do operacionalne tehnike, do inženjeringa budućnosti, ne zna se da 'svaka misao potresa zemlju' i da je čarolija imenovanja put do razumevanja kosmičkih tajni...“Abramovic je inace i veliki poznavalac Teslinog dela pa ne cudi i njegovo zanimanje za Spasoja Vlajica.Primiče se srećan čas u kome će vam se otkriti zanosne tajne, odlučujuće za odbranu dimenzije uma i svetinje života. Ma koliko izgledalo daleko, i vi manje-više učestvujete u toj odbrani!
Stručnjaci Grupe 69 teže da unaprede naduzročnu odbranu, sačuvaju dimenziju uma, ojačaju štit od napada elektromagnetnim oružjem i poboljšaju zdravlje ljudi. U tu svrhu se vrše posebni ogledi sa živčanim strujama, moždanim talasima i drugim niskoučestalim poljima sa upisanim sadržajem misli. Ta zračenja su fizička podloga dimenzije uma.
Ispituju se učestalost (frekvencija), jačina (amplituda), fazna stanja, satreperavanje (frekvencija), obrazovanje stojećih talasa i drugi odnosi između dva ili više zračenja sa upisanim sadržajem misli. Za to se koriste razne sprave poput onih koje uočavaju moždane talase na daljinu (Radijan 97), kao i sprave koje pojačavaju, podešavaju i na razne načine utiču na stanja elektromagnetnih polja.
Navešću ogled koji je dao neočekivane a izuzetne učinke – nepojmljive dok se ne dožive. Francuski matematičar Furije razvio je sistem jednačina preko kojih se složene slike prevode u jednostavne talasne oblike i vraćaju u prvobitne slike. Furijeove jednačine omogućile su otkriće holograma čije je suštinsko svojstvo „celina u svakom delu“. Oba ova otkrića, Furijeovi redovi i hologrami, uspešno objašnjavaju važne procese u radu mozga.
Stručnjaci Grupe 69 pronašli su način da Furijeove jednačine prilagode misaonim odnosima koji u dimenziji uma zamenjuju uzročno-posledične veze.
Naši stručnjaci su energiju složenih misaonih slika prevodili u niz jednostavnih simbola upisanih u živčane struje i moždane talase. Posle pojačanja, ti talasi su usmeravani prema sklopu antena u obliku beskonačne Mebijusove površine. U srazmeri Zlatnog preseka, antene su oblikovale hologramsku „celinu u svakom delu“.
Posle „hvatanja“ u beskonačno-holografske antene, stekao se utisak da se moždani talasi sa Furijeovim zapisom misaonih slika prostiru „brže od svetlosti“. Na kraju su ta zračenja zapravo misaone slike prevedene u „talase unutar moždanih talasa“ i usmerevana prema određenim tačkama. Učinci su bili neočekivani, čudesni. Dešavalo se kao da smo izašli iz poznatog sveta i našli se u naduzročnoj stvarnosti gde je namera i delo, a želje se odmah ostvaruju.
Tehnički detalji ovih ogleda, sa rešenjima koja su dali stručnjaci Grupe 69, biće objavljeni posle 2012. godine. Uslov je da svest ljudi bude pomerena na stranu svečoveka koji neće zloupotrebiti moćne sile iz dimenzije uma nego će ih koristiti za dobro celog čovečanstva. Veličanstveno je učestvovati u tom poduhvatu.

BIOENERGIJA
Opisaću neka otkrića naših stručnjaka iz fizike uma i svesti. Ona pomeraju granice nauke osvetljavajući i „zabranjene“ oblasti skrivenih znanja i tajne nauke.
Svaki pripadnik neke biološke vrste ima svoj elektromagnetizam koji je uklopljen u elektromagnetizam čitave vrste. Kod ljudi se on najznačajnim delom ispoljava kao temperatura od oko 36 stepeni Celzijusovih. U tom elektromagnetizmu upisana su pojedinačna i zajednička svojstva.
Prostiranjem izvan tela, pojedinačni biološki elektromagnetizam delom stupa u satreperavanje (rezonancu) i stapa se sa elektromagnetizmom drugih ljudi i ostalim zračenjima u okruženju. Tako nastaju biološka elektromagnetna polja ispunjena bioenergijom.
Osnovni bioelektromagnetizam (BIEM) kod čoveka je u opsegu toplotnih, infracrvenih zračenja od oko 1013 herca i ona prenose energiju od oko 6,62 x 10-21 džula. Poseban oblik bioelektromagnetizma je moždani elektromagnetizam (MEM). Mereno prema moždanim talasima smirenog čoveka, koji je u alfa stanju (oko 10 herca), moždani elektromagnetizam je bilion puta (1012) tananiji od prosečnog bioelektromagnetizma u infracrvenim oblastima (toplota) i preko deset biliona puta tananiji od vidljive svetlosti. Ta tananost daje moždanom elektromagnetizmu posebna svojstva. On je svojevrsno gradivo samih osnova sveta i u njih prenosi sadržaje misli, svesti, uma.
U stanju dubokog sna, kad je učestalost moždanih talasa od jednog herca, preneta energija ima fizičku vrednost od 6,62 x 10-34 džula, koja brojno odgovara Plankovoj konstanti.
Ogledi naših stručnjaka, povezani s pitagorejskom „naukom o brojevima“, pokazuju da se ovde dešava značajna simetrijska promena. Radi se o ovome: kad je učestalost veća od jednog herca, prenosi se energija koja je veća od Plankove konstante, a kad je učestalost manja od jednog herca, ta vrednost je manja. U tim stanjima svesti čovek tone u duboke snove prelazeći iz „jednog sveta u drugi“. Po stručnjacima Grupe 69, to su takozvana potkvantna polja.

