INSEKTI U ISHRANI COVEKA

 LJUDI ODAVNO JEDU SKAKAVCE I DRUGE RAZNE INSEKTE. TO SU IPAK AZIJA IAFRIKA. ALI EVROPA UBRZANO SIRI SPISAK INSEKATAKOJI SU ZA LJUDSKU UPOTREBU. MISLIM ZVANICNO. NEZVANICNO IH ODAVNO JEDEMO U BRASNU RAZNIH GRICKALICA I PECIVA. LOSE MI JE I OD SAME POMISLI. MADA SAM I JA SIGURNO POJELA NEKOG INSEKTA A DA NE ZNAM. UZASAVAM SE! I kad dodju ti vanzemaljci ako vec odavno nisu medju nama imaju GMO hranu imaju insekte milina!

Zamrznuti, sušeni ili u prahu: od sada se i cvrčci mogu koristiti kao hrana u EU. Šta je tačno dozvoljeno, koje su prednosti insekata u ishrani, šta je sa alergijama - I koliko su Evropljani spremni da jedu insekte?

U Evropskoj uniji je od kraja januara 2023. dozvoljena prodaja delimično odmašćenog praha kućnog cvrčka (Acheta domesticus). Prema zakonskoj regulativi, to je za sada dozvoljeno samo vijetnamskoj firmi Cricket One. Posle analize naučnih studija, insekt poznat kao domaći cvrčak ili zrikavac, prethodno je uvršten na listu novih namirnica u EU, što mora da se uradi sa svakom novom namirnicom. Za ljudsku ishranu u EU mogu sada da se prerađuju i larve sjajnocrne bube pšenične buđi (Alphitobius diaperinus).

Slična pravila već neko vreme postoje za skakavce migrante (Locusta migratoria) i larve bube brašnare, odnosno žute crve brašnare (Tenebrio molitor). U Evropskoj uniji su dakle za ishranu dozvoljene četiri vrste insekata, a zahtevi za još osam čekaju na odobrenje.

U kojim namirnicima su dozvoljeni insekti?

U svim vrstama namirnica. Njihov prah se od sada može naći, između ostalog - u hlebu i pecivima, keksu i krekerima, gotovim mešavinama za hleb i kolače, testeninama, sosovima i supama, zamenama za meso i mleko, proizvodima od krompira i čokoladi. Takvi proizvodi onda više ne smeju biti označeni kao veganski ili vegetarijanski.

Da li su Evropljani spremni da jedu insekte?

Međutim, ostaje da se vidi da li će i koliko brzo takvi proizvodi postati popularni. Do sada je hrana sa insektima bila „zaista veoma, veoma mala tržišna niša“, objašnjava Armin Valet iz Hamburškog savetodavnog centra za potrošače. U Nemačkoj je trenutno dostupno samo nekoliko proizvoda sa malom količinom insekata - poput nekih specjalnih slatkiša ili testenina. Još je „zaista veoma daleko“ dan kada će se prah insekata mešati u keks ili brašno, kaže Valet.

Prema izveštaju (2020.) Evropske potrošačke organizacije koju delimično finansira EU, ogromna većina ljudi u EU ne želi da zameni meso za insekte - tačnije, tri četvrtine ne želi, a dodatnih 13 odsto nije sigurno. U Nemačkoj, 80 odsto ljudi kaže da im se gadi ideja da jedu insekte, prema izveštaju nemačke agencije za životnu sredinu UBA iz 2022.

„Gađenje se smatra najvećom preprekom za uvođenje insekata na zapadno tržište hrane“, napisali su autori. Studija objavljena u decembru pokazala je da su ljudi spremniji da jedu insekte nakon što su im objašnjene prednosti za životnu sredinu.

Da li je moguće da jedemo insekte a da to ne znamo?

Ne, jer insekti moraju biti označeni na proizvodima. „Nje nam poznato da je to nekako negde umešano“, kaže Valet. Komisija EU jasno stavlja do znanja: „Svako može sam da odluči da li će kupiti hranu napravljenu od ili sa insektima.“ Prema pravilniku, spisak sastojaka mora da sadrži: „Acheta domesticus (kućni cvrčak), smrznut“. Valet, pak, zahteva jasno označavanje na pakovanju: „I to lako razumljivo za svakoga. Na primer, ‚Keks sa insektima' ili 'Testenine sa insektima’.“

Da li ćemo jesti insekte iz prirode?

Ne. Niko ne mora da brine da će divlji insekti završiti u namirnicima. Prema savetodavnim centrima za potrošače, jestivi insekti koji se nude u Nemačkoj potiču isključivo iz kontrolisanog uzgoja. „Za sada ne postoje propisi o uzgoju insekata u Nemačkoj“, pišu zaštitnici potrošača. Između ostalog, potrebno je regulisati u kakvom prostoru mogu da se gaje insekti za ishranu, upotrebu lekova kao i način ubijanja.

Koliko su hranljivi insekti?

Širom sveta se u ishrani koristi više od 1900 vrsta insekata. Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO) u različitim studijama je otkrila da su oni veoma hranljiv i zdrav izvor hrane sa visokim sadržajem proteina, vitamina, nezasićenih masnih kiselina, vlakana i minerala. Prema Nemačkom udruženju potrošača, sadržaj proteina kod insekata je sličan sadržaju belančevina goveđeg, svinjskog ili ćurećeg mesa, ali varira u zavisnosti od vrste insekata.

Na šta treba da paze alergičari?

Kao i kod mnogih drugih namirnica i inseketi mogu u retkim slučajevima da izazovu reakcije - na primer kod ljudi koji su alergični na ljuskare, mekušce i grinje kućne prašine. Tačnije, hitin u egzoskeletu insekata može izazvati alergijske reakcije. Teško svarljiva vlakna se takođe nalaze u školjkama i pečurkama. Nakon procene različitih studija, Evropska agencija za bezbednost hrane je došla do zaključka: prah kućnog cvrčka, u predloženim količinama, je bezbedan za ljude. Odgovarajuće informacije moraju biti navedene u neposrednoj blizini liste sastojaka.

Šta je sa održivošću?

Prema ekološkoj organizaciji WWF, ekološki bilans insekata je znatno bolji od govedine, svinjetinea i piletine. „U poređenju sa mesom, za proizvodnju insekata je potrebno znatno manje poljoprivrednog zemljišta“, kaže WWF. U poređenju sa piletinom - oko 50 odsto manje. Prema FAO-u, da bi proizveli istu količinu proteina, cvrčcima je potrebna oko dvanaestina hrane koju pojedu goveda. Uzgoj insekata emituje manje štetnih gasova. Takođe je izračunato da je jestivi udeo insekata od 80 odsto znatno veći od, na primer, govedine (40 odsto).

HLEB OBOGACEN CRVIMA I NESTO NE VERUJEM U  VIDLJIVO OZNACAVANJE BAS SVIH PROIZVODA SA INSEKTIMA!  ILI TOTALNO NE OZNACAVANJE. SVE JE MOGUCE.Ovaj alternativni izvor proteina, koji bi, prema oceni Evropske komisije, mogao da olakša prelazak na održiviju ishranu, u Srbiji još nije pravno prihvaćen.

Kada bi to moglo biti - još se ne zna, iako bi se vrlo brzo mogla dobiti dozvola za upotrebu insekata u ishrani ljudi, kaže za portal N1 docent dr Miloš Petrović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, koji se već godinama bavi sa jestivim insektima sedam godina.

"Jestivi insekti su zanimljiva tema u poslednje vreme, ali se često potrebne informacije mogu pronaći na stranim portalima, tako da su široj javnosti nazivi insekata na engleskom jeziku poznatiji nego na srpskom", rekao je docent dr Miloš Petrović sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.

 

Petrović dalje navodi da su istraživanja u laboratoriji proširena i na druge insekte iz porodice crnih ribica, kao što su Alfitobius diaperinius, vrsta koja se često pominje u stranoj literaturi i vrsta koja se u stranoj literaturi

pominje kao džinovski brašnari (Zophobas morio).

 

"Na njima su još u toku eksperimenti, ali ono što mogu unapred da vam kažem je da je njihov razvoj na pomenutim otpadnim materijama moguć, ali za sada nemam informaciju od kolega iz Odeljenja za stočarstvo - Laboratorije za ispitivanje hrane. Kvalitet, sa kojim sarađujemo u eksperimentima koji se tiču nutritivnog sastava", ističe on.

 

Cvrčci se uzgajaju kao kokoške

 

Laboratorija u kojoj radi nije se, priznaje, bavila insektima kao što su cvrčci. Razlog je, kako objašnjava, jednostavan - nisu postojali odgovarajući uslovi za njihov uzgoj.

 

"Naime, ovi insekti se za razliku od insekata iz familije mračnjaka, ne moguuzgajati vertikalno, već se uzgajaju slično kokoškama - podni tip uzgajanja, a mi na našem fakultetu za sada nismo imali mesta koje bi mogli da odvojimo da bismo započeli sa njihovom uzgojem", navodi Petrović.

 

Nutritivni sastav insekata

 

Prema rečima Petrovića, insekti su, pre svega, izuzetno bogat izvor proteina.

 

"Kod insekata koje smo uzgajali - i kasnije analizirali, procenat proteina u suvoj materiji varirao je od 38 do 60 procenata - sve u zavisnosti od hranljivog supstrata na kome su insekti uzgajani. Bogati su i mastima, ali posebno treba istaći da su bogati masnim kiselinama i esencijalnim masnim kiselinama - linolnom i linoleinskom kiselinom", objasnio je on.

Foto: Pixabay

Kućni cvrčak (Acheta domesticus) biće dostupan na tržištu EU u celini - zamrznut, sušen ili u prahu, kao sastojak drugih prehrambenih proizvoda. Ovaj alternativni izvor proteina, koji bi, prema oceni Evropske komisije, mogao da olakša prelazak na održiviju ishranu, u Srbiji još nije pravno prihvaćen.

Kada bi to moglo biti - još se ne zna, iako bi se vrlo brzo mogla dobiti dozvola za upotrebu insekata u ishrani ljudi, kaže za portal N1 docent dr Miloš Petrović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, koji se već godinama bavi sa jestivim insektima sedam godina.

"Jestivi insekti su zanimljiva tema u poslednje vreme, ali se često potrebne informacije mogu pronaći na stranim portalima, tako da su široj javnosti nazivi insekata na engleskom jeziku poznatiji nego na srpskom", rekao je docent dr Miloš Petrović sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.

 

Petrović dalje navodi da su istraživanja u laboratoriji proširena i na druge insekte iz porodice crnih ribica, kao što su Alfitobius diaperinius, vrsta koja se često pominje u stranoj literaturi i vrsta koja se u stranoj literaturi pominje kao džinovski brašnari (Zophobas morio).

 

"Na njima su još u toku eksperimenti, ali ono što mogu unapred da vam kažem je da je njihov razvoj na pomenutim otpadnim materijama moguć, ali za sada nemam informaciju od kolega iz Odeljenja za stočarstvo - Laboratorije za ispitivanje hrane. Kvalitet, sa kojim sarađujemo u eksperimentima koji se tiču nutritivnog sastava", ističe on.

 

Cvrčci se uzgajaju kao kokoške

 

Laboratorija u kojoj radi nije se, priznaje, bavila insektima kao što su cvrčci. Razlog je, kako objašnjava, jednostavan - nisu postojali odgovarajući uslovi za njihov uzgoj.

 

"Naime, ovi insekti se za razliku od insekata iz familije mračnjaka, ne mogu uzgajati vertikalno, već se uzgajaju slično kokoškama - podni tip uzgajanja, a mi na našem fakultetu za sada nismo imali mesta koje bi mogli da odvojimo da bismo započeli sa njihovom uzgojem", navodi Petrović.

 

Nutritivni sastav insekata

 

Prema rečima Petrovića, insekti su, pre svega, izuzetno bogat izvor proteina.