FIZIKA UMA
Stručnjaci Grupe 69 dosta su postigli u istraživanjima elektromagnetnih polja nastalih međusobnim satreperavanjem moždanih talasa različitih ljudi i „stapanjem“ tih zračenja sa elektromagnetizmom u okruženju. Opisaću suštinu tih istraživanja.
Misli pokreću moždane ćelije. Zbog te pobude, iz njih istovremeno zrače živčane struje i moždani talasi. Oni su iste fizičke prirode. Kad živčane struje stignu do grla, čovek izgovara svoju misao što pokazuje da su u živčanim strujama, a i u moždanim talasima, upisani (kodirani) sadržaji misli. Kad se povoljnim slaganjima talasa (rezonanca, interferencija) moždana zračenja stope sa odgovarajućim elektromagnetizmom u okruženju, nastaju novi oblici elektromagnetnih polja sa upisanim sadržajem misli, a i mnogo više od toga.
Da bi čovek objasnio neku pojavu, u trenu treba da „pretraži“ svoje znanje, zatim da se seti pogodnih primera i iz celokupne jezičke riznice nađe prave reči. I svi ti sadržaji svesti i uma zapisani su u moždanim elektromagnetnim talasima i poljima koje on prenosi u elektromagnetizam svog okruženja. Iz tog razloga smo elektromagnetne talase i polja su upisanim sadržajem misli nazvali elektromagnetizmom uma (EMU).
Posebnu pažnju naših stručnjaka privukla su stojeća elektromagnetna polja uma. Ona su pokazala osobine koje prevazilaze i najsmelija očekivanja. Stojeća elektromagnetna polja uma (SEPUM) nastaju satreperavanjem (rezonancom) moždanih i ostalih zračenja dveju ili više osoba kad ta zračenja imaju iste učestalosti, podudarne faze, iste pravce prostiranja, a suprotne smerove. Kao proizvod međusobnog odnosa moždanih zračenja svih ljudi i odnosa tih zračenja sa elektromagnetizmom u okruženju, ona čine zajedničku mrežu za čitavo čovečanstvo.
Stojeća elektromagnetna polja uma i slične pojave nazivaju se različitim imenima kao što su: peta dimenzija, dimenzija uma, psihosfera, neosfera, zajedničko nesvesno, egregor, astral, aura, akaša, posmrtna (bardo) ravan, nebo, knjiga života, hologramsko ogledalo, morfogenetsko polje...
U knjizi „Reči o svečoveku“, sveti vladika Nikolaj na svoj način opisuje taj večiti vasionski zapis:
„Vasiona čuva reči duže no ljudi knjige. Šta god, sine, kažeš ljudima, ili životinjama, ili ognju, ili cveću, znaj da je čula Vasiona, da je čula i unela u svoj nezaborav. Vazduh je „večiti“ kalendar Vasione; šta god glas upiše u vazduhu, Vasiona čita i ceni. Neka ti je, sine, svaki glas koji pustiš na jezik, lep i harmoničan, da se ne bi stideo, kad ga čuješ ponovo u prisustvu anđela i arhanđela...“
U obličju svetlosno-trodimenzionalnih pojava (hologramskih slika), elektromagnetna polja uma čuvaju zapise svih ličnih i zajedničkih doživljaja, sva iskustva, znanja, umeća, svojstva, misli... Tu su zapisana sva maštanja, zamisli, izumi, misaone slike, simboli, duhovne praslike, a to je i svet snova, mitova... u još tananijim oblastima, u kojima se pretapaju elektromagnetna polja ljudskog uma, verovatno i svet duša, anđela i drugih bestelesnih stanovnika susedne stvarnosti.
U tom svetu čudesnih putovanja namera je i delo, a želja se odmah ostvaruju. Recimo, tokom jednog od letova kroz dimenziju uma poželeo sam odgovor na pitanje: šta je ključ tajne smrti? U umu mi je odmah blesnuo sveobuhvatni odgovor tog stanja svesti: ključ rešenja tajne smrti je – život!
I kad čovek premine, energetski otisak njegovog bića ostaje upisan u zajednička elektromagnetna polja uma koja neprekidno održavaju pogodna zračenja živih ljudi, kao i talasi iz okruženja. Ta skladno stopljena polja, satkana od tanane svetlosti koja čuva sve što je bilo i jeste, trajnija su od grube materijalne stvarnosti. Ona su i svojevrstan dom naše hologramske večnosti.
Kad su u posebnim stanjima svesti, ljudi uranjaju u elektromagnetna polja uma, ili se priključuju na njih. Pored sna, to su nesvakidašnja iskustva kad u trenu iskrsnu „žive“ slike iz naše prošlosti (recimo, kod davljenika), ili uronimo među slike iz nečijeg života (kao u hipnotičkoj regresiji).

PETA DIMENZIJA
Kad je čovek čiste savesti, pomiren sa bližnjima i voljom Božjom, učestalost talasa njegovog elektromagnetnog prenosa je bliska mirnom snu i energetskim poljima anđela čija su staništa viša nebesa i rajske krasote.
Navedene predstave o „iskustvima posmrtnih prenosa“, nastavak su onoga što se čoveku dešava tokom telesnog života. Tada se u elektromagnetna polja uma, neprekidno po slojevima upisuju svi sadržaji misli, svesti, celog bića.
Kad je čovek smiren, ozaren radošću, svetao, učestalost njegovih moždanih talasa je od 8 do oko 16 herca. Ona se tada povezuje sa odgovarajućim poljima uma. Pošto je to svet radosti, on samim stanjem svesti utiče da se, sa povećanom verovatnoćom, razlozi za radost preslikaju i u zemaljske događaje: kako je gore, tako je i dole i kakve su ti misli, takav ti je život.
Koristeći kao osnovu Furijeove promenljive, stručnjaci Grupe 69 lako se „uključuju“ u zajednička polja uma. U tom hologramskom ogledalu upisuju želje i povoljne sadržaje misli sa namerom da se ono što je korisno i dobro preslika u fizički svet. Najveća ometanja dolaze od osoba kojima su nametnuta nepovoljna stanja svesti izazvana strahom, nemirom, brigom, gnevom, beznađem...
Saznanja o elektromagnetnim poljima uma vode do skrivene moći preko koje se poznate sile i energije naduzročno povinuju mislima, željama, namerama i planovima ljudi. Ta sila nad silama i energijama nad energijama, ustvari su, elektromagnetna sila uma i elektromagnetna energija uma.
Elektromagnetna sila uma (EMSUM) je peta poznata sila koja nastaje satreperavanjem i stapanjem moždanih talasa sa elektromagnetizmom u okruženju. Sa njom se upravlja mislima, a ona upravlja ostalim silama dovodeći do istovremene naduzročne podudarnosti misli i događaja (sinhroniciteti). Ovu silu nazivamo i sila značenja, ili informaciona sila. Preko nje se u fizičku stvarnost preslikava i dašak sile Duha Svetoga stvarajući naduzročne, nadvremene, čudesne pojave.
U međudejstvu prirode i čoveka zapazili smo uticaj sile koja uvodi red između energije i značenja. Značenje smo posmatrali kao poseban oblik „žive informacije“. Ta sila stvara polje slabog međudejstva preko kojeg se prenosi energija značenja, energija misli. Po ispoljenim svojstvima nazvali smo je sila značenja ili informaciona sila. Ona se ispoljava preko smisaonog privlačenja samosličnih sadržaja, pri čemu dolazi do sinhronicističkih pojava. Sila značenja bila bi do sad nepoznata, peta prirodna sila. Sila značenja povezana je sa niskoučestalim moždanim zračenjima preko kojih se ispituju duhovna (značenja) i fizička (energija) svojstva te sile, kao što su: veza sa fotonima, elektronima, magnetima i spinskim kvantnim brojevima...
Uticaj sile značenja vidljivo se ispoljava preko sinhronicističkih pojava. Pri tom, sila značenja deluje tako što jedno smisaono stanje privlači jedno fizičko stanje ostvarujući smisaonu podudarnost ta dva stanja - znači, misli smisaono privlače (preslikavaju) odgovarajuće fizičke sadržaje.
Za sinhronicističke pojave sam smisao je činilac sličan onome što su u fizičkom svetu razne sile privlačenja (električna, magnetna, gravitaciona, atomska...) Zbog toga silu značenja možemo ispravno nazvati i sila smisaonog privlačenja i preslikavanja. Da podsetim, sila značenja je elektromagnetna sila uma.
Praktični ogledi pokazuju da se sila značenja ispoljava preko sinhronicističkih pojava u vremenu i prostoru. U vremenu su to ritmička, istovremena poklapanja, a u prostoru odgovarajući simetrijski rasporedi.
Elektromagnetna energija uma (EMEUM) je energija elektromagnetne sile uma, ili sile značenja koju prenose elektromagnetni talasi i polja uma.
Različiti nazivi elektromagnetne energije uma i srodnih pojaveasu: energija sile značenja, energija uma, psihička energija, ektoplazma, orgonska energija, a u širem smislu i ki energija, prana, životna energija, duhovna energija...