 

"Kod insekata koje smo uzgajali - i kasnije analizirali, procenat proteina u suvoj materiji varirao je od 38 do 60 procenata - sve u zavisnosti od hranljivog supstrata na kome su insekti uzgajani. Bogati su i mastima, ali posebno treba istaći da su bogati masnim kiselinama i esencijalnim masnim kiselinama - linolnom i linoleinskom kiselinom", objasnio je on.

 

Kada se sagleda sastav mikroelemenata, Petrović naglašava da su larve insekata koje su uzgajali i analizirali imale visok procenat cinka, gvožđa i mangana.

 

"Neki istraživači hranu za insekte smatraju superhranom, ja ne bih koristio tako pompezna imena, ali raspon hranljivih materija je zaista na zavidnom nivou", rekao je on.

 

Trenutno, kaže, nema informacija kada se može očekivati upotreba hrane insekata u ishrani ljudi u Srbiji.

 

"Tim kome pripadam je 2020. godine napisao predlog zakona o upotrebi insekata u ljudskoj upotrebi, tako da bi, ako su državni organi raspoloženi, a iskreno ne vidim razlog zašto ne, dozvola mogla da se dobije vrlo brzo."

Hrana na bazi insekata, smatra on, mogla bi da pronađe kupce i u našoj zemlji.

 

Insekti, zbog svog nutritivnog sastava, smatra on, mogu da budu interesantni pre svega ljudima koji vode računa o unosu proteina i kalorija u svakodnevnoj ishrani - "imajući u vidu da sa relativno malo kalorija unosite zaista pozamašnu količinu proteina".

 

"Što se tiče upotrebe insekata kod ljudi sa pojedinim zdravstvenim poteškoćama, tu i dalje nemam informacije koje bi mogle nešto čvrsto da tvrde, ali pretpostavljam da ljudi sa kardiovaskularnim problemima mogu da koriste meso insekata u periodu oporavka od, na primer srčanog udara, kao alternativu svinjskom mesu, a pre svega zbog masnih kiselina koje imaju brojne benefite", ukazuje Petrović.

 

On naglašava da se insekti i hrana od insekata ne preporučuje osobama alergičnim na morske plodove, imajući u vidu da, kako objašnjava, ovi organizmi kao i insekti sadrže protein tropomiozin - protein koji je krivac sa alergijske reakcije kod osetljivih osoba.

OPET KAD POMISLIM STA SVE JEDEMO I NE ZNAMO OVA PRICA SA INSEKTIMA ZA SADAIMABOLJI NACIN AKO SE BUDE JASNO OZNACAVALA.

Nova hrana koja se predlaže kao moguća stavka na budućem meniju uključuje neke poznate stvari, ali i dosta inovacija.

U poznatoj kategoriji je obrok od insekata koji se pominje još u Bibliji. Insekte, koji su odličan izvor proteina i zdravih masti, mnoge kulture još uvek konzumiraju.  u novoj kategoriji su stvari poput spiruline, kultivisano mleko iz pečuraka i meso dobijeno u laboratoriji. Nekima možda može zvučati kao naučna fantastika, ali ovi proizvodi su bliži našim trpezama nego biste pretpostavili.

Uopšteno, pod novom hranom se smatra hrana, sastojci hrane i metode proizvodnje hrane koji se u Evropskoj zajednici u značajnoj meri nisu koristile za ljudsku ishranu pre 1997. godine.

U teoriji rešenje u vidu alternativne ishrane koje predlaže finski tim naučnika deluje jednostavno, ali je neophodno suočiti se sa realnošću da je masovno prihvatanje i usvajanje cvrčaka, algi i sintetičkog mesa složen proces, kako iz ekonomskih i proizvodnih razloga, tako i zbog otpora tradicije i kulture.

Brojni su izazovi koje treba premostiti da bi alternative za hranu životinjskog porekla bile naširoko prihvaćene, ipak čini se da će trpeza u budućnosti svakako nuditi takve mogućnosti.

Burgeri od insekata možda još uvek nisu česta pojava na evropskim i domaćim jelovnicima, ali uskoro bi mogli da budu uobičajena opcija u restoranima brze hrane širom kontinenta.

Istraživači sa Univerziteta Vageningen u Holandiji tvrde da insekti imaju isto toliko hranljive vrednosti kao i obično meso i odličan su izvor proteina. Procenjuje se da postoji preko 2000 vrsta koje su jestive za čoveka. Osim toga, koštaju manje za uzgoj od stoke, troše manje vode i ne proizvode velike emisije ugljen-dioksida. 

Veliki deo svetske populacije već jede insekte kao redovan deo svoje ishrane. U Africi su popularne gusenice i skakavci, u Japanu ose su poslastica, a na Tajlandu se jedu specijaliteti od cvrčka.

Evropska komisija je početkom ove godine odobrila upotrebu kućnog cvrčka za ljudsku ishranu, što je već treći insekt na spisku dozvoljenih insekata.

Uskoro ovakva visokoproteinska pljeskavica mogla bi da se poslužiti, na primer, sa pomfritom od povrća u nekom od restorana brze hrane.judi mogu da se hrane sa preko 2000 vrsta insekata, a neke od njihovih prednosti u odnosu na životinjsko meso su niži troškovi proizvodnje, ušteda vode i smanjene emisije ugljen-dioksida.Osim toga, spominju se problemi s distribucijom hrane i energetskom krizom u svijetu, a kao “rješenje” navode se insekti za koje se kaže da su već u pilot-programu uvršteni u prehranu djece u nižim razredima u Walesu. 

Iako se ne tvrdi da je riječ o nametanju novog obaveznog plana prehrane, u snimku se sugestivno navodi da je SEF prije tri godine predložio insekte kao alternativu za prehranu, čija proizvodnja manje šteti okolini, dok Bill Gates “servira” sintetičko meso, čija bi upotreba smanjila emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. 

Narativ po kojem su vladine odluke u Nizozemskoj dio plana “elita” da ukinu poljoprivrednu proizvodnju i nametnu insekte kao namirnicu

Upravo kako su govorili teoretičari zavere, a kako su tiho saopštili sa Svetskog ekonomskog foruma, tzv. klimatska kriza će biti iskorišćena kao narativ o neodrživosti proizvodnje mesa i ishrana stanovništva će polako preći na insekte, a najbolje mesto za početak sa takvim stvarima su, naravno, deca. Decu treba hraniti insektima kao deo plana za prelazak nove generacije sa mesa na insekte – i uveriti roditelje da slede njihov primer.

Učenicima u četiri osnovne škole u ​​Velsu biće ponuđeni insekti da jedu u okviru projekta za procenu apetita dece za „alternativnim proteinima” kao što su cvrčci, skakavci, svilene bube, skakavci i brašno.

Istraživači se nadaju da će njihovi nalazi nagovestiti kako najbolje obrazovati decu o ekološkim i nutritivnim prednostima jestivih insekata širom Ujedinjenog Kraljevstva, a potencijalno i u inostranstvu – i, zauzvrat, njihove roditelje, jer svet nastoji da pomogne životnoj sredini smanjenjem potrošnje mesa. .

Projekat, koji  JE VEC POCEO , koristiće ankete, radionice, intervjue i fokus grupe kako bi istražili razumevanje i iskustva mladih o alternativnim proteinima.

Istraživači su se udružili sa nastavnicima i nadaju se da će mnogi od pet do 11 godina u studiji biti voljni da probaju neke jestive insekte da vide da li su ukusni. Vanzemaljci dobro dosli na zemlju, ovde vas ceka ista hrana kao kod kuce. I tako teorije zavere iskacu i udaraju nas posred cela. NLO iznad Amerike i Kanade Meteorit u Engleskoj ( gde deca jedu insekte). A mi i dalje ne vidimo sta se desava.  Uzgred u Beogradu zemljotres. Osetio se kao nekad iz Rumunije. Super!

VRLO CUDNA BUDUCNOST NAS CEKA. MADA REALNO BUDUCNOST JE ODAVNO POCELA. NEGO MISLIM NA STANJE SVESTI KADA CEMO ZAISTA VIDETI TU BUDUCNOST. NEK NAM JE SRECNO. JER AKO PREZIVIMO, KLIMATSKE PROMENE, PANDEMIJE, RATOVE, ZEMLJOTRESE BUBE CE BITI PRAVA POSLASTICA!

 

GUBITAK PAMCENJA

  PISALA SAM O PAMCENJU I KOLIKO NAM JE ONO BITNO. PISALA  SAM I O LJUDIMA KOJI IMAJU TAKO ZVANO FOTOGRAFSKO PAMCENJE. A STA JE SA LJUDIMA KOJI IZGUBE PAMCENJE? TO JE ZAISTA STRASNO ,ALI NA ZALOST DESAVA SE.

Kod bolesnika s izraženim poremećajem pamćenja treba prije svega isključiti organski uzrok izraženih smetnji

Amnezija je kvantitativni poremećaj memorije ili pamćenja. Sama riječ ima korijene u grčkom (a-ne + mnesis = sjećanje) i označava gubitak pamćenja, sjećanja, potpuno ili djelomično zaboravljanje činjenica, događaja i slično, koji se odnose na određeno razdoblje. Najčešće se javlja kao posljedica ozljede glave, različitih funkcionalnih i organskih bolesti mozga, drugih bolesti organizma ili jakih duševnih potresa.

Pamćenje ili memorija složena je psihička funkcija pomoću koje se sadržaji naše svijesti, tj. ono što opažamo, osjećamo ili mislimo, registriraju i zadržavaju u vidu slika sjećanja (engrama), a zatim voljno ili nevoljno reproduciraju, tj. ponovno dovode u svijest. To je ukupna količina spremljenih iskustava neke osobe, na čemu se temelje razlike između pojedinih ljudi. Povezana je s dva važna procesa, a to su učenje i sjećanje. Učenje je spremanje ili engramiranje novog iskustva, a sjećanje dovođenje k svijesti prije zapamćenog iskustva. Zaboravljivost je otežano prisjećanje na prijašnja iskustva.

Gledano klinički, postoje tri vrste pamćenja koje se razlikuju u trajanju sjećanja:

• neposredno pamćenje - trajanje sjećanja iznosi nekoliko sekundi, npr. sjećanje imena osoba ili telefonskog broja
• kratkotrajno, recentno pamćenje - prisjećanje događaja nakon nekoliko minuta, sati ili dana, primjerice sjećanje svježih događaja tijekom dana ili tjedna; kratkotrajno
• pamćenje može se definirati i kao sposobnost učenja i spremanja novih podražaja te mogućnosti njihove reprodukcije nakon nekog intervala, npr. minute, nekoliko sati ili dana
• dugotrajno pamćenje - sjećanje nekoliko mjeseci ili godina nakon događaja.

  Koliko puta vam se desilo da negdje krenete i na pola puta zaboravite gdje ste zapravo pošli? Znate li uvijek gdje ste ostavili ključeve od stana ili automobila? Da li povremeno ne možete da se sjetite važnih datuma i telefona, kao da se mozak "blokirao"?

  Kada pamćenje počne da izdaje, prva pomoć su raznobojne ceduljice koje se lijepe svuda u okruženju, kako biste stalno imali na umu obaveze koje vas očekuju. Ali, ako se stanje ne popravi, problem sa vijugama možda dodatno opterećuju nedostatak sna, svakodnevna izloženost stresu, pa čak i neke bolesti.

  "Ljudski mozak može da se modelira, odnosno, pod uticajem određenih podsticaja iz okruženja može da se mijenja da bi postao bolji", tvrdi Majid Fotuhi, osnivač Centra za proučavanje mozga u SAD-u.

  Naučnici ovog centra došli su do mnogih interesantnih saznanja šta sve utiče na ljudski mozak.

  Nedostatak sna

  Stručnjaci stalno upozoravaju da nedostatak sna može značajno da utiče na obavljanje svakodnevnih obaveza. Smanjena koncentracija, usporene reakcije i umor ne utiču loše samo na aktivnost na poslu ili u školi, nego i na pamet. Ovo posljednje ne može da se poremeti nakon poneke neprospavane noći, već kada osoba dugoročno ima problem sa spavanjem.