PUT SVETOG SAVE
Božanska energija, ili energija Duha Svetog, snishodi prema ljudima i njen učinak se prikazuje kao naduzročni uticaj elektromagnetne energije uma u fizičkoj stvarnosti. Na primer, kao duhovna energija ona se ispoljava i kao:
- duhovna energija koja se pobuđuje pravoverjem, pravoživljenjem i molitvom i tad deluje u korist molioca, a bez njegovog fizičkog učešća. Pomoću nje se pred Mojsijem otvorilo Crveno more da bi sa svojim narodom prešao na drugu obalu i spasio se od misirske vojske.
- duhovna energija koja uvećava telesna mogućnosti. Primer njenog delovanja je pobeda Davida nad Golijatom.
- duhovna energija koja uliva samopouzdanje i nepokolebljivu odlučnost. Imali su je mnogi sveti ratnici, vitezovi i junaci.
Opisaću jedan od primera u kojima je duhovna energija uticala na zemaljske pojave.
Sveti Sava je došao kod nemilosrdnog velikaša Streza da ga odvrati od nasilja, rata. Osorni odmetnik sa podsmehom je odbio sve razumne razloge i molbe svetitelja da se smiri. Odlazeći sa svojom pratnjom, Sveti Sava se zaustavio na brdu iznad Strezovog zamka. Okrenut prema leglu zla usrdno je molio Boga za pomoć. Predanje veli da su ljudi videli Arhanđela kako leti prema zamku. Potom se odatle čulo kukanje. Strez je naprasno preminuo.
Iza vidljive površine bukti prikriveni boj za prevlast nad višim dimenzijama i skrivenim silama. Ko ovlada elektromagnetnim poljem uma, elektromagnetnom silom uma i elektromagnetnom energijom uma - vladaće svetom i životom!
Zalog je veliki. Od njega zavisi budućnost čovečanstva. Pohlepni „natčovek“ je ubeđen da će usiljenim uticajem na misli, volju, svest i razum ljudi nametnuti svoju vlast. Ohrabruju ga početni uspesi. Omamljeno čovečanstvo sve više tone u novi robovski poredak koji je podliji od svega što se može zamisliti o društvenim odnosima.
Stručnjaci Grupe 69 na strani su onog što je svečovečno u nama i čuva prirodu, svetu tajnu života, duševnost. Namera je i da se od zloupotrebe sačuvaju polja, sila i energija. Pobedom svečoveka u nama i oko nas, ta moćna snaga će dragovoljno služiti ljudima uvodeći nas u zlatno doba sigurnosti i blagostanja. Srbima i svim ljudima dobre volje to je poziv da se obože, uslože i umnože.
Opisani elektromagnetizam uma pripada fizici i tehnologiji svesti u čijim okvirima, od 2005. godine pokazujemo vežbe sa ciljem poboljšanja zdravlja i raznovrsni napredak. U mnogim mestima širom Srbije (Zemun, Žarkovo, Novi Sad, Kragujevac, Zrenjanin, Pančevo, Niš, Vršac, Subotica, Bačka Topola, Kraljevo...) hiljade ljudi se uverilo u čudesnu,a delotvornu moć uma, svesti, misli... 

  U pokušaju da objasne načelne metode svog delovanja, budući da je operativna realizacija krupna tajna, vojna lica iz ekipe su obrazlagala da Grupa 69 može sledeće: da obara avione koncentracijom patološke zlovolje, da snagom volje ruši pojedine objekte od vitalnog interesa za neprijatelja, da na veliku daljinu likvidira ličnosti koje su kreatori dušmanske politike prema nama. I još mnogo toga, što će primeniti kad bude kucnuo čas definitivnog obračuna.