  Štitna žlijezda

  Ova žlijezda nema neki određeni uticaj na mozak, ali utiče na sve metaboličke procese u tijelu, i zato bi trebalo provjeriti njenu funkciju čim se jave problemi sa gubitkom pamćenja.

  Pušenje

  Pušenje oštećuje mozak jer negativno utiče na prokrvljenost ovog organa. Može da izazove zaboravnost, povredu moždane funkcije i da značajno smanji fond riječi koji se koristi. Istraživanje u kome je učestvovalo 7.000 muškaraca i žena pokazalo je da su stariji pušači imali smanjenu funkciju mozga više nego njihovi vršnjaci nepušači.

  Depresija i anksioznost

  Stručnjaci su dokazali da anksioznost i depresija remete nervne sklopove koji utiču na pamćenje. Međutim, ako se iza gubitka memorije nalazi poremećaj raspoloženja, postoji šansa da se sjećanje u potpunosti vrati. Kako se popravlja raspoloženje pojedinca, tako se poboljšava i njegova memorija.

  Ishrana

  Istraživanje koje je rađeno na odraslim miševima je pokazalo da su glodari koji su dobijali masnu hranu nakon osam sedmica posmatranja imali gore rezultate od onih koji nisu dobijali takvu hranu. Druga analiza je ustanovila da ishrana bogata mastima utiče na hipokampus, dio mozga koji je odgovoran za kratkotrajno pamćenje.

  Stres

  Hormoni stresa utiču na dijelove mozga koji kontroliše memoriju. Hronični ili ponavljani stres značajno štete mozgu.

   Kratkoročna memorija se može definisati kao mehanizam pamćenja koji nam omogućava da zadržimo određenu količinu informacija tokom kratkog vremenskog perioda. Kratkoročna memorija privremeno čuva obrađene informacije koje nakon toga ili izblede ili budu pretvorene u dugoročnu memoriju. Kratkoročna memorija ima dve osnovne karakteristike: ograničen kapacitet i ograničeno vreme trajanja.

  • Trajanje kratkoročne memorije: Vreme na koje ćete pamtiti određeni niz brojeva je ograničeno. Naša kratkoročna memorija može da zadrži informacije do 30 sekundi. Ipak, moguće je ove informacije zapamtiti ako ih ponavljate ili ako im date smisao.

  Kratkoročna memorija je na neki način predvorje do dugoročne memorije, ili skladište koje omogućava da zapamtimo informacije koje ne moramo da koristimo u budućnosti, ali su nam trenutno potrebne. Kako je kratkoročno pamćenje direktno povezano sa dugoročnim pamćenjem, bilo kakvo oštećenje kratkoročne memorije može da utiče na usvajanje novih informacija u dugoročnoj memoriji.

  Ako je kratkoročna memorija oštećena, sposobnost pamćenja informacija tokom kratkog vremenskog perioda je izgubljena. Ovo bi otežalo, ili čak onemogućilo, razumevanje dužih rečenica ili učestvovanje u razgovoru na duže vreme.

  Kada pomislimo na memoriju, obično mislimo na sećanja i iskustva, ali je memorija uključena u mnoge druge procese. Moguće je razlikovati četiri mehanizma pamćenja koji su međusobno nezavisni:

  • Senzorno Pamćenje: Zadržavanje stimulusa tokom vrlo kratkog vremenskog perioda kako bi se kasnije obradio i prosledio kratkoročnom pamćenju, tj. memoriji.
  • Kratkoročno Pamćenje: Zadržavanje ograničene količine informacija tokom kratkog vremenskog perioda.
  • Radna Memorija ili Operativna Memorija: Aktivan proces koji omogućava manipulaciju podacima u kratkoročnoj memoriji.
  • Dugoročno Pamćenje: Zadržavanje neograničene količine informacija, od koje deo dolazi iz kratkoročne memorije, na neodređeno vreme.

  Informacije prolaze kroz različite faze na svom putu da budu zapamćenje ili zaboravljene:

  • MI primamo informacije putem senzornog pamćenja (putem čula).
  • Zatim, naša kratkoročna memorija zadržava informacije tokom kratkog vremenskog perioda.
  • Informacijama se može manipulisati (možemo ih organizovati). Tada na scenu stupa dugoročno pamćenje. Do tog koraka ne dolazimo baš uvek.
  • U poslednjoj fazi, mozak mora da odluči da li je informacija bitna i da li bi trebalo da bude zapamćena, ili je informacija nebitna i trebalo bi da bude zaboravljena. Ako je informacija bitna, sećanje se prenosi u dugoročnu memoriju.Ako je kratkoročna memorija oštećena, sistemi koji od nje zavise će biti pogođeni, kao što je to radna memorija ili dugoročna memorija. Ako niste sposobni da zadržite informacije iz kratkoročne memorije, operativna (radna) memorija neće moći na pravi način da obradi informacije. Kada se radi o dugoročnoj memoriji, pamćenje novih informacija će biti oštećeno, jer su informacije koje se prenose iz kratkoročne u dugoročnu memoriju oštećene. Međutim, moguće je prisetiti se informacija koje su prethodno bili upamćene i smeštene u dugoročnu memoriju.
    Primeri kratkoročne memorije

    • Da bismo mogli da razumemo duže rečenice u razgovoru, moramo da se sećamo i početka rečenice da bismo razumeli čitavu misao. Kratkoročna memorija je ona koja nam omogućava da se setimo početka rečenice. Onda kada budete shvatili informaciju, ne morate više da se sećate početka rečenice i mozak će jednostavno da zaboravi te reči.
    • Kada čitate, Vaša kratkoročna memorija se ponaša na sličan način. Potrebno je da zapamtite početak rečenice ili ideje kako biste razumeli čitavu misao. Teže je zapamtiti dugu, složenu rečenicu, nego lakšu i jednostavnu. Ovo igra veliku u toku školovanja. Dobra kratkoročna memorija je povezana sa razumevanjem pročitanog teksta, što je vrlo bitno za uspeh u školi.
    • Kada Vam neko izdiktira broj telefona, Vaša kratkoročna memorija radi od trenutka kada ste čuli broj telefona, do trenutka kada ga zapišete.
    • Takođe, dugoročna memorija podrazumeva prethodnu upotrebu kratkoročne memorije. Kada pokušavate da naučite lekciju, da upamtite šifru, ili da upamtite nekoliko stihova iz pesme, Vi koristite kratkoročnu memoriju.

    Da različite vrste memorije nisu nezavisne, svi procesi bi bili oštećeni ako je jedna vrsta memorije oštećena ili izmenjena. Na sreću, mozak posvećuje različita područja mozga različitim vrstama memorije, što znači da promena dugoročne memorije neće uticati na promenu kratkoročne memorije. Uopšteno, svi različiti tipovi memorije funkcionišu zajedno i bilo bi teško da pronađemo granicu gde se jedan tip memorije završava i drugi počinje. Ipak, kada je jedan tip memorije oštećen, mozgu je teže da obavlja svoju funkciju i bori se i muči dok izvršava svakodnevne aktivnosti.

    Oštećenje kratkoročne memorije može da utiče na vreme na koje se može pamtiti informacija, kao i na količinu informacija koja se može upamtiti. U slučaju umerenog oštećenja, vreme na koje se može zadržati informacija u memoriji je skraćeno, što se smatra manje "vidljivim" oštećenjem (zadržavanje informacija na 15 sekundi umesto na 30). Međutim, ozbiljno oštećenje može u potpunosti da uništi mehanizam kratkoročnog pamćenja .

    Kratkoročna memorija se može oštetiti na više načina. Kao što smo ranije napomenuli, ona je pogođena u ranim fazama Alchajmerove Bolesti, zajedno sa dugoročnom memorijom. Kratkoročna memorija takođe igra veliku ulogu u disleksiji, jer poteškoće u pamćenju fonoloških informacija mogu voditi problemima sa čitanjem. Preterana upotreba marihuane je još jedan faktor koji utiče na kratkročnu memoriju, kao i oštećenje mozga usled moždanog udara ili traumatske povrede mozga.

    Dugotrajni poremećaji pamćenja

    Postoje uvjeti u kojima se može utjecati na dugotrajno pamćenje. Primjerice, u situacijama u kojima smo umorni, kada ne spavamo ispravno ili u stresnim vremenima.

    Također, dugoročno pamćenje postupno se pogoršava kako postajemo stariji.

    S druge strane, patološka stanja koja su najčešće povezana s problemima pamćenja su stečena oštećenja mozga i neurodegenerativni poremećaji kao što je Alzheimerova bolest..

    Očigledno, bilo kakvo oštećenje koje se pojavljuje u strukturama koje podržavaju ili sudjeluju u formiranju pamćenja (kao što su temporalni režnjevi, hipokampus, amigdala itd.) Proizvest će posljedice u našoj dugoročnoj memoriji.Problemi se mogu pojaviti kako za pamćenje informacija koje su već pohranjene (retrogradna amnezija), tako i za pohranjivanje novih sjećanja (anterogradna amnezija).

    Istraživanje se bazira na potkrepljivanju hipoteze stare više od 60 godina - Hebovoj teoriji. Ova hipoteza postulira stanovište da u trenutku kada se suočimo s nečim traumatičnim, naši neuroni proizvode impulse koji deluju unisono, samim tim i jače nego u normalnim okolnostima. Jače veze među neuronima znače bolje pamćenje.

    
    

    Novi podaci ne objašnjavaju u potpunosti mehanizam po kom funkcioniše ova hipoteza, međutim postoje metode koje mogu da pomognu pacijentima da zaborave traumatična sećanja

    Studija je proizvod saradnje između Univerziteta u Njujorku i japanskog Instituta za proučavanje moždanih funkcija. Naučnici su ispitivali kako se formira sećanje kod pacova uz pomoć elektrošokova. Tokom eksperimenata, u trenutku peckanja strujom stručnjaci su puštali određeni zvuk, da bi kasnije ispitali reakciju pacova na zvuk bez elektrošoka. Rezultat je podržao tezu Hebove teorije.

    
    

    Cilj ovog istraživanja jeste dokaz da se sećanjima može manipulisati veštačkim putem, što bi znatno lakšalo lečenje pacijenata koji imaju problema sa posttraumatskim stresnim poremećajem.

    
    

    Kada zaboravite neku reč ili šta se desilo određenog dana, ono što se dešava nije posledica "gubitka" pamćenja, već će pre biti da mozak ne može da nađe pravi "prečicu" do sećanja. "Patološka" zaboravnost se zove amenzija. Neki od simptoma gubitka pamćenja mogu biti:

    • Često zaturanje ličnih predmeta.
    • Teško pronalaženje prave reči.
    • Postavljanje istih pitanja u razgovoru, ili prepričavanje iste priče više puta.
    • Kada ne možete da se setite da li ste nešto već uradili ili ne, da li ste već popili lek, na primer.
    • Dezorijentacija ili kada se izgubite u poznatom okruženju.
    • Kada zaboravite koja je godina ili koji je dan u nedelji.
    • Kada zaboravite na sastanak ili na neki događaj.
    • Problemi u praćenju iskustva ili donošenju odluka

    Gubitak pamćenja može biti privremen ili trajan.

    • Privremen gubitak pamćenja je gubitak informacija koje se, nakon određenog vremena, povrate. Na primer, ako ne možete da se setite imena glumca, a zatim se kasnije tog dana setite, ili ako uzimate lek koji može da dovede do "pomračenja svesti", patite od prolaznog gubitka pamćenja.
    • Trajan gubitak pamćenja, je kada izgubite pamćenje koje ne možete da povratite. Ako ne možete da se setite gde ste ostavili ključeve, čak i kada Vas podsete, imate trajan gubitak pamćenja.