Pukovnik Stojmenović tvrdio je da je svoju prvu uspešnu akciju obaranja aviona "Grupa 69" izvela 13. aprila 1994. godine, kada je sa nosača aviona "Saratoga" jedan F-16 prilikom pokušaja da poleti, pao u more. Da li je to učinak Grupe, ili greška pilota, teško je reći. Ali, misaona, paranormalna PVO grupacija Generalštaba navodi još neke podatke koji, navodno, potvrđuju tezu da je taj tim bio uspešan, pre svega nad nebom Republike Srpske, gde je, kako kaže inž. Vlajić, palo preko 40 dušmanskih letelica. Na ostalim prostorima bivše SFRJ, pre agresije NATO, prema istom izvoru, poginulo je preko 60, što viših što nižih američkih vojnih funkcionera.

Postojanje Grupe 69 među prvima je javnosti obelodanio novinar Milomir Marić, ali su i drugi brojni predstavnici medija pisali o njima.

Grupa je navodno prestala da postoji nakon ratova u Hrvatskoj i BiH, ali je uoči bombardovanja ponovo aktivirana, a neki izvori tvrde da je to učinjeno lično po nalogu Slobodana Miloševića.

Možda Grupa 69 prima nove članove, možda priprema nešto novo. Spasoje Vlajić je u nedavnim medijskim istupima tvrdio da je grupa još uvek aktivna, kao i da još uvek, nije završila svoj zadatak. 

Nije nemoguće da su i NATO strukture uz ostale pripadnike mračnih sila Novog svetskog poretka formirali svoju grupu koja parapsihološkim, ezoterijskim, ili telepatskim sredstvima nemilice ometa ovu našu. Nadahnuti Teslinim istraživanjima, naučnici traže odgovore na ova pitanja: može li čovek da privoli neiscrpne energije prirode da mu dragovoljno pomažu i, više od toga, može li čovek toliko da usavrši svoj način življenja tako da one stupaju u dejstvo jednostavno - snagom njegove volje?
Pod šifrovanim nazivom Grupa 69, timovi vojnih stručnjaka, naučnika i posebno obdarenih osoba, tragali su za načinom da svoja otkrića i saznanja naduzročno upotrebe za prestanak rata, odbranu od elektromagnetnog oružja, koje predstavljaju moždani talasi, a takođe i za dugoročno ostvarenje pravednih težnji srpskog naroda.
Nije ni neobicno sto se zove bas 69 grupa -  6 i 9 su andjeo i djavo sto naravno predstavlja vecnu borbu dobra i zla.

DUGACAK TEKST ZNAM. AL SUSTINA JE VRLO BITNA. SPASOJE VLAJIC JE ZNAO TAJNU KAO I TESLA. I  SVI ONI LJUDI KOJI ZNAJU TAJNU NASEG UNIVERZUMA SU ILI PUTNICI KROZ VREME ILI SAMI VANZEMALJCI. I KOLIKO GOD VAM SVE OVO ZVUCALO BESMISLENO KAO I MOJI TEKSTOVI O ADAMU  (VANZEMALJCU) I OSTALIM LIKOVIMA IZ SVEMIRA  VERUJTE TESLI IVLAJICU JER ONI SU ZNALI!

 

HARDBALLING

 HARDBALLING JE NOVA REC KADA SU U PITANJU ODNOSI MEDJU POLOVIMA. ODNOSI MEDJU POLOVIMA SU NESTO STO JE NAJTAJANSTVENIJE NA SVETU. NIKADA NIJE DOVOLJNO PRICE O TOME. A OPET SE NIKADA NE MOZE NACI SUSTINA. I ZATO SU ONI TAKVI KAKVI SU. MLADI SU OTISLI KORAK DALJE I MISLE DA IMAJU RESENJE ZA OVU PRICU KOJA JE KRENULA OD ADAMA I EVE!

Hardballing je nova "hot" reč koja opisuje ljubavni odnos na čijem početku osobi sa kojom želite emotivnu vezu odmah kažete sve vaše želje i očekivanja i ukoliko se oni ne slože sa makar jednim uslovom, jednostavno se razilazite.

Ovo izgleda poprilično surovo i razmaženo, ali opet ne može ni da se ospori da nije efikasno. Ljudi su poprilično podeljeni oko ove teme, neki je smatraju genijalnom i najboljim načinom da se izbegnu nepotrebne svađe i bolan raskid, a neki opet misle da je ovaj trend štetan jer će pripremiti mlade na isključivo pozitivna iskustva i da će sposobnost za kompromis ispariti. Pitali smo mlade u Srbiji da li je ovaj trend, odnosno razmišljanje, stigao i do njih, i šta misle o samom hardballingu.

Aleksandar (19)

Za mene je to sasvim okej trend. Osećam se kao da nemam vremena ni za šta, moram da radim, a tu je i studiranje. Nemam vremena da izlazim po kafićima i restoranima sa devojkom samo da bi na kraju raskinuli. Volim odmah od početka da znam na čemu sam, i da dam do znanja drugoj osobi šta su moja očekivanja od veze. Nikada nisam primenio ovaj trend, i nikada nisam ni čuo za njega, ali mi se sviđa ideja.

Veljko (20)

Nisam čuo za izraz, prva misao mi je bila da je nešto perverzno. Ipak, slažem se u potpunosti sa tim jer ako se na početku ne razjasne očekivanja, može da dođe do problema kasnije u vezi, a to nikome nije u interesu. Ne bih voleo da raskinem sa devojkom zbog nekog nerešivog problema posle godinu dana, ako je to moglo da se spreči jednostavnim razgovorom na početku.

Dijana (20)

To je dobro iz razloga što svi imamo neka očekivanja što se veze tiče. Bilo to da nađemo srodnu dušu ili da isključivo imamo seks. Ukoliko partneru odmah kažemo svoja očekivanja i ako on da zeleno svetlo, ni u jednom trenutku ne može da se dogodi razočaranje našom krivicom jer smo odmah stavili do znanja šta mi želimo od te osobe.

 

Isidora (19)

Iskreno, meni je to malo čudno, ne znam kako možeš da znaš šta očekuješ od veze. Možeš da osobi kažeš svoje ideale, kako vidiš sebe sa njom u vezi, ništa više. Ali opet, ako sve saznaš na početku, znaš na čemu si i šta neko očekuje od tebe. Ali sve to mi se čini nekako nezahvalno, jer šta ako su tvoja očekivanja previsoka, uvek ćeš se jako brzo razočarati. Ne znam šta mislim, dobro je znati šta možemo da očekujemo od partenra, ali opet previše mi je da se odmah rastanemo ukoliko se ne poklopimo po jednoj stavci.

Marija (20)

Mislim da je to zapravo dobra stvar da odmah na početku razjasnite šta očekujete jedno od drugog, ali mi je nekako previše da ne pokušamo da budemo zajedno ako se ne poklapamo po jednoj ili dve stavke. Ipak u vezi mora da bude nekog kompromisa, ne možeš ni sa kim da se složiš baš po svemu.

Mozda je stvarno surovo ,a i nekako mi izgleda bas neljudski jer nema one slatke strepnje i iscekivanja. Bas je preterano reci nekome na prvom sastanku - trebas mi samo za seks ili necu vezu ili sta god .Reci mogu mnogo da povrede, gore nego sva oruzja. Misterija je najvazniji cinilac ljubavnih odnosa. I ta slatka strepnja i iscekivanje kako ce se veza odvijati. Desice se razocarenje,logicno da hoce, ali sve je vredno leptirica u stomaku. Hardballing to ubija. 

Među zanimljivijim iskustvima o sastancima koji su zakazani onlajn je i pitanje visine. Devojke na društvenim mrežama tvrde da se neretko desi da muškarac „laže o svojoj visini".

To, kako navode, može da dovede do nezgodne situacije, kada se na prvom sastanku vide, stanu jedno pored drugog, i devojke shvate da su preterale sa visokim štiklama, kako bi „doskočile" potencijalnom partneru koji je u stvari, realno – niži.

Sledeća stvar o kojoj treba voditi računa, kada su devojke u pitanju, jeste da je važno uvek zakasniti makar nekoliko minuta, kako bi u restoranu ili kafiću – muškarac već sedeo za stolom i čekao devojku, savetuje se na Tik-toku.

Kada sa nekim treba da se prvi put vidite i upoznate lično, verovatno očekujete da će osoba sa kojom imate sastanak, „pročeprkati po društvenim mrežama", kako bi saznala malo više detalja i bila pripremljena.

Devojke smatraju da to „nije sramota, i da muškarci, kada ih pitaju o tome – ne treba da skrivaju svoje malo istraživanje".

„Neka budu iskreni, neka kažu da su se interesovali, zašto da ne? Dobro je da se informišu i saznaju da nisam na primer serijski ubica", glasi jedan šaljivi komentar na mrežama tim povodom.

Devojke idu dalje sa savetima, pa tako preporučuju da se na prvom sastanku izbegne obrok i da će dovoljno biti piće.

To objašnjavaju time što, ako vam se partner u startu ne dopadne, ne morate da čekate pripremu, služenje obroka i konzumiranje, što ume da potraje – već ranije možete napustiti sastanak, ukoliko vam je neprijatno.

Za prvi sastanak dovoljno je piće, devojke bi izostavile hranu

Tu su i saveti o trajanju prvog sastanka. Među njima i jedan koji preporučuje da prvi susret ne potreba da traje duže od dva i po sata.