      Postoji veliki broj različitih faktora koji mogu da izazovu neželjeni gubitak pamćenja, kako kod odraslih, tako i kod dece.

      • Gubitak pamćenja zbog zdravstvenih problema se, u mnogim slučajevima, može izlečiti: Sekundarni efekti uzimanja nekih lekova i loša ishrana uz nedostatak vitamina B6, B9 i B12 mogu izazvati privremeni gubitak pamćenja. Zloupotreba alkohola, problemi sa štitnom žlezdom, bubrezima i jetrom, prekid doticanja kiseonika u mozak (kao kod moždanog udara), povreda mozga, terapije u slučaju bolesti raka (hemoterapija ili zračenje), tumori ili infekcije mozga, emocionalni problemi (kao što je depresija), i anksioznost (kao što je Posttraumatski stresni poremećaj) takođe mogu izazvati privremeni gubitak pamćenja.
      • Gubitak pamćenja zbog stresa, anksioznosti, ili drugih emocionalnih problema: Pored stresa i anksioznosti, i druge intenzivne emocije, poput ljutnje ili besa, mogu da izazovu gubitak pamćenja. Ako doživite saobraćajnu nezgodu, zbog stresa se može desiti da zaboravite šta ste radili tog jutra pre nesreće. Ipak, izgleda da do ovakvog gubitka pamćenja dolazi jer fokusirate svu svoju pažnju na potencijalnu opasnost. Možete da se setite šta je uzrokovalo takve jake emocije, ali nećete moći da se prisetite bilo čega osim nesreće.
      • Gubitak pamćenja zbog starenja: Gubitak memorije i problemi sa pamćenjem se ne javljaju samo kod starijih osoba, ali to je populaciona grupa koja je najviše ugrožena. Vremenom sposobnost osobe da uči i kvalitet pamćenja se narušava, bez prisustva bilo kakve bolesti. Ipak, kada ovi problemi postanu izraženiji nego ranije,to može biti posledica blagog kognitivnog oštećenja ili demencije kod ozbiljnijih slučajeva.
      • Gubitak memorije kod odraslih osoba zbog emocionalnih problema: Uobičajeno je da se nakon gubitka voljene osobe ili gubitka posla, osećamo usamljeno. Kod ovako velikih promena, normalno je da neke osobe pate od emocionalnih poremećaja kao što je depresija. Starije osobe sa depresijom mogu da dožive oštećenje memorije, što se može pomešati sa simptomima Alchajmerove bolesti ili drugim tipovima demencije. Depresija može da dovede do ozbiljnog oštećenja memorije kod odraslih i kod dece, ali je od posebnog značaja utvrditi simptome depresije kod starijih odraslih osoba i postaviti pravu dijagnozu, kako se simptomi depresije ne bi pomešali sa simptomima Alchajmerove bolesti. Iako problemi sa pamćenjem kod ljudi sa depresijom nisu tako očigledni kao kod drugih poremećaja, bitno je lečiti emocionalne probleme što je pre moguće.
      • Gubitak pamćenja usled Blagog Kognitivnog Oštećenja: Blago Kognitivno Oštećenje je poremećaj koji uzrokuje gubitak pamćenja, ali pacijenti i dalje mogu da obavljanju svakodnevne aktivnosti. Neke studije pokazuju da Blago Kognitivno Oštećenje (MCI) može biti rani pokazatelj demencije kao što je Alchajmerova bolest. Ipak, bitno je znati da ne vode svi MCI slučajevi u Alchajmerovu bolest.
      • Gubitak memorije usled demencije je jedan od najčešćih problema koji se javlja kod odraslih starijih osoba, iako nije direktna posledica starenja. Demencija je pojava kognitivnih problema sa pamćenjem, govorom i promene ličnosti. Postoje različite vrste demencije, ali je Alchajmerova bolest najčešći oblik.
      • Gubitak pamćenja zbog Alchajmerove bolesti: Tip proteina koji se naziva "beta-amiloid" se akumulira u neuronima, formirajući plakove, koji mogu da učine te neurone beskorisnim. Ovo uzrokuje progresivno i ozbiljno oštećenje pamćenja, vodi problemima u orijentaciji (pacijent lako zaboravi koji je dan ili gde se nalazi), problemima u računanju i, uopšteno, u obavljanju svakodnevnih zadataka. Ozbiljnost ove bolesti varira u zavisnosti od stanja u kom je pacijent. U ranoj fazi, pacijenti pokazuju značajan gubitak pamćenja, kao što je na primer da se izgube u poznatom okruženju, da se isključe iz razgovora ili svakodnevnih aktivnosti, imaju problema da se sete koji je dan u nedelji i pokazuju simptome depresije i neprijateljstva. U srednjoj fazi, ovakvi gubici pamćenja se više primećuju, i mogu da zaborave imena ljudi ili događaje koji su se desili pre nekoliko minuta. Verovatno će imati problema da idu u kupovini ili u pripremi obroka, u ličnoj higijeni, biće im teško da vode razgovor i često mogu da se izgube. U ovoj fazi je potrebno da neko brine o njima. U poodmakloj fazi Alchajmerove bolesti, pacijent ne može da razume osnovne koncepte i ne može sam da se hrani, neće moći da prepozna članove porodice i prijatelje i može se neprikladno ponašati u javnosti. U ovoj fazi, pacijent ne može da brine o sebi i u potpunosti zavisi od drugih.

        Ako uočite moguće probleme sa pamćenjem kod bliske osobe, pokušajte da je ohrabrite da poseti stručnjaka koji će postaviti dijagnozu. Zapamtite da mnogi ljudi koji imaju problem sa pamćenjem nisu svesni te činjenice, tako da nerado pristaju da posete stručnjaka i potraže pomoć. U tom slučaju, morate da imate strpljenja i da budete pažljivi.

        Kada medicinski stručnjak postavi dijagnozu, bitno je slediti uputstva koje je on postavio za pacijenta. Ako je problem u ranoj fazi, potrebno je pomoći osobi da se pridržava dnevnih rutina kako kod kuće, tako i sa prijateljima. Kako je jedan od osnovnih problema kod Alchajmerove bolesti dezorijentisanost u vremenu, može biti od pomoći postavljanje satova i kalendara u domu. Verovatno će postati teže za osobu da nauči nove stvari, ali pokušajte da ih naterate da koriste planer ili podsetnik kako bi zabeležili svoje aktivnosti i sastanke. Osobe bliske osobi oboleloj od Alchajmera bi trebalo da se pridržavaju uputstva doktora i da osiguraju da je bolesnik popio lekove i odradio predložene aktivnosti. Dijagnoza demencije može biti teška kako za pacijenta, tako i za njegove voljene osobe, zbog čega je važno da pružite emotivnu podršku i pomognete koliko god možete. Ako primetite bilo kakve simptome koji mogu da ukažu da pacijent pati od depresije, obratite se medicinskom stručnjaku što je pre moguće.

        Sindrom lažne memorije (engl. False memory syndrome) opisuje stanje u kome su identitet osobe i odnosi sa okolinom pod snažnim uticajem sećanja koje je zapravo lažno, ali u koje osoba čvrsto veruje. Autor ovog termina je američki matematičar Piter Frejd, čija ga je fondacija False memory syndrome foundation (FMSF) popularizovala. Ovo stanje nije priznato kao duševna bolest od strane Svetske zdravstvene organizacije, međutim princip da se sećanja mogu menjati pod različitim spoljnim uticajima u velikoj meri je prihvaćena među naučnicima. Ovo je posebno strasno. I ne znam zasto psihijatri ne shvataju lazno pamcenje kao bolest.

        SVE U SVEMU CUVJMO NASE PAMCENJE.  TRENIRAJMO GA. OMOGUCIMO NASEM MOZGU NAJPOVOLJNIJE USLOVE. VODITE RACUNA O OVOJ TEMI. I NISU U PITANJU SAMO STARE OSOBE. GUBITAK PAMCENJA MOZE SE DESITI U SVAKOM ZIVOTNOM DOBU. NE UZIMAJTE OLAKO OVU PRICU.
        

      
      

    
    
    
    

PAMCENJE

 PAMTIS KAO SLON JE ZAPRAVO KOMPLIMENT. TAKMICENJE U PAMCENJU. POREMECAJ PAMCENJA. TRENING PAMCENJA. DIVNA TEMA..

Tokom tromjesečnog testa naučnici su, u južnoafričkom nacionalnom parku Krugeru, kačili čarape napunjene pčelinjim feromonima, hemijskim faktorom koji pčele ispuštaju u slučaju prijetnje. Čarapama se približilo 29 slonova, a 25 je pokazalo znakove uznemirenosti i nesigurnosti, a zatim se mirno udaljilo.

Mnogi poljoprivrednici u Africi koriste košnice i postavljaju ih na ograde imanja, kako bi zaštitili usjeve od slonova. Čarape s pčelinjim feromonima predstavljaju jeftiniju varijantu.

Kako navodi vođa istraživanja, profesor entomologije Mark Rajt, ovo istraživanje će pomoći daljem razvoju dodatnih opcija za održivo i pasivno smanjenje rizika konfrontacije slonova i ljudi, piše 

Postoji teorija da slonovi nikada ne zaboravljaju i da je njihova memorija izuzetno moćna, pa su tako i nastale poslovice i poređenja na ovu temu. Impresivno pamćenje ovih životinja svjedoči o inteligenciji koju poseduju, kao i o njihovim socijalnim i kreativnim osobinama. U poređenju sa drugim kopnenim vrstama, njihov mozak je najveći među životinjskim vrstama.

Ovi mirni divovi poznaju svakog člana svog krda i mogu da ih razlikuju po mirisu koji posjeduje svako od ovih jedinstvenih stvorenja. To je od izuzetne pomoći tokom migracije krda i služi kao zaštita od neprijatelja, bilo da su to druge vrste ili ljudi. Oni mogu da upamte i mjesto na kome su bili odavno ako su ostavili neki veliki utisak na njih.

Primjer za to jesu dva slona koja su nastupali u cirkusu zajedno, a zatim se susreli poslije 23 godine i prepoznali jedan drugog, što je bio nevjerovatan prizor. Ova velika bića u stanju su da prepoznaju čovjeka sa kojim su bili u kontaktu i poslije nekoliko decenija.

 

Andrea Muzii, 21-godišnji Italijan, pobednik je Svetskog takmičenja u pamćenju (World Memory Championship) .

Andrea Muzii je uspeo da zapamti broj od 630 cifara u roku od pet minuta, rekao je za dpa organizator takmičenja Stefen Buetov, dodavši da će, potvrdi li će i službeno to značiti da je oborio svjetski rekord,

Muzii je bio prvi u svih deset disciplina u sklopu takmičenja MemoryXL, na kojem je osvojio rekordna 8.594 boda, što ga je svrstalo u sam vrh među 1.700 takmičara, rekao je Buetov.

Svetsko prvenstvo u pamćenju je takmičenje koje se kontinuirano održava od 1991. godine, s izuzetkom 1992.

Učesnici nastoje zapamtiti što više informacija u određenom vremenu u deset različitih disciplina, među kojima je pamćenje brojeva u roku od jednog sata, pamćenje brojeva u roku od pet minuta, istorijski datumi u pet minuta, pamćenje nizova reči, pamćenje binarnih cifara u roku od trideset minuta ili pamćenje redosleda pomešanog špila karata.

Loci metod (nastao od latinske reči locus što znači mesto) je jedna od tehnika pamćenja koja se takođe zove i „palata“ pamćenja. Koristili su ga još za vreme starih Rimljana i Grka. U suštini, to je metod pojačavanja pamćenja korišćenjem vizualizacije za organizovanje podataka i njihovo prisećanje. Mnogi šampioni takmičenja u pamćenju koriste ovaj metod da bi se prisetili lica, cifara i reči.

Pojmovi koje se pamte ovim metodom se mentalno povezuju sa određenim fizičim lokacijama. Metod se oslanja na zapamćene prostorne odnose za grupisanje i utvrđivanje podataka.