O pitanju plaćanja računa u lokalu gde ste sedeli, devojke uglavnom smatraju da treba da ponude da one plate račun ili da ga podele, ali da ipak očekuju da „tog prvog puta" – ceh plati muškarac.

Među zanimljivijim očekivanjima devojaka na sastancima je i ono u vezi sa tačnim vremenom i mestom rođenja, jer neke devojke vole da posle sastanka odmah naprave natalnu kartu momka i „tako procene da li su suđeni jedno drugom, i saznaju šta kažu zvezde o potencijalima te veze".

Bruk Mićio, na Tik-toku objavljuje mišljenje o pravilima na prvom sastanku, i smatra da je neukusno „držati se za ruke tokom te prve večeri" već da je bolje to ostaviti za drugu priliku.

Dodaje i da od momka očekuje da je posle sastanka porukom pita da li je bezbedno stigla kući, ili da sačeka ispred njene kuće dok ne uđe, a ne „da se odveze ili ode dok ona još stoji ispred ulaza".

Na kraju, tvrdi da posebno prija kada joj momak, kada se prvi put vide, posle pozdrava i upoznavanja, opušteno kaže: „Idemo samo da se zabavimo, hajde da se lepo provedemo".

Verovali ili ne, već na prvom sastanku možete da saznate da li će vaša veza funkcionisati na zdrav način.

Postoje mnoge stvari koje mogu otkriti, kako će se vaš odnos razvijati.

Predstavljamo vam tri znaka koji već na prvom sastanku ukazuju na to da li će vaša veza biti uspešna.

Iskrenost

Najvažniji deo svake zdrave veze jeste iskrenost, odnosno znanje da svom partneru možete reći bilo šta.

Čak i kada dođe do svađe, iskrenost uvek može pomoći i u tim situacijama.

Dakle, budite iskreni na prvom sastanku. Ako niste, veza bi mogla da se završi pre nego što započne.

Transparentnost

Iz mnogih razloga, svoju iskrenu ličnost ne predstavljamo odmah na prvom sastanku. Bilo da je to zato što ste sramežljivi, nesigurni ili pokušavate nešto da sakrijete, na prvom sastanku se mnogi ljudi pretvaraju.

Koliko puta ste imali prvi sastanak s nekim ko je delovao opušteno i idealno za vas, a kasnije ste shvatili da on uopšte nije takav?

Kako možete započeti vezu sa nekim ko nije onakav kakvim se predstavlja? Ne možete!

Veze koje su zasnovane na iluziji obično ne traju dugo, piše Your Tango.

3. Hemija

Privlačnost je vrlo važan deo prvog sastanka. Ne zna se tačno zašto postoji hemija između određenih ljudi, ali postoji, i važan je deo održavanja zdrave veze.

Ako na prvom sastanku ustanovite da između vas ne postoji ta "tajna nit", verovatno biste samo gubili vreme kada biste pokušali da budete u vezi.

 

Romantično viđanje ili izlaženje se smatra (sa pravom) jednim pomalo zbunjujućim procesom, ali što se više osvrćemo na osnove ovog procesa, to ćemo u njemu biti uspešniji. Pred Vama je nekoliko dobrih, starih saveta, da ne kažemo pravila, koja i danas važe.

Priprema za izlazak

Izgledajte najbolje što možete

Privlačnost je najbazičnija stvar u procesu. Privučeni smo „dobrim izgledom“. Kad smo to već rekli, nikada ne znate kada možete naleteti na tog posebnog nekog – u supermarketu ili na benzinskoj pumpi ili na ulici. Ako uvek izgledate najbolje što možete, uvek ćete imati i najbolju šansu da sebi obezbedite romantični sastanak.

Samopouzdanje je seksi

Muškarci vole žene sa samopouzdanjem. Osmehujte se, sedite uspravljenih leđa, slušajte pažljivo, hodajte sa ramenima zabačenim unazad i govorite polako. Ovako ćete delovati sigurno u sebe, čak i iako iznutra drhtite od nervoze. 

Loš dah ubija

Ništa ne ubija šanse za poljubac ili za drugo viđanje kao loš dah. Ukoliko je Vaša konverzacija odisala lošim mirisom vrlo je verovatno da će Vam g. Potencijalni na kraju sastanka pružiti samo ruku. Posećujte zubara redovno, praktikujte zdrave higijenske navike kod kuće i uvek nosite mint bombonice!

Tokom sastanka

Svoje poštovanje pokazujemo sa svojim vremenom

Ukoliko muškarac kasni 5-10 minuta, možda izvodi neku „predstavu“ kojom će otpočeti svoj „nastup“. Međutim, 10 ili više minuta, bez telefonskog poziva je jednostavno nepristojno. I drugi incidenti poput ovog Vam pokazuju koliko poštovanja on ima prema Vašem vremenu.

Džentlmen će se ponuditi da plati

O ovom pravilu će se voditi debate još narednih 1000 godina i potom još jedno 1000, a odgovor će uvek biti isti. Ako ste džentlmen, ponudićete se da platite račun na kraju prvog sastanaka (bez obzira na to ko ga je inicirao). Ukoliko se ne ponudi, to ne znači da je loš čovek, već da njegovom ševalijerstvu nedostaje malo veštine.

Lepi maniri govore sami za sebe

Svi bi trebalo da znamo da govorenje reči poput „molim“ i „hvala“ nikada nije van mode, a naročito ne kada smo na sastanku.

Govor tela govori više

Izbegavajte poigravanje sa svojom kosom ili odećom; ovo odašilje da ste nesigurni. Upamtite da svega 1/3 komunikacije čine reči koje izgovaramo.

Ne pružajte prerano puno informacija

Ljudi vole ljude koje ne mogu da pročitaju za jedno veče. Nemojte se previše opuštati i neka Vam sastanci budu relativno kratki. Kratki sastanci će ga naterati da želi više Vas.

Iskrenost je najbolja politika

Drame se izbegavaju tako što govorimo istinu. No, mora postojati balans između ovog pravila i prethodnog pravila (jer prećutkivanje takođe predstavlja laganje).

Nema „tvoja mama“ razgovora

Izbegavajte kritikovanje njegove majke (i svoje). Ovo bi moglo bilo koga da natera da postane defanzivan (ili ga pak može naterati da na Vas gleda kao na antiporodičnu osobu – što je vrlo nepopularno).

Budite dama

Čak i ako možete svoju omiljenu baladu da otpevate "iz stomaka", a da ne propustite ni jedan ton, najbolje bi bilo da ovo preskočite na prvom sastanku. Čak i ako je vrlo opušten sa svojim momcima, vulgarnost u ženi sa kojom se viđa će smatrati apsolutno neprihvatljivom.

Ostati u kontaktu

Telefonski pozivi su najbolji!

Savremene tehnologije nam nude milion i jedan način da kontaktiramo potencijalne momke – imejl, sms, fejsbuk poruke, tvitovi su samo delić toga. No, bez obzira na to koliko tehnologija napreduje, poziv telefonom će uvek biti najbolji način da se povežete sa nekim (pored ličnog kontakta, naravno). Sve ostale metode pored telefona su jednostavno nedovoljno hrabre, direktne ili jasne.

Ništa ne radi posle ponoći osim…

Ne prihvatajte pozive za kasne noćne sastanke sa novim momkom. Ukoliko poštuje Vas i Vaše vreme, on će napraviti plan za neki pristojniji sastanak. U suprotnom, čuvajte se, jer možda samo želi malo neobaveznog seksa.

Znajte kada treba da nađete drugog

Nemojte praviti izgovore ukoliko Vam se momak ne javi posle prvog sastanka. Nije zainteresovan. Nastavite dalje. Stvaranje fantazija je samo gubitak vremena.

Stvari o kojima treba misliti

Osoba bez plana nije za Vas

Ukoliko uhvatite sebe kako vodite „šta želiš da radiš“ razgovor na prvom, drugom i trećem sastanku, vrlo je verovatno da on i nije baš tako zainteresovan za Vas.

Što kupiti kravu kada se mleko može dobiti i besplatno?

Ne žurite sa intimom. Rani seks je jedan od sigurnih načina da se veza ubije u početku. Neka prvo dokaže svoju ljubav prema Vama, a onda budite intimni.

Računa se ono što učini, a ne ono što kaže

Dela govore glasnije od reči… TAČKA!

Otkriti slabosti = Ljubav

Kada Vam ukaže na to da je ranjiiv, tada Vam ukazuje da je zapravo zaljubljen u Vas. Spustio je svoj gard kako bi Vas pustio u svoj svet.

Poljubićete nekoliko žaba pre nego što naletite na princa

Nemojte se obeshrabriti, ako Vam se učini da oni sa kojima izlazite nikada ne vode ničemu značajnom. To je ono što u biti čini romantično izlaženje – izaći sa novim ljudima kako bi oni videli šta volite, a šta ne i kako biste poradili na svojim društvenim veštinama. Vaš princ je tamo negde!

NARAVNO NA VAMA JE DA IZABERETE  NACIN KAKO CETE ZAPOCETI VASU LJUBAVNU VEZU. DOBRO RAZMISLITE DA SE POSLE NE BI POKAJALI. ISKRENOST JE U REDU ,ALI I ROMANTIKA I MISTERIJA NISU LOSE. NAPROTIV!