Moderno takmičenje u pamćenju je počelo 1991. godine, a prvi šampionat u SAD je održan 1997. godine. Jedan deo takmičenja zahteva da se zapamte nizovi cifara, dvocifreni brojevi, slova ili karte za igru. Takmičari, mnogo pre takmičenja, zapamte jedinstvenu sliku za svaki pojam. Takođe, zapamte dobro poznatu putanju i lokacije na njoj. Na takmičenju je dovoljno da postave sliku svakog pojma na jednu lokaciju. Da bi se setili nekog pojma krenu putanjom od početka, zaustavljajući se na lokacijama i posmatrajući sliku. Tada povežu slike sa pojmovima.

Šampion u pamćenju za 2006. godinu, Nemac Klemens Majer, iskoristio je put kroz svoju kuću da zapamti 1040 nasumičnih cifara za pola sata. Gari Šang koristio je loci metod da zapamti 65.536 cifara broja pi. Pomoću ovog metoda osoba sa sasvim običnim sposobnostima pamćenja za manje od sat vremena vežbe može da zapamti redosled pomešanog špila karata. Svetski rekord za ovo drži Simon Rajnhard sa 21,19 sekundi.

Ova tehnika se uči na kursevima. Postoje dva pristupa:

1. Povežite ključne ideje pojma i onda upamtite ideje u odnosu na druge, i
   
2. Razmislite o ključnim idejama predmeta, poređajte te ideje u odnosu na pojam i povežite ideje sa mestima u dobrom redosledu.

Mnogi izvori preporučuju da se loci metod koristi sa vizuelnim, zvučnim i drugim detaljima da se pojača pamćenje. Ipak, zbog jačine prostornog pamćenja, jednostavno mentalno stavljanje predmeta u stvarne ili izmišljene lokacije bez daljeg razrađivanja može da bude dovoljno efikasno za jednostavne asocijacije.

Novija varijacija loci metoda uključuje stvaranje izmišljenih mesta (zgrada, palata, puteva i gradova) za koje se primenjuje ista procedura. Prihvaćeno je da je početna postavka teža, ali je prednost da se stvore gradovi od kojih svaki predstavlja jednu temu, koja nudi efikasno punjenje informacijama i lak put za česte preglede potrebne za dugotrajno pamćenje.

Zamislite svoj život kao skup slika u albumu koje se pojavljuju sa izuzetnim detaljima kada su vam potrebne. Pamćenje je osnovni psihološki proces zajednički svim ljudima. Prilikom ovog procesa stvaramo ideju o sebi i o svetu oko nas. Bez pamćenja – ko bismo bili?

Postoje tri faze pamćenja: senzorsko, kratkoročno i dugoročno pamćenje.

Džordž Šperling odradio je eksperiment gde je grupi ljudi prikazivao skup slova i brojeva u trajanju od delića sekunde. Istraživanja koja su rađena pre ovog eksperimenta pokazala su da osobe mogu da se sete do pet simbola sa slike.

Šperling je eksperimentom želeo da pokaže kako i čulo sluha utiče na pamćenje. Drugi deo ispitivanja rađen je tako što je nakon prikaza slike predstavljen određeni ton. Ispitanici su potom prilikom slušanja visokog tona govorili šta se nalazilo u prvom redu slike, nakon srednjeg tona, ono što je bilo u srednjem redu i nakom niskog tona ono što je bilo u poslednjem redu. Tako je dokazao da je moguće zapamtiti do sedamdeset pet procenta svakog reda.

Psiholozi nazivaju vizuelno senzorsko pamćenje slikovitim pamćenjem. Takvo pamćenje čuva vizuelnu informaciju do jedne sekunde, dok pamćenje po sluhu čuva i do dve sekunde.

Fotografsko pamćenje opisano kao sposobnost prisećanja velikog broja detalja u vidu zamrznute slike zapravo u psihologiji ne postoji. Slično ovom, ali naučno dokazano, je vrsta pamćenja koja se nazivaeidetsko pamćenje.

Fenomen eidetskog pamćenja vezuje se za pojam senzorskog pamćenja.

Eidetičari mogu da nakon kratkog gledanja slike opišu šta su videli i to sa velikom preciznošću i tačnošću detalja. Zanimljivo je to što eidetičari govore u prezentu pri opisivanju slike kao da je ona još uvek ispred njihovih očiju. Fenomen eidetskog pamćenja ne poseduje više od pet do deset procenata dece, a još je ređe posle adolestencije. Smatra se da je ovo samo snažnija verzija kapaciteta vizuelizacije koju svi imamo.

Eidetsko pamćenje verovatno je izvor pojma fotografskog pamćenja, ali se od ovog popularnog fenomena bitno razlikuje:

1. Eidetske slike nestaju ubrzo nakon gledanja scene. Ne ostaju u memoriji duži vremenski period, traju od polovine sekunde do par minuta. Moguće je uništiti eidetsku sliku trepćući, ali nikada ne može biti preuzeta ponovo iz memorije.
2. Na eidetsku sliku utiče lična percepcija posmatrača, ona nije objektivna reprodukcija kao kada je fotografisana kamerom. Slika može da sadrži dodatke, propuste, pa će tako scene koje su najzanimljivije posmatraču biti reprodukovane sa najviše detalja.
3. Eidetičaru je potrebno više od delića sekunde da skenira sliku i zapamti detalje.
4. Osobe sa ovakvim pamćenjem ne mogu se služiti eidetskim slikama kako bi poboljšali svoje dugoročno pamćenje.
5. Prava eidetska slika se ne pomera dok pomerate oči i u istoj je boji kao original. Eidetičari nisu u stanju da kontrolišu koji deo slike nestaje, a koji ostaje vidljiv.

Kako se istražuje da li neko ima eidetsko pamćenje?

Postoje dve tehnike koje se koriste kako bi se utvrdilo da li osoba poseduje eidetsko pamćenje.

Prva tehnika je iluzija dubine. Ispitaniku se naizmenično pokazuju dve različite slike. Slike su dvodimenzionalne, sačinjene od sitnih tačkica i samo spojene dobijaju značenje u vidu trodimenzionalne slike.

Druga tehnika se sastoji od testa u kojem se zadaju dve slike u vremenskom razmaku. Potrebno je od te dve slike sklopiti treću koja bi bila isto dvodimenzionalna. Korišćenjem ove tehnike može se tačno utvrditi i koliko dugo eidetske slike ostaju u memoriji, kao i da li nova slika zamenjuje staru kao kod slikovitog pamćenja.

Postoji još jedna tehnika koja je korišćenja kako bi se proverilo koliko dece poseduje eidetsko pamćenje. Istraživanje je rađeno sa grupom dece nižih razreda koja su posmatrala ilustraciju iz knjige Alisa u zemlji čuda. Učenici su sliku posmatrali trideset sekundi. Nakon posmatranja slike deci su postavljena pitanja poput: „Koliko pruga se nalazi na repu mačke?” ili „Koliko se cvetova nalazi na najvišoj grani?”. Deca sa eidetskim pamćenjem mogla su tačno da odogovore na ova pitanja.

Poznati slučajevi eidetskog pamćenja

Prvom tehnikom, iluzije dubine, služio se Čarls Stromejer u slučaju Elizabet. Mlada devojka je tvrdila da se može setiti poezije napisane na stranom jeziku čije značenje nije razumela. Ispitivanja su rađena dva dana. Tokom prvog dana Stromejer je pokazao Elizabet aliku sa deset hiljada tačkica koje je ona posmatrala svojim levim okom. Narednog dana je pokazao drugu sliku sa deset hiljada tačkica koje je ona spojila sa slikom od prethodog dana i dobila trodimenizionalnu sliku za koju je tvrdila da vidi kako lebdi iznad površine.

Ovo je jedini slučaj fotograskog pamćenja, ali je pitanje koliko su testiranja validna s tim da se Čarls kasnije oženio sa Elizabet i da je ona odbila dalja testiranja.

Istraživanjima eidetskog pamćenja bavio se i Adrian de Grut proučavajuči sposobnosti šahovskih velemajstora čijem krugu je i sam pripadao. Istraživanjima se zaključilo da velemajstori ovog sporta mogu da zapamte kompleksne pozicije šahovskih figura na tabli i to potpunije nego obični igrači. Međutim, daljim testovima se zaključilo da su velemajstori samo razvili sposobnost organizacije određenih informacija.

Drugi test je rađen tako što su igrači morali da zapamte pozicije figura koje se nikada ne bi mogle dogoditi u pravoj igri. Prilikom ovog testa pamćenje velemajstora bilo je jednako pamćenju neprofesionalnih igrača.

Verovatno jedan od poznatijih slučajeva fotografskog pamćenja je slučaj Solomona Šereševskog, koga je novinar Aleksandar Luri jednostavno nazvao S. S. On je mogao savršeno da se seti čak sedamdeset reči ili brojeva predstavljenih jednom, i kasnije ih se priseti i u obrnutom redosledu. Koristio je tehniku u kojoj bi rasporedio objekte, u vidu informacija, duž Gorkijeve ulice i potom se vratio da pokupi jedan po jedan objekat.

Različita su shvatanja psihologa o ovom slučaju, većina smatra da je ovo primer dobro istreniranog, a ne fotografskog ili eidetskog pamćenja.

Svoje mesto u Ginisovoj knjizi rekorda dobio je Akira Haraguči za deklamovanje prvih 83 431 decimala broja pi.

Osobe koje boluju od autizma ili poseduju sineteziju imaju veću mogućnost da poseduju i fotografsko, odnosno eidetsko pamćenje.

Stiven Viltshir je jedna od takvih osoba, poznatiji je kao Ljudska kamera. Njemu je dovoljan samo jedan let helikopterom kako bi zapamtio veliki broj detalja i nacrtao panoramu grada i to samo prema sećanju. Švajcarska kompanija UBS uključila je Viltshira u svoj projekat i pozvala na obilazak Njujorka helikopterom. Leteo je dvadeset minuta, to mu je bilo dovoljno da nacrta 490 km² na papiru dužine od skoro 6 m.

Pored Viltshira treba pomenuti i Danijela Tama koji je poseduje neverovatne matematičke sposobnosti. Rešava brojne matematičke zadatke bez kalkuratora i pamti svaki svoj rezultat računanja. Ušao je u Ginisovu knjigu rekorda za deklamovanje prvih 22 514 decimala broja pi.

Izjavio je:

Kada množim brojeve zajedno, vidim dva oblika. Slika se počinje menjati i razvijati, a ostali oblici nestaju. To je odgovor, to je mentalna slika. To je kao matematika bez da mislim.

Pravi Kišni čovek Dastina Hofmana je Kim Pik. On je posedovao sposobnost pamćenja velike količine informacija. Mogao se prisetiti svake reči iz svake knjige koju je pročitao. Trebalo mu je samo 12 sekundi da pročita jednu stranicu, a svako oko može pročitati stranicu i nezavisno. Njemu nije bilo potrebno ni celih dva sata kako bi pročitao prosečnu knjigu, a prilikom čitanja pamti i do 98% informacija koje je primio.

Aurelien Hejman poseduje vrhunsko autobiografsko pamćenje. Seća se svih detalja iz svakog datuma, dok se većina ljudi seti do jedanaest događaja iz svake godine. Hejman kada govori o događajima može da opiše i tačno šta je nosio, jeo, pa čak i vremenske prognoze za taj dan.

Poznate ličnosti koje poseduju eidetsko pamćenje

Nikola Tesla je govorio kako nema problema sa pamćenjem celih knjiga. Doživljavao je i nasumične pojave zaslepljujućih bljeskova svetlosti praćene halucinacijama. Mogao je da se seti svog najranijeh detinjstva. Zamišljao je svoje pronalaske sa mnogo detalja i pre nego što bi počeo rad na njima.

Arturo Toskanini bio je italijanski dirigent koji je znao svaku notu za svaki instrument u 250 simfonija i reči i muziku za 100 opera. Tokom nastupa jednom sviraču se slomilo dugme na oboi, Toskanini se prvo zamislio, pa rekao:

U redu je, ta nota se ne pojavljuje u večerašnjem koncertu.

Istraživači su ovaj slučaj nazvali pravim eidetskim pamćenjem, kao da je dirigent u svom umu pregledao sve note i tako došao do zaključka da ta nota nije bila potrebna za tadašnji koncert.

Tedi Ruzvelt jedan od predsednika SAD-a mogao je da deklamuje celokupne novine, ali ne samo članke koji su se u njima nalazili. Takođe, umeo je brzo da čita: mogao je da čita dve do tri knjige dnevno.

Sergej Rahmanjinov, ruski pijanista, dirigent i kompozitor, verovatno je posedovao eidetsko pamćenje koje mu je služilo kako bi pamtio kompozicije izuzetnom brzinom. Ruski kompozitor Aleksander Siloti davo bi zahtevan posao Rahmanjinovom koji je morao da pamti kompozicije u potpunosti i bez greške u roku od dva dana.

Pojam fotografskog pamćenja u smislu da je moguće zapamtiti sliku koja se kasnije izvlači iz memorije i po volji se zurima i rotira kako bi se detaljno opisala nikada nije dokazano da postoji. Može se samo govoriti o eidetskom pamćenju i o primerima osoba koje imaju sposobnost da pamte veliki broj detalja.

Eidetsko pamćenje nastaje spontano i ne može se naučiti, ali se može istrenirati mozak da pamti više informacija i da ih lakse izvlači iz memorije. Ne postoji loše pamćenje samo ono na kome nije rađeno.

Ljudi koji imaju poremećaj autobiografskog pamćenja pamte svaku sitnicu koja im se desila u životu. Pamte ono što im se desilo dok su još bili bebe i često mogu da se sete svakog događaja u detalje nevezano za to koliko nebitan bio, od vremena kad su imali 10 ili 11 godina. Verovatno pamte šta su određenog dana doručkovali, kao i da li su bili umorni.

Sledi devet činjenica koje možda niste znali o ovom poremaćaju.

Često je tema dokumentaraca

Poremećaj autobiografskog pamćenja je tema popularnog dokumentarca na Kanalu 4 u Ujedinjenom kraljevstvu i nebrojenih izveštaja dnevnih i periodičnih časopisa. Godine 2010. Brad Vilijams, učesnik američkog kviza Jeopardy! postao je zvezda svog dokumentarca Unforgettable, kojeg je režirao njegov brat.

Izvanredno pamćenje je popularna tema i u romanima. Klasičan primer ovog poremećaja u književnosti je pripovetka Horhea Luisa Borhesa Fines ili pamćenje u kojoj glavni lik zadobija povredu glave, što dovodi do toga da on počinje da pamti sve što mu se desilo - do najsitnijih detalja. Ovaj poremećaj se pojavljuje i u knjigama za tinejdžere i u serijama.

Naučnici skoro saznali za njega

Prvi slučaj je zabeležen u naučnom časopisu Neurocase 2006. godine. Radi se o ženi A.J. koja sa neverovatnom tačnošću može da se seti događaja i datuma iz svog života. Pre nego što je rad objavljen, naučnici sa Univerziteta Kalifornija su je pet godina intervjuisali i testirali njene sposobnosti. Pacijentkinja je kasnije otkrila da se zove Džil Prajs. Objavila je memoar 2009. godine o svom životu sa ovim poremećajem.

Izuzetno je redak

Trenutno postoji samo šačica ljudi na svetu kod kojih je dijagnostikovan ovaj poremećaj i naučnici još uvek ne znaju tačno po kom principu ti ljudi pamte. Nekim istraživanjima se otkrilo da ljudi sa ovim poremećajem mogu imati različitu građu mozga dok drugi obrazlažu da je poremećaj povezan sa određenim ponašanjem. Međutim, teško je istražiti ovaj poremećaj jer ga mali broj ljudi ima.

Selektivan je

Prajs, koja odmah može da se seti određenog dana u nedelji i šta je radila skoro svakog dana od svoje 14. godine, rekla je naučnicima da nije mogla da iskoristi svoje izvanredno pamćenje u školi. Izjavila je da joj je bilo „veoma teško da uči napamet i da njeno pamćenje ne radi na taj način. Morala sam puno da učim. Nisam genije“. Jednog dana u laboratoriji naučnici su je pitali da zatvori oči i da se seti šta je nosila od odeće tog dana. Nije mogla da se seti.

Uglavnom se radi o izvanrednom pamćenju datuma

Zbog izvanrednog autobiografskog pamćenja, ljudi ne pamte samo ono šta im se desilo, već i tačno kad se to desilo. Na primer, Prajs može da označi kog dana u nedelji pada bilo koji kalendarski datum. Uzimajući za primer konkretan datum 19. mart 2003. godine, dvadesetogodišnjak H.K. može da se seti da je to bila sreda, kakvo je vreme bilo tada i šta je radio tog dana od kad je ustao do vremena kad je legao u krevet. Kad su ga pitali kako je tako jasno zapamtio datume i događaje, rekao je istraživaču „da mu oni samo padnu na pamet. Mogu da zamislim kao da sam ponovo tamo. Pogotovo kad dođu godišnjice. Na dan te godišnjice samo se setim šta sam radio, kakvo je vreme bilo, s kim sam bio i tako to. Ja ih se samo setim“.

Prošlost je ista kao i sadašnjost

H.K. skoro sva svoja sećanja proživljava u prvom licu, „kroz svoje oči“ kako on objašnjava, kao da se radi o sadašnjosti. „Mogu da se setim različitih činjenica“, rekao je. „Ali kad razmišljam o nečemu u prošlosti, o događaju ili nečemu sličnom, osećam kao da sam se vratio u tu situaciju. Uopšte nema razlike između onoga kako sam se osećao kad se to desilo i kako se osećam kad se toga prisećam“.

Sećanja iz prošlosti su emocionalno snažna

Luiz Oven, žena sa ovim poremećajem pamćenja intervjuisana u emisiji na Si-Bi-Esu, burno je reagovala kad je reporter pomenuo tužan dan iz njene prošlosti. Na samo pominjanje nekog tužnog dana, kao na primer onaj iz 1986. godine kad je Ovenova saznala da treba da promeni školu, ona ga emocionalno ponovno proživljava. „Osećala sam se kao da se moj svet raspada. Kad ti to pomeneš, ja se odjednom osećam isto kao ta veoma nesrećna devojčica od 13 godina“, objasnila je ona.

Kaže da je osećaj bio jasan i odvratan čak i posle svih ovih godina. „Mislim, i moje srce brže kuca baš sad kad ti to govorim“, rekla je reporterci Stal.

Ponekad je poremećaj breme

Ovenova je u emisiji opisala neke od mračnijih aspekata njenog dara. „Ponekad ovo ekstremno dobro pamćenje može dovesti do izolacije“, rekla je. „Ima perioda kad se osećam da govorim jezikom koji niko drugi ne zna, ili da svi oko mene imaju amneziju“.

Naučnici su napisali 2006. godine da je Prajs „vezana prisećanjima iz svoje prošlosti“. Ona konstantno proživljava trenutke iz svoje lične istorije. Neki naučnici kao što je kognitivni psiholog Gari Markus, koju je intervjuisao Prajsovu za časopis Wired, istakao je da ljudi sa poremećajem autobiografskog pamćenja imaju neke karakteristike kao i ljudi koji imaju opsesivno-kompulzivni poremećaj tj. oni opsesivno razmišljaju o datumima i događajima.

Nisu imuni na lažna sećanja

U naučnom članaku u zvaničnom časopisu američke akademije nauka naznačeno je da bez obzira na njihovo izvanredno pamćenje, ljudi sa ovim poremećajem su i dalje podložni lažnim sećanjima. Oni su isto tako sugestibilni kao i kontrolna grupa koja je pogrešno zapamtila nepostojeće video-snimke vesti, na primer.

Na kraju ono sto je susta suprotnost pamcenju - gubitak pamcenja. amnezija. O njoj u sledecem blogu.

ZAISTA SAM UZIVALA RADECI OVAJ BLOG I PRESLISAVAJUCI SVOJE PAMCENJE. RADECI PREKO 2000 BLOGOVA I POSLE KO ZNA KOLIKO PROCITANIH TEKSTOVA I INFORMACIJA DRAGO MI JE DA SU MI VECINA SECANJA OCUVANA. TAKO DA JE PISANJE BLOGOVA ZA MENE SVOJEVRSTAN TRENING PAMCENJA. POTRUDICU SE JOS VISE.

 

TAMO DALEKO

 TAMO DALEKO JE PESMA KOJA JE NEKAKO LICNA KARTA SRBA I SRBIJE. PEVANA JE U RAZNIM PRILIKAMA I UVEK IZAZIVA BURU EMOCIJA. ZANIMLJIVO JE DA JE TU PESMU NIKOLA TESLA TRAZIO DA MU SVIRAJU NA SAHRANI ,A NAS PEVAC SLOBODAN TRKULJA  NA TU PESMU JE DOBIO 11 MILIJARDI PREGLEDA NA INTERNETU.

Dosta ljudi se setilo ovog genija, nakon njegove smrti. Sahrani je prisustvovalo preko 2.000 ljudi.

- Nikola Tesla je umro. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najkorisnijih ljudi koji su ikada živeli. Ono što je stvorio veliko je i, kako vreme prolazi, postaje još veće - rekao je tadašnji gradonačelnik Njujorka u svom oproštajnom govoru.

Pogledajte i kako je izgledao oproštajni govor gradonačelnika, Fjorela La Gvardija, uz zvuke melodija "Ave Marija" i "Tamo daleko", što su bile Teslina poslednja želja.

Opelo je održano 10. januara na Menhetnu, u katedrali Sv. Jovana Bogoslova. Na kovčegu su se nalazile i američka i jugoslovenska zastava.

Dve melodije, koje su bile poslednja želja ovog naučnika, odsvirao je njegov prijatelj i violinista, Zlatko Baloković. Nakon toga, telo Nikole Tesle je kremirano.

 

Tamo daleko, daleko od mora, 

Tamo je selo moje, 

Tamo je Srbija.                  

Tamo daleko, gde cveta limun žut,
Tamo je srpskoj vojsci jedini bio put 2X

Tamo daleko, gde cveta beli krin,
Tamo su živote dali zajedno otac i sin 2X\\\\\\\\\\\\\\\

Tamo gdje tiha putuje Morava,
Tamo mi ikona osta, i moja krsna slava 2X

Tamo gde Timok pozdravlja Veljkov grad,
Tamo mi spališe crkvu, u kojoj venčah se mlad 2X

Bez otadžbine daleko na Krfu živeh ja,
Ali sam ponosno klico: ,,Živela Srbija” 2X

 Đorđe Marinković, prema kazivanju njegovih najbližih rođaka, potiče iz siromašne porodice. Bio je vrstan muzičar. Svirao je sve žičane instrumente i flautu. Pesmu "Tamo daleko" komponovao je na Krfu, 1916. godine nakon povlačenja srpske vojske preko Albanije. Solunci su ovu pesmu prihvatili kao svoju himnu.

Iako je Marinkoviću u Parizu još pre osam decenija priznato pravo na kultnu pesmu "Tamo daleko", kao autori pojavljivali su se, ko zna koliko puta, i dr Dimitrije Marić, Milan Buzin i još neki. Dokument iz Zavičajnog fonda Istorijskog arhiva Negotina, vlasnika Negotinca Jovana Jovanovića, svedoči o istinskom tvorcu veličanstvene pesme.

"Tamo daleko" je rodoljubiva srpska pjesma i ima više nego zanimljivu istoriju. Nastala je u Prvom svjetskom ratu, tokom boravka srpske vojske na Krfu, a tokom proboja Solunskog fronta već je imala status himne.

Iako, zvanično, njen autor nije poznat, vjeruje se da bi to mogao da bude Đorđe Marinković, koji je, nakon rata, imao zapaženu muzičku karijeru u Parizu, đe je 1922. zaštitio autorsko pravo na "Tamo daleko".

Pjesma je oduvijek izazivala kontroverze, naročito u socijalističkoj Jugoslaviji, jer je stavljana u kontekst srpskog nacionalizma. Zato je dugo bila pod "embargom" a jugoslovenski muzički stručnjaci, početkom sedamdesetih, utvrdili su da je pjesma plagijat.

Iako je i takav stav struke i zabrana izvođenja tumačena kao politička odluka, nepobitno je da "Tamo daleko" predstavlja obradu pjesme "Hatirla Margarit" turskog kompozitora Muhlisa Sabahatina Ezgija (1889-1847). I Turci su malo doradili izvornu verziju, pa je kao "Hatirla Sevgili" ("Zapamti draga") zavrijedila status evergrina.

Da se i danas izvodi i rado sluša potvrđuje ovaj snimak popularne Ejlem Aktaš, koji možete da poslušate na youtube kanalu.

Biće da je melodiju koja je iz Istanbula "stigla" do Grčke čuo neko od srpskih vojnika sa istančanim sluhom i da je Marinković ili neko drugi sročio tekst koji živi i dan danas.

Podsjetimo, prije nekoliko godina, legendarni košarkaški strateg, godinama i selektor Turske, Bogdan Tanjević ukazao je na korjen "Tamo daleko". 

Uvek ima razlicitih misljenja o svemu, ipak mozda je najvaznije u komse kontekstu ta pesma slusa. Za mene je uvek bila rodoljubiva, kao i pesma koja budi nostalgiju za rodnim krajem. Zato je Tesla i izabrao. A ako ima zaista tursko poreklo sto bi to uzimali za zlo. Turci su na ovim prostorima bili vekovima, morali su ostaviti trag. Nas je jezik pun turcizama pa sta onda. To nikome ne smeta. Meni je ova pesma totalno velicanstvena.

 Slobodan Trkulja, naš umetnik, koji već godinama uživa veliku popularnost u Кini, oborio je sve rekorde nastupom u okviru najgledanijeg šoua na planeti, na gali Prolećnog Festivala kineske televizije CCTV. Šou je uživo i putem interneta pogledan preko 11 milijardi puta.Slobodan Trkulja je predstavio Srbiju pesmom “Tamo daleko” u pratnji kineske i svetske pijanističke zvezde, slavnog Lang Langa. U programu sastavljenom od najvećih kineskih zvezda, poput filmskog megastara Džekija Čena i brojnih umetnika, naš umetnik je nastupio pred ponoć, u udarnom terminu, i time ušao u istoriju kao najgledaniji srpski umetnik.

– Neizmerno sam zahvalan na direktnom pozivu CCTV-a, najveće TV stanice na svetu, da učestvujem u njihovom novogodišnjem programu! Njihov poziv je dokaz velike ljubavi i poštovanja prema mom radu i prema našoj kulturi i tradiciji. Od prvog koncerta koji smo imali u Кini sa Balkanopolisom, sanjao sam da jednog dana na najgledanijem programu u Кini predstavim Srbiju. San mi se ostvario i to u noći kada je najgledanija tv emisija na svetu oborila svoj Ginisov rekord – rekao je Slobodan Trkulja i dodao:

– Zahvalan sam Bogu što sam dobio priliku da budem deo ovog spektakla. Ovo je istorijski uspeh i za mene kao umetnika i za našu Srbiju. Šaljem veliku zahvalnost ekipi televizije CCTV jer godinama izveštava i prati moju karijeru, od prvog koncerta sa Balkanopolisom u Кini do Кineskog festivala svetla, zvanične proslave kineske Nove godine u Srbiji, koji na moju inicijativu već petu godinu zaredom organizujem uz “Balkanopolis centar za modernu tradiciju”.

Pored Srbije koju je predstavljao Slobodan Trkulja, učestvovali su i umetnici iz zemalja Pojas i Put inicijative kao što su Argentina, Grčka, Indonezija, Novi Zeland, Tanzanija, Кazahstan, Egipat i Pakistan.

DOKAZ O VELICINI OVE PESME PRUZIO JE SLOBODAN TRKULJA KOJI JE NA MAESTRALAN NACIN IZVEO OVU PESMU I PRIDOBIO PAZNJU LJUDI KOJI SU I DRUGE VERE IDRUGIH OBICAJA I DRUGOG MENTALITETA UOPSTE. U TOME JE NJENA VELICINA I MOC UOPSTE. ZATO AKO DOBRO RAZMISLITE PESMA I TREBA DA POVEZUJE LJUDE , DA BUDE MOST IZMEDJU NARODA. OVA PESMA JE TO I USPELA!

STA SVE MOGU EMOCIJE

 EMOCIJE SU NAS POKRETAC. NASA SNAGA I SLABOST. ZATO NAM NEKAD POMOGNU A NEKAD ODMOGNU. OVIH DANA IZGLEDA JE DOSLO DO KRAJA BORBE SA RAKOM KOJI JE OD JEDNOG COVEKA U STALNOM POKRETU NAPRAVIO RUINU KOJA CAMI U KREVETU. GLEDATI BLISKU OSOBU ( COVEK KOJI JE LJUBAV MOG ZIVOTA I OTAC MOJE CETVORO DECE) KAKO VENE  I NI TRACKA NADE JE JAKO STRESNO. DECA I JA NE ZNAMO KAKO DA SE PONASAMO I DOBRO JE STO POSTOJE SAVETOVALISTA DA TE NA NEKI NACIN PRIPREME IAKO NARAVNO NIKO OD NAS NE MOZE PRIHVATITI SMRT BLISKE OSOBE. IPAK DA NEMAMO NEKA UPUTSTVA I OBJASNJENJA JEDNOSTAVNO NE ZNAM STA BI.

Aonda nadjem tekst o jednom mladom bicu koga je emocija dovela do sjajnog otkrica.Julián Ríos Cantú je imao samo 13 godina kada je doživio najgori trenutak u svom životu: njegovoj majci je dijagnosticiran karcinom dojke i doktori su imali jako malo nade.

Morao se pripremiti na gubitak majke.Ono što je situaciju napravilo još tragičnijom je to da je kemoterapija mogla uspjeti da je karcinom dijagnosticiran ranije.

Morali su joj odstraniti obje dojke, ali su joj spasili život.

Znao je da mora uraditi nešto da bi pokazao svoju zahvalnost.

Bio je odlučan da će pronaći način za jako ranu dijagnozu karcinoma dojke, da bi postojala što veće šanse za preživljavanje.Kada se karcinom dijagnosticira mamografijom, već je prekasno.

Zato su samopregledi jako važni, naročito u zemljama gdje je zdravstvena njega ograničena, kao što je to u Mexicu.

Žene trebaju naučiti kako da se pregledaju i kako da prepoznaju kada nešto nije uredu.Julian se bacio na posao: proučio je sve aspekte karcinoma dojke, ugljučujući metode i dijagnostiku, te šanse za preživljavanje.

Sa 17 godina osnovao je svoju tvrtku pod nazivom “Higia Technologies”.

Njegov cilj je bio da razvije jednostan način za žene širom svijeta da dijagnosticiraju karcinom dojke što je ranije moguće.Njegova kompanija napravila je nekoliko tehnoloških otkrića, a zadnje od njih je grudnjak sa preko 200 senzora ugrađenih u njega.

Ovi senzori registruju promjene u grudima žena.

Ti podaci se daju doktorima kako bi oni vodili računa o stanju pacijenata. Julian je jako ponosan na svoj izum.Princip koji se krije u ovom uređaju je jednostavan, ali jako pametan: karcinom u dojci uzrokuje povećanje cirkulacije krvi kroz tkivo, što vodi do registrovane povišene temperature.

Gudnjak prati temperaturu, prenosi podatke na aplikaciju i upozorava ženu koja nosi grudnjak kada se jave neke značajne promjene.

Nošenje grudnjaka 60 do 90 minuta sedmično omogućuje dovoljnu količinu podataka o zdravlju ženinih grudi. Prednost ove metode je da je temperatura uvijek uzeta sa iste lokacije i vodi do veoma dobrih rezultata.Julian je već nagrađen od predsjednika Mexica za svoje otkriće. Grudnjak je još u fazi prototipa, ali će vjerovatno nakon potpunog testiranja biti pristupačan za širu populaciju. Julian i njegovi prijatelji su sigurni da će njihov izum biti uspješan.

Ima samo 18 godina, ali je već izumitelj i poduzetnik čiji će težak rad vjerovatno spasiti ogroman broj života.

Živeći uz majčinu dijagnozu i borbu sa karcinomom je za njega bilo strašno iskustvo, ali je uspio od toga napraviti nešto pozitivno. Želimo mu veliki uspjeh u budućnosti.

Tuga je prirodan odgovor na gubitak, emocionalna patnja koja nastaje kada izgubimo nekoga koga volimo. Što je gubitak značajniji, to je tuga veća, a najintenzivnija je u slučaju smrti voljene osobe.

1. Ne postaje lakše s vremenom

Vreme leči sve rane, tako kažu. Ali tuga nije rana, modrica ili ožiljak; umesto toga ona je poput tetovaže. Sve vreme izgleda isto. Poput melema, reči koje čitate ili čujete samo će smiriti svrab, ali će uvek ostati urezan u vas; postaće neuništivi deo onoga što jeste. Možete se zaokupiti nečime, ali uvek se setite onog što se dogodilo. Ne možete to da odbacite, samo pronađite način da nastavite da živite život s ovom tetovažom kao stalnim delom vas.

2. Ljudi će nakon nekog vremena očekivati ​​vašu staru verziju

Nakon što izgubite nekoga ko vam je bio drag, vaši koreni će se zatresti i više nećete biti isti. Za druge će to biti kao da gledaju neki tragični film, a svi filmovi završavaju. Ali ovaj nije, a neki ljudi to ne mogu da shvate. Oni će vas pozivati da izađete napolje, radite stvari koje ste radili i vratite se starom osećaju normalnosti. ‘Normalno’ će biti redefinisano i preuređeno za vas, a malo ko će moći da prigrli ovu vašu novu verziju.

3. Ljudi će u nekom trenutku prestati da vas pitaju kako ste

Prvih nekoliko nedelja tugovanja u vaš život uključuje se puno ljudi koji vas obasipaju dobrim željama, nadom, snagom i podrškom, ali postupno će broj poruka i poziva opadati. Saosećanje i empatija neće doći u trenutku kada vam je potrebno, već kada nekome odgovara. I film će za njih završiti i neće shvatiti da za vas nikada neće biti gotovo. I to je u redu. Naše iskustvo tuge je jedinstveno za nas. Nekima može biti ‘previše’ ili ‘predugo’, posebno onima koji u životu nisu izgubili vrlo važnu i prisutnu osobu. Pretpostaviće da vam je sada bolje i prestaće da vas proveravaju nakon što prođe društveno prihvatljiv vremenski okvir tuge.

4. Puno stvari će postati okidač, bez obzira na to koliko vi pokušavali da se borite protiv toga

Što se nekih ljudi tiče, oni još uvek ne mogu da vide kola hitne pomoći ili bolnice, a da ne osete potresnu tugu. Moglo bi da ih pogodi bilo šta. Ali sećanja na bol upadaju i bodu isto kao i prvog dana kada se to dogodilo. I morate da pronađete načine na koje možete da se umirite i prođete kroz ovaj emocionalni vrtlog. Ali, da, mnoge stvari će uvek iznova biti okidači za taj bol koja para dušu.

5. Faze tuge nemaju vremenski okvir

Ne postoje pravila vezana uz gubitak voljene osobe. Nema strogog vremenskog okvira ili faza koje ćete izdržati na svom putovanju. Depresija može doći pre ljutnje, ljutnja može doći pre plača, plač može doći pre prihvatanja, ili depresija može doći čak i nakon prihvatanja. Sve to može da bude zbrkano i nema smisla. Možda će biti potrebni meseci, godine, dani ili ceo život da se pronađe unutrašnji mir ili isceljenje. I moraćete da naučite da budete u redu s ovom nepredvidljivošću.

Gubitak voljene osobe je najstresniji događaj u životu i može izazvati veliku emocionalnu krizu. Nakon smrti nekoga koga volite, doživljavate prvenstveno šok, koji se kasnije razvija u tugu koja može postati zaista neverovatno veliki balast na vašim ramenima.Gubitak voljene osobe je najstresniji događaj u životu i može izazvati veliku emocionalnu krizu. Nakon smrti nekoga koga volite, doživljavate prvenstveno šok, koji se kasnije razvija u tugu koja može postati zaista neverovatno veliki balast na vašim ramenima.

Kada dođe do smrti, možete doživeti širok spektar emocija, čak i kada se smrt očekuje. Mnogi ljudi navode da osećaju početnu fazu obamrlosti nakon što su prvi put saznali za smrt, ali ne postoji pravi red u procesu tugovanja. Neke emocije koje možete iskusiti uključuju:

• Poricanje
• Neverica
• Konfuzija
• Šok
• Tuga
• Čežnja
• Bes
• Poniženje
• Očajanje
• Krivica

Ova osećanja su normalne i uobičajene reakcije na gubitak. Možda niste spremni za intenzitet i trajanje svojih emocija ili koliko brzo se vaše raspoloženje može promeniti. Možda čak počnete da sumnjate u stabilnost svog mentalnog zdravlja. Ali budite sigurni da su ova osećanja zdrava i prikladna i da će vam pomoći da se pomirite sa gubitkom.

Zapamtite: potrebno je vreme da se u potpunosti apsorbuje uticaj velikog gubitka. Nikada neće proći osećaj da vam neko koga više nema među nama nedostaje. Međutim bol posle određenog vremena popušta i omogućava vam da

Kada dođe do smrti, možete doživeti širok spektar emocija, čak i kada se smrt očekuje. Mnogi ljudi navode da osećaju početnu fazu obamrlosti nakon što su prvi put saznali za smrt, ali ne postoji pravi red u procesu tugovanja. Neke emocije koje možete iskusiti uključuju:

• Poricanje
• Neverica
• Konfuzija
• Šok
• Tuga
• Čežnja
• Bes
• Poniženje
• Očajanje
• Krivica

Ova osećanja su normalne i uobičajene reakcije na gubitak. Možda niste spremni za intenzitet i trajanje svojih emocija ili koliko brzo se vaše raspoloženje može promeniti. Možda čak počnete da sumnjate u stabilnost svog mentalnog zdravlja. Ali budite sigurni da su ova osećanja zdrava i prikladna i da će vam pomoći da se pomirite sa gubitkom.

Zapamtite: potrebno je vreme da se u potpunosti apsorbuje uticaj velikog gubitka. Nikada neće proći osećaj da vam neko koga više nema među nama nedostaje. Međutim bol posle određenog vremena popušta i omogućava vam da nastavite sa svojim životom.

Nije lako izaći na kraj sa tugom nakon što voljena osoba umre. Tugovaćete i tugovati, do te mere kada se to može učiniti gotovo neprekidnim ciklusom i gotovo začaranim krugom. Žaljenje zbog nečije smrti je prirodan proces kroz koji prolazite da biste prihvatili veliki gubitak. Tuga može uključivati verske tradicije u čast mrtvih ili okupljanje sa prijateljima i porodicom da podelite svoj gubitak. Dok individualno ili lično sama tuga može trajati i mesecima ili godinama.

Tugovanje je spoljašnji izraz vašeg gubitka. Vaša tuga će verovatno biti izražena fizički, emocionalno i psihički. Na primer, plač je fizički izraz tuge kao osećanja, dok je depresija psihološki ili njen mentalni izraz. Veoma je važno dozvoliti sebi da izrazite ova osećanja. Često je smrt tema koja se izbegava, ignoriše ili negira. U početku može izgledati korisno da se odvojite od bola, ali ne možete zauvek izbegavati tugovanje. Jednog dana će ta osećanja morati da se razreše ili mogu izazvati fizičku ili emocionalnu bolest.

Mnogi ljudi prijavljuju fizičke simptome koji prate tugu. Bol u stomaku, gubitak apetita, crevnilo na koži, poremećaje spavanja i gubitak energije su uobičajeni simptomi akutne tuge. Od svih životnih stresova, tuga može ozbiljno testirati vaše prirodne odbrambene sisteme. Postojeće bolesti se mogu pogoršati ili se mogu razviti nova problemska zdravstvena stanja.

Mogu se javiti duboke emocionalne reakcije. Ove reakcije uključuju napade anksioznosti, hronični umor, depresiju i misli o samoubistvu. Opsesija pokojnikom je takođe uobičajena reakcija na smrt.

Smrt voljene osobe je uvek teška. Na vaše reakcije utiču okolnosti smrti, posebno kada je smrt iznenadna ili slučajna. Na vaše reakcije utiče i vaš odnos sa osobom koja je umrla.

Smrt deteta budi neodoljiv osećaj nepravde — zbog izgubljenog potencijala, neostvarenih snova i besmislene patnje. Roditelji se mogu osećati odgovornim za smrt deteta, ma koliko to izgledalo iracionalno. Roditelji takođe mogu osećati da su izgubili vitalni deo sopstvenog identiteta.

Smrt supružnika je veoma traumatična. Pored teškog emocionalnog šoka, smrt može izazvati potencijalnu finansijsku krizu ako je supružnik bio glavni izvor prihoda porodice. Smrt može zahtevati velika društvena prilagođavanja koja zahtevaju od supružnika koji je sada udovac ili udovica da bude sam roditelj, prilagodi se samačkom životu i možda se čak vrati na posao.

Stariji ljudi mogu biti posebno ranjivi kada izgube supružnika, jer to znači gubitak zajedničkih iskustava. U ovom trenutku, osećaj usamljenosti može biti pojačan smrću bliskih prijatelja.

Gubitak usled samoubistva može biti među gubicima koje je najteže podneti. Oni mogu ostaviti ožalošćene sa ogromnim teretom krivice, besa i srama. Ožalošćeni se u tom slučaju čak mogu osećati odgovornim za smrt. Traženje saveta tokom prvih nedelja nakon samoubistva je posebno korisno i preporučljivo.

Suočavanje sa smrću je od vitalnog značaja za vaše mentalno zdravlje. Sasvim je prirodno doživeti tugu kada voljena osoba umre. Najbolje što možete da uradite je da dozvolite sebi da tugujete. Postoji mnogo načina da se efikasno nosite sa svojim bolom.

Potražite brižne ljude. Pronađite rođake i prijatelje koji mogu razumeti vaša osećanja gubitka. Pridružite se grupama za podršku sa drugima koji doživljavaju slične gubitke.

Izrazite svoja osećanja. Recite drugima kako se osećate; pomoći će vam da prođete kroz proces tugovanja.

Brinite o svom zdravlju. Održavajte redovan kontakt sa porodičnim lekarom i vodite računa da jedete dobro i da se dovoljno odmarate. Budite svesni opasnosti od razvoja zavisnosti od lekova ili alkohola koje koristite da biste se izborili sa svojom tugom.

Prihvatite da morate nastaviti da živite. Potreban je napor da se ponovo počne živeti u sadašnjosti i ne zadržavati se na prošlosti.

Odložite velike životne promene. Pokušajte da odložite bilo kakve velike promene, kao što su preseljenje, ponovni brak, promena posla ili rođenje drugog deteta. Trebalo bi da date sebi vremena da se prilagodite svom gubitku ukoliko je pokojnik vaš partner.

Budite strpljivi. Može potrajati i par meseci ili čak godine da se apsorbuje veliki gubitak i prihvati vaš promenjen život.

Potražite pomoć spolja kada je to potrebno. Ako vam se čini da je vaša tuga previše za podneti, potražite stručnu pomoć koja će vam pomoći da prevaziđete tugu. To je znak snage, a ne slabosti, tražiti pomoć.

Ako je neko do koga vam je stalo izgubio voljenu osobu, možete mu pomoći da prođe kroz proces tugovanja.

Podelite tugu kao vid tereta. Dozvolite im — čak ih ohrabrite — da pričaju o svojim osećanjima gubitka i podele sećanja na pokojnika.

Ne nudite lažnu udobnost. Ne pomaže ožalošćenoj osobi kada kažete „bilo je tako najbolje“ ili „prebolećete to vremenom“. Umesto toga, ponudite jednostavan izraz tuge i odvojite vreme za slušanje.

Ponudite praktičnu pomoć. Čuvanje beba, kuvanje i obavljanje poslova su načini da se pomogne nekome ko je usred tugovanja.

Budite strpljivi. Zapamtite da može potrajati dugo da se oporavite od velikog gubitka. Budite dostupni za razgovor.

Podstaknite osobu da potraži stručnu pomoć kada je to potrebno. Nemojte se ustručavati da preporučite stručnu pomoć kada osetite da neko doživljava previše bola da bi se mogao sam nositi.

Deca koja dožive veliki gubitak mogu tugovati drugačije od odraslih. Smrt roditelja može biti posebno teška za malu decu, što utiče na njihov osećaj sigurnosti ili opstanka. Često su zbunjeni zbog promena koje vide kako se dešavaju oko njih, posebno ako dobronamerni odrasli pokušavaju da ih zaštite od istine ili od ispoljavanja tuge njihovih roditelja koji se suočavaju sa smrću partnera.

Ograničeno razumevanje i nemogućnost izražavanja osećanja stavljaju veoma malu decu u poseban nepovoljan položaj. Mala deca mogu da se vrate ranijem ponašanju (kao što je mokrenje u krevet), postavljaju pitanja o pokojniku koja izgledaju neosetljivo, izmišljaju igre o umiranju ili se pretvaraju da se smrt nikada nije dogodila.

Suočavanje sa dečjom tugom dodatno opterećuje ožalošćenog roditelja. Međutim, izlivi besa ili kritika samo produbljuju detetovu anksioznost i odlažu oporavak. Umesto toga, razgovarajte iskreno sa decom, na način koji oni mogu da razumeju. Odvojite više vremena da razgovarate sa njima o smrti i osobi koja je umrla. Pomozite im da prevaziđu svoja osećanja i zapamtite da traže odgovarajuće ponašanje kod odraslih. Zapamtite, uz podršku, strpljenje i trud, preživećete tugu. Jednog dana bol će se smanjiti, ostavljajući vam drage uspomene na vašu voljenu osobu.

EMOCIJE U SLUCAJU GUBITKA VOLJENE OSOBE SU IZUZETNO JAKE. I NE ZNA SE DA LI JE TEZE KAD NEGO POGINE I SAMO GA NEMA ILI KAD IMAS GODINU DVE DA PREZIVLJAVAS PAKAO IGAJI S NADU IAKO ZNAS DA JE NEMA. DA SE IZNOVA [PZDRAVLJAS I PRIPREMAS A NE ZELIS DA TO PRIHVATIS. OVAJ MOMAK JE SVOJU LJUBAV PREMA MAJCI  USMERIO NA FANTASTICAN NACIN. VECINA NAS SMO UGLAVNOM SKRHANI BOLOM, OSECANJEM NEMOCI I NEKOM NEDEFISANOM KRIVICOM . NE ZNAM. MOZDA BI BILO ZAISTA DOBRO DA SVOJE EMOCIJE USMERIMO KA NECEMU STO CE POMOCI  I NAMA I DRUGIM LJUDIMA. DA POKUSAMO DA PROBAMO DA ISKORISTIMO TAJ POTENCIJAL EMOCIJA.